Правна питања и одговори

Tomislav Živanović: Damping sistem za rušenje državnih univerziteta uz podršku vlasti – Mića Jovanović: Srbija je važnija od profita, SPS može slobodno da koristi moju ideju

Zgrada Megatrend univerziteta u Beogradu

Najnovija odluka vlasnika Megatrend univerziteta dr Miće Jovanovića da besplatno školuje čitavu novu generaciju studenata, koja je pri tom saopštena na konferenciji za novinare kojoj su prisustvovali predsednik i zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, podigla je veliku prašinu u univerzitetskoj javnosti.

Računica je jasna: prva godina studija je besplatna za 2.500 brucoša, to će Megatrend koštati gotovo četiri miliona evra, ali će zato ti isti studenti plaćati prijavu ispita, udžbenike i naravno – još tri godine studija. Ono što je sigurno jeste – mnogi će se zaleteti po indeks, jer je već godinama ovo najjevtinija školarina u poređenju sa ostalim privatnim univerzitetima. Kada je reč o državnim fakultetima, brucoši Megatrenda, mahom budući menadžeri, imaju na primer tri puta skuplju školarinu od brucoša fizike ili rudarstva na Univerzitetu u Beogradu.

Većina profesora nije želela javno da „stane na crtu” profesoru Jovanoviću a nezvanično se svi komentari mogu svesti u jedan – nova „šargarepa” sa Megatrenda, da bi se zbog slabog interesovanja privukli novi studenti, a sve to iskorišćeno u predizborne svrhe.

Za zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića ovo je velikodušan potez rektora koji podseća na zaboravljene principe solidarnosti i ravnopravnosti, a po profesoru ovog Univerziteta, ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, svi univerziteti u Srbiji trebalo bi da se ugledaju na Megatrend.

– Ne slažem se sa ovakvim potezom jer se koristi damping sistem za rušenje državnih univerziteta koji se pri tom ograničavaju, a pravi se prostor za privatni biznis. To nije ništa drugo do privatizacija uz podršku ljudi iz vlasti – kaže za „Politiku” dr Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” i profesor Poljoprivrednog fakulteta UB.

Po njegovim rečima, ovo nije samo najobičniji marketinški trik, već i pomoć Socijalističkoj partiji Srbije pred izbore, jer se zaboravlja da je Megatrend nastao upravo u vreme procvata SPS pre dvadeset godina.

– Mića Jovanović je smanjio platu svojim profesorima, pa je tako uštedeo za finansiranje brucoša. Ovo je u svakom slučaju bolji marketinški trik nego da je platio bilborde i promašio temu kao prošle godine i treće, trebalo bi da časti tri generacije brucoša jer je uopšte akreditovan kao univerzitet – kaže profesor Živanović.

Dr Mića Jovanović s druge strane uzvraća da nije tačno da su plate smanjene, naprotiv, „profesori su izuzetno zadovoljni”, a upravo je doneta i odluka da se plate svim zaposlenima (i administraciji) povećaju od 15. juna. Što se akreditacije tiče, nastavlja Jovanović, ovom univerzitetu je trebalo skoro dve godine da dobije dozvolu za rad „jer sam želeo da sve bude regularno, bez veza”, dok su jednom drugom velikom privatnom univerzitetu trebala samo „dva sumnjiva meseca”.

Jovanović napominje da je školarina od 1.500 evra ista već punu deceniju i da se plaća na 10 rata, kao i da je ovde prolaznost 62 odsto, što znači da nije, kako se priča u javnosti, tačno da je dovoljno samo da se student pojavi i položi ispit. Rektor Megatrenda tvrdi da je sve ovo učinjeno isključivo iz želje da se u godini najveće krize pomogne mladima i da nije demagogija to što su mu u ovom trenutku društvena odgovornost i interes Srbije – važniji od profita.

– VlasnikMegatrendajepromućuranpreduzetnik, anefilantrop i za to mu skidam kapu. U momentu kada su mu drugi privatni univerziteti smanjili broj upisanih studenata Megatrend je pametno reagovao – stav je ekonomiste Aleksandra Stevanovića.

Prof. dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju kaže da nema komentar na ovaj potez Megatrenda i skreće pažnju da prilikom akreditacije Komisija donosi odluku o broju studenata koji mogu da se upišu na prvu godinu studija, a da način finansiranja ne ulazi u delokrug rada komisije.

– Ovo je pozitivan potez, uvek je dobro kada se ne traže školarine, a sad da li je to i dobar predizborni potez, to ne mogu da komentarišem jer nisam video konferenciju za novinare – kaže dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Na naše pitanje da li je tačno da je smanjeno interesovanje za Megatrend, kao i da je Univerzitet pred kolapsom, Jovanović odgovara: „To su komentari zlobnika, naprotiv, poslednjih nekoliko godina je povećan broj upisanih. Ja im svima odgovaram – da je ovo poslednji trzaj univerziteta pred kolapsom, da li bi mogao da izdvoji 3.750.000 evra da stipendira 2.500 studenta?”

Sandra Gucijan

———————————————————-

Crveni univerzitet

– Ja nikada nisam krio svoju ideološku pripadnost, od 18. godine sam levičar, a Megatrend je odavno poznat kao „crveni univerzitet”. Ja sam posle 5. oktobra 2000. godine ovde zbrinuo 17 doktora nauka, članova Socijalističke partije koji su bili na rukovodećim mestima u raznim preduzećima koji su tada ostali bez posla, niko me nije terao da to radim i sa ponosom to ističem. Ova ideja o besplatnom studiranju je bila moja, kao i prošlogodišnja „Završi Megatrend i pali”, razvijao sam je u tajnosti i nije imala nikakve veze sa SPS-om, ali nemam ništa protiv je SPS iskoristi u svojoj predizbornoj kampanji – kaže rektor Jovanović i dodaje da je u ovoj partiji od osnivanja.

POLITIKA

РТВ

Ствари ће се у систему образовања мењати. Нова стратегија до 2020. године, која ће ускоро ући у јавну расправу, требало би да промени инертан образовни систем у Србији.

У основним школама у Србији сутра почиње упис ђака у први разред, а ове године у школу крећу деца рођена од 1. марта 2005. до 1. марта 2006. године.

Упис званично траје до краја маја, али су школе дужне да примају прваке све до 1. септембра, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Желимир Попов.

у крећу деца са најмање шест и по, а највише са седам и по година и њихови родитељи су обавезни да их упишу у први разред, јер, у супротном, следе казне од 5.000 до 25.000 динара.

Ове године у први разред биће уписано око 75.000 малишана, приближно исто колико и лане.

Од документације, потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврда да је дете похађало припремни предшколски програм.

Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, рекао је Попов, задужен за предшколско и основно образовање и васпитање.

Децу тестирају школски психолози и педагози, а морају да обаве и систематски преглед код педијатра, специјалисте за ОРЛ, очног лекара и логопеда.

За децу са моторичким и чулним сметњама школа може да донесе индивидуални образовни план.

Постоји могућност да дете раније крене у школу, са шест до шест и по година, али тек након провере спремности за полазак у школу.

Такође, ако дете старије од седам и по година, због болести или других разлога, није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Школа је дужна да упише свако дете са свог подручја. На захтев родитеља, у складу са могућностима школе, дете може похађати и школу којој територијално не припада.

Поред државних, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима.

РТВ

Од данас ће, одлуком Социјално-економског савета у Србији важити нова минимална цена рада од 115 динара по радном сату, што значи да ће убудуће запослени примати „минималац“ од 20.010 динара.

Минималну зараду у Србији утврдио је 12. марта Социјално-економски савет, а процењује се да ће повећање осетити најмање 142.000 радника који су до сада примали око 17.740 динара месечно.

Уговорена минимална цена важи за радна места у гранама у којима су потписани грански колективни уговори – пољопривреди, прехрамбеној индустрији, грађевинској индустрији, индустрији хемије и неметала и металској индустрији.

У Унији послодаваца Србије (УПС) тврде да ће повећање минималне цене рада условити нов талас отпуштања у привреди Србије која, по УПС, нема средства да исплаћује увећана примања запослених и због тога ту одлуку треба поново размотрити.

Према рачуници УПС, око 50.000 до 60.000 запослених, у предузећима која су прихватила грански колективни уговор, могло би да остане без радног места због овог повећања.

Са ставом УПС слаже се и економски аналитичар Мирослав Здравковић, који сматра да ће повећање „минималца“ оптеретити гране као што су грађевинарство, трговина и прерађивачка индустрија.

Здравковић је подсетио да је Србија завршила 2011. годину са просечном зарадом од 373 евра.

Синдикати у Србији који су првобитно предлагали 112 динара по радном сату, а немају ништа против што су добили више него што су тражили – 115 динара по радном сату.

РТВ