Правна питања и одговори

Za mesec dana počeće da rade prve privatne ustanove za smeštaj akademaca. Budžetski studenti će se smeštati po simboličnim cenama, a ostali za oko sto evra.

Studenti koji su na ovogodišnjoj raspodeli ostali bez mesta u domu uskoro će, iz podstanarskih soba, moći da se presele u privatne studentske domove. Za mesec dana Ministarstvo prosvete i nauke počeće da izdaje dozvole za rad privatnicima koji bi da se bave smeštajem akademaca.

Ministarstvu se već javilo desetak zainteresovanih, među kojima je i jedan fond iz Velike Britanije. Oni su se raspitivali za lokaciju gde bi gradili dom. Ostali već imaju kapacitete hotela, hostela ili nekog drugog objekta, koji bi da pretvore u prostor za život studenata. Svi su zainteresovani da posluju u Beogradu.

„Za nedelju dana imaćemo pravilnike o standardima gradnje i kategorizacije. Ako ispune sve zadate uslove, privatnici bi dozvole mogli da dobiju već za mesec dana“, objašnjava za „Novosti“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra.

„Mnogi od njih se već pripremaju, a najbliži ispunjavanju uslova je jedan dom u Zemunu, sa kapacitetom od 150 kreveta, koji je do sada radio kao hostel.“

Privatni domovi moraće da imaju propisani broj kvadrata, najmanje sto kreveta, dvokrevetne i trokrevetne sobe… Nije obavezno da imaju menzu.

Koliko će stanovanje koštati još se ne zna, ali prema Trninićevim procenama, ne bi trebalo da prelazi ekonomsku cenu u državnim domovima koja je do 9.000 dinara.

„Ukoliko sklope ugovor sa Ministarstvom, ovi domovi moći će da se nađu u sistemu u kome su i državni, pa bi u njima živeli samo budžetski studenti, prema rang-listi. Dakle, studenti bi na jednom mestu konkurisali i za državne i za te privatne. U tom slučaju, plaćali bi do 1.300, kao i u državnim domovima, a ostatak bi dotirala država“, najavljuje Trninić

Dodatni kreveti jesu potrebni, i privatni domovi bi umnogome rasteretili naše kapacitete, ali ne verujem da će veliki broj privatnika uspeti da u kratkom roku ispuni sve kriterijume za dobijanje dozvole“, smatra Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.

„Svake godine povećavamo kapacitete u našim domovima i sada imamo oko 12.000 kreveta. Budžetski studenti kod nas plaćaju od 900 do 1.300 dinara mesečno, a ekonomska cena je od 6.000 do 9.000 dinara“, kaže Petrović za „Novosti“

(MONDO)

ČAČAK – U Slatini kod Čačka održana je 36. smotra učeničkih zadruga Srbije i tribina o školstvu, na kojoj je savetnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević najavio skoro donošenje novog zakona o osnovnoj školi.

Novi zakon drugačije će regulisati proširenu delatnost škole, školski udžbenički fond, način pisanja nastavnih programa, zaštitu i bezbednost učenika, učenje na jezicima manjina, prevoz učenika i rad učeničkih zadruga, rekao je Lazarević.

Lazarević je naveo da novi zakon ukida kategoriju „đaci pešaci“, a u školu vraća đačke kuhinje, jer deca moraju imati bar jedan topli obrok u školi.

On je kazao da će se novi zakon o osnovnoj školi krajem ovog meseca naći na javnoj raspravi, a početkom decembra u skupštinskoj proceduri.

Radna grupa koja je radila na novom zakonu koristila je iskustva iz osnovnog obrazovanja razvijenih zemalja, kao sto su Norveška, Švedska Finska i Rusija, naveo je on na tribini, na kojoj je govorio i pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov.

KURIR

Beograd, 5. oktobar 2011. godine –Osnovna škola „Branko Radičević“ u Kruševcu se, zahvaljujući donaciji kompanije „Deleze grup“, uključila u program UNICEF-a „Škola bez nasilja“ čiji je cilj stvаrаnjе bеzbеdnе i pоdsticајnе srеdinе zа učеnjе i rаzvој. Zaposleni i učenici škole će kroz ovaj program steći kоnkrеtnа znаnjа о tоmе kаkо da reaguju na različite oblike nasilja u svojoj okolini i kroz podsticanje dijaloga, reše nastalu situaciju.

„Već godinama, osnovni cilj naše škole je stvaranje ambijenta, kako materijalnog tako i radnog, koji bi učenicima obezbedio školovanje po njihovoj meri. To podrazumeva čitav niz nastavnih i vannastavnih aktivnosti po kojima je naša škola poznata. Stoga je i ideja o prijavi za projekat „Škola bez nasilja“, pre tri godine, logičan sled za napredak. Naše zadovoljstvo zbog početka realizacije je utoliko veće, što je kompanija Deleze Grup odabrala nas, kako bi započeli rad na projekatu, na čemu im se unapred zahvaljujemo, sa željom da realizacija projekta ostvari sve postavljene ciljeve, a mi postanemo deo mreže Škole bez nasilja“, izjavila je Dijana Kitanović, direktor Osnovne škole „Branko Radičević“.

Do sada, u opštini Kruševac, u program „Škola bez nasilja“ ušle su četiri škole iz okoline i to: „Sveti Sava“, „Vladislav Savić Jan“ , „Brana Pavlović“ i „Knez Lazar“. Peta škola koja ulazi u program „Škola bez nasilja“, zahvaljujući kompaniji Deleze je Osnovna škola „Branko Radičević“.

„Unapredjenje opšteg društvenog ambijenta i stvaranje kvalitetnijih preduslova za razvoj dece predstavljaju naše važne ciljeve u segmentu društveno odgovornog poslovanja. Članstvo u Radnoj grupu za zaštitu dečijih prava u okviru Global Compact UN nas obavezuje da kroz svoje poslovanje poštujemo i promovišemo dečija prava i zalažemo se za podsticajan i kvalitetan razvoj sve dece. Prepoznavanje i prevencija agresivnosti su veliki i važan doprinos na tom puta, a UNICEF program „Škola bez nasilja“ je jedan od najkvalitetnijih edukativnih programa u zemlji. Sa velikim zadovoljstvom podržavamo realizaciju ovog programa u OŠ „Branko Radičević“ i najavljujemo da će kvalitetniji život dece biti cilj naših brojnih kampanja i aktivnosti u narednom periodu“, izjavila je Milica Babić, CSR manager u kompaniji Deleze.

UNICEF u saradnji sa brojnim partnerima već šest godina sprovodi program „Škola bez nasilja“, koji je namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali i roditeljima i celokupnoj lokalnoj zajednici. U program je do sada uključeno više od 210.000 učenika u 212 osnovnih i devet srednjih škola, u 69 mesta u Srbiji.

———————————————————————————————————————–

Prоgrаm „Škоlа bеz nаsilја“ finаnsirа sе isklјučivо srеdstvimа prikuplјеnim u lоkаlnој zајеdnici, dоnаciјаmа grаđаnа i privrеdnikа prеkо „usvајаnjа škоlа“. I pоrеd svih dо sаdа prikuplјеnih srеdstаvа, pоtrеbnо је još donacija dа bi sе u prоgrаm uklјučile sve zainteresovane škole i kako bi pоstао sаstаvni dео nаšеg оbrаzоvnоg sistеmа.

Zainteresovani donatori mogu da pruže podršku programu uplatom novčanih sredstava na žiro račun UNICEF-a, a sve potrebne informacije mogu se pronaći na www.unicef.rs/korp-sektor.html

UNICEF

Od septembra u osnovnim i srednjim školama počeo da se upotrebljava novi pravopis srpskog jezika. „Ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek se piše velikim slovom.

Zapeta umesto zareza, „ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek velikim slovom, auto-put i druge složene reči sa crticom između, a devojačko i udato prezime kod žena bez crte – samo su neke od jezičkih novina koje će đaci morati da nauče ove školske godine. U učionice, ali ne i u udžbenike, ovog septembra ušla su nova pravila prema pravopisu „Matice srpske“, objavljenom prošle godine.

Primena novog pravopisa, međutim, bar prema iskustvu iz škola, više je teorijska nego praktična. U većinu škola novi pravopisi nisu stigli, mnogi nastavnici ni sami nisu dovoljno upućeni, pa tako đaci i dalje uče po starom. I tamo gde su na časove srpskog stigla nova pravila pisanja, reč je o ličnoj inicijativi nastavnika, ne i o pravilu koje bi svi trebalo da poštuju.

Iako su autori ovog izdanja „Matice srpske“ svojevremeno objasnili da je jednostavniji i dosledniji od ranijih pravopisa, đacima nije lako da zaborave pravila koja su u prethodnom razredu morali da poštuju i da pismene sastave u ovoj školskoj godini pišu drugačije.

Velika je borba nastavnika i učenika i da se savladaju jezička pravila koja su do sada važila, tako da će nova pravila samo uneti dodatnu zabunu, smatraju prosvetari.

Mada, iskustva iz pojedinih škola pokazuju i da se deca dobro snalaze u novim pravilima.

– Postepeno na časovima uvodimo nova pravila i učenici ih dobro prihvataju – kaže za „Novosti“ Nataša Radulović, nastavnik srpskog jezika u OŠ „Svetozar Marković“. – Neka pravila su uprošćena, pa im je sada lakše.

PITANJE LIČNE KULTURE – POŠTOVANJE pravopisa obavezno je jedino u školi, a posle toga je samo pitanje lične kulture. Ne postoji norma koja bi nas tome privolela – objašnjava Vlada Đukanović. – Možete da pišete i slavenosrpskim, ako mislite da će vas neko razumeti. U engleskom jeziku, recimo, ne postoji knjiga pravopisa, već svaki izdavač ima svoja pravila pisanja i mnoge reči mogu da se pročitaju sa crtom i bez crte, sastavljeno ili odvojeno, velikim ili malim slovom…

Ranije su, objašnjava naša sagovornica, imali dilemu kada se „ali“ nađe na početku rečenice, da li iza njega stoji zarez ili ne, a sada je izričito naglašeno da tu zarezu, odnosno zapeti mesta nema.

Iako i dalje postoji veliki broj dubleta, reči koje mogu „ovako i onako“ da se pišu, akademik Ivan Klajn naglašava da je njihov broj u novom pravopisu manji nego u ranijim izdanjima.

– Sada se „naizgled“, „zauzvrat“, „sraskida“ piše isključivo sastavljeno, dok je ranije moglo i odvojeno. Sveti Nikola i drugi nazivi sa sveti uvek imaju veliko S, bilo da je reč o svecu, prazniku ili crkvi, dok se ranije pravila razlika – objašnjava Klajn, koji je i recenzent novog pravopisa. – Za mini – u prvom izdanju davana je „prednost odvojenom pisanju u vezi s modom i odećom“ (mini suknja), dok je s crticom bilo mini-golf ili mini-serija, a sada je sve sa crticom.

Isto tako, objašnjava naš sagovornik, „auto“ u značenju „automobilski“ sada se uvek piše s crticom, dok je ranije bilo „prednost crtici“ u nekim slučajevima a „prednost odvojenom pisanju“ u drugim. Sada je samo crnpurast i samo modistkinja, dok je prvo izdanje dopuštalo i crmpurast odnosno modiskinja.

– Moramo biti svesni da se veći deo dvojstava ne može izbeći. Pravopisci su ranije malo previše sitničarili i gubili se u nijansama, ali ne bi valjalo da sad odu u suprotnu krajnost, pa da u svakom paru oblika jedan proglase za dozvoljen a drugi za pogrešan – procenjuje akademik Klajn. – Ima mnogo slučajeva gde se dva oblika javljaju u govoru i oba su prihvatljiva, pa to mora i u pisanju da se odrazi: uvo i uho, crpsti i crpiti, donedavno i donedavna, s nama i sa nama, jednom reči i jednom rečju…

MOŽE, A NE MORA – NEKI dubleti ostali su, nažalost, i u ovom izdanju pravopisa – kaže akademik Ivan Klajn. – Mislim da nema stvarnog razloga da se skraćenica za metar (m) piše i s tačkom i bez nje, da se uzvik ajao(j) piše i tako i s crticom, a-jao(j), da se pored mnenje dopušta i mnenje, da se sa crtom piše „hteo ne hteo“ a bez crte „radio ne radio“, da se za holandska imena nude dve mogućnosti transkripcije, jedna prema izgovoru, a druga prema pisanju. Za sledeće izdanje trebalo bi dobro razmisliti o takvim sitnicama i ujednačiti sve što se može.

Pogotovu su, kaže, neizbežni oni dubleti gde dva načina pisanja iskazuju dva različita značenja: palo mi je na pamet (na um), ali naučiti napamet (sve zapamtiti), Južna Koreja (država), ali južna Kina (deo države), plavozelen (nijansa) ali plavo-zelen (s plavim i zelenim prugama), šestogodišnji (od 6 godina) ali šeststogodišnji (od 600 godina).

Glavni problem i novog i prethodnih pravopisa je, prema rečima lingviste Vlade Đukanovića, to što nema na umu prosečnog „korisnika“ srpskog jezika, kome treba da bude jasan.

– Nije se stanje u pravopisu ništa pogoršalo u odnosu na lošu situaciju koju smo imali i ranije – tvrdi Đukanović. – Neke stvari obrađene su kontradiktorno. Nikako da bude prihvaćeno da pravopis treba da uspostavlja konvenciju i da tu nema mesta za zdrav razum i logiku. Pravopis se stalno usložnjava i kada pokušaju da ga poprave, dodatno ga pokvare.

Dešava se, dodaje Đukanović, da isti autor u različitim izdanjima daje kontradiktorna pravila. Ali, dodaje u šali, to ne bi trebalo mnogo da sekira javnost, jer mali broj prodatih „Pravopisa“ najbolje pokazuje koliko nam je stalo do pravila pisanja.

„Večernje novosti“