Правна питања и одговори

Neki univerziteti upisuju studente bez srednje škole, jedan profesor na pet predmeta. Radi već dve godine, a u komisiji za akreditaciju nikad čuli za njega

ŠTA bi zvezde sa estrade trebalo da obuku, kako da se šminkaju i ponašaju u javnosti može da se uči i na „univerzitetu“. Tako u Beogradu, Novom Sadu, (uskoro i u Šapcu) radi Univerzitet prirodne medicine, gde se na jednom od smerova dobija zvanje „savetnik estradnih i javnih ličnosti“. Može tu za dve-tri godine da se izuči i za terapeuta za bolesti zavisnosti ili za psihoterapeuta i duhovnog savetnika. Vlasnik je Željko Stanojević, profesor hebrejskog!

Iako se ove studije reklamiraju da imaju akreditacije u Americi i Evropskoj uniji, u Srbiji nemaju baš nikakve dozvole za rad i nisu u zvaničnom obrazovnom sistemu.

– Do sada nismo dobili prijavu protiv ove obrazovne institucije, ali već u startu je sporno što koristi naziv “univerzitet”, jer to nije – objašnjava za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. – Problem je što, kada bismo dobili prijavu protiv njih, ne možemo da ih kontrolišemo, jer nisu u obrazovnom sistemu. Mi takve slučajeve prosleđujemo policiji, Tržišnoj i Inspekciji rada.

I u Komisiji za akreditaciju kažu da ova visoka škola nema akreditovan nijedan studijski program i da ne znaju ni da postoji.

TRI GODINE ZA DUHOVNOG SAVETNIKA Da biste bili savetnik za estradne i javne ličnosti, treba prvo da završite dve godine smera za estradnog stilistu, a onda je treća godina nadogradnja za savetnika, objašnjava Miloš Pavlović. Za dve godine može da se postane terapeut za bolesti zavisnosti, a za tri duhovni savetnik.

– Već imena tih programa su sporna i takvi sigurno ne bi bili akreditovani – naglašava prof. dr Endre Pap, zamenik predsednika Komisije za akreditaciju.

A na „Univerzitetu prirodne medicine“ trenutno se školuje sedamdesetak studenata samo u Beogradu. Odeljenje postoji i u Novom Sadu. Školarina je od 1.200 do 1.800 evra godišnje. U rasporedu stoji da, na primer, u jednom danu predmete dermatologija, hemija, upotreba droge i alkohola i neurologija – sve predaje jedan profesor!

Može da se studira i „onlajn“, čak i na smeru za kozmetičara, koji zahteva praksu. Može da se upiše i bez završene srednje škole.

PRIJEMNI REDA RADI

Postoji prijemni ispit, ali nije eliminacioni. Nije važan ni prosek iz srednje škole – rekao nam je Miloš Pavlović iz studentske službe.

Večernje novosti

Kragujevac – Grad Kragujevac 12. godinu zaredom nastavlja sa stipendiranjem najboljih učenika i studenata dodelom stipendija iz fonda „Akademik Dragoslav Srejović“.

Za stipendije u ovoj školskoj godini, prema rečima člana Gradskog veća za obrazovanje Dragoslava Miloševića, konkurisalo je 180 učenika, studenata i doktoranata a visoke kriterijume – prosek 5, i neku od nagrada sa republičkih takmičenja za srednjoškolce, odnosno prosek 9,5 za studente i doktorante, ispunilo je 132 učenika i studenta. Članovi Gradskog veća usvojili su odluku o dodeli i visini ovogodišnjih stipendija koje će najboljim učenicima, studentima i doktorantima biti uručene u okviru obeležavanja 6. maja, Dana grada.

Članovi Gradskog veća usvojili su i izveštaje o poslovanju javnih i javno-komunalnih preduzeća za 2011. godinu – Čistoća, Gradska groblja, Vodovod i kanalizacija, Niskogradnja, Parking servis, Gradske tržnice i Zelenilo i uputili ih Skupštini grada na razmatranje i odlučivanje. Gradskoj agenciji za saobraćaj data je saglasnost na Program poslovanja za 2012. godinu.

Članovi Gradskog veća doneli su i odluku o učešću grada Kragujevca u sufinansiranju programa SOS telefon za osobe sa invaliditetom, žrtve nasilja i diskriminacije i članove njihovih porodica, Organizacije za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom iz kruga Kragujevac. Reč je o akreditovanom programu, jedinom te vrste na teritoriji Šumadije. I ove godine grad Kragujevac će sufinansirati obeležavanje tradicionalnog romskog praznika Bibije koje će biti organizovano u Liciki, Palilulama i Bresnici.

Danas

Do sada je 14 institucija na teritoriji opštine Vračar dobilo računare i neograničen pristup internetu, u okviru projekta „Internet za sve“, zahvaljujući saradnji opštine Vračar i Telenor fondacije.

Ovaj projekat započeo je pre tri godine, a predviđeno je da njime budu obuhvaćene sve osnovne, srednje i stručne škole na toj opštini i jedna biblioteka, u kojima će biti instalirano ukupno 38 kompjutera. Taj projekat je sproveden sa ciljem da se mladima omogući brz i kvalitetan pristup informacijama, kao i da se dodatno edukuju i informatički opismene, kako navode iz Telenora.

Kompletnu informatičku opremu sa zaštitom od pristupa sadržajima koji su namenjeni odraslima do sada su dobile Muzička škola „Josip Slavenski“, Arhitektonsko-tehnička škola, III beogradska gimnazija, XIV beogradska gimnazija, Tehnička škola GSP kao i Škola za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju „Dušan Dugalić“, osnovne škole „Sveti Sava“, „Vladislav Ribnikar“, „Jovan Miodragović“, „Svetozar Marković“, „Kralj Petar II Karađorđević“, „Narodni heroj Siniša Nikolajević“, Muzička škola „Stanković“ i biblioteka „Petar Kočić“.

Danas

РТВ

После случаја вршњачког насиља забележеног у Основној школи „Јожеф Атила“, када је четрнаестогодишњак осумњичен да је хтео да пребаци преко гелендера годину дана млађу ученицу и избацивања родитеља из школе, Радио-телевизији Војводине пријављен је још један проблем у тој новосадској школи.

Како РТВ сазнаје дежурни наставник је одузео пиштољ ученику.

Uprkos negodovanju poslodavaca, minimalna satnica od 115 dinara biće na snazi od aprila. Ljajić: Moramo obezbediti sigurnost. Rajić: Svako treće preduzeće nelikvidno

Minimalna cena radnog časa od 115 dinara, dogovorena na poslednjoj sednici Socio-ekonomskog saveta, primenjivaće se od aprila uprkos tome što je na sastanku socijalnih partnera njen opstanak doveden u pitanje.

Poslodavaci su od Vlade i sindikalnih lidera tražili reviziju prethodne odluke jer računica Unije poslodavaca Srbije pokazuje da je minimalna plata od 20.010 dinara finansijski potpuno neisplativa i da će gotovo sigurno voditi ka gašenju skoro 8.000 preduzeća i najmanje 50.000 radnih mesta do kraja godine. S druge strane, predstavnici Vlade i sindikata smatraju da je ovakva zarada sasvim primerena situaciji jer će se o sledećem minimalcu razgovarati tek kad se formira nova vlada.

– Iako poslodavci misle da je ova cena previsoka, ne smemo da ispustimo iz vida da će sledeća revizija biti pomerena zbog izbora jer je pitanje kada će se formirati nova vlada – kaže za „Novosti“ Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike. – Moramo da mislimo unapred i radnicima obezbedimo kakvu-takvu sigurnost. Zato će iznos od 115 dinara važiti do februara 2013. godine. A i ta plata je daleko od dovoljnog jer je i ovaj uvećani minimalac značajno ispod minimalne potrošačke korpe, koja iznosi 29.600 dinara.

POTPIS NA POVIŠICU ILI OSTAVKA Branislav Čanak iz UGS „Nezavisnost“ najavio je krivičnu prijavu protiv Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, koji ujedno i predsedava Socio-ekonomskom savetu jer još nije potpisao odluku o novoj ceni rada iako je ona usvojena na prethodnoj sednici. – Ako nije saglasan sa ostalim partnerima iz saveta, neka podnese ostavku, umesto što opstruira usvajanje novog minimalca.

Ni sindikati ne vide ništa sporno u novom minimalcu. Negoduju jedino na „opstrukcije poslodavaca“, koji pak tvrde da su i Vlada i sindikati posegli za „populističkim metodama“.

– Svako treće preduzeće u Srbiji je nelikvidno, a gubici u privredi su dostigli dve milijarde evra, što je duplo više nego u 2010. Zato je povećanje plata u trenutku kada nema nikakavih viškova sasvim nerealno – objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije i dodaje da je odluka o 115 dinara bila ishitrena i doneta bez prethodnih konsultacija sa Ministarstvom finansija, zbog čega su oni i pokrenuli ideju da se cena još jednom razmotri.

Rajić dodaje i da će samo u četiri grane u kojima su potpisani kolektivni ugovori – građevinarstvu, poljoprivredi, hemiji i nemetalima i metalskom kompleksu – novi minimalac podići zarade za 10 do 12 odsto, odnosno od 4.542 dinara do 6.477 dinara po svakom zaposlenom.

– To će, po sadašnjem kursu, poslodavcima u tim granama podići rashode za 10,5 milijardi dinara odnosno 94,5 miliona evra – dodaje Rajić. – A to je u situaciji u kojoj samo 18,2 odsto preduzeća u Srbiji redovno isplaćuje plate sasvim nerealno.

PADAJU KOLEKTIVNI UGOVORI

Unija poslodvaca Srbije će tražiti da se u svim preduzećima u kojim je na snazi kolektivni ugovor, unese aneks po kojem poslodavci neće biti u obavezi da računaju nove minimalce. Ukoliko sindikati na to ne pristanu, poslodavci će povući svoje potpise sa svih tih kolektivnih ugovora i tako oboriti i sva ostala prava radnika dogovarana prethodnih godinu dana.

Večernje novosti