Правна питања и одговори

Млађа деца више читају

Најбројнији чланови дечје библиотеке су деца предшколског узраста. Други медији одвлаче од књига. Класици губе трку са фантастиком.Деца током школовања губе интересовање за читање! Наиме, највише читају предшколци и ученици нижих разреда основне школе, док се у средњој школи ретко ко лати књиге.

„Клинци“ највише воле авантуристичке романе, шпијунске серијале, крими – књиге, хорор и научну фантастику, а обавезна лектира и класична дела имају све лошу прођу. Средњошколке првенствено занимају књиге типа „купохоличарка“ и „спонзоруша“.

– Нетачно је да деца не читају – каже Александра Вићентијевић, начелница Дечјег одељења Библиотеке града. – Истина је да други медији привлаче дечју пажњу, попут игрица и компјутера, али малишани који у предшколском узрасту заволе читање током читавог живота ће се дружити са књигом. Предшколци су наши најозбиљнији читаоци и најлепше што може да доживи библиотекар је када му редовно долази дете од његове треће године до пубертета. Нажалост, тада губимо читаоце, јер средњошколци траже „модерне романе из реалног живота“, па је неком са 16 година ближа „Купохоличарка“ од Балзака. Уосталом, свуда у свету је криза квалитетних штива за тај узраст.

„ПРОКЛЕТА АВЛИЈА“

Истраживање Друштва за српски језик и књижевност показало је да трећина средњошколаца није прочитало ни једну књигу, а 40 одсто никада није ушло у библиотеку! Из школске лектире најпопуларније су књиге „Проклета авлија“, „Чекајући Годоа“ и „Странац“…

Ипак, данашњи Београђани не читају исте књиге као њихови родитељи. Укус деце се прилично променио, па сада траже више акције, загонетке, мистерије, фантастике…

– Мање се читају класични дечји романи, јер им је Том Сојер спор – објашњава Вићентијевићева. – Велики заокрет донела је едиција о Харију Потеру после чега је кренула читава серија романа о измишљеним световима. Популаран је и серијал о мишу Џерониму Стилтону, Прљавом Беци, Грозном Гаши, Цаци Фаци и сличним ликовима. Квалитет књига, заиста, није битан, важно је да се створи читалачка навика, јер свако читање развија кретивни дух и богати речник. Уосталом, све је боље од игрица.Иако родитељи не могу да утичу на укус детета, могу да створе навику за читањем.

КАРЕЊИНА НА ТРИ СТРАНЕ

Ана Карењина уместо на 672 може да се прочита на само три стране, а препричану, Андрићеву „Проклету авлију“ је прочитало више од 50.000 ученика! Средњошколци највише воле да „читају“ препричане књиге, а професорима је, због великих одељења, готово немогуће да открију да ли је неко, заиста, држао књигу у рукама.

– Ђаци читају штиво које нема додирних тачака са лектиром и свака наредна генерација чита све мање – каже Јасна Јанковић, професорка српског језика и књижевности у Правно-пословној школи.

А. КРСМАНОВИЋ – Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Наредну годину студија о трошку државе моћи ће да упишу они студенти у Србији који су у текућој школској години освојили најмање 48 бодова, предвидјено је Законом о високом образовању.Исти услов за упис наредне године студија важио је и прошле године.Факултети у наредну годину студија могу да упишу двадест одсто више студената од броја уписаних у прошлогодишњој генерацији.Сваки факултет појединачно треба да усвоји и своје критеријуме за рангирање, у случају да услов од најмање 48 бодова испуњава већи број студената од предвиђене квоте.

Проректорка за наставу Универзитета у Београду Неда Бокан рекла је агенцији Beta да су београдски факултети имали рок да до краја маја утврде своје критеријуме рангирања и да се очекује да то у што скорије време доставе Ректорату.

Она напомиње да само мали број београдских факултета има проблем са тиме да премашује предвиђену квоту за прелазак на буџетско финансирање.

„Сваке године исти факултети имају проблем са тиме да већи број студената од предвидјене коте испуњава услов од 48 бодова. То су Факултет политичких наука, Факултет организационих наука и Факултет за безбедност“, казала је Бокан.

Beta

Завод за уџбенике Србије у Нишу обележио 54.рођендан и промовисао први буквар инока Саве из манастира Дечани, штампан још 1597. годинe

Објављен и штампан на само два листа пре више од 400 година, „Први српски буквар”, чији је аутор био инок Сава, из манастира Дечани, представља кључно дело које означава почетке писмености у Србији.

Иако је вековима био заборављен, поново је штампан и умногоме ће све људе у култури и образовању у нашој земљи подсећати на средњовековни период развоја српске државе. Ово је јуче на Универзитету у Нишу, где је обележена 54.годишњица постојања и успешног рада Завода за уџбенике Србије, рекао министар културе Предраг Марковић. На свечаности на којој је промовисан „Први српски буквар” директор и главни и одговорни уредник завода Милољуб Албијанић посебно је истакао:

–Завод за уџбенике је поновним штампањем „Првог српског буквара” одлучио да се коначно скине вео тајни над овим капиталним делом писмености на српским просторима. Верујемо да ћемо значајно допринети да се на прави начин види величина, али и и културни и историјски значај Првог српског буквара – рекао је Албијанић.

„Први српски буквар” инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији. Бурна времена брзо су, међутим, буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Током 1903.године, Љуба Стојадиновић је приређујући „Каталог Народне библиотеке Србије” унео „Први српски буквар” инока Саве међу дела српске писмености.

А за буквар се случајно сазнало. Најпре је 1893.године руски конзул у Скадру Крилов прво издање, штампано у Венецији 20. маја 1597.године, поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је, 1921.године друго издање, штампано 25. маја 1597.године, у Дубровнику, где је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда.

Оба издања, и прво и друго, поклоњена су Народној библиотеци Србије. Прво издање на само два листа, од којег је остао само препис, изгорело је у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 6.априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.

„Политика” објавила репринт 1991. године

Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су пре двадесетак година репринт „Првог српског буквара” инока Саве на основу другог издања, штампаног у Венецији, које је сачувано. Репринт је 1991.године објавила „Политика” и, како је јуче речено у Нишу, на основу тог издања исти ауторски тим сачинио је и приредио нову књигу „Првог српског буквара” инока Саве. Уместо старословенских писмена за нову књигу коришћен је рачунарски сет типографских карактера „инок сава”, који је креирао и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

Т. Тодоровић

У српским медијима постоји велики број правописних грешака и непоштовања језичке норме, закључци су округлог стола „Језик у медијима“Док број медија данас неконтролисано расте, лекторске службе се у њима гасе.Новинари морају поштовати публицистички стил, а у медијима се све више може видети „свесна, програмирана банализација, таблоидизација и колоквијализација медијског израза“, рекао је Александар Милановић, професор на Филолошком факултету.“Језик таблоида се све више намеће као доминантан, што је и озбиљан културолошки феномен, који може оставити озбиљне последице на језичку културу“, рекао је Милановић и додао да новинари често не читају граматичка правила.

Према његовим речима, медијски језик данас све више подсећа на „кафански, неформални језик“, јер се медији на тај начин желе приближити публици.Он је оценио да, ипак, не треба глобално осудјивати језик медија, јер постоји и доста позитивних примера медијског извештавања, које је потребно истаћи.

Уредник културе у недељнику НИН Драган Јовићевић указао је да су таблоиди допринели вулгаризацији језика, као и да су медији у последњих десет година напредовали у непоштовању правописа.

Велики проблем у медијском извештавању, навео је Јовићевић, представљају и такозвана ПР саопштења, која новинари често не преправљају, већ их у изворном облику објављују.

„Наша граматичка норма је погрешна, а велики проблем у српском језику је и транскрипција страних речи“, нагласио је лингвиста Владо Ђукановић и додао да се ни у речницима не може све проверити, јер се разликују.

Округли сто, који је део пројекта „Новинарске муке са језиком“, организовало је Удружење новинара Србије, а подржало је Министрство културе, информисања и информационог друштва.

УНС је покренуо и сајт на коме новинари могу да пронадју одговоре на језичке недоумице.

Tanjug

Министру просвете и науке Жарку Обрадовићу и његовим партијским друговима Бранку Ружићу и Вељку Одаловићу у среду није дозвољен улазак на КиМ, иако су сва тројица ишли у приватне посете.Рампа на административном пункту Кончуљ била је непробојна за трио из СПС, а Ружићу је, чак, уручена и писана забрана уласка на тло јужне покрајине!

– Кренуо сам у Ранилуг на славу мојих пријатеља Аритоновића. Нисам ишао службеним колима, нити сам имао било какво обезбеђење. Очигледно ме је неко на прелазу препознао или су имали дојаву. Узели су моју личну карту и нису хтели да ме пусте док не провере са Приштином. После више од два сата чекања и очигледног малтретирања, одлучио сам да се вратим за Београд – препричава министар Обрадовић.

ОДАЛОВИЋ НИЈЕ МОГАО НИ СЛУЖБЕНО

Вељко Одаловић је кренуо пут Приштине, како би се као председник Комисије за нестала лица Владе Србије састао са српским породицама. Ни њему се није дало да стигне на одредиште.

Док је чекао да се полицијски службеници смилују, на прелаз су дошли Ружић и Одаловић. Претходно су сва тројица били у Врању, где су посетили партијског саборца Милана Николића. Полицајци су били неумољиви.

– Рекао сам службеницима да идем у приватну посету, на славу рођацима у село Брестовик код Пећи. Нису хтели да ме пусте. Инсистирао сам да ми кажу разлог и, после дужег чекања, уручена ми је писана забрана уласка на КиМ, коју је потписао заменик премијера Хајредин Кучи – пренао нам је Ружић, оцењујући да је прича о слободи кретања на КиМ – бесмислица.