Правна питања и одговори

Skandal u Leskovcu

LESKOVAC – Načelnica društvenih delatnosti grada Leskovca Suzana Stanković Ilić smenjena je danas uz obrazloženje da je odgovorna što su najbolji osnovci dobili knjige neprimernih sadržaja.

Kako je rečeno u Gradskoj upravi, načelnicu Suzanu Stanković Ilić smenili su gradski većnici, na predlog gradnoačelnika Leskovca Slobodana Kocića.

– Priznala je da nije ni pročitala knjige koje su dobili naši najbolji osnovci i smatram da je njen pristup bio neprimeren i da se radi o velikom i nedopustivom propustu. Tražio sam odmah njenu ostavku, obećala je da će je podneti, ali to nije učinila, pa je ovaj potez iznuđen – kazao je Kocić, koji nije hteo da precizira o kojim se knjigama radi.

Ni smenjena načelnica nije znala da kaže o kojim knjigama i kakvom štivu je reč, ali je jedan roditelj rekao da se radi samo o jednoj knizi – knjizi „Plastik“ Ivana Jovanovića.

– Bio sam zaprepašćen kada mi je kćer pokazala pasus iz knjige u kome pisac skaradnim rečima piše o seksualnom činu između muškarca i četrnaestogodišnje devojčice. Odmah sam reagovao kod vlasti jer sam smatrao da je to skandal – kazao je otac devetogodišnje devojčice kojoj je knjiga dodeljena.

Suzana Stanković Ilić je rekla Beti da predhodno nije pročitala knjige niti se upoznala sa njihovim sadržajem, već da je izbor prepustila knjižari sa kojom grad sarađuje.

– Ako je napravljen propust, onda je za njega podjednako kriv i gradonačenik, jer, ja sam nabavila knjige, a on ih je potpisivao i uručivao – kazala je Ilićeva.

U kabinetu gradonačelnika je rečeno da je Kocić imao poverenje u svoj kadar i da je Ilićeva bila u obavezi da proveri o kakvom se štivu radi. Za vršioca dužnosti načelnika društvenih delatnosti gradski većnici su imenovali dosadašnju menadžerku kulture u toj službu Marinu Ljubisavljević. Knjige su đacima uručene u junu ove godine.

BLIC

У целодневни боравак у престоничким обдаништима ове године је уписано укупно 9.925 малишана. Највеће интересовање родитеља владало је за јаслене групе, у којима је место нашло 6.305 клинаца и клинцеза, док је у редовне вртићке групе, према подацима градског Секретаријата за дечју заштиту, уписано 3.620 деце.

Родитељи су ове године могли да конкуришу и за места у неколико новосаграђених обданишта, а очекује се и да ће припремни програм похађати око 6.000 предшколаца, док ће њихових вршњака у целодневном боравку бити око 15.000.

– По свим облицима рада, лане је услуге вртића користило око 60.000 деце, док ове године очекујемо око 3.356 малишана више. Већина њих има право на боравак у нашим установама по регресираним ценама, а на нашу адресу је, само до 24. августа, пристигло укупно 44.335 захтева за остваривање тог права. Њих су поднели родитељи новоуписане деце, али су ово право обновили и они који су га већ имали – каже Љиљана Јовчић, градски Секретар за дечју заштиту, и подсећа да родитељи који су већ остваривали ово право захтев морају обновити најкасније до 30. септембра ове године, како би им оно било признато и од 1.октобра ове до 30. септембра следеће године.

Из овог секретаријата родитељима деце која овог септембра први пут крећу у вртић саветују да поднесу захтев чим дете крене у вртић, а најбоље би било већ приликом потписивања уговора о упису.

– Наравно, родитељи то могу учинити и касније, али ће им у том случају право на регресирање бити признато тек од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву – кажу у Секретаријату.

Цена која се плаћа за боравак деце у вртићу, износи од 394,88 динара до 8.665,80 динара, али пун износ плаћа само 10 одсто корисника услуга. Плаћања трошкова боравка у вртићу ослобођена су деца појединих категорија ратних војних инвалида, корисника права на материјално обезбеђење и малишани који бораве у Сигурној кући. Самохрани родитељи плаћају половину пуне цене, као и они који у обданиште уписују треће и четврто дете, односно тројке, четворке и двоструке близанце. Цену умањену за 10 одсто плаћају подстанари и купци првог стана на кредит, као и они којима је дете оболело од целијакије и дијабетеса. Умањење зависи и од укупних прихода и броја чланова домаћинства, а правилником је предвиђено и да, кад двоје или више деце у породици иде у вртић, родитељи имају право на попуст од 20 одсто по детету.

И. В. – А. К. Ж.

Nova školska godina za oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji počeće u četvrtak 1. septembra, predviđeno je kalendarom školskih aktivnosti ministarstva prosvete i nauke.

Prvi put u školske klupe treba da sedne i oko 72.000 đaka prvaka. Upis prvaka još nije završen, pa roditelji koji to do sada nisu učinili, svoju decu u škole mogu upisati do 1. septembra.

Kako navode u ministarstvu prosvete i nauke, očekuje se da ove godine bude upisano nešto manje prvaka nego prošle godine, ali će se precizna statistika znati po konačnom završetku upisa. Đake prva tri razreda osnovnih škola u celoj Srbiji dočekaće besplatni udžbenici, obezbeđeni u okviru projekta ministarstva prosvete i nauke. Kako je najavljeno, distribucija oko 230.000 kompleta besplatnih udžbenika u potpunosti biće završena do početka školske godine, 1. septembra.

Pojedine lokalne samouprave obezbedile su dodatne besplatne udžbenike i za učenike ostalih, a ne samo prva tri razreda osnovnih škola. Tako će besplatne školske knjige u Beogradu dobiti svi osnovci. Pred početak ove školske godine, za razliku od prethodnih, reprezentativni prosvetni sindikati ne najavljuju štrajkove.

Nakon početka školske godine prvi raspust đaci će imati od 3. do 7. novembra. Učenici će se nešto duže odmarati za vreme zimskog raspusta od 4. do 13. januara 2012. godine. Prolećni odmor trajaće do 9. do 16. aprila. Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja 2012, dok će učenici svih ostalih razreda osnovnih škola na raspustu biti od 8. juna. Maturanti gimanzija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

Studio B

Novosadska studentska organizacija BEST organizuje međunarodni skup

Novosadska studentska organizacija BEST ove godine biće domaćin i organizator letnjeg sastanka članova Komiteta informacionih tehnologija, koji će se održati od 28. avgusta do 5. septembra u vojvođanskoj prestonici.

Učesnici ovog internacionalnog događaja biće akademci koji dolaze iz različitih država Evrope, a stručni su u oblasti informacionih tehnologija. Oni će se baviti pronalaženjem novih konstruktivnih rešenja u razvoju i održavanju internih mreža i sistema za komunikaciju koje BEST grupa koristi.

U okviru manifestacije, u saradnji sa IT kompanijama i Novosadskim univerzitetom, na Prirodno-matematičkom fakultetu biće organizovana i radionica na temu mobilnosti studenata, u okviru koje će članovi Komiteta podeliti svoja iskustva o dosadašnjem radu u BEST-u, svojim putovanjima i slično.

Grupa BEST (Board of European Students of Tehnology) je studentska organizacija koja omogućuje studentima da unaprede svoje obrazovanje, da kroz putovanja, kurseve i treninge koji se održavaju širom Evrope podstaknu svoju kreativnost, postanu internacionalno orijentisani i na najbolji način se upoznaju i pripreme za budući rad u korporativnoj sredini. Organizacija je internacionalnog karaktera, obuhvata 90 lokalnih grupa u 30 zemalja Evrope, i organizuje različite aktivnosti i događaje, kako lokalnog tako i internacionalnog karaktera.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane studente da im se pridruže u razmeni iskustava i da steknu nova poznanstva koja će im sasvim sigurno pomoći gde god da požele da otputuju, te da se bolje upoznaju sa zemljama Evrope.

Danas

Zabrinjavajući podaci posle oftalmoloških pregleda đaka pred 1. septembar. Raste broj kratkovide dece. Uzroci: televizija, kompjuter i način života

BROJ kratkovide dece i dece sa astigmatizmom u predškolskom i školskom uzrastu raste, pokazuju izveštaji oftalmologa posle obavljenih sistematskih pregleda pred upis u prve razrede osnovne i srednje škole. Od tridesetoro dece u razredu, četvoro ili petoro nosi naočare.

Do pojave kratkovidosti u ranom uzrastu dovodi niz faktora, pre svega nasledni faktor, ali su sve češće uzroci preterano gledanje televizije, sedenje ispred kompjutera i način života u kome su deca upućena na bliske predmete. Tako vid na daljinu ne može dovoljno da im se razvije.

Dr Ljiljana Maksić-Matić, oftalmolog iz beogradskog Doma zdravlja „Voždovac“, kaže da se porast broja dece sa tzv. reflekcionim anomalijama pojavio prošle godine:

– To je jedan od razloga što je od ove godine uveden obavezan sistematski pregled u četvrtoj godini života, kada se već mogu otkriti razvojne anomalije oka. Međutim, obaveza pedijatra je da svako dete kod koga ranije primeti bilo kakvu promenu na očima uputi oftalmologu.

Sa polaskom u školu mališani se još više naprežu dok čitaju i pišu, a pauze koriste za gledanje televizije ili igranje igara na računaru. To je, prema rečima dr Gorana Marjanovića, oftalmologa u Institutu za majku i dete, pogubno za još nedovoljno razvijen dečji vid.

– Školarcima se savetuje da što češće odmaraju oči. To znači pauziranje od učenja na svako pola sata, a srednjoškolcima se preporučuje odvikavanje od noćnog učenja. Prostorija u kojoj uče treba da bude dobro osvetljena, radni sto da se nalazi bliže dnevnom svetlu, a uveče mora da bude osvetljen lampom.

Knjigu ili svesku treba držati na odstojanju od 30 do 40 santimetara, a sedenje za računarom ograničiti na sat dnevno. Jer, prema rečima dr Marjanovića, čovekov, a posebno dečji vid, nije prilagođen dugotrajnom gledanju u kompjuterski ekran, gde se često smenjuju slike i boje, što može da dovede do velikih poremećaja vida, pa i do epileptičnih napada.

I određena ishrana može da bude korisna za vid. Školarcima treba davati namirnice bogate belančevinama i ugljenim hidratima, a valjalo bi uključiti i vitaminsku terapiju. Sve jarkocrveno obojeno voće i povrće pozitivno utiče na vid – borovnice, višnje, trešnje, paradajz, zatim kelj, šargarepa, kupus…

Problemi sa vidom kod mališana mogu da se primete u najranijem uzrastu, jer što se pre počne sa nošenjem naočara oštećenje na očima će biti manje.

Dr Ljiljana Maksić-Matić upozorava na šta roditelji treba da obrate pažnju kada je u pitanju ponašanje deteta, jer su to signali da sa vidom nije sve u redu:

– Ako dete žmirka previše i prebrzo, krivi glavu i škilji dok gleda u predmet, približava stolicu televizoru, previše gestikuliše, često se sapliće, pogrešno hvata predmet, u školi krivo piše slova, previše se naginje nad knjigom ili sveskom dok piše, jasni su znaci da ga treba odvesti oftalmologu.

SVE LOŠIJE VIDE

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Beogradskog zavoda za javno zdravlje podaci o stanju dece i omladine u školskoj 2009-2010. godini pokazuju da je kod 4.860 beogradskih školaraca utvrđena neka od smetnji vida ili pokretljivosti oka. To je gotovo 2.000 više dece sa problemima vida nego što ih je bilo 2004. godine.

„Večernje novosti“