Правна питања и одговори

VALJEVO – Istraživačka stanica u Petnici će od sledećeg proleća, nakon izgradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, biti vodeći evropski vanškolski obrazovni centar, nova oprema će ujedno biti i infrastruktura za sve srednje škole u Srbiji, a proširenje smeštaja u stanici omogućiće i razvoj obrazovnog turizma

.

Građevinski radovi koštaju 7,3, a oprema 2,2 miliona evra

To su, obilazeći gradilište, poručili juče potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar prosvete Žarko Obradović. Ministri su ujedno poručili da je država, izdvajajući za ovaj posao 7,3 miliona evra, od čega 2,2 miliona za novu opremu, „uradila svoje“, pa su pozvali domaće i strane kompanije da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i pomognu njen rad.

Kada građevinari beogradske „Projektomontaže“ sledećeg proleća završe radove, kako kaže potpredsednik Vlade Đelić, „Istraživačka stanica Petnica biće vodeći vanškolski obrazovni centar u Evropi“. Proširenje i modernizaciju kapaciteta stanice Đelić je svrstao u ciklus investicija u naučno-tehološku infrastrukturu Srbije, koji je vredan 400 miliona evra.

– Ovo će biti i snažan adut za Valjevo i čitav region u smislu obrazovnog turizma, pošto će još više učenika i nastavnika iz zemlje i inostranstva dolaziti u Petnicu, a to će omogući novi smeštajni kapaciteti, duplo veći od postojećih – rekao je Đelić.

Šta sve đaci mogu da uče

Programi namenjeni srednjoškolcima predstavljaju glavninu obrazovnih aktivnosti u Petnici. ISP ima uspostavljene kontakte sa nekoliko stotina škola u Srbiji, kao i sa školama u RS, Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, koje početkom svake školske godine predlažu svoje najzainteresovanije učenike. Oni u ISP mogu pohađati seminare i kurseve iz astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, geologije, hemije, biomedicine, arheologije, psihologije,

lingvistike, istorije, antropologije i primenjene fotografije.

Ministar prosvete Obradović je predočio da će od nove Petnice korist imati ceo obrazovni sistem Srbije.

– Na nama je da nakon završetka radova, zajedno sa stanicom napravimo programe kako bi se ono što se uči u školama, praktično primenjivalo u Petnici, a novi kapaciteti stanice biće korišćeni i za edukaciju profesora i nastavnika iz naše i drugih zemalja, te za profesionalne i stručne skupove – najavio je ministar prosvete dodajući da će način finansiranja postojećih i budućih naučno-obrazovnih programa Istraživačke stanice „biti dogovoren kada sve bude sagrađeno“.

Božidar Đelić je, međutim, napomenuo da je „država uradila svoje“, što se tiče izgradnje infrastrukture stanice“, pa je uputio apel donatorima, domaćim i stranim kompanijama, da Istraživačku stanicu prepoznaju kao vrednost Srbije i „pomognu Petnici da pokriva svoje operativne troškove“.

– Nije ni u duhu Petnice, ni u duhu razvoja naše zemlje, da samo država i poreski obveznici plaćaju sve – poručio je Đelić.

Nakon završetka gradnje novih i proširenja postojećih kapaciteta, stanica će imati 17.000 kvadrata korisnog prostora, među kojima su novi smeštajni objekat sa 170 ležajeva, nekoliko sala, društvenim klubom i depoom za arheologiju, nova moderna laboratorija za fiziku, biologiju i hemiju od 1.300 kvadrata, planetarijum sa širim projekcionim mogućnostima, proširenu i modernizovanu kuhinju, rekonstruisani nastavni centrar, biblioteku i blizu 500 kvadrata izložbenog prostora.

Što se nove opreme tiče, ministri tvrde da će ona biti bez premca u Evropi i napominju da će ona ujedno predstavljati i infrastrukturu za sve škole u Srbiji, s obzirom da će se napraviti program po kojem će razredi srednjoškolaca dolaziti u ISP i raditi na toj opremi, a pri tome neće morati da budu polaznici nekih od petničkih seminara ili kampova.

Paralelno sa građevinskim radovima, u ISP i dalje traju redovni letnji programi. Po rečima direktora stanice Vigora Majića, od juna do danas održana su 32 različita seminara i kampa za srednjoškolce iz zemlje i inostranstva i svi su se, i pored građevinskih radova koji traju do kasno u veče, odvijali bez smetnji.

„Kada se na proleće sledeće godine sve završi, neće biti lepšeg poklona za 30-ti rođendan stanice“, kaže Majić

Na seminarima bilo 50.000 učesnika

Istraživačka stanica Petnica osnovana je 1982. godine na inicijativu grupe mladih istraživača, nastavnika i studenata nezadovoljnih postojećom praksom u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova. U tadašnjoj Jugoslaviji, to je bila prva nezavisna obrazovna ustanova. Tokom sledeće tri decenije, stanica je uspešno organizovala preko 3.000 raznovrsnih obrazovnih i naučnih kurseva, kampova i seminara, na kojima je učestvovalo više od 50.000 učesnika i oko

6.000 predavača i stručnih saradnika.

BLIC

Beograd — Penzije i plate u javnom sektoru biće povećane u oktobru, kako je zakonom propisano, a novac za te namene je obezbeđen u budžetu, saopštila je Vlada Srbije.

Povišica plata i penzija biće obračunata u skladu sa šestomesečnim rastom cena i polovinom prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Vlada će nastaviti sa jačanjem finansijske discipline u oblasti javnih prihoda i štednjom na svim nivoima, uz puno poštovanje zakonskih obaveza utvrdjenih fiskalnom politikom“, navodi se u saopštenju.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da mesečna primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera u 2011. godini budu tri puta povećana. Prva povišica je bila u januaru od dva odsto, zatim u aprilu u iznosu tromesečne inflacije, što je bilo 5,5 odsto.

Zbog toga što je rast inflacije u prethodnih šest meseci bio veći nego što je bilo predviđeno pojedini mediji su spekulisali da će Vlada Srbije odustati od zakonom utvrđene formule za obračun povišice plata i penzija u oktobru.

Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ipak, kaže da penzije i plate u javnom sektoru ne smeju biti neizvesne zbog minusa u budžetu nastalog neurednim isplatama doprinosa.

„Ne dolazi u obzir da se ionako niske plate i penzije dovode u pitanje zbog minusa u državnoj kasi, koji je za sedam meseci dostigao 90 milijardi. Najstariji građani i zaposleni u javnom sektoru ne treba da brinu jer će oktobarska povišica biti isplaćena po zakonu, inače ovo ne bi bila pravna država“, rekao je Krkobabić.

Krkobabić je kazao na to da je taj postupak Vlade dovođen u pitanje zbog vanrednog rasta nenaplaćenih doprinosa. „Problem je u neplaćanju doprinosa koji su narasli na 230 milijardi dinara, što je za trećinu više nego lane kada je izbegavanje bilo oko 170 milijardi dinara“, rekao je on.

Kako je naveo, penzioneri i građani ne smeju da ispaštaju zbog toga što neko ne želi ili neće da na vreme obavi svoj posao.

B-92

Svakom đaku prvaku koji živi na teritoriji Jagodine opština je juče poklonila 8.000 dinara za polazak u školu. Na prigodnoj svečanosti u jagodinskoj hali sportova organizovanoj za decu i roditelje, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da su deca za tu opštinu „svetinja“ i da lokalna samouprava to pokazuje delima.

– Novac je obezbedila lokalna samouprava uštedom koja ove godine iznosi više od 20 miliona dinara. Taj novac smo uštedeli, tako što smo koristili razne prinadležnosti koje nam po zakonu pripadaju – rekao je Palma i dodao da ušteđena sredstva pripadaju deci i porodici.

Naveo je da svakog meseca 1.600 učenika i studenata koriste stipendije opštine, kao i da treću godinu za redom Jagodina šalje na letovanje učenike koji su završili četvrti i osmi razred.

Marković je najavio da će krajem meseca svi đaci prvaci, njihovi nastavnici i direktori ići na ekskurziju o trošku grada. On je pozvao mlade ljude da uđu u bračne veze i obećao da će im lokalna samouprava pomoći u podizanju dece.

BLIC

Кликнути (+) за увећање

Осим сезонског воћа и поврћа, које ове године бележе пад цена, у Србији у протекле две године није појефтинило ништа. У односу на август 2009, потрошачи у Србији шећер данас плаћају по цени вишој 100 одсто, уље је скупље 69, кафа 46, гориво 31, а млеко 29 одсто… Цене и даље свакодневно расту, док плате мање-више остају исте.

Не прође ни месец дана да у радњама у Србији не осване неко ново поскупљење. Разлози које произвођачи и увозници наводе за раст цена су раст курса евра, цена сировина, амбалаже, горива и енергената. Тако су и ових дана трговцима стигли ценовници, по којима ће до краја овог или почетка следећег месеца поскупети сиреви, месне прерађевине, слаткиши, кућна хемија, беби храна…
– Не сећам се када је нешто појефтинило. Нас двоје имамо нормалне пензије, и ја уз то примам социјални додатак од Министарства културе, па опет живимо тешко, јер помажемо синовима који немају адекватан посао – прича за „Блиц“ песник Љубивоје Ршумовић.

Он не крије да су се, као и многи грађани у Србији, он и његова супруга услед лошије економске ситуације одрекли много чега.

– На мору нисмо били већ 15 година, престали смо да купујемо пршуту, а последње чега смо се одрекли јесте сладолед уз нес кафу, јер нам је скуп. Сада га купујемо само када нам долазе унучићи. Већи део године проводимо у кући на селу, па нас узгој воћа и поврћа спасава. Једино што могу да кажем о тренутној ситуацији у земљи је „тражили сте – гледајте“ – каже Ршумовић.

У Националној организацији потрошача Србије кажу да је стандард грађана у односу на прошлу годину опао за 60 одсто, и да не постоји никаква економски оправдана рачуница за нова поскупљења.

– Поготово када се зна да промет у радњама пада. А кад тражња пада, цене треба да иду надоле, а не обрнуто – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.
Једина врста хране која је у последње две године појефтинила у Србији, а да на то није утицала држава, каже он, јесте сезонско воће и поврће, првенствено парадајз и краставац, који се услед вишка понуде и епидемије ешерихије коли у Европи ове сезоне продаје будзашта.

М. Шкрбић

Одмор још није отплаћен, а списку нових трошкова не назире се крај. Септембар традиционално сатире кућни буџет и тренутно ниске цене сезонског воћа и поврћа тешко да ће неутралисати издатке за школарце, нову гардеробу и огрев. Груба рачуница показује да ће породици са двоје деце пред ову јесен зимница, припрема за школу и угаљ однети и до 93.000 динара. То су скоро три просечне плате.

Зимница је, макар сада тако делује, мањи проблем. Парадајз се тренутно продаје и за 15 динара по килограму, па коме је довољно 20 литара домаћег сока и 600 динара завршава куповину. Најјефтиније паприке тренутно коштају 50 динара, а најчешће се налазе за 70 динара по килограму. Ко не прескаче ајвар зими, требало би да купи најмање 50 килограма овог поврћа. То га сада кошта од 2.500 до 3.500 динара. Када се додају корнишони, купус и остало поврће за туршију, које још није на списку приоритета, скормна зимница изађе најмање 10.000 динара.

Школски прибор је већ озбиљнија ставка. Основци у Београду не морају да брину превише о уџбеницима, јер их добијају бесплатно. Али зато за радне свеске и остали школски прибор, у зависности од узраста, морају да издвоје од 5.000 до 7.000 динара.

– Што је узраст ђака мањи, мањи су и трошкови – кажу у књижарама. – За ђака који иде у четврти или пети разред прибор, свеске и вежбанке коштају од 4.500 до 5.000 динара. За сваки следећи разред већи је број предмета, па и збир на крају

За средњошколце рачуница је још сложенија. За куповину најнеопходнијих књига и свезака из кућног буџета треба издвојити око 20.000 динара. Али, то није све. Ученици средњих стручних школа за практичну наставу морају сами да купе радну униформу, а у неким школама и средства за рад.

Али у школу се не креће само са новим ранцем и свеском. Нема тог родитеља који, ако икако може, детету неће обновити и гардеробу.

– Имам сина и ћерку и знам да морам да им купим нове патике. То ће ме коштати најмње 5.000 динара – каже Тамара Марић из Београда. – За две најјефтиније тренерке треба ми још 4.000 динара, а за нове фармерке укупно 5.000 динара. Тексас јакна кошта најмање 1.000 динара и нешто мање дуксерица. Све заједно треба ми макар 18.000 динара. Ако се дода још и веш и чарапе, стигне се до 20.000 динара.

Иако још греје лето, свако ко није прикључен на даљински систем грејања зна да је време да се мисли на огрев. Просечном домаћинству за сезону треба око 45.000 динара. Толико кошта четири тоне сушеног угља „вреоци“. Камени угаљ из Бановића, међутим, кошта најмање 14.500 динара по тони, а „руски камени“ ће бити најмање 18.000 динара за тону.

ПАПРЕНИ СТУДЕНТИ

Већина бруцоша је ту бригу до сада и измирила, али они који настављају студирање тек треба да плате школарине. Оне коштају од 70.000 до чак 240.000 динара. На то треба додати и уџбенике.

Трошак је далеко већи за родитеље чија деца не студирају у родном граду. Академци у Београду за стан морају да дају најмање 150 евра месечно. Уз то иду и трошкови живота – рачуни, превоз и храна.

Б. Б. – С. Б.