Правна питања и одговори

U jezičkim srednjim školama konkurisalo taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime

Zbog malog broja kandidata đaci koji žele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje.Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog u filološkim gimnazijama nije završeno, jer je broj kandidata koji su prošlog petka i subote dostavili dokumenta u ovim školama drastično manji nego prethodnih godina. Ranije je bilo više zainteresovanih kandidata nego mesta za prvake. Zaključno sa jučerašnjim prijemom dokumenata, koji Ministarstvo prosvete i nauke nije planiralo, u jezičkim gimnazijama konkurisalo je taman onoliko budućih prvaka koliko mogu da prime. Ključ „nezainteresovanosti” jeste to što osmaci daroviti za strane jezike da bi upisali filološke škole osim prijemnog moraju da polažu i završni ispit, smatraju direktori.

– Obavezno računanje bodova sa „male mature” za upis u filološke gimnazije uticalo je da broj prijavljenih učenika za polaganje prijemnog bude drastično manji. Uvreženo je mišljenje da đaci koji konkurišu za mesto u jezičkim gimnazijama „beže” od matematike. Ranijih godina je nisu polagali, a pošto sada ne mogu da je izbegnu, verovatno ih je strah i ne mili im se da rade četiri testa na dva ispita na kojima će im svaki poen biti važan – smatra Duško Babić, direktor beogradske Filološke gimnazije.

U prvom razredu te škole predviđeno je 168 mesta za buduće gimnazijalce. Do juče se za polaganje prijemnog prijavilo oko 170 osmaka. Zbog malog broja kandidata đaci koji se ipak opredele da konkurišu u Filološkoj gimnaziji mogu da predaju dokumenta do kraja nedelje. Prijavljivanje za proveru znanja srpskog (maternjeg) jezika i književnosti i stranog jezika produženo i u Karlovačkoj gimnaziji. Generaciju u njoj čine ukupno 144 obdarena đaka koji izučavaju engleski, kineski, nemački, italijanski, španski, ruski i klasične jezike. Do juče u 13 sati za polaganje prijemnog prijavilo se samo 140 osmaka.

– Za petnaestogodišnjake je previše da polažu prijemni po starom i uz to završni ispit. Makar oni „formalno” izašli na „malu maturu”, a sigurno im neće biti svejedno, preopterećenje je polagati dva testa u željenoj srednjoj školi, plus još dva u osnovnoj. Molili smo nadležne da ove godine kada se uvodi završni ispit deca ne polažu četiri testa za upis filološke gimnazije, ali nismo naišli na razumevanje. Mislim da je to na štetu osmaka i škola i da su mnogi roditelji savetovali decu da izađu samo na „malu maturu” dovoljnu za upis bilo koje nespecijalizovane gimnazije – kaže Rade Zejak, direktor Karlovačke gimnazije.

Znatno manje malih maturanata prijavilo se za polaganje prijemnog u školi za umetničke zanate „Tehnoart Beograd” gde će crtanje, slikanje, i vajanje polagati i budući đaci Škole za dizajn i smera drvorezbar u školi „Drvo art”.

– Mesta za prvake ima 184 kad se sva saberu: 100 u dizajnerskoj, 63 kod nas i 21 u drvnoj. Trenutno imamo oko 250 prijavljenih osmaka i molbe učenika da prihvatimo njihova dokumenta iako su zakasnili, odnosno nisu dostavili papire prošlog petka ili subote kada je bilo predviđeno. Očekivali smo da kandidata bude bar više od 320 kao prošle godine. Sigurno bi ih bilo više da su na vreme obavešteni, to jest da je ranije objavljen „Konkurs za upis u srednju školu” koji je u prodaji od prošle nedelje – zaključuje Nenad Mladenović, direktor „Tehnoarta”.

M. Simić-Miladinović

———————————————–

Jagma za mesto u Matematičkoj gimnaziji

Dvostruko više đaka nego što Matematička gimnazija može da primi prijavilo se za polaganje prijemnog ispita za upis u prvi razred i za upis osnovaca u sedmi razred. „Više od 200 osmaka polagaće poseban test iz matematike za prijem među 100 planiranih prvaka. Samo 50 mesta ima za osnovce koji će poslednja dva razreda osmoletke završiti u Matematičkoj gimnaziji, a za njih će se znanjem boriti 100 učenika šestog razreda”, obznanio je Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.

Настава за матуранте гимназија у Србији завршава се сутра. За поједине ће настава дуже трајати због изгубљених часова током недавног штрајка просветних радника.

Матуранти гимназија у Србији, према званичном календару школсих активности, сутра завршавају школску годину. За неке од њих настава ће трајати дуже због надокнађивања часова, изгубљених током недавног штрајка просветних радника.

Према речима помоћника министра просвете Зорана Костића, у око 100 основних и средњих школа у Србији школска година ће бити продужена за највише пет дана због штрајка просветних радника.

„Школе су затражиле могућност да изгубљено градиво и часове надокнаде наставним суботама и продужетком школске године, што им је и одобрено“, рекао је Костић.

Већина школа током фебруара и марта штрајковала је скраћењем часова, а школска година биће продужена у појединим школама које су за време штрајка потпуно обуставиле наставу.

Настава ће бити продужена у стотинак школа у Србији, а зависно од тога колико је трајао штрајк, школе ће одредити и колико дана је потребно за надокнаду. Продужетак школске године не сме трајати дуже од пет дана.

Ученици осмог разреда основних школа ђаци завршних разреда средњих стручних школа на распуст одлазе 27. маја. Сви остали основци на распуст одлазе 10. јуна, а средњошколци 17. јуна.

Novi smerovi na Učiteljskom fakultetu u Užicu

Korak do univerzitetskog grada: Užice

UŽICE – Univerzitet u Kragujevcu odobrio je Učiteljskom fakultetu u Užicu studijski program za obrazovanje profesora matematike i fizike. Ovaj potez, uz mogućnost da Užice proširi obrazovnu ponudu, tumači se kao značajan korak u nastojanju grada da oformi integrisani univerzitet koji bi, prema prognozama, trebalo da počne sa radom naredne godine u kompleksu kasarne “Četvrti puk”.

– Na veliko zadovoljstvo i studenata i Univerziteta, Učiteljskom fakultetu u Užicu odobren je program za profesore matematike i fizike, mislim da je time napravljen dobar posao – kaže za “Blic” Slobodan Arsenijević, rektor Univerziteta u Kragujevcu u čijem sastavu je i užički Učiteljski fakultet. Da bi se budući profesori prirodnih nauka školovali u Užicu preostaje još da država nađe novac, a potom da blagoslov da i Akreditaciona komisija.

– Ako sve bude teklo idealno, već u idućem upisnom roku mogli bi da primimo studente matematike i fizike, kaže dekan Krstivoje Špijunović.

Krstivoje Špijunović

Vesti iz Kragujevca došle su kao šlag na tortu užičkih želja da ovaj grad postane sedište univerziteta. Gradonačelnik Užica Jovan Marković napominje da je izrađen elaborat i da je taj dokument već prosleđen Ministarstvu prosvete.

– Očekujem da ćemo sa nadležnima u Ministarstvu uspeti da uslaglasimo elaborat i dobijemo saglasnost. Do 15. juna Gradsko veće a potom i Skupština grada ozvaničiće i inicijativu Vladi Srbije za otvaranje integrisanog univerziteta koji bi, kako planiramo, zaživeo od jeseni 2012. – kaže Marković.

Užice od visokoobrazovnih ustanova ima još i Visoko poslovnu tehničku školu, a da bi integrisani univerzitet bio osnovan, zakonski minimum je da ima tri fakulteta iz tri različita obrazovna područja.

– Društvene nauke će “pokriti” Učiteljski fakultet. Drugo područje će biti umetnost, katedra za pozorišnu i filmsku umetnost, koju ćemo uvesti u saradnji sa Emirom Kusturicom. Usvajanjem programa za školovanje profesora matematike i fizike nama se otvara mogućnost za područje tehničko-tehnoloških nauka. Za tu oblast postoje dve opcije – da program nosi Učiteljski fakultet ili da prirodne nauke pridružimo Visoko poslovno tehničkoj školi – dodaje gradonačelnik.

Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije “Zlatibor” i jedan od autora Elaborata, ukazuje da je potreba osnivanja integrisanog univerziteta sagledana kroz kadrovske potrebe privrede, broj studenata sa područja Zlatiborskog okruga i statistiku koliko se studenata vrati u svoje mesto posle studija.

– Zavisno od opštine do opštine 75 do 90 odsto mladih ostane da živi i radi u mestima gde su završili fakultete.Osim toga, Užice i okolne opštine trpe direktnu štetu jer jedan student iz budžeta svoje porodice, odnosno iz svog grada, odnese u druge gradove oko 400 evra mesečno – kaže Slavko Lukić.

Čekaju cenu od pet miliona evra

Kao sedište univerziteta planirana je kasarna u Krčagovu. Ovaj kompleks, koji pripada Vojsci, prostire se na 26 hektara i raspolaže sa 17.000 kvadrata zgrada. Ideja je da se tu organizuje studentski kampus u kome će se pored kabineta nalaziti dom, menza, sportski tereni. Ovaj objekat procenjen je na osam miliona evra, Užice želi da ga otkupi ali nema toliki novac. „Prva licitacija kasarne je prošla, niko se nije javio tako da je cena pala za 20 odsto. Iskoristićemo i mogućnost da sačekamo da bez zainteresovanih prođe još jedna licitacija pa da cena padne za još 20 odsto. Tako ćemo doći do cene od pet miliona evra koju ćemo moći da namirimo izgradnjom stanova za vojsku,“ objašnjava Jovan Marković.

Специјализоване средње школе

Пресудни бодови са пријемног испита

Ученици који би желели да упишу специјализоване средње школе (уметничке, математичку, филолошке гимназије и одељења тих гимназија) данас и сутра треба да се пријаве у тим школама за полагање пријемног испита. Од 10. до 12. јуна ђаци ће полагати пријемни испит, а коначни резултати треба да буду објављени до 17. јуна. За упис у специјализоване средње школе ове године важе другачија правила, јер ученици осим пријемног испита (којим се проверавају посебне способности кандидата неопходне за одређену школу или образовни профил) морају да изађу и на завршни испит 23. и 24. јуна.

На питање да ли ће због тога специјализоване школе на неки начин бити оштећене, односно да ли се може десити да добију лошије кандидате, директори школа са којима смо разговарали тврде да су били против оваквих уписних правила.

– Представници не само Математичке гимназије, већ и Филолошке и уметничких школа инсистирали су да се ове године не рачунају резултати са завршног испита. Министарство просвете на то није пристало због значаја мале матуре и ми смо морали томе да се повинујемо. Међутим, договорено је да однос бодова са пријемног и завршног испита буде такав да не утиче пресудно на резултате пријемног испита. Али питање је шта је сврха тога, ако резултати мале матуре неће променити ситуацију на ранг-листи – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

Он објашњава да се у Математичкој гимназији на пријемном испиту полаже посебан тест из математике са 12 задатака, од којих сваки носи 20 поена, тако да ученик може да освоји највише 240 бодова. С друге стране, на завршном испиту из српског и математике може се освојити максимално 40 поена. На укупан резултат и место на ранг-листи кандидата утиче и његов успех од шестог до осмог разреда основне школе, који носи највише 60 поена, као и резултати са такмичења у осмом разреду.

– Један од тестова који се полаже на завршном испиту је математика, као и у Математичкој гимназији. Чак и да ученик на завршном испиту из српског не освоји ниједан поен, то неће променити ситуацију на ранг-листи. У нашој школи биће места за најбоље – поручује Огњановић.

Директор Филолошке гимназије у Београду Душко Бабић каже да у овом тренутку не знају да ли ће овакав начин уписа битно утицати на квалитет будућих ђака ове школе. У тој школи на пријемном се полажу тестови из српског и страног језика, на којима кандидат може освојити највише по 120 поена. Бабић се нада да „за децу неће бити шок то што морају да полажу четири испита“.

Велико интересовање

У специјализованим средњим школама у Србији ове године биће око 3.000 места, а сваке године пријави се у просеку 2.700 кандидата. У Математичкој и гимназији на 100 места конкурише у просеку око 200 ученика, док се у Филолошкој за око 160 места „надмеће“ око 300 свршених основаца. За најпопуларније језике енглески и шпански пријави се и пет пута више заинтересованих од уписне квоте.

Весна Андрић

ђаци непажљиви и незаинтересовани

Слаба концентрација, непажња, незаинтересованост, летимично читање задатака и брзоплето решавање били су већи непријатељи осмацима од незнања на генералној проби „мале матуре” – сагласни су директори, наставници српског језика и математике после контроле тестова са пробног испита.

Резултати показују да су поједини осмаци неочекивано заблистали, а одликаши подбацили. Теже им је било да реше математичке задатке, не зато што се слабије сналазе са бројкама, него због тога што су математику полагали после двочасовног испита из српског и сата паузе.

– Да су прво радили математику, или да су је полагали дан касније, резултати би сигурно били бољи. Понестало им је концентрације, излазили су из испитне сале на половини времена предвиђеног за рад. У математици највише су грешили у рачуну. Заборавили су децималне бројеве и разломке које су учили у петом разреду, али имају сасвим довољно времена да обнове градиво – објаснила је Милена Симић, наставница математике у београдској ОШ „Дринка Павловић.

На тесту српског језика ђаци су се најчешће спотицали о правопис и разумевање прочитаног, а питања базирана на граматичким правилима урадили су у складу са оценама које имају.

– Задатке који нису захтевали познавање граматике осмаци су олако решавали и ту су највише грешили. Догађало се да ученици који имају високе оцене из српског језика не ураде добро задатак који не захтева знање него пажљиво ишчитавање. Изненађујуће је што многи ђаци не умеју да образложе своје мишљење. У једном задатку тражило се да прочитају текст и напишу став, а затим га аргументују примерима из текста. Очекивали смо да свако дете може то да уради, ту је искључена могућност преписивања. Показало се да у тексту не умеју да пронађу речи којима би поткрепили своје мишљење. Имају став али не знају да га објасне – приметила је Љиља Рафаиловић, наставница српског језика у ОШ „Војвода Мишић”.

Резултати пробне провере знања осванули су и на вратима ОШ „Свети Сава”. Дејан Станковић, директор те осмолетке, напоменуо је да су ђаци и наставници веома задовољни успехом постигнутим на проби „мале матуре” из оба предмета.

– Ученици су прилично ноншалантно пришли пробном завршном испиту. Нису озбиљно схватили упознавање са новом провером знања без које не могу да заврше школу. Углавном се нису трудили, са образложењем да задатке не раде за оцену, зато и нису постигли резултате за похвалу – закључио је Радивоје Миљић, директор ОШ „Алекса Шантић” у Калуђерици.

Снежана Кнежевић, директор ОШ „Владислав Рибникар” истакла је да су осмаци боље урадили теже задатке него лакше.

– Задатке напредног нивоа урадили су тачно, а грешили су решавајући оне којима се проверава основни ниво знања. Очигледно су се више фокусирали на тежа питања, а поента је да ураде све задатке из основног нивоа добро, јер таквих има десет, седам су из средњег, а само три из напредног нивоа – појашњава Кнежевићева.

Ученици „Рибникара”, открива директорка, масовно су грешили у задатку којим се показује елементарно знање српског језика. Требало је да попуне чланску карту библиотеке, подаци су им били дати. Нису их унели у предвиђене колоне због брзоплетости и непажљивог читања.

Миленија Симић-Миладиновић