Правна питања и одговори

Сенат Универзитета у Београду (УБ) расправљаће данас о предлогу неких факултета да повећају школарине, уочи овогодишњег уписа нове генерације студената.

Из Министарства науке и просвете подсећају да сагласност на школарине даје управо министарство и да те износе не би требало повећавати.

„Став министарства је да ни ове године не треба повећавати школарине“, рекао је министар Жарко Обрадовић у изјави Танјугу.

Он је истакао да су тај став прихватили и подржали ректори државних универзитета на прошлонедељном заједничком састанку.

Међутим, неки факултети нису уважили препоруку, па су предложили повећање школарине, иако су цене студија за просечног студента и до сада биле високе.

Школарине су биле тема и јучерашњег састанка министра Обрадовића и студената, који су на свој Дан, 4. април, затражили да школарине остану непромењене.

Седница Сената почиње у 13 сати.

РТВ

РТВ

Како преживети у Србији од првог до првог, са просечном нето зарадом од око 40 хиљада динара, када за потрошачку корпу треба 52 хиљаде, виша је математика. Ако у рачуницу ставимо још једну променљиву, а то је да се за образовање у корпи издваја свега 0,77 одсто, одговор на питање како преживети и школовати децу, за неку је другу науку или научну фантастику.

Posle uskršnjih praznicima i nakon raspusta, prvi radni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april

– Đaci u Srbiji će od petka, 6. aprila, biti na prolećnom raspustu, koji je povezan sa uskršnjim praznicima. Nakon raspusta i praznika prvi nastavni dan za oko 900.000 đaka u Srbiji biće utorak, 17. april.

Zbog nenastavnih dana za vreme vanredne situacije i snežnog nevremena školska godina bi trebalo da bude produžena za pet dana.

Sindikati u prosvetnim institucijama na teritoriji Beograda traže uvođenje takozvanog „dodatka na skupoću“, odnosno da njihove plate budu za 30 odsto veće od zarada kolega koji rade u školama u unutrašnjosti Srbije.

Ilustracija

Beograd je jedan od najskupljih gradova u regionu, pa je materijalni položaj zaposlenih u beogradskom obrazovanju mnogo nepovoljniji od položaja njihovih kolega u ostatku Srbije, saopštili su sindikati.

Novac bi, kako je navedeno, trebalo da obezbedi grad, a zaposleni u beogradskim školama traže od gradske vlasti i rešavanje problema naknada za prevoz, koji je nastao uvođenjem Bus-plus sistema.

Oko 20 odsto zaposlenih traži isplatu novca za prevoz, umesto Bus-plus karte, navodi se u saopštenju i podseća da Zakon o radu precizno reguliše pravo svakog zaposlenog na novčanu nadoknadu u visini cene karte u javnom prevozu, ukoliko tako želi.

Kada je reč o materijalnom položaju, sindikati navode da se u mnogim metropolama Evrope, u kojima su visoki troškovi života, primenjuje rešenje da zaposleni dobijaju i „dodatak na skupoću“.

Ove troškove po pravilu snose lokalne gradske vlasti, navodi se u saopštenju i podseća da je u Beogradu ovo rešenje primenjivano između dva svetska rata.

Inicijativu za uvođenje „dodatka na skupoću“ podržali su Forum beogradskih gimnazija, Forum srednjih stručnih škola Beograda, Sindikat radnika u prosveti Srbije, Forum beogradskih osnovnih škola, Sindikat osnovnih škola Beograda i GSP „Nezavisnost“ – Beograd.

Sindikati će, kako je najavljeno, zatražiti prijem kod gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a 1. maja organizovaće protestni miting.

(Tanjug)

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић подржао је данас захтев студената да услов за упис наредне године студија о трошку државе буде 48 уместо 60 бодова.

„Сагласан сам са тим студентским захтевом да се број бодова за упис наредне године о трошку државе не повећава“, казао је Обрадовић пошто му је делегација студентских удружења предала захтеве за реформу високог образовања и боље услове студирања.

Захтеви су поднети поводом 4. априла, Дана студената, у оквиру кампање „Десетка за Србију“.

Министар је најавио да ће од факултета затражити да се у наредној години не повећавају школарине.

„Видећемо како ће поједини факултети који су најавили захтев за повећање школарине, то и образложити“, рекао је Обрадовић.

Он је најавио да ће бити формирана и радна група од представника Министарства и студената која би требало да ради на изменама Закона о високом образовању, а конкретна решења биће позната у јуну или септембру, зависно од формирања нове владе.

Студенти су затражили да се апсолвентима омогући да сваког месеца имају испитне рокове, да се формира Фонд за развој високог образовања, као и да се обезбеди боља подршка социјално угроженим студентима.

Студенти су министри предали индекс са његовом фотографијом у којем су, уместо предмета, уписани студентски захтеви, а министар треба да их испуни и испуни довољан број бодова да би добио буџетско финансирање.

Студенти одржали протест

На платоу испред Филозофског факултета одржан је први протест студената у Србији који траже да образовање буде бесплатно за све.

Један од организатора, Марко Ђорђевић из Иницијативе за студентски синдикат, рекао је да ће предаја захтева Министарству просвете и науке бити полазна тачка за формирање студентских синдикалних организација које ће се борити за бесплатно студирање и боље услове.

„Циљ је да се окупи иницијално језгро које сматра да образовање служи за напредак друштва, а не за богаћење појединаца“, рекао је Ђорђевић.

Његов колега Александар Ђерић рекао је да професори у Србији свесно раде на комерцијализацији образовања.

Образовање у ЕУ бесплатно а и тамо где није, студенти се боре за то, рекао је Ђерић.

На протесту је било око 150 студената, а студентима Филозофског и Филолошког факултета придружиле су се и колеге са Универзитета уметности.

Дан студената, 4. април, обележава се у знак сећања на велике демонстрације које су студенти у Београду организовали 4. априла 1936. године, када је у протесту, због јачања фашизма у Немачкој, убијен студент права Жарко Мариновић.

РТВ