Правна питања и одговори

Министарство просвете почеће од 1. октобра контролу истурених одељења факултета у Србији. Она одељења која немају дозволу или акредитацију биће затворена, каже за РТС начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Начелник Републичке просветне инспекције Велибор Тмушић најавио је да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја 1. октобра почети контролу истурених одељења факултета широм Србије, а она која немају дозволу или акредитацију биће затворена.

„Закон је јасно донео могућност да све високо школске установе, државне, приватне или стране, по одређеној процедури могу да изводе наставу ван својих седишта. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је свим високошколским установама послало допис у јуну у коме је указано на начин како могу да изводе и реализују наставу ван својих седишта“, навео је Тмушић гостујући у Дневнику РТС-а.

Он је објаснио да је свим високошколским установама дата могућност да уђу у процедуру и добију акередитације да изводе наставу у издвојеним одељењима, а за то су, како је додао, потребна два документа.

Према његовим речима, потребно је да високошколске установе поднесу захтев преко ресорног министарства, он се прослеђује Комисији за акредитацију, а када Комисија изда уверење, просветна инспекција утврђује простор, опрему и кадрове. Након тога, додао је Тмушић, факултети могу да преузму дозволу за истурена одељења.

Министарство је, како је напоменуо, у претходном периоду издавало дозволе за рад свим универзитетима, што је био велики посао, који је скоро завршен, а остало је још неколико факултета који не испуњавају услове и Комисија им није дала акредитације.

„Сад је на Националном савету за високо образовање да донесу одлуку. Ово је озбиљан посао за који се морамо припремити, а ми ћемо од 1. октобра кренути да контролишемо рад свих високо школских установа, државих и приватних“, најавио је Тмушић.

Он је додао и да је Министарство у завршној фази доношења Стратегије образовања, јер је оно „један од основних ресурса у 21. веку“, а та институција ће, како је додао, све учинити да дође до квалитета.

„Ако било која високошколска установа може да обезбеди квалитет, са позиције онога што прописују наши прописи, пре свега Закон о високом образовању, ми ћемо то омогућити пре свега због студената“, напоменуо је Тмушић.

Он је навео и да у Србији има доста страних универзитета, да је највише оних из суседних земаља, и да они нису обавезни да раде акредитацију, ако је имају у својој земљи, али морају да поднесу захтев за дозволу за рад.

Тмушић је додао и да Министарство, на почетку сваке школске године, направи електронску базу у којој се ставља акценат на најактуелније проблеме.

„Ове године ћемо радити упис ванредних студената, доквалификација и преквалификација ученика, јер смо видели да је било доста проблема, да се на незаконит начин уписивало, да су се издавале дипломе супротно прописима“, закључио је Тмушић.

Процењује се да у Србији има око 100 истурених одељења различитих факултета.

РТС

Posle prvog upisnog roka na kragujevačkom Univerzitetu ima mesta za još 358 brucoša. Za studente koji će fakultet upisivati u drugom upisnom roku, najviše mesta će biti na Pravnom i Ekonomskom fakultetu.

U Kragujevcu je ostalo još 32 mesta za one koji će se finansirati iz budžeta, od kojih je 10 na Fakultetu inženjerskih nauka, dok će ostali sami morati da finansiraju studije, navodi se u konkursu Univerziteta. Inače, na Pravnom fakultetu ima mesta za još 135 studenata, na Ekonomskom za 80, a studente će u septembru primati i kragujevački Filološko umetnički fakultet.

Mašinski fakultet u Kraljevu raspisao je konkurs za još 10 samofinansirajućih studenata, Tehnički fakultet u Čačku u drugom upisnom roku primiće 80 studenata, a na Učiteljskom fakultetu u Užicu ima mesta za još 30 brucoša.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da na univerzitetima i fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, ima ukupno 4.407 slobodnih mesta za upis studenata u drugom konkursnom roku.

Drugi upisni rok na Univerzitetu u Kragujevcu počinje 3. septembra i trajaće do 20. septembra.

Autor / izvor: M.P.

Za to im je kako kažu neophodna pomoć gradske vlasti sa čijim predstavnicima su se danas i sreli.

Kako je rekao Amel Alić, član Gradskog veća zadužen za medjunarodnu saradnju, informisanje i NVO, na današnjem sastanku je bilo reči o konkretnim projektima koje može pomogne lokalna vlast.

Edin Gudžević, član Gradskog veća zadužen za sport, omladinu i turizam saslušao je ideje predstavnika studenata i obećao da će im pomoći u realizaciji, jer je cilj lokalne vlasti da za mlade učini sve što je potrebno kako bi imali kvalitetno studiranje i kako bi ostali da rade i privredjuju u svom gradu.

Predstavnici studentskog parlamenta i asocijalcije studenata sa Držvnog univerziteta već rade na nekoliko konkretnih projekata koji će kako kažu u svakom slučaju smanjiti broj problema sa kojima se mladi studenti suočavaju svakodnevno u Novom Pazaru. Prema rečima Mersada Ličine, predsednika Studentskom parlamenta sa Državnog univerziteta do sada su probleme svojih kolega pokušavali da rešavaju kroz brojne radionice, seminare, putovanja, ali da je pomoć Grada neophodna kako bi se studenti uključili u ozbiljne projkte.

Na današnjem sastanku dogovoreno je i potpisivanje protokola o saradnji koji bi precizirao na koji će način gradska uprava pomoći studentima Državnog univerziteta, a koji će veoma brzo biti potpisan.

(Katarina Radovic)

Teodor fon Burg

Mladi matematičar Teodor fon Burg (19), o kom su srpski mediji danima pisali kao o „najboljem mladom matematičaru svih vremena“ jer ga je njegova majka Magda tako predstavljala, nikada nije osvojio prvo mesto na olimpijadi matematičara, piše „Kurir“.

Na 53. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Argentini Teodor fon Burg je osvojio 4. mesto, godinu ranije bio je 14, a najbolji plasman koji je imao bilo je treće mesto, koje je osvojio 2010, saznaje „Kurir“.

Godinu pre toga bio je 27, a 2008. godine 71. Kada je 2007. dobio bronzanu medalju, osvojio je tek 133. mesto. Zabuna oko njegovog uspeha je nastala jer niko nije objasnio da na ovim takmičenjima zlatne medalje dobija više od desetak takmičara, srebrnu više desetina njih, a bronzanu medalju oko stotinu takmičara. Tako su svi stekli utisak da je Teodor, osvojivši zlato, bio prvi na olimpijskom takmičenju, a zapravo to nikada nije postigao.

„On je najbolje plasiran među mladim matematičarima po broju medalja koje je osvojio i njegovi uspesi su stvarno veliki, ali nije najbolji matematičar sveta. Posle ovog takmičenja, on je najbolji među srednjoškolcima.“, kaže za Kurir direktor matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović.

„Kurir“ podseća da je Teodorova majka Magda nedavno pokušala da obezvredi i uspeh najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića. U želji da izdigne svog sina, ona ga je maliciozno upoređivala sa Đokovićem, apelujući na ljude preko Fejsbuka da ne upoređuju „udaranje loptice sa rešavanjem teških zadataka“.

Na pitanje šta misli o komentarima koje je pisala Teodorova majka Magda na Fejsbuku, a u kojima je navela da je njen sin odbranio belu rasu, Ognjanović kaže da je na taj način umanjila sinovljev uspeh.

„Neodgovorno je i neprimereno davati takve komentare“, rekao je Ognjanović.

Želeći da dođu do njihovih izjava, novinari „Kurira“ su pozvali Teodora i njegovu majku, ali je ona kratko kazala da ništa neće da izjavljuje za taj list.

„Kurir“ dodaje da je po obroju svojenih medalja najbolja matematičarka na svetu zapravo Nemica Lisa Zauerman (19). Ona takođe ima 4 zlatne medalje, ali je prošle godine osvojila prvo mesto na takmičenju.

Izvor: Kurir

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je internet sajt namenjen edukaciji srednjoškolaca u Srbiji.

BEOGRAD, 30. jula 2012. (Beta) – Sajt „Imaš pravo da znaš“, koji je dostupan na adresama www.pravodaznas.rs i www.pravodaznam.rs, namenjen je informisanju srednjoškolaca o temama slobodnog pristupa informacijama.

Kako je objavljeno na sajtu poverenika, podizanje svesti o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja među srednjoškolcima direktno doprinosi kulturi odgovornosti vlasti i demokratskom društvu, imajući u vidu i da će oni moći da ostvare glasačko pravo.

Sajt je pokrenut u okviru projekta „Jačanje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama“ koji je sproveden u saradnji sa Razvojnim programom Ujedinjenih Nacija (UNDP), a finansirala ga je Vlada Kraljevine Norveške.

Vesti na dlanu