Правна питања и одговори

Поједине школе приликом уписа малишана у први разред траже од родитеља да у посебне обрасце упишу националност, стручну спрему, занимање и радно место

На обрасцима новосадских основних школа за упис деце у први разред и даље постоје рубрике у којима се тражи од родитеља да упишу националност, стручну спрему, занимање и радно место иако они по закону нису у обавези то да ураде. При том, повереник за информације Родољуб Шабић упозорио је Министарство просвете још прошле године да од родитеља не могу тражити такве податке и да се та пракса одмах укине.

Упис малишана, иначе, траје до 31. маја, а родитељи приликом уписа, поред извода из матичне књиге рођених, лекарске потврде и личне карте на увид, треба да попуне и поменути упитник.

Дискреција загарантована

Како тврде поједини директори новосадских основних школа, родитељима остављају на вољу да ли ће испунити сва поља у обрасцу који је сачинило Министарство просвете, или само основне податке.

– Поучени најновијим дешавањима и скандалом са пројектом „wебskola“, где су од родитеља тражени подаци о деци за страну фирму, ми приликом уписа не захтевамо од родитеља да попуне све рубрике ако не желе. Потребни су, наравно, основни подаци, име и презиме ученика, адреса и број телефона, али не морају да се изјашњавају о стручној спреми и радном месту. Ако и наведу све податке, треба да знају да је дискреција загарантована и да њихове податке нико неће злоупотребити – тврди Милорад Чудић, директор ОШ „Иво Лола Рибар“.

Одавање података кршење Устава

Уколико се од родитеља приликом уписа детета у школу тражи да доставе и податке које не желе, имају право да се са захтевом за заштиту обрате поверенику за информације од јавног значаја, који ће, као институција, одмах реаговати. Родитељи треба да знају да је одавање података које не желе да саопште кршење Устава и угрожавање њихових права. Међутим, надлежни поручују да родитељи морају доставити приликом уписа основне податке о деци, попут имена и презимена, броја телефона, лекарског уверења и личне карте на увид.

Ни директор ОШ „Коста Трифковић“ Милан Спасојевић не инсистира да родитељи у његовој школи попуњавају податке са овог обрасца.

– На обрасцу се траже националност детета и родитеља, стручна спрема и занимање, али наравно да родитељи нису у обавези то да попуне. Требају нам број телефона, име и презиме и сви ти подаци иду у јединствени електронски систем Министарства просвете. Ипак, не можемо уписати дете а да му не знамо име и презиме – објашњава Спасојевић.

Како је објаснио повереник за информације Родољуб Шабић, Устав Републике Србије је у члану 42 зајамчио заштиту података о личности и утврдио да се прикупљање, држање и коришћење тих података уређују законом.

Националност осетљив податак

– Сходно томе, Закон о заштити података о личности предвидео је да је обрада података о личности допуштена само под једним од два услова, и то ако се врши по основу из неког закона, или ако се врши уз пристанак лица о чијим се подацима ради. Министар просвете Жарко Обрадовић пружио ми је уверавања да ће с тим у вези предложити измене Закона о основном систему образовања и васпитања које би требало да буду усвојене пре годишњих одмора. Родитељи имају пуно право да од оног ко им податке тражи захтевају да им објасни којим законом је то предвиђено. Национална припадност или верско опредељење су нарочито осетљиви подаци и могу се обрађивати искључиво уз пристанак родитеља – упозорава Шабић.

Лариса Оноди, Нови Сад

Због сиромаштва напустили школу

Своју шансу на бироу за запошљавање чека скоро 1.500 малолетника, а међу њима чак 200 није старије од 15 година. Како објашњавају у Националној служби за запошљавање већина ових тинејџера жури да се запосли, јер их је на то натерао тежак материјални положај.

– Од свих малолетника на евиденцији наше службе, око 200 њих су незапослени који имају 15 година. Они су, углавном, напустили школу како би што пре дошли до посла – каже Драган Ђукић, директор Сектора за посредовање у запошљавању НСЗ, и додаје да прекид образовања по правилу иде ”под руку” са сиромаштвом.

Међу малолетним незапосленима већина је без икаквих квалификација, јер нису стекли дипломе за обављање неког занимања. Само незнатан број њих оспособљен је за конкретну делатност и завршили су средњу школу и то трогодишњу. Ни они не разматрају опцију да упишу високе школе.

– Добар део програма, који се нуде у средњем стручном образовању, ученике припрема за радничка занимања и деца која се уписују у те трогодишње школе припремају се за укључивање на тржиште рада, а не за даље образовање. Претежно је реч о деци из сиромашних породица – објашњава Ђукић.

С таквим квалификацијама немају ни превелике шансе да се брзо и добро запосле. Уз посредовање НСЗ, прошле године је посао нашло око 5.000 тинејџера.

– То су, углавном, једноставни послови у области комуналних услуга као што су одржавање зеленила и слично, али и послови помоћних радника у грађевинарству, трговаца, касира, алатничара, шивача, електромонтера, електроинсталатера, кувара, ауто-електричара, медицинске сестре…

И у овом тренутку, од свих нераспоређених малолетника, само њих 50 држи занат у рукама. На прву плату тако још чека 26 козметичарки и фризерки, шесторо трговаца, десеторо угоститеља, један пластичар, тројица фарбара…

ДОЗВОЛА РОДИТЕЉА

Одлуци да се што пре запосли дете, најчешће ”кумују” родитељи.

– Радни однос са млађима од 18 година може да се заснује само уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или старатеља. А чак и тада под условом да такав рад не угрожава здравље – додаје Ђукић.

Зато је неопходно и здравствено уверење о способности за обављање послова и потврда да такви послови нису штетни за његово здравље.

Б. СТЈЕЉА

Sva pomoć na jednom mestu

„Info-rum“ – Kancelarija za mlade Beograda danas otvara prvi centar za informisanje, edukaciju i savetovanje mladih. Sve usluge „Info-ruma“, internet, računari, škole jezika i pravna pomoć, neće se naplaćivati.Visoka stopa nezaposlenosti, ali i nedostatak informisanosti dva su ključna problema sa kojim se suočavaju mladi u Beogradu. Kako bi donekle rešila ovaj problem, Kancelarija za mlade Beograda danas otvara „Info-rum“, prvi centar za edukaciju i savetovanje mladih.

Centar se nalazi u ulici 1.300 kaplara 2 (bočni ulaz Kolarčeve zadužbine) i pružaće brojne usluge od značaja mladima, poput interneta, telefona, kurseva jezika, seminara, a što je najvažnije, sve je besplatno!

Prema istraživanju CESIDA, čak 70 odsto Beograđana starosti do 30 godina ne zna gde da potraži osnovne informacije o zaposlenju, studiranju ili pak besplatnoj školi stranog jezika. Na gotovo svim skupovima posvećenim ovoj problematici mladi kao tri ključna problema identifikuju nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak kvalitetno provedenog slobodnog vremena. Upravo prevazilaženjem ovih teškoća baviće se „Info-rum“.

Odgovor za 48 sati

Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade Beograda, ističe da će nakon dužeg vremena mladi Beograđani sve informacije moći da potraže na jednom mestu.

– Brojna istraživanja godinama unazad pokazuju da su mladi u glavnom gradu zabrinjavajuće neinformisani. Iz godine u godinu sve je veći broj projekata, stipendija ili pak besplatnih škola jezika i računara namenjenih upravo njima, pa smatram da je krajnje vreme bilo da se otvori centar koji će sakupljati i plasirati sve te informacije kako bi im uvek bile dostupne – kaže Andrić, i nastavlja:

Besplatno za mlade u „Info-rumu“

* pravna pomoć

* škole stranih jezika

* škole računara

* internet

* korišćenje računara

* obuka u pisanju CV-ja

– Na svako pitanje koje nam upute, bilo kog karaktera, odgovor će dobiti najkasnije za 48 sati, odnosno za dva dana. Tu smo za sve njihove male ili velike nedoumice, svesni činjenice da je adekvatna informisanost najbolja osnova za dalji napredak u životu. Ideja je osmišljena i organizovana po modelu koji postoji u zemljama članica Evropske unije.

Vrata novog centra biće otvorena svakog radnog dana od 9 do 19 sati.

– Svesni činjenice da danas nemaju svi pristup internetu ili pak svoj računar, opremili smo jednu prostoriju sa 25 kompjutera, koje će moći besplatno da koriste. Takođe, oni koji budu želeli prolaziće i obuku u pisanju CV-ja, a biće obezbeđena i edukacija iz oblasti računara i engleskog, italijanskog i nemačkog jezika – ističe Andrić, i dodaje da će svoje prostorije po potrebi da ustupe i raznim studentskim organizacijama.

Besplatni advokat

U novom centru zainteresovani studenti po prvi put moći će da dobiju i besplatnu pravnu pomoć.

– Samo prošle godine imali smo čak 600 prijava, bilo da je reč o porodičnom nasilju, problemima sa stipendijom i slično, pa smatram da je ovaj segment pomoći bio i više nego neophodan. Ono što je još važnije jeste da, pored besplatnog savetovanja, naši advokati će i zastupati mlade Beograđane koji odluče da sudskim putem reše neki životni problem. Naravno, i za ovu uslugu neće biti potreban nikakav novčani izdatak. Bitno je da oni koji dođu nisu stariji od 30 godina, a da bi koristili naše usluge treba da dođu u naš centar kako bismo im zakazali termin – kaže direktor Kancelarije za mlade Beograda.

Ana Stanković

Техничка школа у Ваљеву – архивска фотофрафија

Једанаест ученика Техничке школе у Ваљеву са екскурзије у Мађарској и Аустрији вратило се без пртљага. Крађу торби ђаци приметили тек када је аутобус стигао у Ваљево.

По повратку са екскурзије из Мађарске и Аустрије једанаест ученика трећег разреда Техничке школе у Ваљеву остало је без личног пртљага. Крађу путних торби ђаци су приметили тек када је аутобус стигао у Ваљево.Осим личне гардеробе, тројици средњошколаца украдено је 150 евра, јавио је ваљевски Радио Патак, наводећи да је о целом случају обавештена полиција, која је започела истрагу.

Професор Техничке школе Жељко Гаврић сумња се да су путне торбе ђака нестале на паузи која је направљена у једном тржном центру у близини Будимпеште.

Руководилац туристичке агенције „Ласта“ Јасмина Ковачевић, која је била и вођа пута на екскурзији, тврди да нико од возача није направио пропуст, јер се поред аутобуса у сваком тренутку током паузе налазио најмање по један возач, али признаје да се бункер на том „Ластином“ аутобусу не закључава.

У „Ласти“ наводе да су већ надлежне у спорном тржном центру у Мађарској замолили да прегледају снимак видео надзора паркинга.

У Цириху, професор Поткоњак и део тима ЕТФ-а са ECCEROBOT-ом

Студенти Универзитета у Београду још једном су заблистали на једном од престижних међународних такмичења – Ненад Башчаревић, Предраг Милосављевић, Марија Томић и саветник тима, асистент Коста Јовановић са Електротехничког факултета освојили су прво место на 17. међународном такмичењу студентских пројеката у области инжењерства (ICAMES 2011) које је одржано од 7. до 14. маја 2011. године у Истанбулу.

Тим са ЕТФ-а, у којем су били студенти мастер студија, прво место освојио је пројектом под називом „Инжењерски приступ моделирању и управљању човеколиким роботима” у конкуренцији 17 финалних пројеката. Реч је о традиционалном такмичењу које се организује већ 17 година, а ове године домаћин је био турски Универзитет Богазици.

Како објашњава Коста Јовановић, учешће на такмичењу пријавило је више од 100 студентских пројеката са универзитета из САД, Европе и Азије, а на крају је одабрано 17 који су представљени на финалном такмичењу у Инстанбулу. У финалу није било других представника Србије, углавном су били амерички универзитети, а из региона су били и по један универзитет из Хрватске и Македоније.

Овим пројектом, објашњава Јовановић, студенти су приказали део резултата постигнутих на Електротехничком факултету у оквиру великог ФП7 пројеката којег финансира ЕУ – „Когнитивни приступ управљању човеколиким роботом са попустљивим зглобовима”. На истом послу сарађују Универзитет у Сасексу (Велика Британија), Технички универзитет у Минхену (Немачка), Универзитет у Цириху (Швајцарска), компанија Робот студио (Француска) и Универзитет у Београду, а по речима Јовановић, сваки учесник је задужен за одређени део – на пример, фирма из Француске производи роботе, Минхен ради електронику, хардвер, а нашим студентима је припало да ураде симулатор робота и да се испробају конвенционе методе управљања роботима.

На наше питање да ли то значи да су студенти направили робота, он одговара одречно и објашњава детаље:

– На телевизији су популарни човеколики роботи јапанских произвођача, који изгледају попут малих људи. Међутим, овај се разликује од њих, јер је корак ближи човеку у смислу да је то покушано копирање и анатомије и физиологије човека, значи онако како заиста изгледамо – кости су од вештачке пластике, мишићи су реализовани помоћу еластичних нити са опругама и моторима… – објашњава овај млади научник.

Он каже да су за сада направљена два модела робота – један је у Минхену, а други у Цириху, а недавно је имао прилику да два месеца ради на роботу у Минхену.

– Професор др Вељко Поткоњак координише нашим радом и овим пројектом испред факултета у Београду. Крајем прошле године били смо на неколико конференција од којих је једна одржана на МИТ-у у САД, који је најјачи универзитет у области технике у свету, на којем смо представили резултате пројекта – објашњава Јовановић и с поносом наглашава да је реч о студентима Одсека за сигнале и системе, са којег је и актуелни ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић.

Ректор Ковачевић: Имамо једино подршку медија, све остало је декларативно

У последњих неколико месеци, име Србије нашло се неколико пута на победничком постољу на престижним међународним такмичењима, пре свега захваљујући студентима ЕТФ-а, Факултета организационих наука, економије, архитектуре, права… На наше питање да ли то значи да студенти Универзитета у Београду постају бренд Србије, ректор професор др Бранко Ковачевић каже да су то они одувек били, чак и у време санкција и изолације, али да на њих нико није обраћао пажњу.

– Захвални смо вам на промоцији науке, јер испада да смо до сада имали једино подршку медија, све остало је било само декларативно. Ми имамо добру младу генерацију, али најбољи и даље одлазе јер држава не улаже ни минимум напора да их задржи. Они лако добијају стипендије, брзо их запошљавају мултинационалне компаније, само у Америци и Канади је 70.000 наших дипломаца који су отишли у последњих 20 година – каже ректор Ковачевић.

С.Г.