Правна питања и одговори

Образовни програм у Србији неусклађен је са привредом и економијом. Требало би да се наставни планови прилагођавају тржишту, а привреда да обезбеди студентима праксу. Стратегија образовања, која се усваја крајем године, треба да промени такву слику.

Прошле године, без посла је било 250 грађевинских инжењера, а ове године 520. Има и много лекара, али не свих специјалности. Крајем године се очекује усвајање стратегије образовања, што обећава побољшање тренутне ситуације.
Наставни планови и програми требало би да се прилагођавају привреди и економији земље, као и да привреда, с друге стране, обезбеди студентима праксу.

Млади у Немачкој током студија имају праксу од шест месеци до годину дана. Код нас, Град Београд обезбеђује праксу за 300 студената у јавним комуналним предузећима. То је мало, с обзиром на то да се само на Универзитеру у Београду школује више од 70.000 студената.

„Дипломирани сам инжењер пољопривреде за агроекономију. Тренутно волонторам у ПКБ-у, у удружењу за пољопривреду и прехрамбену индустрију“, каже Немања Петровић.

Рекотор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је проблем то што је привреда слаба, што је већ 20 година тешка економска ситуација, и то што још увек не постоји право тржиште рада.

Привредници кажу да дијалог мора да постоји, како би образовни ситем био сврисисходнији.

„Од тога да се Болоња примењује како би требало да се примењује до тога да наши студенти уче оно што ће бити корисно и захваљујући чему ће моћи да раде“ каже потпредседник Привредне коморе Београда, Слободан Кораћ.

„Основна премиса је да школујемо људе способне да запосле себе и друге. Значи не формална знања, него знања која омогућавају способност и компетенције и дају нове идеје за нове послове и нова занимања како би свима било боље“ , рекао је Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.

Један посао је завршен: листа занимања, која показује које вам послове диплома доноси. После усвајања стратегије образовања, што се очекује до краја године, слика на тржишту рада биће много јаснија.

РТС

BEOGRAD – Na državnim fakultetima u Srbiji juče su objavljene konačne rang liste za upis nove generacije brucoša, a upis kandidata počeće u sredu, 6. jula. Među fakultetima Univerziteta u Beogradu najveće interesovanje vladalao je za Fakultet bezbednosti, a popularni među budućim brucošima bili su i Medicinski fakultet, Fakultet organizcionih nauka, Arhitektonski i Elektrotehnički fakultet.

Prvi upisni rok treba da bude završen do 15. jula. Prilikom upisa, predaju se originalna svedočanstva i diplome o maturskom ispitu, krštenica, dva obrasca S S V-20, indeks, dve fotografije, dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente.

Prijavljivanje za preostala upražnjena mesta u drugom upisnom roku predviđeno je 1. i 2. septembra. Prijemni ispiti polagaće se od 5. do 7. septembra, a rezultati i preliminarna rang lista treba da budu objavljeni 8. septembra. Nakon podnošenja žalbi na preliminrne rezultate, konačne rang liste drugog upisnog roka fakulteti će objaviti 12. septembra.

Upis brucoša u drugom roku počeće 14. septembra i treba da bude završen do 16. septembra. Na državnim fakultetima u Srbiji ove godine ima mesta za 35.000 studenata koji će se finansirati o trošku budžeta i još 20.000 samofinasirajućih studenata.

Autor:

Agencija BETA

SMEDEREVO- Četvorica srpskih srednjoškolaca učestvovaće do 9. jula na Balkanijadi iz informatike u rumunskom gradu Bistriti, a za dvadeset dana ih očekuje Olimpijada na Tajlandu.

Srbiju će predstavljati najbolji učenici posle dva izborna kruga takmičenja – na Računarskom fakultetu u Beogradu i u Petnici.

Dušan Zdravković (18) iz niške Gimnazije „Svetozar Marković“, Aleksa Stanković (19) koji je iz smederevske prešao u Matematičku gimnaziju u Beogradu, Nikola Smiljković (19), takođe iz Gimnazije u Nišu i Boris Grubić (17) iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.

Vođa ekipe je Andrija Ilić, koji će se starati o našim mladim informatičarima i pomagati im u prevođenju zadataka i drugim poslovima.

Takmičarski dani na Balkanijadi su 5. i 7. jul.

Prva Balkanijada iz informatike održana je u Solunu 1994. godine i od tada se održava redovno svake godine. Balkanijada je i glavna provera za najbolje srpske srednjoškolce informatičare pred Olimpijadu, koja će biti organizovana na Tajlandu od 22. do 29. jula.

Autor:

Agencija Tanjug

„Glas javnosti „

Ne postoje jedinstveni programi za mališane u predškolskim ustanovama. Šta će deca naučiti zavisi od inicijative i angažovanja vaspitača

RAD sa decom predškolskog uzrasta, njihovo pravilno usmeravanje i razvoj predstavlja jedan od najzahtevnijih poslova za vaspitače. Suočeni su, međutim, sa velikim problemom – nepostojanjem jedinstvenog programa za rad sa mališanima. Šta će deca naučiti, zavisi isključivo od inicijative i spremnosti na angažovanje zaposlenih u predškolskim ustanovama.

Nada Gertner, iz Udruženja vaspitača Beograda, kaže da postoje dva modela kojih se pridržavaju, ali oni daju samo okvir za rad. Tu su i brojni programi koji bi trebalo da poštuju razvojnu mapu deteta, ali oni u svakom vrtiću mogu biti različiti.

– Svi projekti imaju isti cilj – da deca dođu do nivoa znanja neophodnog za njihov uzrast – objašnjava Gertnerova. – Neki vrtići koriste strane programe, poput Montesori, a na, recimo, beogradskoj Paliluli, vaspitači su se obučili za čak 30 različitih projekata po kojima rade.

U Srbiji postoje i programi koje su razvili domaći predavači, kao što je na primer model Kuka-Miletić, čija je suština da se deca razvijaju kroz takmičenje.

– Naši pedagoški stručnjaci nemaju učešće ni u jednom savremenom obrazovnom programskom konceptu, jer su oni samo lokalni tumači stranih programa, poput Montesori, Hed Start, Ređio Emilia i sličnih vaspitnih modela – objašnjava dr Miroslav Kuka, autor programa Kuka-Miletić – Domaći vaspitači za njih čak plaćaju obuku, kako bi bili licencirani da ih sprovode. Sa druge strane, mi smo napravili program koji je potpuno besplatan i ne zahteva nikakvu posebnu obuku. Običan prosvetni radnik može da ga primeni samo na osnovu znanja stečenog na fakultetu.

U osnovi novog programa je takmičenje kroz igru, kao i gradacija dostignuća, koja deca ostvare u misaonim i fizičkim aktivnostima. Prema rečima profesora Kuke, deca tako dobijaju motivaciju da rade, a predavači lakše razaznaju sposobnosti i različita interesovanja mališana.

– Igra kao forma učenja sama po sebi je neobavezna i samim tim nedovoljno stimulativna, pa tek u svom takmičarskom obliku dobija formu – nastavlja Kuka. – Ovim radom se deca razvijaju i na fizičkom, i na moralnom, ali i na psihičkom planu.

MENSIN PROGRAM

VIŠE od 10.000 mališana u predškolskim ustanovama na Novom Beogradu, Čukarici, u Starom gradu i na Savskom vencu pohađa Mensin program „NTC sistem učenja“. Zahvaljujući ovoj metodi mališani se, kroz igru, od najranijeg uzrasta uče logičkom razmišljanju, povezivanju činjenica, donošenju zaključaka. Program je podeljen u tri faze. Prva se bavi razvojem mozga, i tu se vidi značaj zaboravljenih dečjih igara, druga je način učenja, jer prema novim istraživanjima, moramo da menjamo reproduktivno učenje i uvodimo nove metode. Na kraju je upotrebno znanje, odnosno – kako primeniti naučeno.

Večernje novosti