Правна питања и одговори

Znanje sve skuplje, a para sve manje

BEOGRAD – A otkud im pare?!

Čak sedam fakulteta zatražilo je povećanje cene studiranja za oko 10 odsto.

Elektrotehnički i Šumarski fakultet već su odlučili da podignu cene, a neki su posle apela Senata Univerziteta odlučili da, kako kažu, „razmotre svoje namere“.

– Majka mi je ostala bez posla i živimo samo od očeve plate. I dosad su jedva uspevali da skupe novac za moju školarinu, i ne smem ni da pomislim šta će biti ako ona poskupi – kaže jedan od studenata Geografskog fakulteta.

Profesor Lazar Saranovac, prodekan za nastavu na ETF, rekao je da će školarina od 1. oktobra poskupeti za 11 odsto.

I na Šumarskom fakultetu ne nameravaju da se odreknu povećanja od 5.000 dinara, za koliko su se, kako tvrde, povećali troškovi.

– Odluku je doneo Savet i jedino on može da je promeni – kaže prof. Mirjana Ocokoljić, prodekan za nastavu na Šumarskom fakultetu.

Na FPN tvrde da će posle praznika odlučiti da li će izjednačiti cenu školarina za sve smerove.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević smatra da su zahtevi fakulteta opravdani, ali da je ipak apelovano da iz socijalnih razloga ne menjaju cene.

– Ima mnogo studenata kojima jedan ili oba roditelja ne rade i zato smo tražili da se visina školarina ne menja. Fakulteti traže povećanje školarina u okviru priznate inflacije jer zbog rasta troškova ne mogu da prežive – kaže Kovačević i dodaje da će konačna odluka o školarinama pasti 18. aprila

КURIR

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Beograd — Otac Branislav Peranović koji je svojevremeno, u okviru svog centra, lopatom tukao narkomane u cilju njihovog izlečenja, uskoro će postati profesor, piše Kurir.

Otac Branislav

Na Univerzitetu prirodne medicine koji je otvoren u Beogradu, otac Branislav će predavati predmete vezane za bolesti zavisnosti, a kako kaže planira i da održi i praksu u Crnoj reci, gde je ranije imao duhovno-rehabilitacioni centar.

Podsetimo, otac Branislav javnosti je postao poznat pre tri godine, kad se pojavio snimak iz rehabilitacionog centra za lečenje narkomana „Crna Reka“, gde je bio upravnik. Na tom snimku jasno se vidi kako on i njegov saradnik tuku svoje štićenike lopatama i pesnicama.

Inače, prema pisanju lista Kurir, na novootvorenom fakultetu, koji postoji u okviru američkog Univerziteta prirodne medicine, može se za dve do tri godine postati „diplomirani savetnik estradnih i javnih ličnosti’’ ili „sertifikovani mejkap artist’’. Menadžer Univerziteta dr Željko Stanojević kaže da nisu akreditovani kod nas već u SAD.

„Institut za hebrejski jezik potpisao je ugovor sa Univerzitetom prirodne medicine kako bi studenti iz Srbije mogli ovde da polažu ispite. Fakultet u Beogradu pohađa 35 studenata, u Novom Sadu šest, a u Šapcu nema zainteresovanih. Školarina iznosi oko 1.200 evra – rekao je Stanojević.

Osim oca Branislava, profesori na tom univerzitetu biće i muzičar Čeda Čvorak, frizer Miki Panjković, koji će predavati Negu kose i frizersku praksu, dok će predmet Mediji i estradne ličnosti predavati novinar i učesnik rijalitija „Farma“ Aleksandar Jovanović.

B92

Samo za prijavu ispita studenti u Srbiji izgube po jedan dan. Nije redak slučaj da u terminu za predavanje ili konsultacije čekaju satima, a da se na kraju profesor ne pojavi.

Ovakvih muka nemaju njihove kolege na boljim svetskim univerzitetima. Na mnogima od njih nema prijave ispita, već studentima na kućnu adresu stiže pismo s rasporedom kada polažu predmete koje su slušali.

Milan Krstić, student prorektor Beogradskog univerziteta, kaže za „Blic“ da je najveći problem to što je nereformisan rad studentske službe na našim fakultetima. Za svaku prijavu ispita student mora da dođe do fakulteta, da u skriptarnici kupi obrazac za prijavu, zatim da trči u poštu da uplati novac, pa da se sa uplatnicom vrati na fakultet. Dešava se da studenti satima čekaju profesora u zakazanom terminu za konsultacije, predavanja ili ispit, ali da se on ne pojavi

– Kod nas iz nekog razloga još nije zaživela elektronska prijava ispita, a to bi uštedelo vreme svakom studentu. Takođe, svaki fakultet ima sajt i ne vidim razlog zbog čega se na sajtu ne bi objavljivalo ukoliko su ispit ili predavanje odloženi, da studenti ne gube vreme dolazeći na fakultet – priča Krstić.

Nedostatak novca u ovom slučaju nije opravdanje. Potrebna je samo bolja organizacija i disciplina zaposlenih. Mnogi profesori imaju dodatne angažmane mimo fakulteta, a o odlaganju predavanja, konsulatacija ili ispita često ne obaveštavaju matičnu kuću u kojoj rade.

– Da bi se nešto promenilo, uprava mora biti voljna da kažnjava nedisciplinovane profesore, a ne da ih štiti. Tek kada počnu s kažnjavanjem, biće vidljivih promena. Profesori nikako ne shvataju da su tu zbog studenata, a ne obrnuto – nastavlja Krstić.

Na prestižnim univerzitetima situacija je potpuno drugačija, tamo profesori bukvalno studente vuku za rukav i stalno ih podstiču na konsultacije. Na Imperijalu i Kembridžu svaki student ima svog tutora, odnosno profesora koji prati njegov rad i pomaže u rešavanju nedeljnih zadataka. Mejlom ili telefonski dostupan mu je ceo dan.

– Na Imperijalu student je najvažniji. Pre svakog predavanja dobijamo odštampane beleške od profesora i oni nas stalno motivišu da tražimo pomoć. Studentima je sve olakšano jer padanje na ispitu nije opcija. Postoji samo jedan ispitni rok u junu i jedan u avgustu, koji je kao popravni u našim srednjim školama – priča za „Blic“ Luka Gligić, koji je studije započeo u Beogradu, a nastavio na prestižnom Imperijalu.

Za razliku od srpskih kolega, studenti s Kembridža ne moraju da misle o rokovima za prijavu. Na kućnu adresu im stiže raspored polaganja, kada i u koju slušaonicu treba da dođu.

Kako je na prestižnim fakultetima

Ispiti se ne prijavljuju, već fakultet pismeno obavesti studenta o rasporedu

Beleške dobijaju pre svakog predavanja

Svaki student ima svog “tutora” koji ga prati u radu i dostupan je bukvalno 24 sata

Na Imperijalu svaki student na početku godine dobije 40 funti ukoliko bude morao da štampa neki materijal

Na fakultetima su im dostupni računari i štampači

BLIC