Правна питања и одговори

Родитељи у Србији више неће моћи да туку своју децу, јер Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања. Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици где ће свако насиље бити потпуно елиминисано.

Преднацрт Грађанског законика Србије предвиђа забрану физичког кажњавања деце, тако да родитељи у Србији убудуће неће моћи да бију своју децу, уз стари мото „батина је из раја изашла“.

„Обавеза забране физичког кажњавања детета, пре свега, произлази из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља“, рекла је чланица радне групе за израду новог Грађанског законика (ГЗ) Олга Цвејић Јанчић.

„Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га штите од таквих поступака других лица“, подсетила је Јанчићева.

С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацрта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, „јер би некоме могло да се учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство“.

Комисија је том одредбом желела да промовише нове стандарде понашања у породици и узајамних односа чланова породице, затим стандарде међусобног поштовања где ће свако насиље бити потпуно елиминисано и где ће дете у породици бити васпитавано тако да насиље не треба ни толерисати нити чинити, објаснила је Јанчићева.

„Желимо да деца у својим породицама убудуће не налазе узор вршења или одобравања насиља. Забрана физичког кажњавања детета је изузетно важна, поготово јер је последњих деценија у нашој земљи насиља било превише и што заиста треба окренути нови, мирољубивији лист у васпитању и подизању деце“, нагласила је Јанчићева.

Физичко кажњавање деце није допуштено у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Румунији, Мађарској, Немачкој, Шпанији, Португалији.

Преднацрт ГЗ прва фаза у припреми законика, након које следи нацрт па тек онда предлог закона који иде у скупштину на усвајање. Јавна расправа о породичном делу Преднацрта ГЗ траје до краја 2011. године, до када би требало да буду прикупљена сва мишљења, предлози, сугестије и коментари а потом приступило даљем раду.

РТС

Медаље за српске астрономе

Екипа Србије освојила три бронзане медаље на Међународној олимпијади из астрономије. Србију представљало пет ученика Математичке гимназије у Београду.

На 16. Међународној олимпијади из астрономије, екипа Србије освојила је три бронзане медаље.

Бронзу су понели Александар Миладиновић, Душан Шобот и Иван Танасијевић.

Такмичење из астрономије одржано је крајем септембра у Казахстану, а учествовала је 21 земља.

Србију је представљало пет ученика Математичке гимназије у Београду.

РТС

U Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi“  je održan tradicionalni „Jesenji karneval“ u kome su učestvovali učenici od prvog do četvrtog razreda. Škola je dobila i novo rekonstruisano dvorište.

– Na inicijativu roditelja škole, a uz podršku Kancelarije za mlade, „Zelenilo – Beograd“ renoviralo je dvorište sa ciljem da ono bude bezbednije i lepše mesto za đake koji svoje slobodno vreme provode upravo ovde. Pre šest meseci uputili smo poziv uspešnim preduzećima da se uključe u našu akciju. „Unika osiguranje“ uradilo je dvorište u OŠ „Mika Petrović Alas“, a nastavljamo u „Braći Baruh“. Našem pozivu odazvalo se i „Zelenilo – Beograd“, pa je danas škola „Kralj Petar Prvi“ dobila novi parkić. Sledeća akcija biće u osnovnoj školi u naselju Altina u Zemunu – rekao je Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade.

Radnici „Zelenila – Beograd“ očistili su dvorište, postavili nove rekvizite za igru i zaštitili šahtove. Školu su donirali i sa cvećem i sadnicama.

Današnjoj svečanosti prisustvovali su i Petar Rakočević, zamenik direktora JKP „Zelenilo – Beograd“, i Ana Danilović, potpredsednica opštine Stari grad.

STUDIO B

Tradicionalna dečja manifestacija „Radost Evrope“ biće održana u Beogradu od 1. do 5. oktobra, u organizaciji Dečjeg kultiurnog centra a pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda. Na 42. Međunarodnim susretima učestvovaće deca iz 19 evropskih zemalja, a tema ovogodišnje manifestacije je „Kad bi drveće hodalo“, po nazivu pesme Grigora Viteza.

Tokom pet dana trajanja manifestacije deca iz cele Evrope imaće priliku da se druže i predstave različitim umetničkim programima – klasičnom, tradicionalnom, džez i savremenom igrom, dramom, muzikom i filmom. Manifestacija „Radost Evrope 2011“ počeće u subotu, 1. oktobra karnevalom u okviru kojeg je planiran svečani defile od platoa kod Crkve Svetog Marka do fontane na „Tašu“, sa početkom u 17 sati. U okviru manifestacije, 3. oktobra, biće održana tri koncerta „Susreti prijateljstva“ u Velikoj dvorani Dečjeg kulturnog centra Beograda. A svečani koncert u Sava Centru biće održan 5. oktobra u 20 sati, koji će direktno prenositi RTS.

Na manifestacijama „Radost Evrope“ i „Dečja nedelja“ učestvovaće i deca sa invaliditetom. Predsednik Savetodavnog tela za osobe sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika, Darko Ivić rekao je da je grad na taj način želeo da omogući druženje dece sa invaliditetom sa mališanima iz čitave Evrope, što je veoma važno za njihovu inkluziju.

– Pripremili smo nekoliko zanimljivih druženja i na izvestan način spojili dešavanja u okviru „Radosti Evrope“ i „Dečje nedelje“, koja je ove godine posvećena deci sa invaliditetom. Najpre će mališani u subotu učestvovati na velikom karnevalu „Radosti Evrope“, zatim u ponedeljak u 18.30 sati deca će se družiti s vršnjacima iz Litvanije, Hrvatske i Crne Gore, koji će prvi put doći u Školu za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski“. Predviđen je prigodan program za goste i zajednička izrada predmeta od gline. Istog dana, pedesetoro dece sa invaliditetom prisustovaće koncertima dece iz evropskih zemalja, koja će se predstavljati u 11, 16 i 20 časova u Dečjem kulturnom centru – rekao je Ivić. Deca sa invaliditetom učestvovaće i u sportskim aktivnostima, koje su predviđene za utorak na Adi Ciganliji.

GSP prevozi decu

I ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd prevoziće decu, učesnike međunarodne manifestacije „Radost Evrope“. Direktor GSP-a Mileta Radojević, koji je i predsednik Odbora manifestacije, rekao je da je to veoma važna i jedna od najstarijih manifestacija u zemlji i regionu.

– Manifestacija bi trebalo da podstakne učesnike da promovišu zaštitu životne sredine, utiču na razvoj ekološke svesti i ljubavi prema prirodi – istakao je Radojević. Prema njegovim rečima, GSP „Beograd“ je i do sada prevozio učesnike brojnih kulturnih i sportskih manifestacija koje su se održavale u prestonici.

DANAS

Beograd — Čak 22 škole u Srbiji prenaseljene, dok njih 500 ima manje od po petoro učenika i preti im ukidanje.

Škole u kojima je najveća gužva su u Novom Pazaru, gde ih ima čak devet, pet ih je u Novom Sadu, četiri u Beogradu, i po jedna u Nišu, Aleksincu, Jagodini i Lapovu.

Dokle zakonom predviđeno da jednu školu pohađa 600-800 dece, veliki je broj onih u kojima znanja stiče više od hiljadu đaka, a u prenaseljenim ih ima i po 2.000.

U školama u kojima se nastava odvija u tri smene, jutarnja smena kreće u sedam ujutro, popodnevna u 15 sati, a u međusmeni od 12 do 15 su đaci nižih razreda. Dešava se, kaže Trninić, da se onima koji idu popodne časovi završe i u devet uveče.

Novi Pazar je, inače, jedna od ”najmlađih” opština u Srbiji, sa najvećim brojem đaka u odnosu na veličinu opštine, a posebno na školske potencijale. Ovu godinu upisalo je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, 12.021 dete. Izgradnja školske infrastrukture veoma dugo već ne prati demografski ”bum”.

„U dogovoru sa Evropskom investicionom bankom problem nastave u tri smene biće konačno rešen. – Kada se okonča prva faza dogovorenog projekta, ostaće još samo pet škola u Novom Pazaru, koje ne možemo da rasteretimo dok opština ne nađe lokacije za izgradnju novih. Jer postojeća zdanja, iz bezbednosnih razloga, nemoguće je nadgraditi“, kaže Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenička i studentska pitanja.

Ova faza projekta koštaće oko 17 miliona evra, i u to je uključen završetak jedne nedovršene škole u Jagodini i nadogradnja i opremanje OŠ u Aleksincu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, i beogradskim naseljima Borči, Kaluđerici i Kumodražu. Biće izgrađene i po jedna škola u novosadskom naselju Klisa, Novom Pazaru i Lapovu.

Za razliku od prebukiranih kuća znanja, u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji minimalno 500 škola koje imaju manje od pet đaka. Tačnije, u pitanju su izdvojeni razredi po selima. Kako kažu u Nemanjinoj, svake godine veliki broj opština traži otvaranje takvih odeljenja, jer zbog loših puteva ne mogu da organizuju prevoz dece do matične škole.

Najviše izdvojenih odeljenja sa manje od pet đaka ima u školskoj upravi Leskovac (158), Ranilug (124), Užice (77), Novi Sad (75), Valjevo (62), Zaječar (43).

Osnovnu školu ove školske godine pohađa 579.042 đaka, što je za 17.000 manje nego pre deceniju.

b-92