Правна питања и одговори

BEOGRAD- Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ostalo je 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Drugi upisni rok trajaće do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na Niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Takođe, drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu. Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

KURIR

Колико ће деце уписати вртиће Предшколске установе “Радосно детињство”, а колико њих ће и после лета остати без места, дефинитивно ће се знати следећег месеца. Ипак, и ове је године очекиван упис готово свих са листе у последњи час, јер су Управа за образовање и “Радосно детињство”, као и сваке године, нашли начин да што прихватљивије упишу и оне малишане који су се након конкурса нашли “испод црте”

Директор установе Борислав Самарџић је рекао да је Градска управа дала сагласност на програм Предшколске установе за обезбеђивање додатних места у обдаништима и тај предлог требало би да се нађе на дневном реду заседања новосадског парламента у септембру.

Ово планирање проширења уписне квоте потврдио је и члан Градског већа задужен за образовање Милан Ђукић. Он наводи да су пронашли модел како да прошире капацитете за више од 1.000 деце и томе би листа чекања била смањена на свега неколико стотина малишана. Ипак, на додатни упис родитељи ће морати да сачекају септембар, како би Скупштина града усвојила измене програма “Радосног детињства”. Након тога, родитељи би могли да очекују позиве да дођу у Управну зграду у Павла Симића.

Након конкурса, на који је пристигла 3.481. пријава, примљено је 1.105 деце, док се 286 пријава односило на децу која ће прву годину напунити тек око 1. септембра, а чак 785 пријава је окарактерисано као непотпуне, јер су родитељи своју децу пријављивали на места која нису била обухваћена

А.В.

А. В.

Opremanje neophodnim školskim priborom i polazak u školu poseban je doživljaj za đake prvake, koji će ove jeseni njihove roditelje koštati između 2.000 i 7.000 dinara.

Budući da prvačići u Beogradu dobijaju besplatne udžbenike, teret za roditeljski budžet predstavlja kupovina svih ostalih pomagala – rančeva, sveski, olovki, bojica i pernica.U susret početku školske godine, većina knjižara, kao i veliki supermarketi nude školski pribor po nižim cenama, pa se tako u hipermarketu „Roda“ male sveske mogu kupiti za 15 dinara, velike za 32 dinara, pernice staju 156, a drvene bojice 54dinara.

Prodavci nude mogućnost kupovine i popunjenih pernica, koje u istom marketu koštaju od 470 do 1.850 dinara, dok je za komplet od tri olovke potrebno izdvojiti 107 dinara, a za lenjir, trougao i uglomer 146 dinara.

U prodavnicama „Idee“ širom Beograda moguće je pronaći različite kombinacije školskog pribora po akcijskim cenama, pa tako tri olovke i zarezač koštaju 110 dinara, ranac sa deset svesaka košta 800 dinara.

Posebna pažnja poklanja se izboru rančeva, koji su gotovo u potpunosti zamenili nekadašnje đačke torbe, čija se cena kreće od 700 pa do 5.080 dinara, u zavisnosti da li je ojačan, anatomski i da li je na njemu omiljeni lik iz crtanog filma, jer su takvi rančevi, po pravilu, skuplji.

Najpopularniji su anatomski rančevi sa likovima iz crtaća – „Bakugana“, „Ben tena“ ili „Spajdermena“, u kojima je spojeno korisno i lepo, ali oni imaju i najveću cenu – od 4.000 do 6.500 dinara, rečeno je u nekoliko beogradskih knjižara.

Anatomski ranac na kome je lik poznate mace „Helou kiti“ košta 5.080 dinara, isti takav sa likom „Bakugana“ košta 4.890 dinara, dok pune pernice sa istim likovima staju 1.828, odnosno 1.850 dinara.

Ukoliko budući prvačići žele sveske sa posebnim dizajnom, roditelji će za jednu takvu malu svesku morati da izdvoje 90 dinara, dok velika košta 170 dinara.

Kvalitetan izbor pribora nude i privatne knjižare, pa je u „Čarobnom kutku“ cena svesaka od 25 do 120 dinara, olovke se mogu kupiti za 12, 15 pa do 50 dinara, pune pernice koštaju od 900 do 2.500 dinara, dok se ranci mogu naći po ceni od 1.700 do 6.500 dinara.

BLIC

Braća Sretenovići dobili i posao i kuću

KRAGUJEVAC – Posle pisanja „Blica“, nekadašnji štićenici Doma za decu bez roditeljskog staranja, Darko (23) i Marko (20) Sretenović, dobili su posao u „Niskogradnji“. Njihovi najskriveniji snovi da žive od svog rada već se ostvaruju, a ispuniće im se i želja da imaju svoj krov nad glavom. „Niskogradnja“ će pomoći da im se renovira stara ruševina na periferiji grada i pretvori u dom.

Ne smeju ni da kažu koliko su srećni: Braća Darko i Marko Sretenović

– Još uvek ne verujem da sam primio prvu pravu platu. Pre pet dana isplaćeno mi je 22.000 i eno još stoji novac na računu. Nisam ga potrošio – kaže Darko Sretenović.

„Blic“ je u aprilu ove godine pisao o dvojici braće, sa kojima se sudbina teško poigrala i koji su pored živih roditeja detinjstvo i odrastanje proveli u Domu za nezbrinutu decu. Vaspitači su im bili i otac i majka, tu su sricali prva slova, učili školu. Godine su prošle, postali su punoletni i morali su napustiti jedini dom koji su zvali svojim. Prihvatili su ih teča Toma i tetka Nada Milošević iz Vinjišta. Pored svoje dece, oni su othranili i dvadesetak izbeglica, i kako kažu moralo je biti mesta i za Darka i Marka.

– Na inicijativu gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, primio sam dečake preko omladinske zadruge na probni rad. Nisam nikom govorio kakva im je sudbina, niko nije znao da su to deca iz Doma. Nisam želeo da ih iko sažaljeva. Nije im težak nikakav fizički rad i obojica će biti primljeni uskoro na određeno vreme, a onda i u stalni radni odnos – kaže Željko Biorac, direktor javnog preduzeća „Niskogradnja“. On kaže da su dva brata več miljenici preduzeća, a Darko će da polaže uskoro i za mašinistu.

Na periferiji Kraguejvca Darko i Marko imaju plac na kome je ruševina od nekadašnje kuće.

– Sa „Fijatovog“ gradilišta u Grošnici naše preduzeće odvozi građevinski material sa objekata koji se sada tamo ruše. Umesto da se baci, uspeli smo da odvojimo oko tri hiljade komada cigle, i to smo već namenski odvojili za kuću braće Sretenovića. Planiramo da je renoviramo i da u njoj Darko i Marko mogu da žive. Pomoći će i kolege sa posla – kaže Biorac.

– Ne smem ni da kažem koliko sam srećan. Ovo što nam se dešava liči na najlepšu bajku kakvu sam samo kao dete u Domu slušao i maštao, kaže Darko.

BLIC

Većina banaka za studentski dinarski kredit odobrava grejs period

Kako cene studija nisu srazmerne srpskom standardu, mnogima nema druge nego da se zaduže da bi školovali decu. Godina na državnom fakultetu košta od 45.000 do 240.000 dinara, dok je na na privatnim još skuplja. Banke su ponudile namenske kredite, ali cena ovakvih pozajmica iznose i do 70 odsto glavnice.

U ponudi su najčešće dinarski krediti, uz grejs period i po prosečnoj kamati od 21 odsto. Prema računici “Blica”, za kredit bez učešća, na iznos od pola miliona dinara, kamatu 22 odsto i rok otplate pet godina korisnik bi mesečno morao da izdvaja oko 13.800 dinara. Po isteku roka, banci bi bilo isplaćeno oko 828.000 dinara, dakle 328.000 dinara preko glavnice. Iako ove pozajmice, na kraju, nikako nisu jeftine, mnogima su jedini način da finasiraju studenta koji se našao ispod crte.

– Sin je upisao medicinu, ali nažalost nije na budžetu. Jedini način da mu pomogemo je da žena i ja dignemo kredit, pošto godina na medicini košta više od 1.200 evra. Bez kredita, teško da bi izgurali, iako nismo podstanari – kaže Miloš T. iz Beograda.

Namenski kredit se odobrava u iznosima do miliona dinara, isključivo uz uverenje fakulteta o visini školarine i ne može se koristiti u druge svrhe. Visoki iznosi rezervisani su za privatne fakultete i studije u inostranstvu, a neke banke dozvoljavaju da se tim sredstvima finansiraju i udžbenici ili pojedini kursevi.

BLIC