Правна питања и одговори

У Београду повећање?

Просветни синдикати задовољни како Влада испуњава обећања дата овог пролећа, на крају протеста. Просветари чекају још једно повећање плата, исплате награда, отпремнина, као и нове колективне уговоре

Школска година у основним и средњим школама почеће, по свему судећи, без штрајкова и протеста. За разлику од претходних година када су претили штрајковима или организовали протесте упозорења, синдикати су овог лета, изгледа, задовољни Владом и ресорним министарством. Кажу да не планирају штрајк ако Влада испуни све што је обећала.

Пролећни штрајк, који је појео пола другог полугодишта, завршен је са дугачком листом захтева коју су синдикалци ставили пред Владу. Неки су већ испуњени, а остали чекају да дођу на ред.

– Договор око повећања зарада Влада је до сада испоштовала. Чекамо ребаланс и још једно повећање у октобру, тако да због тога нећемо сигурно штрајковати – каже за „Новости“ Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника. – Испунили су и један од наших кључних захтева, а то је измена Закона о основама образовања. Прихваћене су све наше сугестије, а посебно су нам биле важне оне које се односе на дисциплинске мере и број изостанака ученика.

У БЕОГРАДУ ПОВЕЋАЊЕ?

– Педложили смо граду Београду колективни уговор којим би плате запослених биле повећане за пет одсто из градског буџета – открива Брајковић. – Град има законску могућност да повећа зараде. Свугде у свету је уобичајено да људи у главном граду имају веће плате, с обзиром на то да је ту живот најскупљи. Тражили смо и одређени фонд из ког би, на пример, запослени могли да оду на рехабилитацију или на бањско лечење.

Матијевић каже да се још чека да држава одржи реч и исплати јубиларне награде за последње три године, као и отпремнине просветарима који су отишли у пензију. Јубиларне награде за 2009. и 2010. годину биће исплаћене из државне касе, а за 2011. исплатиће их локалне самоуправе. И отпремнине не чекају просветари у целој Србији, већ 720 наставника из Војводине.

И Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети, задовољан је испуњеним обећањима и каже да његово чланство неће започињати штрајк првог септембра, али упозорава да било које обећање које Влада не испуни може лако да промени ствари и изазове нови штрајк.

– Имали смо преговоре и у Министарству просвете и са премијером Мирком Цветковићем – каже Брајковић. – Влада је усвојила наших 30 примедаба на колективни уговор. Али, то је само привремени документ, јер ћемо догодине морати да правимо нови. Сада чекамо да нас позову из Министарства како бисмо и потписали тај колективни уговор, који је био један од разлога за незадовољство и за штрајк.

Брајковић каже да пажљиво прате да ли Влада поштује договор са синдикатима и да чекају још једно повећање у октобру.

– Видећемо како ће тећи договори око коефицијената за наредну годину, као и да ли ће колегама бити исплаћене јубиларне награде и отпремнине. Ако то не буде текло како треба, брзо се можемо организовати и започети нови штрајк – упозорава Брајковић.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Letnja radionica turističkih vodiča, koja se organizuje u sklopu besplatnih programa za učenike beogradskih škola, biće dostupna za sve srednjoškolce i studente od 15. do 25. avgusta, najavili su juče organizatori iz Turističkog društva „Grocka”.

Radionica će se održavati svakodnevno od 10 do 14 sati u prostorijama Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković”, koje se nalazi na uglu ulica Sarajevske i Miloša Pocerca.

Cilj je, kako se navodi u saopštenju, da se mladi ljudi upoznaju sa pozivom turističkog vodiča i drugim poslovima koje bi mogli da rade u turizmu, dok će im predavači biti licencirani turistički vodiči, vlasnici turističkih agencija i univerzitetski profesori.

Polaznici će, takođe, u toku praktičnog rada biti u mogućnosti da obiđu najznačajnije turističke destinacije u srpskoj prestonici i susretnu se u info-centrima Turističke organizacije Srbije i Beograda sa stručnim kadrom tih organizacija, navodi se u saopštenju.

DANAS

Drugi krug upisa počinje 1. septembra

BEOGRAD – Drugi rok za upis studenata na fakultete i više škole počinje 1. septembra. Mladići i devojke koji do indeksa nisu uspeli da dođu u junu, boriće se za 4.952 slobodna mesta. Na sedam državnih univerziteta ostalo je još 1.246 slobodnih mesta za budžetske studente i 3.706 za samofinansirajuće.

Već tradicionalno najviše slobodnih mesta ostalo je na tehničkim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

– Kandidati se i dalje više interesuju za društveno-humanističke nauke, ali mislim da se slika popravila u poslednje dve godine što se tiče tehničkih fakulteta. Budući brucoši shvatili su da im ovi fakulteti pružaju dosta mogućnosti za razvoj preduzetništva – kaže za „Blic“ prof. Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta.

Najviše slobodnih mesta ostalo je na Novosadskom univerzitetu. Šansu da dobiju indekse na Beogradskom univerzitetu imaće 864 kandidata, od toga 283 mogu da studiraju na teret države, dok će 581 kandidat morati da plaća školarinu.

Kragujevački univerzitet otvoriće vrata za još 170 budžetskih i za četiri više samofinansirajućih studenata, dok će se na Niškom univerzitetu podeliti još 194 indeksa budžetskim studentima i 704 onim samofinansirajućim.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultete i visoke škole strukovih studija zakazan je na svim fakultetima za 1. i 2. septembar, dok je planirano da se polaganje prijemnih ispita obavi od 5. do 7. septembra. Nakon toga sledi objavljivanje preliminarne rang-liste, žalbe studenata i objavljivanje konačnih rezultata. Drugi upisni rok na svim fakultetima biće završen do 20. septembra.

Osim popunjene prijave za konkurs, svi kandidati na upis treba da ponesu orginal i fotokopije svedočanstava za sva četiri razreda završene srednje škole, orginal i fotokopiju diplome o završenom maturskom ispitu, zatim orginal i fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih, kao i dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita.

BLIC

Школа „Соња Маринковић”

Уочи сваке нове школске године у Зрењанину се чују гласине о наводној угрожености мањина у погледу права на школовање на материњем језику. Поред редовне појаве да се говори о тешкоћама с којима се суочавају мађарска деца, ове године се могло чути и да родитељи са стрепњом очекују јесен јер је све мање првака кандидата за одељење у коме се учи на мађарском језику. Констатација се пре свега односи на Основну школу „Соња Маринковић”, у ужем градском језгру, која има одељења у Лукином Селу и Михајлову.

С ђацима кубуре и у Лукином Селу које је релативно мало по броју становника. За одељење првака на мађарском језику у граду ове године је једва сакупљено 11 деце што није био лак посао јер у граду постоји само једна предшколска мађарска група у коју је одлазило свега петоро малишана. Од злонамерних се могло чути да је угрожено школовање деце на мађарском језику и да држава о томе не води довољно рачуна.

С друге стране, у вези са уписом деце која наставу похађају на српском језику такође се појавио мањак ђака, а то је протумачено и тако да „неко“ хоће да ову децу потисне из школе како би се у њој учило само на мађарском језику. Појавила се и информација да су српска одељења препуна деце са сметњама у развоју, па родитељи неће овде да уписују ђаке који немају те тешкоће. Тако се, мисле поједини грађани, српска популација потискује из школе и дешава се својеврсно етничко чишћење.

Директорка Основне школе „Соња Маринковић“ Гизела Катона-Дебрецени је свесна свих тих прича и зна да су оне присутне у Зрењанину. Међутим, мада потврђује смањивање броја ђака, наводи и друге разлоге. Она предочава да, када је реч о мађарској деци, родитељи су доста комотни и своју децу уписују у најближи вртић без обзира на ком се језику у њему комуницира, што их онда опредељује и код уписа у школу.

– Неки овде не уписују децу зато што се школа налази у центру града, где је саобраћај густ. Многи верују да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљњем школовању – износи директорка школе.

Она вели да заиста у неким „српским“ одељењима има пола деце с посебним потребама.

– То је зато што се деца по правилу и по прописима у прве разреде уписују по територијалном принципу, што значи у најближу школу. То не важи за децу с израженим здравственим проблемима. Њихови родитељи се често одлучују за нашу школу јер сматрају да ми имамо добар однос према њиховој деци, зато што смо на листи школа које су одлично припремљене за инклузију, односно за уклапање те деце у ђачку средину. Ми смо заиста прошли посебне програме у припреми за тај посао – каже Гизела Катона-Дебрецени.

Ипак, она, када је реч о мањку ђака, на прво место ставља негативна кретања у наталитету у обе пупулације и миграције становништва. Млађи људи се селе ван центра града јер тамо добијају станове. Сви градови се шире, а највише деце се рађа у насељима на периферији па су и тамошње школе пуне, закључује директорка и сматра да је оправдана идеја о уједињавању две основне школе у центру Зрењанина где би се „Соњи Маринковић“ придружила школа „Вук Караџић“ која нема своју зграду. Ионако обе школе немају довољно ђака. Она негира и спекулације да неко нема слуха за нова одељења на мађарском језику у средњим школама:

– Нема довољно ученика јер сви хоће у елитне школе, а тамо их чека сигурно место јер је у мађарским одељењима слаба конкуренција и мало је кандидата.

Ђ. Ђукић