Правна питања и одговори

Fondacije u Srbiji staraju se o školovanju siromašne dece, pomažu zdravstvu, kulturi, sportu. Deca novac troše na knjige, smeštaj i ishranu. Fondovi renoviraju škole i bolnice

Đaci sa članovima UO „Fonda 5+“

Imam devet godina. Nemam roditelje. Majka mi je umrla kada sam imao dve godine, a otac pre pola godine. Živim sa bratom, bakom i dekom. Novac od stipendije baka štedi za crne dane. I za naše dalje školovanje. Ali, baka će živeti dok ja i brat ne postanemo dobri i sposobni ljudi.

Ovo je priča Viktora Sitaša, iz Boke kod Zrenjanina, učenika osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, koji je ekskluzivni stipendista „Fonda 5 +“ koji je osnovala Srpska banka. Viktor je vrhunski talenat, a za literarne radove, pre svega pesme, dobio je do sada 36 nagrada. Konkurisao je i dobio stipendiju „Fonda 5 +“ koja iznosi 9.000 dinara.

Njegovoj priči slične su životne priče mnogih učenika i studenata koje stipendiraju različite fondacije. A glavni ciljevi njihovog osnivanja, rada i postojanja su briga o najugroženijim slojevima našeg društva.

U „Fondu 5 +“ kažu da je njihov cilj sistemsko i organizovano staranje o razvoju, obrazovanju i školovanju talentovanih učenika iz socijalno ugroženih porodica.

STRANCI „Karitas“ je jedina strana fondacija koja je do sada registrovana u Srbiji. Dokumentaciju je podnela i Fondacija „Studenica“, koju su osnovali Srbi u dijaspori, a sada žele jedan ogranak da osnuju i u Srbiji. Inače, u Srbiji postoji Registar stranih pravnih lica, pa se fondacije iz inostranstva u njemu vode.

– Svet se oduvek delio na bogate i siromašne. Moramo naći način da siromašni ne pate previše. Pogotovo ne smemo dozvoliti da neko ko je vrhunski talenat propadne samo zbog toga što nema novca, jer talenti su najvažniji resursi svake države – kaže Dragoljub Mićunović, predsednik UO „Fonda 5 +“. Fond se finansira od sredstava koja uplaćuje Srspka banka.

Ovaj Fond je dodelio 30 stipendija – 15 za učenike srednjih škola, a 15 za osnovce. Među njima je i Tamara Staletović iz Niša čija je porodica izbegla iz Štrpca s Kosova 1999. godine. Tamara ide u osmi razred i veliki je talenat za srpski jezik, a stipendija joj je, kaže, ulila veliko samopouzdanje.

Tužna je i životna priča Darka Ž. iz Smedereva koji dobija stipendiju Fondacije „Hemofarm“.

– Kada sam dobio stipendiju, svanulo mi je. Više nisam morao da mislim odakle ću da kupim knjige, platim dom i hranu. Otac mi je umro, majka je operisana pa ne može da radi, tako da sam morao preko leta da zarađujem kako bih se školovao – priča za naš list Darko, odličan student pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji se školuje zahvaljujući stipendiji koja iznosi 14 i po hiljada dinara.

Snežana Radačaj, direktor Fondacije „Hemofarm“, kaže da je u prošloj godini za humenitarne aktivnosti prikupljeno oko 110 miliona dinara od čega je skoro polovina data za stipendije učenicima i studentima. Deo novca potrošen je u unapređenje kulture, obrazovanja i sporta, a deo za renoviranje dečjeg odeljenja bolnice u Vršcu. Ona napominje da Fondacija svake godine dodeli 20 novih stipendija, a najveći donator je „Hemofarm“.

U Srbiji postoji oko 450 registrovanih fondacija.

– Većinom su to korporativne fondacije, čiji su osnivači velike firme poput „Delte“, „Hemofarma“, „Telenora“ – priča za „Novosti“ Nives Čulić, registratorka u Registru zadužbina i fondacija. – Te fondacije uglavnom vrše svoju glavnu delatnost, a to je pomoć zdravstvu, kulturi, obrazovanju, zaštita dece…Pomažu se mladi talenti, siromašna deca, kupuju inkubatori i druga oprema za bolnice… Po novom zakonu sve fondacije treba da se preregistruju do 1. marta naredne godine. Nives Čulić kaže da je Agencija za privredne registre do sada dobila 45 prijava, a prevedeno je 28 fondacija.

*****

JELENA KRSTOVIĆ: KRIZA NE SME BITI IZGOVOR

Svakako najveće interesovanje izazvao je novi fond koji je osnovala Kompanija „Delta holding“. Jelena Krstović, direktor za korporativne komunikacije „Delta holdinga“, kaže da je ideja da se kroz takve projekte neke stvari u našem društvu promene i unaprede.

* Mnoge je iznenadila najava „Delte“ da će čak deset odsto profita davati u fond… Otkud ideja da se u vreme krize odlučite na ovaj korak?

– Kriza je suviše često postala izgovor za najrazličitije stvari. U krizi morate donositi poslovne odluke, pa i odluke o svojoj društvenoj odgovornosti. Sem toga, da bude jasno, ekonomska situacija jeste donekle usporila investicione planove „Delta holdinga“, ali poslovanje kompanije i dalje je profitabilno i zbog toga smo odlučili da značajan deo tog profita podelimo sa društvenom zajednicom u kojoj radimo. Svetski trend je da fondacije izlaze iz okvira pojedinačnih kompanija i šire krug učesnika, kako bi mogle da sprovode strateške društvene projekte. Naša specifičnost je da je srpskom društvu sigurno potrebno više podrške nego nekoj zajednici u zapadnoj Evropi. Odatle i naša odluka da nivo izdvajanja podignemo na 10 odsto ostvarene dobiti, što je znatno više od standarda razvijenih zemalja.

* I do sada ste dosta sredstava usmerili na razne društveno korisne projekte. Kakva su vaša iskustva sa tim, da li korisnici sredstava u potpunosti namenski koriste taj novac?

– „Delta holding“ je odavno odustao od klasičnog donatorstva, u kojem nekom date novac i time ste svoju dužnost ispunili. Mi sprovodimo održive projekte, što znači da ulažemo u dugoročne akcije i da tokove novca pratimo od početka do kraja. U društveno odgovornom poslovanju finansijska podrška jeste bitna, ali nekada je važnija pomoć u edukaciji, kontroli, socijalizaciji, pa i izgovorenoj reči.

* Hoće li i „Delta“ imati svoje predstavnike u radnim telima nove fondacije?

– Naša ideja je da u novoj fondaciji kompanije osnivači imaju svoje predstavnike, ali pre svega u organizacionom delu, kako bi obezbedili finansiranje i organizaciju fondacije. O akcijama, projektima, pravcima i oblastima rada, brinuće se predstavnici naših najvažnijih institucija i ugledni pojedinci dokazani u različitim oblastima rada i stvaralaštva.

* Šta je vaše iskustvo – da li je bolje davati sredstva u obrazovanje i stipendiranje mladih i talentovanih ljudi ili u obnovu kulturnog blaga?

– Najvažnije je uložiti sredstva u održive, dugoročne projekte. Da li će oni pomoći borbu protiv siromaštva, zaštitu životne sredine, ili obrazovne i kulturne institucije, to je stvar procene konkretnog projekta. Međutim, sigurno je da je edukacija u najširem smislu i najbolja investicija; tim saznanjem se i mi u „Delti“ rukovodimo!

„Večernje novosti“

OSNOVNA ŠKOLA „MIROSLAV ANTIĆ“ IZ NIŠA ZAHVALJUJUĆI KOMPANIJI OMV SRBIJA UKLJUČENA U PROGRAM „ŠKOLA BEZ NASILJA

Svečanim potpisivanjem Memoranduma o saradnji Osnovna škola „Miroslav Antić“ iz Niša priključila se mreži od 209 osnovnih škola u kojima se već sprovodi program „Škola bez nasilja“. U prigodnom programu koji su izveli đaci ove škole promovisane su ideje nenasilja, drugarstva i podrške, a direktorka škole, gospođa Sonja Stanković, izrazila je zadovoljstvo zbog početka programa, kao i zahvalnost kompaniji OMV Srbija koja je izabrala i usvojila školu „Miroslav Antić“.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo u mogućnosti da pomognemo program „Škola bez nasilja“ jer je društveno odgovorno poslovanje strateško opredeljenje naše kompanije“, rekao je ovom prilikom Duško Veselinović, predstavnik kompanije OMV Srbija.

Sredstva za uključivanje ove škole u program prikupljena su na fer plej turniru u malom fudbalu koji je održan u junu u okviru akcije “Ujedinjeni za škole bez nasilja”. Timovi sastavljeni od dece zaposlenih u OMV Srbija, Coca-Cola Hellenic Srbija, Delta Maksi, RTS i UNICEF i poznatih ličnosti, odmerili su snage u fudbalu i na taj način doprineli bezbednom odrastanju dece. Tom prilikom prikupljena su sredstva za uključivanje još škola iz Srbije u ovaj program: kompanija Delta Maxi će 5. oktobra usvojiti školu “Branko Radičević” iz Kruševca, dok će 10. oktobra ove godine kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija usvojiti školu “Jovan Jovanović Zmaj” iz Surdulice.

UNICEF

Kao i svake godine, prva sedmica oktobra posvećena je deci; zato i jeste dečja nedelja, a ovogodišnja biće vodjena stihovima Ljubivoja Ršumovića: „Dece ima razne, al’ svako dete je ličnost, razlike nisu kazne, u razlikama je naša sličnost“.

Program obeležavanja Dečje nedelje u „Zmajevoj“ školi je izuzetno bogat. U ponedeljak, 3. oktobra, učenici mlađeg uzrasta sa svojim učiteljima i učiteljicama održaće čas posvećen dečjim pravima. Viši razredi, u saradnji sa učenicima škole „Đura Jakšić“ u podne imaće sportske susrete pod motom „Sportom od slabića do zdravog ljudskog bića“.

Predviđeno je da devojčice igraju košarku, a dečaci fudbal. Zanimljivo je da će ekipe koje se sastaju biti mešovite, iz obe škole, čiji je sastav odredio žreb. Za utorak su niži razredi predvideli dolazak i prijem prvaka u gradsku biblioteku „Vuk Karadžić“, dok će se sedmaci i osmaci nadmetati u kvizu znanja.

U sredu mlađi uzrast organizuje trampilište igračaka, dok viši razredi s nestrpljenjem očekuju već dobro osmišljeno oslikavanje fasade zgrade u dvorištu. Četvrtak je, kao u svake godine, predviđen za „Trku za srećnije detinjstvo“, dok će u petak učenici nižih razreda crtati na asfaltu, a viši prva dva časa zameniti uloge sa odraslim. Nakon završetka nastave održaće se đačka pijaca, a završnica je u diskoteci, gde će učenici sa svojim nastavnicima veselo završiti ovu nedelju.

Sve aktivnosti biće organizovane posle šestog časa. Osim toga, organizovani su i literarni i likovni konkursi na temu „Moj učitelj/moja učiteljica“ kao i akcija „Dinar za knjigu“, u okviru koje će učenici moći da pomognu kupovinu knjiga potrebnih školskoj biblioteci.

D.K.

Под слоганом “Деце има разне, ал свако дете је личност, разлике нису казне у разликама је наша сличност“ у Крагујевцу ће, као и у целој Србији, од 3.до 9.октобра, различитим манифестацијама, бити обележена Дечија недеља. Град Крагујевац и ресорне градске управе и ове године, у сарадњи са предшколском установом “Нада Наумовић&рдqуо;, Центром за социјални рад односно Центром за младе и делом основних школа припремио је пригодан програм намењен деци различитог узраста.

Како је на данашњој конференцији за новинаре рекла Славица Савељић члан Градског већа за социјалну политику и друштвену бригу о деци намера организатора је да током дечије недеље оживи градске улице и тргове и покаже креативност деце. “У свим школама и обдаништима ће се одвојати програми који су они припремили а у пешашкој зони, дечијем позоришту и локалној самоуправи одржаће се манифестације из заједничког програма“, рекла је Славица Савељића. Она је најавила да ће обележавање Дечије недеље почети у понедељак 3.октобра у Пешачкој зони у 10 часова дечијим маскенбалом у организацији Предшколске установе “Нада Наумовић“. Малишани из драмске групе “Свитац“ извешће представу. Дан касније такође у Пешачкој зони у 12 часова пригодних програмом представиће се учесници основне школе Трећи крагујевачки батаљон, док ће се 6.октобра, такође у подне, представити ученици школе Ђура Јакшић. За 5.октобар предвиђена је позоришна манифестација “Сусрет пријатељства“ у Позоришту за децу, а тог истог дана испред зграде Града у 10:45 биће одржана већ традиционална манифестација “Дечији шкраб“. Славица Савељић рекла је и да ће 7.октобра у локалној самоуправи бити организован Дан отворених врата а 8.октобра у Пешачкој зони биће изведен програм који припрема Центар за младе.

Славица Отовић директорка Предшколске установе Нада Наумовић рекла је да се малишани и васпитачи свих крагујевачких вртића јако дуго припремају за различите садржаје којима ће бити обележена дечија недеља и да је припремљен велики број ликовних и музичких садржаја, спортских сусрета а да су централне манифестација на којима учествују малишани из установе маскенбал и позоришна представа. У оквиру дечије недеље ће у Крагујевцу, у свим школама, посебна пажња бити посвећена промоцији дечијих права, истакла је Сузана Тасић представник пријатеља деце Крагујевца и додала да је управо зато организован велики број ликовних и литерарних конкурса како би основнци, на прави начин, могли да искажу своја интересовања и способности.

Иначе, за Крагујевац је опредељено 10 хиљада налепница по цени од 30 динара чијом куповином свако узима учешће у обележавању дечије недеље. “Планирани приход је 300 хиљада динара од чега 60% задржава локална самоуправа а осталих 40% се враћа републичком буџету. Очекујемо да ће по овом основу град Крагујевац остварити приход од 100 хиљада динара“, рекла је Љиљана Лучић начелник Одељења за друштвену бригу о деци.

РАДИО ЦЕНТАР 987