Правна питања и одговори

SKANDAL U PROSVETI

Učenici trećeg razreda gimnazije primorani da gradivo iz logike uče iz knjige koja je puna hrvatskih izraza

BEOGRAD – Apsolutno nelogično!

Roditelji učenika trećih razreda gimnazija negoduju zbog činjenice da njihova deca na času logike uče iz knjige Gaja Petrovića, koja je napisana na njima nerazumljivom jeziku. Kako navode, knjiga je na ijekavici, na hrvatskom jeziku.

– Moj sin nije imao priliku da boravi u Hrvatskoj, pa samim tim ne razume ni njihov jezik. Zbog čega sada treba da uči iz takve knjige, da troši moje i svoje vreme na razumevanje pojedinih pojmova, umesto da se skoncentriše na samu lekciju – pita se roditelj dečaka koji pohađa treći razred jedne beogradske gimnazije,

Po rečima ovog roditelja koji je želeo da ostane anoniman, udžbenik obiluje terminima kao što su povijest, kritizirali, općenito, znanstveno, uvjetno, razina i mnogim drugim nerazumljivim pojmovima. Kako kaže otac jednog od učenika, to je za decu veoma „komplicirano“, jer ona nisu ni rođena u vreme postojanja stare Jugoslavije.

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za srednje škole, kaže za Kurir da je obavezna, odobrena knjiga za logiku autora Mihaila Markovića.

– Sve ostalo je priručna literatura. Ukoliko profesori traže od dece da uče samo iz knjige Gaja Petrovića, to bi roditelji mogli da prijave prosvetnoj inspekciji. Ali, ukoliko je to samo dodatna literatura, onda je to dobro, jer deca proširuju svoje znanje – kaže on.

Radmila Briza – Sanja Ilić

Zavod: Literatura je oskudna

Dimitrije Dimitrijević, urednik Zavoda za udžbenike, objašnjava da se logika izučava iz odobrenog udžbenika Mihaila Markovića, dok se knjiga Gaja Petrovića koristi kao priručnik.

– Ta knjiga se ne nalazi u katalogu odobrenih udžbenika za srednje škole. Profesori se sami odlučuju za njeno korišćenje, ali je zbog oskudne ponude često koriste kao pomoćnu literaturu – kaže Dimitrijević i dodaje da se na godišnjem nivou proda između 1.000 i 1.600 primeraka ove knjige.

KURIR

Na današnjoj svečanoj dodeli diploma i indeksa, na Tehničkom fakultetu u Boru, u vreme trajanja studentskog protesta ispred glavne zgrade i anfiteatra fakulteta, rukovodstvo fakulteta je dimplomcima uručivalo prazne fascikle, bez diplome studijskog programa koji uspešno završili…

Kako je na regionalnoj televiziji „RTV Bor“ u emisiji „Oko istoka“ izjavio Nenad Pandurović, predsednik Studentskog parlamnta Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, pojedinim studentima sa indeksom ’06 danas su umesto diplome svečano uručene prazne fascikle. Razlog ovome je kako je rukovodstvo fakulteta navelo, problem u potpisu Rektora Beogradskog univerziteta, dok je studentima obećano da će diplome dobiti kroz par dana. Nenad je dodao i to da je večina ovih studenata diplomirala još pre pola godine i da je do sada sigurno bilo vremena da se ovako nešto spreči, odnosno da studenti koji su diplomirali u toku poslednje nastavne godine, danas na svečanoj dodeli dobiju svoje zaslužene diplome.

U razgovoru sa Nenadom Pandurovićem saznali smo da će sutra u prepodnevnim satima predstavnici studenata otići na razgovor sa rukovodstvom fakulteta gde će se detaljnije informisati o ovom slučaju. Takođe, oni će sutra pokušati još jednom da razgovaraju o problemu koji je nastao nakon stupanja na snagu Odluke Saveta o vrednosti ESPB Bodova.

S.P

Roditelji učenika Osnovne škole „Naim Frateli“ u Bujanovcu zatražili su odgovornost i smenu direktora škole Fatmira Hasanija zato što su njihova deca iskorišćena kao politički dekor Partije za demokratsko delovanje (PDP).

Bujanovac

U pismu javnosti oni ističu da je direktor škole ponižio roditelje tako što je njihovu decu iskoristio za politički dekor na obeležavanju 21. godišnjice PDP, čiji je lider narodni poslanik Riza Halimi.

„Po naređenju direktora, prošle subote, koja je bila neradni dan, za decu je najpre organižovan izlet u prirodu, a onda su, bez najave i obaveštenja, kao u Titovo vreme, u dugačkom redu dovedeni u Dom kulture na proslavu PDD“, stoji u pismu koje je dostavljeno novinarima.

Kako je navedeno, na ulazu u salu svi osnovci su dobili zastave, transparente, parole, slike Rize Halimija i drugu ikonografiju ove stranke, a nije izostala ni edukacija ponašanja pred reflektorima i TV kamerama.

Pismo-obaveštenje o zloupotrebi dece upućeno je javnosti, domaćim i međunarodnim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i pravima dece, Ministarstvu prosvete, Koordinacionom telu za jug Srbije i ambasadama nekoliko zemalja Evropske unije.

„Kako je upotreba dece u političke svrhe oštro zabranjena svim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, učenicima i roditeljima biće satisfakcija ako javnost osudi ovaj skandal PDD i njenih kadrova koji su albanske patriote po zanimanju“, stoji na kraju ovoga pisma.

Halimi: Prvi put čujem

Halimi je novinarima kazao da nije obavešten o pismu i reagovanju roditelja, kao i da nije učestvovao u organizaciji obeležavanja godišnjice PDD.

„Najpre želim da kažem da mi je žao ako su roditelji bili prinuđeni da reaguju, ali mi morate verovati da za sve ovo prvi put čujem, jer je kompletna organizacija bila poverena našem odboru iz Bujanovca“, rekao je Halimi.

BLIC

Beograd — U osnovnim školama u Srbiji počela je nastava za odrasle kojima je omogućeno da besplatno završe osnovno obrazovanje za dve ili tri godine.

Takođe, u okviru programa „Druga šansa“, polaznici će moći da steknu i stručne kvalifikacije za jedno od 35 zanimanja.

Za ovu školsku godinu planiran je upis više od 2.000 odraslih polaznika u 38 osnovnih škola.

Za sada je projekat otpočeo u sedam škola, a očekuje se da tokom oktobra nastava sukcesivno počne i u ostalim osnovnim školama obuhvaćenim programom „Druge šanse“.

Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle trajaće tri godine za one koji nikada nisu išli u školu, dok će školovanje onih koji su u ranijem periodu završili četiri ili više razreda biti dve godine.

Školska godina će pratiti osmogodišnje redovno školovanje i završiće se u junu. Termini pohađanja nastave prilagođeni su potrebama polaznika, pa će većina škola nastavu odraslima držati u večernjim časovima i vikendom.

Nastavu za odrasle, kako je navedeno, vodiće obučeni školski timovi u osnovnim školama u kojima će biti direktori, učitelji i predmetni nastavnici i andragoški asistenti.

U okviru programa „Druga šansa“ nastavu će držati učitelji i nastavnici bez pune norme časova, koji su mogli biti proglašeni tehonološkim viškom.

Projekat „Druga šansa“, koji se sprovodi uz podršku EU, otpočeo je u sedam škola u Srbiji, među kojima su škola za osnovno obrazovanje odraslih „Sveti Sava“ iz Novog Sada i osnove škole „Stevan Sremac“ iz Sente i „Petar Petrović Njegoš“ iz Zrenjanina.

Stariji od 15 godina našli su se i u školskim klupama osnovnih škola „Dragiša Luković Španac“ u Kragujevcu, „Mladost“ u Knjaževcu, „Nada Matić“ u Užicu i „Đura Jakšić“ u Pančevu, navodi se u saopštenju organizatora projekta „Druga šansa“.

B-92

BEOGRAD – Većina brucoša krenula je juče na predavanja, iako je studentska školska godina zvanično počela u subotu.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (UB), tim povodom, organizovaće svečanost za nove studente, kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Brucoše prava pozdraviće i rektor UB Branko Kovačević, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević i dekan Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević.

Povodom obeležavanja nove studentske godine, na Pravnom fakultetu u ponedeljak će, uz nedavno otvoren muzej, biti otvoren Treći sajam pravne knjige.

Svečani početak studentske godine biće obeležen i na Matematičkom, Farmaceutskom fakultetu, a novu generaciju studenata u toga dana dočekaće i niški Filozofski fakultet, Tehnički fakultet u Čačku…

Brucoši se na početku godine upoznaju sa pravilima i režimom „bolonjskih“ studija, koji pored ostalog predviđa kontinuirani rad, evropski sistem prenosa bodova (ESPB), što znači da sakupljaju bodove na vežbama, kolokvijumima, a nakon toga izlaze na ispit.

Nastava najpre „startuje“ za studente prve godine, dok za studente ostalih godina počinje polovinom oktobra, nakon završetka ispitnih rokova.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa tri nivoa studija – studije prvog stepena, kao osnovne akademske i osnovne strukovne studije i studije drugog i trećeg stepena.

Osnovne akademske studije traju tri do četiri godine, dok osnovne strukovne (ranije izučavane na višim školama) traju tri godine.

U drugom stepenu izučavaju se diplomske akademske studije (master), specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije.

Doktorske akademske studije su studije trećeg stepena, koje mogu da organizuju univerziteti i fakulteti. Školska godina na fakultetima i visokim strukovnim studijama traje 12 meseci i može se deliti na dva semestra (svaki traje 15 nedelja), tri trimestra (po 10 nedelja) i na blokove (u ukupnom trajanju od 30 nedelja).

Nastava iz pojedinačnog predmeta po pravilu se organizuje u toku jednog semestra, trimestra ili bloka, a najduže u toku dva takva vremenska perioda.

O početku nove školske godine, brucoši treba blagovremeno da se raspitaju na fakultetu ili visokoj strukovnoj školi čiji su indeks stekli, ili da posete internet adrese svoje visokoškolske ustanove.

Autor:

Agencija Tanjug