Правна питања и одговори

Izvor:pressonline Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas da su na prošlogodišnjoj „maloj maturi“ nastavnici ocenjivači u 80-ak osnovnih škola u Srbiji lažirali rezultate završnog ispita

Đacima su upisivali veći broj bodova i prikazivali veći nivo znanja od onog koji su pokazali na ispitu, rekao je Obradović i naveo da je reč o školama u Leskovcu, Kraljevu, Novom Pazaru i da je nezakonitosti bilo u oko šet odsto škola, od nešto više od 1.200 osmoletki.

Žarko Obradović

„Prosvetna inspekcija izvršiće proveru u školama u kojima su nezakonitosti konstatovane i preduzeće odgovarajuće mere“, rekao je Obradović novinarima u Vladi Srbije i naveo da su ove godine uvedene određene novine na završnom ispitu, kako bi se takve nezakonitosti predupredile.

Zato tražimo da sva deca na ispitu budu u jednoj prostoriji, a ne po učionicama, pa da nastavnik može da zloupotrebi svoj posao, a imamo i niz pravila vezana za preuzimanje materijala, završetak ispita, supervizore, rekao je Obradović.

„Oni toj deci suštinski nisu ništa pomogli, jer su svima povećali broj bodova“, rekao je ministar.

Pojedini mediji su preneli da su lažiranjem razultata jedni želeli da njihova škola što bolje prođe na maloj maturi, a drugi su dodavali bodove rođacima direktora.

Propusti su, kako pišu mediji, otkriveni u školama u Novom Pazaru i selima oko grada, zatim u Tutinu, Vranju i selima oko Vranja, koje pripadaju školskim upravama u Kraljevu i Leskovcu.

Kontrolu sprovođenja završnog ispita radio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a mediji prenose izjavu izvora iz Ministarstva prosvete u kojoj se tvrdi da su „dodavali i oduzimali bodove učenicima kako su hteli… potpuno netačan zadatak ocenjivali su maksimalnim brojem bodova. Bilo je primera da su zadatak koji nosi jedan bod ocenjivali sa tri poena“.

Savetnik u odeljenju Ministarstva prosvete u Vranju Jovica Stevanović, međutim, demantovao je danas informacije o lažiranju rezultata male mature u tom gradu i okolnim selima.

Stevanović je rekao Tanjugu da mu je nepoznato o kakvim lažiranim rezultatima mature pišu mediji i odakle takve informacije u javnosti.

„Ne razumem odakle ti podaci. Oni sigurno nisu iz Ministarstva prosvete, a mediji mogu da pišu šta hoće“, rekao je prosvetni savetnik Jovica Stevanović.

On je dodao da mu nije jasno koja komisija ili koje telo je došlo do takvih rezultata, jer kako kaže „nema logike da se tako nešto radi“.

Tvoj portal

Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Milan Višnjić u saopštenju dostavljenom medijima optužio je Agenciju za borbu protiv korupcije da narušava autonomiju univerziteta.

prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta (arhivska) prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta (arhivska)

“Od kada agencije predlažu, postavljaju i imenuju dekane fakulteta”, javno postavlja pitanje dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Milan Višnjić povodom prošlonedeljne odluke Agencije za borbu protiv korupcije kojom Savetu ovog fakulteta nalaže da odmah smeni Višnjića zbog zapošljavanja bliskih srodnika.

U saopštenju dostavljenom medijima Višnjić ističe da je izbor nastavnika i saradnika autonomno pravo Univerziteta i citira član 6 Zakona o Visokom obrazovanju u kojem stoji da “autonomija univerziteta podrazumeva i izbor nastavnika i saradnika”.

Višnjić podseća da je inspekcija Ministastva rada i socijalne politike već obavila kontrolu na Medicinskom fakultetu povodom navoda Agencije, i da nije imala primedbe na rad dekana i organa fakulteta u proceduri izbora nastavnog kadra, medju kojima su njegov sin, ćerka i zet. On poziva Agenciju da ako ima bilo kakve primedbe podnese prekršajnu ili krivičnu prijavu.

RTV 5

Zadaci nisu bili teški, kažu srednjoškolci koji su rešavali iste testove kao i pola miliona njihovih vršnjaka širom planete

Beogradska Pravno-poslovna škola: Budući pravnici prvi u Srbiji rešavali PISA zadatke

PISA testiranje, najveća međunarodna provera postignuća učenika, počela je juče i u Srbiji. Prema planu, zadatke će u našoj zemlji raditi oko 5.500 učenika iz 160 škola, dok će u svetu biti testirano pola miliona njihovih vršnjaka iz više od 70 zemalja. Ove godine će dominirati zadaci iz matematike, a proverava se matematička, naučna i čitalačka pismenost.

„Led” su juče probili učenici beogradske Pravno-poslovne škole, njih 35, koje smo nešto posle devet časova zatekli u dvorištu škole u iščekivanju da budu pozvani u učionicu na testiranje. Ovu školu inače pohađa oko 1.500 đaka, a osnovana je daleke 1845. godine.

Zorica Grubić i Dejana Pandurov su drugarice iz odeljenja. Jednoj ide dobro geografija, drugoj matematika. Objašnjavaju nam da je kompjuter odredio učenike koji će učestvovati u testiranju, a onda je psiholog škole Tamara Stevanović konsultovala đake i njihove roditelje da li pristaju da učestvuju u ovoj proveri znanja.

Neko je pristao iz zabave, neko zato što će imati slobodan dan, a Dušan Dimitrijević zato što želi da proveri znanje iz osnovne škole. Dejana dodaje da je to dobro i za međunarodni ugled zemlje. Uglavnom se niko nije pripremao, jer kako kaže psiholog Tamara Stevanović, cilj i jeste da se proveri trenutno znanje učenika. Ovde su uglavnom odlični đaci.

Kako su nam rekli đaci, neki od njih su pretraživali internet, dok su drugi vežbali uz zadatke koji su bili objavljivani u „Politici” proteklih nekoliko meseci.

– Volim politiku, istoriju, društvene nauke i nadam se da ću upisati Fakultet političkih nauka, verovatno novinarstvo. Pristao sam da učestvujem u testiranju kako bih proverio koliko znam – objašnjava Nikola Milanković, kako kaže, odlikaš sa jedinicom iz matematike.

Psiholog škole objašnjava da su ovu školu uglavnom birala deca koja imaju problema sa matematikom, u ovim klupama sede budući pravnici i ekonomisti i dodaje, biće zanimljivo videti kako će uraditi matematičke zadatke.

Test je trajao dva časa. Đaci su bili raspoređeni u jednoj učionici, a pre početka, dežurni nastavnici su stavili sve mobilne telefone u jednu kesu. Ukoliko je neko završio testiranje pre vremena, morao je ipak da ostane u učionici.

– Imali smo 51 stranu i zadaci nisu bili teški, uradio sam sve osim jednog. Bio sam gotov nekih pola sata pre kraja i zadovoljan sam, a vidim da je slična situacija bila i kod ostalih – rekao je po završetku testiranja Nikola Milanković.

I Dejani Pandurov zadaci nisu bili teški, ali joj je nedostajalo još desetak minuta.

– Nije traženo neko određeno znanje, zadaci su osmišljeni tako da moraš da razmišljaš. Ja nisam uradila dva ili tri zadatka, bilo je mi je potrebno još malo vremena – kaže Dejana.

Iz svake škole, otprilike 14 učenika koji su radili test „papir – olovka”, radiće i elektronsko testiranje. Očekuje se da će oko 40 odsto đaka koji će raditi testove, proveravati svoje znanje i putem kompjutera.

– U testiranju učestvuju đaci koji su rođeni 1996. godine i sada se nalaze u prvom razredu srednje škole. Međutim, imamo jedan, manji broj petnaestogodišnjaka koji su krenuli ranije ili kasnije u školu, koji su ponavljali ili bili sprečeni zbog bolesti, tako da će u testiranju učestvovati i pojedini đaci sedmog i osmog razreda osnovne, kao i drugog razreda srednje škole – objašnjava dr Dragica Pavlović Babić, PISA koordinator za Srbiju.

Ona kaže da se škole nisu birale po osnovu uspeha, već su osnovni kriterijumi bili region i tip škole (gimnazije, umetničke, trogodišnje, ekonomske itd.).

Srbija učestvuje u PISA testiranju od 2003. godine, a prvo je organizovano 1997. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD-a, dok je u poslednjem učestvovalo pola miliona đaka iz 74 zemalja.

Znanje đaka se proverava svake tri godine. Na prethodnom testiranju Srbija je ostvarili do sada najbolje rezultate, iako su postignuća našeg prosečnog đaka i dalje ispod proseka. U odnosu na đaka iz zemalja OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), naš učenik zaostaje za više od jedne školske godine.

Na rezultate ćemo, nažalost, morati da čekamo do decembra 2013. godine, a nova rang-lista učeničkih postignuća po zemljama biće objavljena u Parizu. Tamara Stevanović kaže da je testiranje proteklo u najboljem redu, jedino su đaci bili malo razočarani kada su shvatili da će rezultate saznati tek kada budu bili treći razred.

Testiranje u svim školama mora biti završeno do 30. maja.

Sandra Gucijan

У акцији „Мрежа“, спроведеној крајем седмице широм Србије, преконтролисано је више од 500 основних и средњих скола. Код 50-ак особа, које су ухапшене у близини школа, пронађени су наркотици, приведено је 6 нарко дилера, а 7 директора школа под сумњом је због повезаности са њима. У Теми дана истражили смо колико је лако доћи до дроге и колико су деца заштићена од те пошасти, када је реч о школама у Војводини.

Ученици које смо срели на улицама Новог Сада имају исте одговоре. Кажу да су видели вршњаке како у близини школског дворишта конзумирају лаке дроге, али тврде да нису видели дилере. Директор Средње машинске школе у Новом Саду Милош Мазалица каже да у тој школи није било притужби родитеља и деце. Ипак, он се слаже са тим да је дрога све доступнија и истиче да је готово немогуће контролисати велики број ученика. „Дилери су добро увежбани у дистрибуцији опијата, тако да ми са нашим скромним обезбеђењем њима не можемо доскочити. Имамо једног полицајца на две школе, који мора да брине о безбедности 3 хиљаде ученика“.

„Иако је ситуација у школама у покрајини нешто боља, може се рећи да је генерално дрога лако доступна ученицима“- изјавио је за Радио Нови Сад начелник школске управе за Јужнобачки и Сремски округ Петар Виђикант. Он тврди да су често имали дојаве. „До сада смо имали приличан број дојава из основних и средњих школа о људима који злоупотребљавају свој положај и користе одређене пропусте у Закону да на најгори могући начин дођу до ученика. Оно најнепријатније било је да се, и после упозорења органа полиције и њиховог хапшења, та њихова активност настављала“, закључује Виђикант.

У акцији полиције у Сомбору у околини школа откривена је само мања количина од оне о којој се, незванично,може чути од самих ученика и родитеља. О томе говори начелник Севернобачког и Западнобачког округа Боривој Станичков. „Сви ми знамо да нам се дилери „мувају“ око школа, али само друштво не чини довољно да се то спречи“.

Драгана Ћорић из новосадског удружења “Родитељ” сматра да дроге никада нису биле толико доступне, али још више узнемирава то што је забринутост родитеља све мања. „У многим школама организовали смо предавања о штетности дроге. Међутим, иако смо позвали све родитеље-појавило их се у просеку петоро.“

У удружењу апелују на родитеље да прате понашање своје деце и да се обрате за помоћ чим примете прве симптоме узимања психоактивних супстанци, попут избегавања комуникације и агресивности.

РТВ

Da bi razvijala intelektualne sposobnosti deca treba da skaču, vrte se, trče i što više se igraju. Posle dve nedelje mališani zaborave 80 odsto naučenog na časovima

Rana stimulacija dece je ključna za kasnija postignuća

Kad porastem biću…

KLIKERI, lastiš, između dve vatre i žmurke danas nisu zanimljivi deci, a celog prošlog veka generacije su odrastale na ovim igrama. I baš one, tvrdi dr Ranko Rajović, autor Tesla sistema učenja, važne su za razvijanje intelektualnih sposobnosti kod dece. Roditelji, kaže, od prvog dana kada donesu dete iz porodilišta nesvesno prave grešku za greškom.

Od sedenja, sputavanja dece koja bi da skaču, vrte se, trče, u mozgu se ne razvija dovoljan broj veza između nervnih ćelija (sinapsi), pa devojčice i dečaci imaju manji intelektualni kapacitet.

– Pre 15 godina dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50 odsto sinapsi razvija do pete godine, 75 odsto do sedme, a sve do 12 godine. Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta – objašava Rajović, inače izvršni direktor MENSE.

LAKŠE DO ODGOVORA TREĆI deo ovog programa posvećen je razvijanju funkcionalnog znanja – povezivanja naučenog i razmišljanja. Deca stvari analiziraju, promišljaju i koriste veće površine mozga kada razmišljaju. Samim tim brže i lakše dolaze do odgovora.

– Zato je stara navika da decu ne treba stimulisati pre prvog razreda potpuno pogrešna. Ne treba propuštati taj period, jer je rana stimulacija ključna za kasnija postignuća deteta.

U prvoj fazi Tesla sistema učenja (NTC) kod dece se kroz igru podstiče moždani razvoj. Ovaj program, inače, ušao je u mnoge vrtiće i škole u gotovo svim gradovima u Srbiji. Oko 6.000 učitelja bilo je na NTC seminarima. Po programu čiji je Rajović autor uče i deca u Sloveniji, Hrvatskoj, Češkoj, Norveškoj, Švajcarskoj, Italiji, Mađarskoj… Uskoro će ga primenjivati i u Meksiku, Brazilu, Novom Zelandu, Kanadi i Južnoj Africi.

Rajović kaže da deca kroz ovaj program zavole školu i učenje shvate kao igru. A za sve posledice roditeljskih i grešaka nastavnika, objašnjava, postoje i medicinska objašnjenja.

– Prvu grešku pravimo čim dete iznesemo iz porodilišta. Devojčice stavimo u potpuno roze, a dečake u plave sobe – navodi samo jedan od primera naš sagovornik. – Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji više boja. Čim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da trči, skače, vrti se. I time sprečavaju stimulativne aktivnosti

Rajović objašnjava da su ljudi i evoluirali zahvaljujući uspravnom hodu. U sadašnjoj tački evolucije prestali smo da se krećemo, najveći deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u važnim regijama, što ostavlja posledice i na fizički razvoj. Primer je što danas 60 odsto, a u nekim gradovima i više od 70 odsto dece ima ravna stopala

– Do pre dve decenije taj procenat kretao se između 10 i 14 odsto i nije rastao. Toliko je genetski preodređeno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, čitanju, koncentraciji – objašnjava Rajović. – Neka deca su jednostavno postala nesposobna za učenje. Dete se ne kreće, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motoričke igre, u kojima deca skaču, hvataju loptu, preskaču vijaču…

Ova prva faza, razvoj mozga, predviđena je za predškolski uzrast. Za školarce je razvoj sposobnosti učenja.

– Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno, čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80 odsto naučenog – navodi Rajović. – Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30 odsto dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Zato „Tesla“ uz pomoć 12 tehnika pomaže deci da uče kroz igru i da školu shvate kao kviz i igraonicu. Tehnike im pomažu da angažuju veće površine mozga i tako lakše savladaju zahteve.

Večernje novosti