Правна питања и одговори

Православни верници 24. маја славе успомену на солунску браћу Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Литургију у Храму Светог Марка служио патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Литургију у Храму Светог Марка служио је патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

На молбу моравског кнеза Растислава, 862. године византијски цар Михаило II Ћирило и Методије су послати у Вишехрад, данашња Чешка.

На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила. Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу, а заједно су на језик македонских Словена из околине Солуна превели најзначајније црквене књиге.

На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.

Током рада имали су велике тешкоће. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.

Тројезична теорија

Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.

Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“.

Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.

У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.

Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.

Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.

Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.

Прилог Вере Јанковић-Раичевић

Ученици који ове јесени крену у Десету гимназију имаће могућност да наставу прате на два језика, српском и француском.Од нове школске године у овој гимназији почеће да ради прво двојезично одељење у коме ће се 30 одсто наставе из пет предмета одвијати на француском.Гимназију су јуче посетили председник општине Нови Београд Ненад Миленковић и представници француске амбасаде.

– Пројекат двојезичне наставе проистекао је из вишегодишње сарадње коју општина има са француским градом Белфором. Драго ми је да ће наши ученици имати могућност да стекну нова знања на једном од светских језика, што ће им касније олакшати наставак школовања и комуникацију са колегама из иностранства – рекао је Миленковић и позвао родитеље и заинтересоване ученике да се јаве школи и распитају о упису у двојезично одељење.

Због овог пројекта неколико професора прошле године похађало је интензивне курсеве француског и неколико пута боравило у Белфору и Безансону на једном од њихових најпознатијих факултета за језике. Општина Нови Београд и Белфор финансирали су и боравак француског лектора који је радио са децом и са професорима.

Диплома олакшава упис на стране факултете

Приликом уписа ученици ће морати да полажу и посебан део пријемног испита који се тиче познавања француског језика, а по завршетку школовања добијају диплому у којој постоји посебна клаузула да су завршили двојезичну средњу школу, што им умногоме олакшава упис на стране факултете, добијање стипендија и запошљавање у страним фирмама. Упис у ово одељење је у току.

– Увођење двојезичне наставе један је од наших пројеката и приоритета у Србији. Француски је језик који се по традицији овде већ дуго учи, али је био више везан за културу и уметност. Међутим, времена су се променила и све је више различитих облика сарадње у привреди и економији наших земаља где је потребно познавање језика. Ово је четврта школа у Србији која ће имати двојезично одељење, а драго ми је да је то баш у Новом Београду, општини са којом имамо одличну сарадњу – рекла је Паскал Делпеш, директорка Француског института и саветница при Амбасади Француске за културу.

Директорка школе Надежда Маховић објаснила је да ће се настава одвијати по редовном програму, али ће часове из биологије, математике, физике, историје и грађанског васпитања ученици пратити на француском језику, а план је да се програм прошири и на друге предмете.

А. Вушовић

Будућим докторима наука, који од Министарства науке и просвете добијају стипендију, сав новац одлази на плаћање високих школарина, па им готово ништа не остаје за даље усавршавање.Жарко Обрадовић, министар просвете, обећао је стипендистима да ће његово министарство с деканима факултета покушати да реши тај проблем.

Предраг Пецев (26) са Природно-математичког факултета из Новог Сада стипендију је добио као најбољи у области електронике и информационих технологија. Каже, цела стипендија ће му отићи за плаћање школарине, која износи више од 150.000 динара.- Срећан сам што сам добио стипендију и не желим да идем из Србије. Истина, она је довољна само за школарину, али покушаћу некако да се снађем за све остало – каже Пецев.

Ове године Министарство науке и просвете доделило је 200 стипендија за докторске студије, а Обрадовић је свечано уручио уговоре неколицини најбољих. Овом приликом је изјавио да држава, у настојању да изгради модерну тржишну привреду, треба да доведе до успостављања ланца између образовања, истраживања и њихове примене.

Нема се: Жарко Обрадовић

– Пошто Србија има слабу економију и не издваја довољно новца за образовање, млади стручњаци одлазе у иностранство. То првенствено раде због бољих услова у научноистраживачком раду које тамо имају, али и због решавања егзистенцијалних потреба – каже Обрадовић.Он такође прецизира и да држава кроз своју политику и националне програме зато мора много више новца да улаже у образовање.

Млади истраживачи задовољни су тиме што ће у наредних годину дана на њихов рачун сваког месеца стизати 32.000 динара. Како кажу, то ће им дати подстицај да остану у земљи и раде овде на научноистраживачким пројектима. Министарство науке и просвете доделило је и 17 стипендија најбољим средњошколцима завршних година.

Б. Г.

Od jeseni počinje projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“

U 40 osnovnih škola u Srbiji, koje realizuju projekat „Druga šansa“ počelo je evidentiranje odraslih stanovnika bez osnovne škole koji će od septembra moći da se vrate obrazovanju. Planirano je da u svakoj od ovih škola budu formirana tri odeljenja u koja će se upisati 75 polaznika, što znači da će naredne školske godine do 3.000 odraslih moći da pohađaju nastavu osnovnog obrazovanja. Iz Ministarstva prosvete i nauke poručuju zainteresovanim građanima da se prijave osnovnoj školi koja u njihovom mestu prebivališta realizuje ovaj projekat.

– Odrasli bez završene osnovne škole moći će da steknu diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 36 poslova traženih na tržištu rada, ističe za Danas Aleksandra Kokanović, pr menadžer projekta „Druga šansa“.

Ona objašnjava da je nastavni plan i program ogranizovan u tri jednogodišnja ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prva četiri razreda osnovne škole, drugi ciklus peti i šesti razred, a treći sedmi i osmi. U okviru trećeg ciklusa se pohađa i program obuke za određena zanimanja, odnosno jednostavne poslove.

– Polaznici se upisuju na određeni ciklus shodno prethodno završenom nivou obrazovanja, što praktično znači da će se u školskim klupama naći odrasli koji su iz bilo kog razloga napustili osnovnu školu, ali i oni koji nikada nisu pohađali osnovno obrazovanje. Na primer, osoba koja je završila četiri razreda osnovne škole upisuje se u drugi ciklus, a onaj ko je završio šest razreda, upisuje se u treći ciklus – navodi Kokanovićeva.

Nastavni plan i program po kojem će se raditi prilagođen je odraslima, a među predmetima koje će oni učiti su srpski, matematika, engleski, digitalna pismenost, osnovne životne veštine, odgovorno življenje u građanskom društvu, fizika, hemija i biologija kao primenjene nauke. Kokanovićeva objašnjava da je suština programa da odrasli, pre svega, steknu funkcionalnu pismenost i da ono što budu naučili u školi bude primenjivo u svakodnevnom životu.

Ona dodaje da su programi obuka za jednostavna zanimanja urađeni u saradnji sa lokalnim službama za zapošljavanje, poslodavcima i predstavnicima 40 opština u kojima se sprovodi projekat „Druga šansa“. Ponuda obuka zavisi od potrebe određene sredine za odgovarajućim zanimanjima, među kojima su vulkanizer, pomoćni kuvar, sobarica, hotelski portir, baštovan, pica majstor…

– Nastava u osnovnim školama će početi u septembru ili u oktobru, a svaka škola će organizovati izvođenje nastave u skladu sa mogućnostima i potrebama njenih polaznika. Predavači su učitelji i nastavnici predmetne nastave, koji su inače zaposleni u tim osnovnim školama, pre svega oni bez punog fonda časova. Za nastavnike će tokom juna i avgusta biti organizovane obuke, kako bi se što bolje pripremili za rad sa odraslima – kaže Kokanovićeva.

Projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“ – Razvoj funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji, finansira EU sa četiri miliona evra bespovratne pomoći.

I cele porodice bez osnovne škole

Najveći broj potencijalnih polaznika zasad je evidentiran na severu Srbije, i to u naselju Tovariševo u osnovnoj školi „Mileta Protić“. U naselju Pečenjevce, u lokalnoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ takođe je evidentiran dovoljan broj odraslih osoba kako bi nastava mogla da počne. Prema podacima projektnog tima, na listi podataka nalaze se i čitave porodice, žene podjednako kao i muškarci. Na spiskovima ima i odraslih preko 50 godina starosti.

Аutor: V.Andrić

Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче…

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи… Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Директор Драгослав Фатић, каже да наредне школске године у клупама има 314 слободних места, а уз ђачку књижицу чак 250 ученика ће добити стипендију и могућност да се запосле у компанији која им помаже да се ишколују.

– Фирме „Златибор градња“, „Комградња“, „Цер пром“, „Новкол“, „Енергопројект“ и још неколико приватних предузећа стипендирају ђаке – прича Фатић. – Пошто се ради о дефицитарним занимањима и Министарство просвете и науке дотира школовање грађевинаца. Захваљујући тим средствима, ученици добијају сваког месеца стипендију од по 4.000 динара, што покрива плаћање смештаја у дому и исхране у мензи.

НЕЋЕ У ЗИДАРЕ

Грађевинске фирме се веома интересују за наше ученике, али и даље тешко уписујемо нове ђаке – каже директор Фатић. – Некад је чак 60 зидара годишње завршавало нашу школу, а сада их у све три године има 48.

Наш саговорник каже да је раније било много више ђака из унутрашњости, али да сада има чак 70 одсто Београђана. За оне који дођу у престоницу да уче, обезбеђен је и домски смештај.

Председник Заједнице грађевинских и геодетских школа Момир Андесилић, упозорава да ћемо имати велики дефицит грађевинских радника у наредном периоду, уколико се деца не заинтересују за упис.

– У овој струци има много приученог кадра, људи који су остали без посла, па се преквалификовали за керамичаре, зидаре и остала занимања – сматра Андесилић. – Власници грађевинских предузећа, међутим, траже младе и стручне људе, као што су наши ђаци. Неке компаније дају деци чак и уџбенике и маркицу за превоз, јер схватају да је за њихово пословање најважније да уложе у стручан кадар, који ће касније запослити.

Многе грађевинске фирме у Београду се жале на недостатак довољно стручних и ефикасних занатских радника, због чега су приморани да ангажују и оне који немају школу.

БРОЈКЕ

* 314 МЕСТА има у Грађевинској школи

* 4.000 ДИНАРА је стипендија коју добијају ђаци

* 250 УЧЕНИКА има шансу да добије стипендију

З. РАКИЋ