Правна питања и одговори

Свако искључивање приватних факултета било би противно основним слободама и законима, каже Гашо Кнежевић

Правне послове у државним органима треба да обављају само свршени студенти државних правних факултета, закључак је Конференције заједница државних правних факултета у Србији. Они су, у саопштењу за јавност, затражили да држава настави са доношењем по хитном поступку Закона о резервисаним занимањима по којем се, како се истиче, обављање правних послова у државним органима поверава искључиво лицима која су завршила државне правне факултете. Уз опаску да такав закон има већина земаља Европске уније, у закључку Конференције се објашњава да „држава има посебну одговорност за образовање кадрова који ће радити у државним органима“.

Док једни истичу да се није приватни правни факултет нашао упетљан у аферу због „продавања диплома”, већ државни, други наводе да се на приватним факултетима масовно „купују дипломе”, односно да су захтеви који се стављају пред студенте мали или никакви.

Професор Правног факултета у Београду и некадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић, коментаришући захтев државних правних факултета издваја „за” и „против” таквог предлога.

– Тај захтев се базира на појму квалитета, тврдиће се да они који су завршили државне факултете имају по дефиницији виши ниво знања него што имају они са приватних факултета. У овој фази је то највероватније истина, јер ја осим државних факултета знам само два озбиљнија правна факултета, док остали служе за издавање диплома. С друге стране, уколико је држава отворила могућности приватног студирања, није укинула ни један факултет кроз процес акредитације, онда не видим никакав основ да се тражи да само са државних факултета могу лица да се запошљавају у државном сектору – каже Кнежевић.

Он истиче да тржиште рада може донекле да регулише оно што се тражи оваквим захтевом: ако они који одлучују о запошљавању препознају квалитет на државним факултетима, даће предност младима који их завршавају у односу на оне који имају диплому приватног факултета.

– Свако вештачко искључивање приватних факултета, наредбом или било чиме од стране државе било би противно основним слободама, али било би противно и актима саме те државе, Закону о високом образовању. Подносиоци захтева, нарочито као правници, не смеју да ниподаштавају акта сопствене државе – истиче Кнежевић.

Будући да је и при запошљавању често важније ко је чији, а не са ког факултета има диплому, Кнежевић каже да ће време и чињеница да су Србији неопходни стручни кадрови, чији се мањак итекако осећа, највише утицати на подизање нивоа високог образовања.

Слични захтеви и алармантне тврдње које су изношене у јавности и ранијих година су се могле чути од представника државних факултета, нарочито пред упис нових студената, истиче Владимир Водинелић, декан Правног факултета приватног Универзитета „Унион”.

– Прошле године је ректор државног универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, објавио како ће за поједина занимања, а ту је била између осталог и медицина, као и право, бити могуће да их обављају само они који су дипломирали на државним факултетима. Дакле, ово што смо сад имали прилике да чујемо је ново, али је подједнако тако неодрживо као и све оно што је томе ранијих година претходило. Најкраће, такво решење, које, сигуран сам, никада неће постати закон, било би противно Уставу који не познаје разлику у погледу приступа занимања која би се заснивала на томе да ли је неко диплому добио на приватном или државном факултету – рекао је Водинелић.

Он оцењује да је оваква иницијатива „ван савремености” и подсећа да се Министарство просвете и науке прошле године није сложило са сличним изјавама ректора Ковачевића.

Какав је њихов став ове године, јуче се није могло сазнати, док нам је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству рада и социјалне политике речено да они нису надлежни да коментаришу или разматрају овакав захтев. Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Срђан Станковић изјавио је да се на њиховим седницама није разматрао закључак Конференције, као и да је држава та која може категорички да одреди своје потребе и у зависности од њих, евентуално, затражи одређену врсту кадрова.

Јелена Чалија

„Политика“

Beograđanka Milica Kostić (23) dobila je stipendiju za Master studije međunarodnog prava Univerziteta u Mičigenu koje su po kvalitetu rangirane kao osme u svetu. Iako za ovo profesionalno usavršavanje nije dobila pomoć države, Milica je odlučna u nameri da postane jedna od najboljih svetskih pravnica.

U Mičigenu prepoznali talenat, pre nas: Milica Kostć

Američka stipendija Milici pokriva školarinu i obavezne takse u iznosu od 47.650 dolara, dok ostale troškove mora da snosi sama, a pokušala je putem Konkursa Fonda za mlade talente da dobije stipendiju za master studije u inostranstvu.

– Nisam ispunjavala uslov da imam jednu završenu godinu državnog fakulteta, ali sam ipak konkurisala uz molbu da se moja prijava uzme u razmatranje. Poslala sam pisma mnogim gradskim i državnim institucijama, ali nisam dobila odgovor. Nije u redu da se diskriminišu studenti akreditovanih privatnih fakulteta. Važan je princip da od starta takav uslov nije smeo da bude postavljen zbog narednih generacija – kaže Kostićeva za list „24 sata“.

BLIC

Za polazak u školu roditeljima za opremanje jednog osnovca treba od 2.000 do 8.000 dinara samo za radne sveske, priručnike i školski pribor. Za komplete udžbenika za đake od četvrtog do osmog razreda treba izdvojiti dodatnih 4.000 do 11.000 dinara, što je sve zajedno polovina prosečne plate u Srbiji.

Udžbenici za osnovnu školu od 4.000 do 11.000 dinara

Osnovci u prva tri razreda u celoj Srbiji od 1. septembra dobiće besplatne udžbenike. Jedino će u Beogradu i za učenike od četvrtog do osmog razreda kompleti takođe biti besplatni. Novac za besplatne komplete u prestonici obezbedili su grad i Ministarstvo prosvete i nauke.

Ove godine biće distribuirano više od 230.000 besplatnih udžbeničkih kompleta za đake prva tri razreda. Roditelji osnovaca ove godine će malo predahnuti od troškova jer je teret kupovine udžbenika spao sa njihovih pleća, ali moraju da dokupe radne sveske i priručnike.

Prema rečima Jelene Ivanović, pomoćnice direktora Zavoda za udžbenike, roditelji osnovaca za kupovinu radnih svesaka u proseku treba da izdvoje oko 2.000 do 3.000 dinara jer je njihova prosečna cena 450 dinara.

– Kako se ne bi stvarale gužve u knjižarama, ove godine roditeljima je na raspolaganju 20 knjižara Zavoda za udžbenike – kaže Ivanović.

Klikni za uvećanje (+)

Majka petnaestogodišnje Jovane Snežana Dimitrijević, koja sprema ćerku za prvi razred gimnazije, kaže da je ove godine izdvojila pola plate. U taj trošak su ušli samo garderoba, obuća i školski pribor, dok su polovne knjige obezbedili pre mesec dana. Komplet knjiga kod preprodavaca su platili 4.000, a za novu knjigu iz engleskog i veronauku moraće da izdvoje 2.000 dinara.

Kompleti udžbenika za osnovnu školu u Zavodu kreću se od 4.000 do 11.000 dinara, a za gimnazije i srednje stručne škole od 9.000 za niže i oko 5.000 dinara za više razrede. Po sličnoj ceni mogu da se kupe i udžbenici kod privatnih izdavača jer je prosečna cena knjige oko 500 dinara.

BLIC

Oko 300 učitelja i nastavnika u Šumadijskom okrugu proglašeno je tehnološkim viškom za sledeću školsku godinu i ostaće bez posla ili će raditi sa manjim fondom časova, izjavio je načelnik Školske uprave okruga Radojko Damjanović.

On je rekao da je na osnovu zakonske obaveze i kriterijuma sprovedeno bodovanje prosvetnih radnika i sačinjem spisak od 278 ljudi koji su tehnološki višak, od kojih je 170 iz škola na području Kragujevca. Na spisku su prosvetni radnici za čijim radom je delimično ili potpuno prestala potreba i prihvatili su ga Školska uprava, direktori škola i sindikati.

”Od ukupnog broja, 32 radnika su potpuni tehnološki višak, dok će ostali imati manji fond časova i u skladu s tim primaće manje plate”, kaže Damjanović.

Prema njegovim rečima, prosvetni radnici sa spiska „prekobrojnih“ imaće prednost u raspoređivanju kada se ukaže potreba na nekom radnom mestu u školi, a imaju i pravo na otpremnine, pa se očekuje da će jedan broj zaposlenih otići dobrovoljno.

U Šumadijskom okrugu ima 36 osnovnih i 19 srednjih škola.

„Radio centar 98.7“