ВЕЋИНА ФАКУЛТЕТА НЕЋЕ ПОВЕЋАТИ ШКОЛАРИНУ
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић каже да је већина факултета прихватила предлог министарства да школарине не треба повећавати.
Већина факултета неће повећати школарине, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.
Обрадовић каже да су сви универзитети донели такву одлуку, као и највећи број факултета београдског универзитета.
„Остаје да преостале високошколске установе убедимо да не повећавају школарину, мада они то правдају материјалним трошковима које имају“, рекао је Обрадовић.
Уколико буде потребе, рекао је Обрадовић, министарство ће обезбедити средства јер је циљ избећи да се економска криза одрази на студенте преко повећања школарине.
Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је у понедељак на седници Савета Универзитета да је 20 од 31 факултета затражило да школарине остану на прошлогодишњем нивоу, а да је чак један од тих 20 смањио школарину.
Бумбаширевић је рекао да је укупно 11 факултета дало предлог корекције школарина од чега је 10 факултета затражило повећање у складу са препоруком од 12 одсто, а да је само један, Стоматолошки факултет, тражио повећање од око 20 одсто уз образложење да то раде због материјалних трошкова.
Студентски парламент Универзитета у Београду и СКОНУС послали су став министарству да су студенти против повећања школарина.
РТС
ПЕТНИЦА УКИДА ПРОЛЕЋНЕ СЕМИНАРЕ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ?
Ministarstvo štedi
Istraživačka stanica Petnica za ovu godinu od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja još nije dobila nijedan dinar za programa namenjen talentovanim đacima, pa će morati da redukuje ili obustavi prolećne seminare za srednjoškolce koji su tradicionalno održavani u aprilu i maju
To je Tanjugu izjvaio direktor ISP Vigor Majić, navodeći da su zbog nedostatka para prošle godine bili primorani da obustave pretplatu na naučne časopise, knjige za biblioteku, potrošni materijal…
„Zabrinuti smo kako ćemo dalje funkcionisati, jer nemamo dijalog ni komunikaciju sa Ministarstvom i ne znamo da li će i kada biti novca od države“, rekao je Majić. On se ipak nada da će prikupiti novac od sponzora i da neće morati da primene drastičnu meru obustave seminara.
„Bojimo se da će nedostatak novca početi da se oseća na padu kvaliteta aktivnosti u celini, jer smo prisiljeni da štedimo svugde. To otvara pitanje ima li smisla uopšte raditi ako će kvalitet programa biti nezadovoljavajući“, istakao je Majić.
On je naveo da su još u decembru prošle godine Ministarstvu dostavili program za 2013. godinu i očekivali su da će biti ugrađen u njihov budžet. Ministarstvo je, kako kaže, javno saopštilo da je predvidelo ISP u budžetu za 2013. međutim, još nisu dobili nikakve informacije u vezi sa sklapanjem ugovora za ovu godinu.
Majić kaže da ih zbunjuje što je Vlada Srbije stajala iza projekta proširenja kapaciteta ISP, a da su ipak suočeni sa velikom redukcijom sredstva i to kroz višestruko umanjenje, koje traje već četiri godine.
Obrazovni programi u ISP odvijaju se kroz jesenje i zimske seminare i letnje škole. Kroz ove programe godišnje prolazi oko 3.000 polaznika.
Prema Majićevim rečima, godišnje je ISP potrebno oko 110 miliona dinara, za sve aktivnosti, programe, održavanje… „Mi od Ministarstva ne tražimo da pokriju sve troškove, nego deo“, rekao je Majić i naveo da je ranije Ministarstvo pokrivalo i do 50 odsto troškova.
e-novine
ПРОФИЛ СРПСКОГ ЂАКА: НЕ СТАВЉА ЗАРЕЗ И ТАЧКУ, „ВИСИ“ НА ИНТЕРНЕТУ И ЧИТА „КУПОХОЛИЧАРКУ“
Bez obzira iz kog socijalnog i kulturnog miljea dolazi, prosečan srpski srednjoškolac obavezno ima brzu internet vezu, kako bi bio u toku sa savremenim zabavnim standardima, a daleko je više filmski nego književno informisan.
Za one koji vole brojke, ovaj krajnje zabrinjavajući profil možemo dopuniti i sledećim podacima: čak 70 odsto učenika ne stavlja zarez i tačku, 40 odsto čita samo lektiru i ponekad beletristiku, 21 odsto srednjoškolaca čita samo obaveznu lektiru, 12 odsto ne čita knjige, dok svega sedam odsto njih zaista voli da čita.
Poražavajući rezultati ukazuju na to da su deca sve lošijeg govornog potencijala. S obzirom na to da je sposobnost adekvatne elokvencije u tesnoj vezi s mišljenjem, ostaje nam da se zapitamo u čije ćemo ruke prepustiti svoju budućnost.
Statistika pokazuje da su među 40 odsto učenika koji čitaju samo lektiru i beletristiku najpopularnije knjige: “Da Vinčijev kod”, “Hari Poter”, “Gospodar prstenova”, “Alhemičar”, “Kupoholičarka”, “Princezin dnevnik”, “Sponzoruše”, “Kama Sutra za ljubavnike 21. veka”…
Dakle, umesto da čitaju adekvatnu, osavremenjenu i njima blisku domaću knjigu, đaci su prepušteni tome da sami biraju šta će čitati. A deca ne znaju šta je dobro za njih. Nastavnici, bibliotekari, roditelji, pa i država sama čine lanac koji treba besprekorno da funkcioniše kako bi knjiga koja vredi i predstavlja pravu književnost – stigla u ruke deteta!
Zapanjujuće je da kod nas pisci za decu nikada nisu članovi nijedne delegacije pisaca, recimo na međunarodnim sajmovima. Pre samo dve godine, kad je Švedska bila počasni gost Sajma knjiga u Beogradu, više od polovine njenih pisaca gostiju činili su pisci za decu!
Umesto zaključka, evo dva citata. Prvi je čuvena rečenica Duška Radovića: “Dete je čovek u odelu deteta”, a druga je rečenica našeg čuvenog pisca Radovana Belog Markovića: “Čovek koji ne čita okrenuo je sam sebi leđa”!
Izvor: Telegraf (Katarina Vuković)
