НАСТАВА У ШКОЛАМА НА 12 ЈЕЗИКА
Osim na srpskom, časovi se organizuju na jeziku brojnih nacionalnih manjina. Posle zahteva za bosanskim, prava će ubrzo zatražiti i Crnogorci
Deca u nemačkom obdaništu u Subotici
POSLE bosanskog jezika, sledeći na spisku za uvođenje u redovnu nastavu mogao bi da bude crnogorski. Zahtev Bošnjaka samo čeka odobrenje Ministarstva prosvete i nauke, pa da počne štampanje ”historije” i bošnjačke likovne i muzičke kulture. A Udruženje ”Krstaš” iz Lovćenca još ranije je najavilo da će tražiti uvođenje crnogorskog jezika i kulture kao izbornog u Novom Sadu, Kuli, Vrbasu, Malom Iđošu, Somboru i Subotici.
Oni kažu da oko 2.500 crnogorske dece pohađa škole u ovim gradovima.
– Crnogorci najverovatnije neće moći da ostvare ovaj zahtev do sledećih izbora za savete nacionalnih manjina – objašnjava za ”Novosti” Nenad Đurđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. – Procedura je takva da zahtev za uvođenje nastave na maternjem jeziku mora da pokrene Nacionalni savet. A, kako Crnogorci nisu konstituisali savet, nemaju zvanično ni ovu mogućnost.
Trenutno su sporni romski, bunjevački i vlaški, jer nisu do kraja standardizovani jezici. A bez strogih jezičkih pravila, nema ni gramatike, ni bukvara, pa ni časova na manjinskom jeziku.
Mnoge manjine već su ostvarile svoja prava, pa se u srpskim školama, osim na srpskom, nastava može čuti na još 12 jezika. Celokupno predškolsko obrazovanje organizovano je u pojedinim opštinama na albanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom jeziku, a osnovna i srednja škola i na bugarskom. Bošnjaci, Romi i Ukrajinci časove pohađaju na srpskom, a kao izborni predmet slušaju maternje jezike. Srpski je svoj ovoj deci obavezan predmet.
– Ukoliko u školi postoji najmanje 15 đaka pripadnika jedne nacionalne manjine, oni imaju pravo da celokupnu nastavu slušaju na maternjem – kaže Đurđević. – Kada je manje učenika, može da se organizuje dvojezična nastava ili da maternji bude samo kao izborni predmet. Mada, ministar prosvete ima mogućnost da, i kada kvota nije ispunjena, odluči da neka manjina dobije nastavu na svom jeziku.
Da bi časovi bili organizovani, potrebno je da nastavnici imaju licence, kao i da su odobreni udžbenici na jezicima manjina. A i mala matura može, recimo, da se polaže, osim na srpskom, na još sedam jezika – albanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.
UKRAJINA KOD LALA
ČAK devet osnovnih škola u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici organizuje dodatnu nastavu na ukrajinskom jeziku, a uči ga stotinu dece. Nemačka manjinska zajednica već nekoliko godina ima u Subotici vrtić u kom deca uče i nemački jezik, a od septembra će dvojezična nastava da bude organizovana i u jednoj subotičkoj osnovnoj školi.
„Večernje novosti“
ИЗДАВАЧИ ЈОШ БЕЗ УГОВОРА, ПРВАЦИМА ПУНЕ ТОРБЕ
Do početka školske godine ostalo je nešto više od desetak dana, a prema tvrdnjama izdavača sa Ministarstvom prosvete i nauke još nisu zaključeni ugovori o kupovini udžbenika za Projekat „Besplatni udžbenici“.
Prema rečima direktorke Izdavačke kuće „Klet“ Gordane Knežević Orlić, bez tog ugovora neće početi distribucija njihovih udžbenika po školama, koji su inače odštampani.
Direktorka „Kleta“ je navela da se narednih dana očekuje potpisivanje ugovora i istakla da sporazum o projektu besplatnih udžbenika još nije parafiran ni sa nadležnima u gradu Beogradu, koji će pokloniti knjige osnovcima svih razreda.
„Klet“ je pripremio 250.000 komada knjiga spremnih da se kao besplatni udžbenici dopreme đacima od 1. do 3. razreda, rekla je Knežević Orlić.
Ta izdavačka kuća imala je primedbe na projekat besplatnih udžbenika, pa će, kako je rekla, o svemu odlučivati i Ustavni sud.
U Zavodu za udžbenike, međutim, smatraju da je potpisivanje ugovora izvesno i da će ta procedura biti završena narednih dana.
„Nastojimo da sve bude blagovremeno urađeno“ rekla je pomoćnica direktora zadužena za strategiju i razvoj Jelena Ivanović i naglasila da su svi odobreni naslovi odšampani i da je distribucija trenutno najaktuelniji posao u toj izdavackoj kući.
Zavod je produžio radno vreme i u toku su poslovi formiranja i pakovanja kompleta namenjenih školama, rekla je Ivanovićeva.
Izdavači su od Ministarstva dobili spiskove po kojim školama treba da distribuiraju svoje knjige a, prema rečima ministra prosvete i nauke Žarka Obradovića, komplet udžbenika za đaka prvaka težak je oko 3,8 kilograma.
Za jedan predmet predviđen je udžbenik i radna sveska, ali ima i izdavača koji nude i priručnik, gramatiku i drugu literaturu, rekao je Obradović novinarima tokom jučerašnje posete Istraživačkoj stanici Petnica.
„Kada smo počeli da radimo na projektu besplatnih udžbenika, naš je cilj bio da učiteljima stvorimo mogućnost da i dalje biraju najbolje udžbenike, da se zna koji je najbolji udžbenik za koji predmet, da to bude udžbenik i radna sveska i da objektivno smanjimo broj knjiga koje se nude po pojedinim predmetima“, rekao je ministar prosvete i nauke.
Obradović je podsetio da je na početku projekta bilo izdavača koji su za jedan predmet nudili i po pet i više knjiga, što svakako utiče na težinu đacke torbe.
Ministar je demantovao pojedine informacije o navodnom ukidanju Sektora za srednje obrazovanje, na čijem je čelu bio pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević i objasnio da je tom resoru pridodat još jedan deo.
„Mi smo novom sistematizacijom smanjili broj sektora za dva“, rekao je Obradović i naveo da „tri pomoćnika ministra ne rade posao koji su radili pre“.
Dosadašnji resor za srednje obrazovanje pridodat je novoformiranom Sektoru za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, a Obradović je novinare, na pitanje ko rukovodi tim sektorom, uputio na sajt Ministarstva prosvete i nauke.
„Imate informaciju na sajtu“, rekao je kratko Obradović. Na sajtu stoji da Ministarstvo nakon sistematizacije ima devet sektora i da Sektorom za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje rukovodi pomoćnik ministra Zoran Kostić.
(Tanjug)
КУПИ ДИПЛОМУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА САМО ЗА 999 ДИНАРА
Sve je na prodaju…
Što da „guliš klupu“ barem četiri godine, kad možeš da kupiš diplomu Ekonomskog fakulteta u Beogradu samo za 999 dinara. Nije prevara sve je legalno, pa ko voli nek izvoli.
Šapčanka Dobrila Stojanović diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1962. godine i sada je odlučila da putem sajta za licitacije www.licido.com proda svoju diplomu. Početna cena diplome je 999 dinara.
Licitacija se završava 23. avgusta 2011. godine u 23:28:01 sati. Za sada ponuda nema, a u opisu predmeta naznačeno je da je stanje diplome polovno.
Diploma o završenim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu izdata je 1962 godine. Diploma je potvrđena potpisom rektora Beogradskog univerziteta i dekana Ekonomskog fakulteta i suvim pečatnim žigom Univerziteta. Diploma je odlično očuvana kao nova sa zaštitnom kutijom veličine 30 X 42 cm.
O motivima za ovakav čin, Dobrila još nije progovorila, ali može se pretpostaviti da je ovo potez žene koja nije mogla da pronađe posao u struci, iako, neki podaci, ako im je verovati, govore da posla za diplomirane ekonomiste ima.
Među 15.000 Beograđana koji su od početka godine našli posao najviše je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ekonomista, farmaceuta, medicinskih radnika, trgovaca, zanatlija i ugostitelja.
Upoređujući podatke broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta, koji su poslodavci prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za Novi Sad, najlakše do posla dolaze lekari specijalisti (akušeri, radiolozi, oftalmolozi i anesteziolozi), komercijalisti, informatičari-programeri, defektolozi i ovlašćene računovođe.
Koliko vredi znanje u Srbiji?
VESTI
НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА НИЈЕ ПРИЛАГОЂЕНА МАЊИНАМА
U školama u kojima se nastava sluša na mađarskom sve više đaka prelazi u odeljenja na srpskom jeziku. – U Bujanovcu, profesori srpskog uče i albanski jezik
Đacima nedostaju govorne vežbe, a u tekstovima, na primer, mnogo turcizama koje je potrebno objašnjavati i srpskoj deci
U osnovnim i srednjim školama u kojima se sluša nastava na jezicima nacionalnih manjina ne nedostaju nastavnici srpskog jezika, ali je zato sve manje đaka. Kako su u mini-anketi „Politike” rekli direktori nekih škola i predstavnici prosvetnih vlasti, činjenica je da sve više dece mađarske nacionalnosti upisuje odeljenja na srpskom jeziku jer im to više pomaže u daljem životu i karijeri.
Tako je prošlog meseca predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec razgovarao sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem, o mogućnosti da deca koja se školuju na mađarskom jeziku uče srpski jezik po metodama učenja stranog jezika.
To bi trebalo da im pomogne da lakše savladaju jezik države u kojoj žive jer po mišljenju nastavnika i đaka nastava nije prilagođena učenicima. Tako je u jednom istraživanju među nastavnicima u osnovnim i srednjim školama u Subotici utvrđeno da đacima nedostaju govorne vežbe, da udžbenici ne odgovaraju potrebama učenika i da je u tekstovima, na primer, mnogo turcizama koje je potrebno objašnjavati i srpskoj deci.
I u razgovorima lidera vojvođanskih Mađara sa republičkim funkcionerima, upravo je slabo poznavanje srpskog jezika među svršenim učenicima mađarske nacionalnosti navođeno kao glavna prepreka u njihovom masovnijem angažovanju u državnoj administraciji, uključujući i policiju.
U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice kažu da se u Vojvodini obrazovanje i vaspitanje u osnovnim školama odvija na šest jezika – srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, kao i dvojezično – na srpskom i na nekom od jezika nacionalnih manjina. Izborna nastava „maternji jezik sa elementima nacionalne kulture” izvodi se, pored navedenih jezika i na ukrajinskom i na romskom jeziku i to u u 17 opština, odnosno 39 srednjih škola.
Borislav Staničkov, načelnik školske uprave Sombor koja obuhvata sedam opština u Severnobačkom i Zapadnobačkom okrugu, kaže da su prošle godine radili nadzor u svih 108 škola, da će to uraditi i ove godine i da je utvrđeno da je pokrivenost kadrova uglavnom dobra.
– Nedostatak nastavnika srpskog jezika nije izražen problem. Ono što je primećeno jeste da je sve manje đaka koji slušaju nastavu na mađarskom jeziku, delom zbog migracije, ali mnogo više jer shvataju da su im sužene mogućnosti za zapošljavanje kasnije u životu i zato se dosta dece upisuje u srpska odeljenja – kaže Staničkov.
Da postoji manjak dece nedavno je potvrdila i direktorka Osnovne škole „Sonja Marinković” iz Zrenjanina Gizela Katona-Debreceni, koja je rekla da roditelji smatraju „da će učenjem na srpskom jeziku detetu biti obezbeđena mogućnost raznovrsnijeg izbora u daljem školovanju”.
Iako je bilo informacija da u školama ne jezicima manjina nedostaje nastavnika srpskog jezika, na terenu je stanje, ipak, drugačije jer podaci, barem za Vojvodinu, govore čak o višku učitelja. Problem postoji na jugu Srbije, gde su potrebni meseci da se popuni jedno radno mesto.
U Ministarstvu prosvete su nam rekli da im nije poznato da postoji problem sa kadrovima u školama u kojima deca uče na jezicima manjina i uputili nas na Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde su nam objasnili da postoji evidencija o ukupnom broju nezaposlenih nastavnika i profesora srpskog jezika. Kada je reč o VI stepenu stručne spreme, na evidenciji NSZ-a nalazi se 63 nastavnika srpskog jezika, kao i 643 profesora srpskog jezika (VII stepen stručne spreme).
– Mi sada imamo dovoljno nastavnika iako su oni iz Vranja, a ne Bujanovca. Nije toliko problem nedostatak kadrova, koliko to što po novom, moraju da znaju i srpski i jezik sredine u kojoj predaju. Naša tri nastavnika su polagala ispite i mislim da neće biti problema – kaže Iljmi Ibrahimi, direktor gimnazije i srednje stručne škole „Sezai Suroi” iz Bujanovca.
S. Gucijan
ОБРАДОВИЋ: УЏБЕНИЦИ У ШКОЛАМА ДО 1. СЕПТЕМБРА
VALJEVO- Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da će udžbenici za osnovce biti u školama do 1. septembra i početka nove školske godine.
Obradović je rekao novinarima u Valjevu da su udžbenici odštampani bez obzira na to što sa izdavačima „iz tehničkih razloga“ ugovori nisu potpisani u uobičajeno vreme i dodao da će nova školska godina početi bez ikakvih problema.
Ministar je u Valjevu posetio gradilište nove zgrade Osnovne škole „Milovan Glišić“ u gradskom naselju Brđani, kao i gradilište zgrade novog obdaništa u Mesnoj zajednici Gradac koje će moći da primi oko 300 polaznika.
Zajedno sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Obradović je posetio i radove na proširenju kapaciteta Istraživačke stanice u Petnici (ISP).
Ukupna vrednost radova je 7,3 miliona evra, a za kompletno opremanje Istraživačke stanice u Petnici biće potrebno oko 8,5 miliona evra.
Oni su ocenili da je „investiranje u Petnicu investicija u buduće mlade generacije sa afinitetom za naučni rad“, kao i da ISP zauzima značajno mesto u obrazovnom sistemu Srbije.
Precizirano je da će model za finansiranje naučno-obrazovnih programa u Petnici biti dogovoren po okončanju radova na proširenju kapaciteta, koji se finansiraju kreditom Evropske investicione banke za razvoj nauke u Srbiji.
ISP je osnovana 1983. godine i do sada je kroz nju prošlo oko 50.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih profesora, iz Srbije i inostranstva.
