Правна питања и одговори

Strategijom za razvoj obrazovanja predviđen je obrok o trošku države. Plaćaće se samo školama koje rade u jednoj smeni

VIŠE NEĆE BITI DA JEDNI JEDU, A DRUGI GLEDAJU

BEOGRAD – Sve se može kad se hoće!

Akcija Kurira da svi đaci u Srbiji dobiju užinu o trošku države urodila je plodom! Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđeno je da svi učenici škola koje rade samo u jednoj smeni dobiju obrok iz budžeta. Ovo je za Kurir potvrdio profesor Ivan Ivić, rukovodilac tima za izradu strategije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

– Dugoročno je planirano da se pređe u jednosmenski rad škola. To će biti moguće jer je broj đaka sve manji. Pošto će to značiti i duži boravak u školi nego kad škola radi u dve smene, predviđene su određene aktivnosti po slobodnom izboru, odmori i u okviru toga i besplatan obrok za sve učenike. Učenici škola koje će raditi u dve smene neće dobijati obrok zato što oni kraće borave u školi – kaže Ivić i dodaje da je strategija realna jer definiše šta treba ostvariti za 10 godina.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević ocenio je da će predložene mere doprineti većem zapošljavanju nastavničkog kadra, kao i boljem kvalitetu obrazovanja u Srbiji.

– Predlog da srednje obrazovanje bude obavezno, kao i to da umesto sadašnjih 30 u razredima bude po 26 đaka, dovešće do većeg broja učenika i odeljenja, a samim tim i do potrebe za više nastavnika. Odlično je i to što su predviđena veća ulaganja u obrazovanje – rekao je Matijević i dodao da svake godine 6 000 đaka nakon osnovne škole odluči da prekine školovanje.

Matijević je istakao da je njegov sindikat proteklih 10 godina apelovao da se usvoji strategija obrazovanja i da je zadovoljan što se to konačno događa.

Šta predviđa strategija

– Nastava u školama održavaće se u jednoj smeni

– Užina za učenike biće besplatna

– Broj časova biće smanjen sa 32 na 30 nedeljno

– Direktora škole neće birati školski odbor, već svi zaposleni

– Srednja škola će biti obavezna

– Broj učenika u razredu smanjiće se sa 30 na 26

– Nastavnici će morati da se stručno usavršavaju

– Biće 40 odsto gimnazija, a 60 odsto srednjih stručnih škola

– Obrazovanje će biti finansirano po glavi učenika, a ne po broju nastavnika

– Šest odsto BDP izdvajaće se za obrazovanje

– Biće više studenata na tehničkim fakultetima i fakultetima prirodnih nauka, a manje na društvenim

КURIR

Profesor valjevske Visoke poslovne škole strukovnih studija Đorđe P. (48) iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je primio mito od 200 evra, potvrđeno je danas u policiji

On je uhapšen u trenutku kada je od studenta Visoke poslovne škole primio obeležene novčanice.

Đorđe P. na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija od 2006. godine predaje marketing i trgovinu i opštu ekonomiju.

Njemu je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a nakon toga će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom istražnom sudiji.

(Beta)

Дан студената, 4. април, академци дочекују у атмосфери недовршених реформи, најављују протест и предају петиције за измену Закона о високом образовању, а разговор са младима најавили су и представници политичких партија, који су у трци за изборе 6. маја.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић посетиће данас београдски Факултет организационих наука, где ће бити представљени студенти који су на међународним такмичењима остварили врхунске резултате.

У Студентском културном центру, са београдским студентима разговараће председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница и кандидат те странке за градоначелника Београда Александар Поповић.

Омладина Нове Србије организоваће у подне на платоу испред београдског Филозофског факултета акцију под називом „Бирај Србију“, којом, како су најавили, желе да укажу на свакодневне проблеме са којима се млади сусрећу.

У исто време на платоу ће бити и чланови асоцијације која се представља као „Иницијатива за студентски синдикат“.

Они ће организовати протест са захтевом да се уведе бесплатно образовање.

Пре протеста, представници Студентске конференција универзитета Србије (СКОНУС) и других студентских удружења предаће у 10 сати петицију Министарству за измену Закона о високом образовању, а централну прославу обележавања Дана студената организоваће Удружење студената Студентског града.

Програм ће почети у 18 сати и трајаће до поноћи, а студенте ће поздравити студент проректор Универзитета у Београду Милан Крстић.

Говорећи о положају студената и петицији, председник СКОНУС-а Миша Живић у изјави Танјугу изразио је очекивање да Министарство неће остати имуно на захтеве студената и да ће у најскорије време реаговати.

„Нова школска година се ближи и студенти морају да знају који су услови уписа. Нећемо одустати од наших захтева, поготово не од захтева да 48 бодова буде довољно за упис на буџет у наредну годину, јер сматрамо да систем још није довољно реформисан да би ту наступиле било какве промене“, навео је Живић.

Он је подсетио да је Србија ове године добила лошију оцену за примену Болоњског система, (3,11 – ранија оцена била је 3,8), чему је, како сматра, у великој мери допринело то што су изостале суштинске реформе, модернизације наставног програма, а сав терет пао на академце.

Председник Савеза студената Београда Ранко Стојановић рекао је Танјугу, поводом Дана студената, да није реално оптеретити студенте са 60 бодова по години, ако професори сами нису активно кренули да примењују Болоњу и ако се и даље држе старог програма.

„Прво треба прилагодити услове за учење и полагање испита, а тек онда захтевати 60 бодова“, рекао је Стојановић и навео да су ипак, у одређеним областима учињени помаци.

Министарство је знатно побољшало услове у већини студентских домова, где је сада смештен већи број академаца, а у мензама се уз минималне цене добија максималан квалитет, навео је Стојановић.

Такође, навео је он, цене у здравству се нису мењале, а лекари у Студентској поликлиници су доступнији.

„Проблеми код додатног ванфакултетског образовања студената постоји када су питању језици, рад на рачунару, а фали и допунска настава, што ћемо, надам се у наредном периоду у сарадњи са Министарством успети да реализујемо“, напоменуо је Станојевић.

Дан студената, 4. април, обележава се у знак сећања на велике демонстрације које су студенти у Београду организовали 4. априла 1936. године, када је у протесту, због јачања фашизма у Немачкој, убијен студент права Жарко Мариновић.

РТВ

Шта се очекује од реформе образовања, ко је у њу и на који начин укључен у Јутарњем програму Телевизије Нови Сад говорио је начелник Школске управе за Јужнобачки округ Петар Виђикант.

Svaka dvadeseta srednjoškolka zatrudni

Više od 3.000 srednjoškolki godišnje abortira, a oko stotinu njih rodi dete, što znači da za godinu dana zatrudni svaka dvadeseta učenica. Porazna statistika samo je još jedan dokaz da đacima nedostaje seksualno obrazovanje, a školarci se o zaštiti uglavnom informišu iz filmova, serija i priča vršnjaka.

Đake je često sramota da otvoreno govore o seksualnoj zaštiti, pa malo znaju o kondomima

U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kažu da su svesni nedovoljnog seksualnog obrazovanja u školama, ali i da će ga uvrstiti u neki od predmeta kada u narednom periodu budu radili novi nastavni program za srednje škole.

– Činjenica je da seksualno obrazovanje koje se svodi samo na lekcije o reproduktivnom zdravlju iz biologije nije dovoljno za kvalitetnu informisanost đaka o seksu i seksualnoj zaštiti. Osim toga, Strategijom o podsticanju rađanja predviđeno je da se i školski sistem uključi u edukaciju mladih o seksu. Ipak, moramo da vodimo računa o tome koliko opterećujemo naše đake, zbog čega ćemo seksualno obrazovanje verovatno ugraditi u neki od postojećih predmeta u srednjim školama, verovatno biologiju – kaže savetnica koordinatora u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Eleonora Vlahović.

Dve trećine dečaka i jedna trećina devojčica između 15 i 19 godine seksualno je aktivna, a tek svaki treći adolescent koristi zaštitu u seksualnom odnosu. Đaci, pričaju lekari, znaju dobro da barataju pojmovima, ali o načinu na koji se treba čuvati i voditi seksualni život ne znaju skoro ništa.

– Ako ih pitate kako se pravilno koriste kondom ili kontraceptivne pilule, uglavnom neće znati da odgovore. Slabo su informisani i o posledicama nezaštićenih seksualnih odnosa. Većina ne zna da čestim menjanjem partnera povećavaju rizik od dobijanja različitih tipova HPV virusa, koji su glavni uzročnici raka. Iz tog razloga seksualno obrazovanje je nužno uvesti već od četvrtog razreda osnovne škole i ono bi trebalo da se zove zdravstveno obrazovanje jer bi obuhvatalo i lekcije o zdravom načinu života uopšte. Šta će mladima takva nastava od 15. godine kad devojčice već sa 11-12 godina dobijaju prvu menstruaciju, a tada seksualno sazrevaju i dečaci? – ističe doktorka Ana Mitrović, predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje.

Da je đake potrebno što ranije edukovati o seksu, svedoče i rezultati nedavno sprovedene ankete u kojoj je učestvovalo 213 leskovačkih srednjoškolaca. Ispitivanje je pokazalo da su neki od njih prvi seksualni odnos imali sa svega osam ili s 10 godina, a više od 80 odsto učenika izrazilo je želju da se u školski sistem uvrste i lekcije o reproduktivnom zdravlju mladih.

– Bilo da su u pitanju učenici medicinske, mašinske ili neke druge srednje škole, svi jedva čekaju da se informišu o seksu, zaštiti, ali i da s nekim podele emotivne probleme koji ih muče. Prerano stupanje u seksualne odnose ostavlja ne samo telesne već i emotivne posledice po adolescente, koji se na seksualni čin često odluče samo da bi impresionirali vršnjake, a kasnije shvate da ipak nisu bili spremni za to – pričaju u timu grupe “Proces”, koja je sprovela anketu.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić dodaje da seksualno obrazovanje ne bi trebalo svesti samo na lekcije, jer su đacima potrebne interaktivne radionice kroz koje mogu da razmene iskustva.

– S radionicima treba početi već od osnovne škole. One treba da budu fakultativne i da ih vodi lekar koji na pravi način može edukovati đake. Iznenađujuće je da čak ni srednjoškolci ne znaju mnogo o seksualnoj zaštiti, ali ih je sramota da o tome govore. Na sreću, broj trudnih učenica se ne povećava i one su i dalje retkost u većini škola – zaključuje Antić.

BLIC