Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ организују по други пут националну научнопопуларну манифестацију „Мај месец математике“ (М3), која ће трајати од данас до 29. маја у 20 градова Србије.

Како је Танјугу рекао начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић, током екскурзије или наставе у природе ниједна активност ученика, па ни шетња, разгледање, не могу бити без присуства наставника.

„На грађевини не може бити никаквих активности из програма екскурзије, ту је место само радницима“, рекао је Тмушић након јучерашње несреће у којој је ученик настрадао пошто је, како се претпоставља, пао кроз незаштићени отвор недовршене зграде, планиран за лифт.

Како је рекао, током екскурзије наставник мора бити у потпуности посвећен безбедности деце, на опрезу 24 сата.

Он је указао да се за све околности дечакове смрти мора сачекати извештај полиције и подсетио да је правилник о екскурзијама донет 2006. године мењан је три пута.

Родитељи и наставници да едукују ученике пред екскурзије

Председница Удружења „Родитељ“ Драгана Соћанин апеловала је данас на родитеље и наставнике да у свакој прилици, посебно пред полазак на екскурзије, указују деци на опасности на које могу наићи ако не воде рачуна о својој безбедности.

Једна од мера која би допринела да деца буду безбеднија, можда, јесте да се повећа број наставника који иду са децом на екскурзију, под условом да то не повећава дневнице за њих, односно да деле укупан износ, рекла је Соћанин Танјугу, после јучерашње несреће.

Како каже Соћанин, недовршених зграда, попут ове где је у Врњачкој Бањи погинуо дечак, има свуда око нас, у комшилуку, крају, насељу, али родитељи и наставници треба стално да причају зашто су такви објекти опасни и шта може да се деси ако на пример желе да се „покажу пред друговима“.

Она сматра да је правилник о екскурзијама „на папиру у реду“, али да то није довољно.

„Морамо отворити тему и о њој разговарати“, рекла је она, упитавши где је био наставник, сматрајући, међутим, да не треба сву кривицу сваљивати само на њих.

Међутим, знамо да ако неко поведе децу, одговоран за њихову безбедност, рекла је Соћанин наводећи да наставник има пуно право да каже да не може сам да се брине о деци, посебно ако зна да у одељењу има несташне и недисциплиноване ђаке.

Ова трагедија поново је скренула пажњу на безбедност напуштених грађевина. Да ли ће несрећа бити довољно јак разлог да се по том питању предузму конкретни кораци, видеће се на примеру многих градова у земљи, па и Новог Сада, где је зграда Радничког универзитета већ годинама необезбеђена, а ипак веома посећена.

РТВ

После погибије ученика осмог разреда у Врњачкој Бањи поново је постављено питање одговорности за безбедност ученика током екскурзија. Иако посебни правилник јасно регулише понашање деце и обавезе њихових наставника на екскурзијама, трагедије попут ове у Врњачкој Бањи нису реткост.

Школске екскурзије су по Правилнику дефинисане као облик образовно-васпитног рада али се често поставља питање безбедности ученика на екскурзијама. После трагедије у Врњачкој Бањи траже се одговорни за евентуалне пропусте.

У Основној школи у Белој Цркви из које је настрадали ученик, четири сата су разговарале просветна инспекторка и директорка школе утврђујући чињенице и евентуалну одговорност.

У школи кажу да је поштована процедура и да је једини пропуст што је на дан поласка разредни старешина одустао од пута због породичних проблема.

Иако посебни правилник јасно регулише понашање деце и обавезе њихових наставника на екскурзијама, трагедије попут ове у Врњачкој Бањи нису реткост.

Дефинисана по Правилнику као облик образовно-васпитног рада, екскурзија, неретко постаје безбедносни ризик.

Да би екскурзија била и реализована, потребно је да се са програмом, ценом и избором агенције сагласи савет родитеља, а потом и да 60 одсто родитеља да писмени пристанак. Пре путовања, састају се директор, ученици који путују, родитељи, вођа пута и одељенски старешина.

„Уколико неко дете покаже склоност ка прављењу екцеса разредни старесина у договору са родитељем не дозвољава да то дете пође на екскурзију“, кажу у Основној школи „Дринка Павловић“.

Када један екскурзијски дан испуни своје образовно-васпитне циљеве, остаје слободно време али се наставници труде да су им ученици увек у видокругу.

„Апсолутно се води рачуна да су деца увек под надзором наставника били да су млађи или старији. Уколико су у питању старији, наставници увек организују и дежурство у току ноћи“, каже Александра Митић из основне школе „Дринка Павловић“.

Пре одласка на пут са вршњацима, психолози саветују да се са децом обавезно разговара.

„Треба разговарати на нивоу одељења, они који воде и психолог треба да разговарају о стварима које су се дешавале и које можда могу да се понове на екскурзији. Врло је важна и едукација наставника да опазе децу која су на неки начин упадљива, која се истичу лошим понашањем или повученошћу“, каже психолог Јасна Вељковић.

Безбедност ученика ипак не сме искључиво да буде одговорност наставника јер према речима помоћника министра просвете Љубише Антонијевића не постоји безбедно место.

„Најтеже је говорити ко је крив и упирати прстом, истражни судија се није огласио. Оно што знамо за сада је да су деца до поалска кући добили сат и по, два да се прошетају, та група се издвојила и попела тамо где је небезбедно на своју руку“, каже Антонијевић.

Случај у Врњачкој Бањи један је у низу сличних на ђачким екскурзијама. У протеклој деценији, било их је више од десет са трагичним исходом.

РТС

Свечано обележен почетак пројекта изградње научног центара Нано центар Београд. Министар просвете, науке и технолошко развоја Жарко Обрадовић рекао да ће Нано центар бити опремљен најсавременијом опремом и да ће се у њему обављати истраживања која ће бити „изузетна шанса за развој привреде“.

У Београду је свечано обележен почетак пројекта изградње научног центара Нано центар Београд који ће бити изграђен на Новом Београду.

Министар просвете, науке и технолошко развоја Жарко Обрадовић рекао је да ће Нано центар бити опремљена најсавременијом опремом и да ће се у њему обављати истраживања која ће бити „изузетна шанса за развој привреде“.

„Не поставља се више питање да ли је наука потребна Србији нити да ли је могући одржави и економски развој Србије без знања“, рекао је Обрадовић.

Он је истакао да ће држава својом политиком, развојним пројектима и повећањем финансијских средстава „потврдити стратешку улогу науке и знања“.

Обрадовић је оценио и да је изградња Нано центра омогућити ангажовање младих научника и истраживача из Србје који због бољих могућности у иностранству напуштају земљу.

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да ће у Нано центру радити 300 научника истраживача из области физике, хемије и биологије и да ће се за њих изградити станови на Новом Београду у близини Студентског града.

Он је такође истакао да је изградња научног центра шанса за развој земље.

„Нано центар је јединствен у региону како према својим капацитетима, тако и према тежњи да буде сектор за трансфер научног знања у привреду, односно да буде генератор малих и средњих предузећа која користе нове тахнологије“, оценио је Дачић.

Он је истакао да би рад научника требало да се оцењује према резултатима који се „могу видети кроз напредак земље“, а не кроз административне форме као што су часописи и књиге.

„Поједини људи у науци само себично захтевају од друштва да им пружа привилегије, а да они само мисле на своје каријере“, казао је Дачић.

Свечаности у Српској академији наука и уметности (САНУ) присутвовали су бројни научници из Србије и иностранства.

Изгадња Нано центра који ће се простирати на 14.000 квадратних метара, вредна је 40 милиона евра и планирано је да он буде завршен 2015. године.

РТС

Oko 2.300 učitelja čeka posao, a u školama više od trećine nastavnika nema pun fond časova. U isto vreme, diplome učitelja se svake godine izdaju u Beogradu, Somboru, Užicu, Jagodini, Nišu…

Iako se godinama najavljuje usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, fakulteti su i ovog proleća samo “prepisali” upisne kvote od prošle godine, pišu „Večernje novosti“.

Najviše se školuje upravo onih koji su najbrojniji u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja.

Najdeficitarnija zanimanja su diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti, veterinari i građevinski inženjeri sa posebnim licencama. Za njima uvek postoji tražnja.

Sa druge strane, u kategoriji onih koji najduže čekaju posao, između pet i deset godina, jesu poljoprivredni inženjeri, agroekonomisti, politikolozi, učitelji i profesori fizičkog.

“Na čekanju” je najviše diplomiranih pravnika i ekonomista, ali oni, u proseku, ne čekaju predugo zaposlenje. Nezaposlenih ekonomista, prema statistikama NSZ, ima 6.400, a pravnika 4.600. Ipak, samo državni fakulteti upišu svake godine skoro 4.000 brucoša na pravne i još oko 4.300 na ekonomske fakultete.

Posao veoma teško pronalaze mašinski inženjeri, kojih je nekoliko hiljada na evidenciji. Isto je i sa lekarima opšte prakse. Veliki je suficit i svih vrsta nastavnika.

Posao čeka 2.300 lekara opšte prakse, a svake godine državni fakulteti upišu novih 1.300 studenata medicine. S druge strane, među najtraženijim kadrovima su lekari, ali specijalisti. Za njima je velika potreba u skoro svim gradovima Srbije, ali traže ih i poslodavci iz inostranstva.

(Izvor: Večernje novosti, Kamatica)