Правна питања и одговори

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да врати смисао и дигнитет наставничком позиву, да афирмише професионалну аутономију, али и да уведе одговорност за оно што раде.

Наставници су кључ квалитетног образовања, а да би то постигли, Нацрт стратегије уводи бољу селекцију кадрова, иницијално образовање, систем усавршавања и професионализацију улоге наставника, рекла је проф. Ана Пешикан.

„То, међутим, не значи да ће систем пребацити сав терет квалитета образовања деце на наставнике, већ мора да им пружи подршку“, изјавила је Пешикан Танјугу.

Истичући да стратегија предвиђа дуже радно време наставника, Пешикан је указала да треба разликовати људе који добро раде и дати им могућност напредовања.

„Изузетни наставници, заслужни за успех својих ђака, препознатљивост школе, интересовање родитеља баш за ту установу, имаће веће плате и одређене бенефиције“, рекла је Пешикан, члан радне група за израду стратегије.

Школа се, како каже, више не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходна богата понуда ваннаставних активности, које нису неважне и необавезне.

„Сада се сви предмети гурају да буду део обавезне наставе, па смо дошли до сулуде количине часова и оптерећења од којих ученици дахћу већ у нижим разредима основне школе“, рекла је Пешикан.

Такође, време које се проводи у школи мора бити смислено, квалитетно и растерећено, рекла је Пешикан и навела да неће бити важно само оно што се уради у настави, већ и у осталим видовима школских делатности.

Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, а у свим установама где је то могуће, биће уведен једносменски рад.

„Ђаци ће бити растерећени увођењем другачијих метода рада, другачије концепције предмета, тако да сви предмети заједно доприносе циљевима школе“, закључила је Пешикан.

Текст стратегије објављен је на сајту Министарства просвете и науке и почиње јавна расправа .

„Бићемо у прилици да чујемо шта људи мисле о стратегији и да ли има предлога за измене предложених решења“, рекао је Танјугу министар Жарко Обрадовћ.

Он је истакао да влада тај текст треба на усвоји средином или крајем априла.

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Помоћник министра просвете и науке мр Зоран Костић одговара на примедбе бројних организација на Нацрт закона о образовању одраслих

Мр Зоран Костић Фото А. Васиљевић

– Примедба да су основне и средње школе привилеговане предлогом закона о образовању одраслих апсолутно не стоји, јер се предвиђа обавеза да сви јавно признати организатори активности образовања одраслих докажу да испуњавају врло прецизне услове. Школе се верификују према условима и процедури прописаној Законом о основама система образовања и васпитања и региструју према Закону о класификацији делатности. Остали који желе да стекну статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих пролазиће кроз поступак акредитације, сличан поступку прописаном за школе. Ако се од државе тражи да буде гарант квалитета појединих активности образовања одраслих, онда она мора имати право надзора, односно имати увид у то ко, шта, где и с чиме и с киме ради на пољу образовања одраслих – изјавио је за наш лист мр Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Мр Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, јавио се нашој редакцији поводом текста „Озбиљне примедбе на Нацрт закона о образовању одраслих” (Политика, 23. март), наводећи да креатори законског предлога ниједног тренутка нису избегавали да дају одговоре, већ су разлози били објективне природе – одсутност помоћника министра, у чијој је надлежности и образовање одраслих.

Како подсећа Костић, нацрт је био на јавној расправи од 21. априла до 10. маја 2011. године – стигле су бројне примедбе, већина је усвојена, а оне које нису, образложено је због чега то није урађено. Идеја је била да се подрже постојеће институције које је већ дефинисао закон, без стварања нових, имајући у виду трошкове које би закон изазвао. Тражена су мишљења министарстава, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, повереника, заштитника грађана…

– Приликом израде закона имала се у виду стратегија образовања која је на јавној расправи, али су препозната: секторска већа, формалнои неформално образовање, развој програма образовања на основу стандарда квалификација, систем акредитације неформалног учења, признавање претходног учења, флексибилна организација наставе, јединствени информациони систем и друго. Текст нацрта закона достављен је влади, она га је прихватила и сада се налази на сајту Народне скупштине – закони у процедури – објашњава Костић.

На наше питање како коментарише примедбе „да су трансакциони трошкови неподношљиви за све оне који желе да организују образовање одраслих”, а нарочити се полемише око обавезе запошљавања андрагога, психолога и библиотекара, помоћник министра одговара да није у потпуности јасно чиме су оптерећени организатори образовања одраслих.

– Ако се погледа глава предлога закона која се односи на изворе средстава за финансирање, нигде се организатор не препознаје као неко ко је извор средстава. Такође, процењено је да неће бити потребно ангажовање новозапослених радника. Уколико се утврди да ова процена није реална, биће ангажована средства за плате запослених у основном и средњем образовању, утврђена Законом о буџету, која ће бити ослобођена рационализацијом запослених у образовању.Нису потребна додатна средства за плате новозапослених – објашњава Костић и напомиње да се надокнаде за рад андрагошких асистената могу финансирати из средстава утврђених Законом о буџету РС за пројекат образовање одраслих.

Невладине организације су имале примедбе и на то што се о полазнику прикупљају подаци о социјалном и здравственом статусу (услови становања, породица, број чланова, образовни ниво, запослење, подаци о здравственом статусу), који „нису нужни за остваривање образовања одраслих”. Зоран Костић одговара да је овај део предлога закона урађен у сарадњи с повереником и да је испоштовано све оно што је повереник тражио.

С. Гуцијан

Без обзира на недостатак најмодерне опреме, научници су велики потенцијал Србије, рекао директор ЦЕРН-а Ролф Хојер. Са европским центром за нуклеарна истраживања сарађује 15 српских научника.

Научници су велики потенцијал Србије без обзира на недостатак најмодерније опреме, а Србија ће имати велике користи од приступања тој организацији, рекао је генерални директор ЦЕРН-а Ролф Хојер, обилазећи Физички факултет Београдског универзитета.

Директор ЦЕРН-а Ролф Хојер и министар Жарко Обрадовић

Са ЦЕРН-ом тренутно сарађује 15 научника из Србије.

„Веома сам срећан јер се Србија вратила у ЦЕРН и то у веома узбудљивом и занимљивом тренутку за физику честица у којем покушавамо да сазнамо више о универзуму. Србија од тога има велику корист – не само у области физике него и инжењерства, а може много да добије и у подручју образовања, науке и инивација. Ово је изузетно време за физику честица“, рекао је Ролф Хојер, генерални директор ЦЕРН-а.

Осим у физици, могућа је сарадња и на пољу медицине. Тако ће се у мају у Београду одржати састанак с представницима ЦЕРН-а и нашим научницима и привредницима, како би утврдили могућу економску добит.

„Други део састанка посвећен је разговору са људима из науке и професорима и студентима, не само физике, него и инжињерских наука зато што желимо да видимо који су то начини за наше чланство у Церну и чињеница да смо део тог великог истраживачког пројекта, искористимо на најбољи могући начин“, прецизирао је Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Југославија је била један од оснивача ЦЕРН-а, али се повукла 1961. године. ЦЕРН је највећа светска лабораторија за физику честица и главна истраживања одвијају се у великом Хадронском колајдеру, односно сударивачу честица, када научници покушавају да открију Хигсов бозон који називају и „божјом честицом“.

„Колики је значај чланства показује и то што би Русија, Турска и Словенија тек требало да стекну статус придруженог члана ЦЕРН-а. Србија је показала да има компетентне и способне научнике који су испунили строге критеријуме чланства и учешћа у пројектима ЦЕРН-а“, истакао је Обрадовић.

Он је најавио и да ће 19. октобра представници Комитета ЦЕРН-а посетити Србију. Договорено је и да 20 средњошколских наставника физике из Србије током ове године посети ЦЕРН са циљем да се наука и истраживања у тој институцији промовишу и на средњошколском нивоу.

Обрадовић је рекао и да постоји стрип преведен на српски језик који на начин прихватљив за основце и средњошколце говори о ЦЕРН-у.

„Ако буде могуће, довешћемо ове године у Београд и покретну изложбу ЦЕРН-а, која је сада у Грчкој, а од следеће недеље ће бити у Турској“, рекао је министар науке.

РТС