Правна питања и одговори

Према предлогу Владе РС у буџету за просветене раднике је предвиђено повећање за образовање од 5.78 милијарди, односно 5,3% (у 2010. 108.370.106.000, а у 2011. 114.147.914.000), што је скоро упола мање него инфлација у протеклој години. Сва је прилика да ће овакав предлог буџета бити и усвојен. У предлогу нема елементарног поштења и солидарности да се у наредној кризној години расподела учини колико толико коректном и да сви директни и индиректни корисници добију једнако, већ се на делу наставља дискриминација појединих запослених у јавном сектору. У овом случају су просветни радници у најгорем положају, што се могло и очекивати обзиром на деструктивно понашање појединих синдиката у отсутном моменту, са једне стране и не разумевањем државних чиновника и функционера да се само инвестирањем у образовање може из кризе изаћи, као и да су они своје школе завршили, а своју децу школују у иностранству.

Сада је свима у образовању јасно да следећа година неће бити година опоравка него година још веће кризе и погоршања материјалног положаја запослених у образовању као и погоршања њихових услова рада. Нестао је сан о платама у образовању које су биле готово 500€ и сада остаје да просветни радници живе на јави са скоро 300€, са изгледом да следеће године падну и испод 250€. У том периоду су се мењали министри просвете и финансија, а материјални положај просветних радника је постајаоа све лошији.

При томе ова власт као и већина власти на овим просторима се понаша максимално лицемерно, јер прича једно, а ради друго, те је образовање по просечној плати довела на нижи ниво од просечних плата у јавим предузећима која су изразити губиташи. Да ли је потребно поменути образовну и квалификациону структуру запослених у просвети и поредити је са структуром у већини јавних предузећа.

ГСПРС „Независност“ је у више наврата предлагао да се прво ускладе плате запослених у образовању са осталим буџетским корисницима пре замрзавања, о шта су се ресорна министарства оглушила. Циљ нам је био да се најмање плаћеним категоријама обезбеди гарантована минимална  зарада, а да се са тим усагласе коефицијенти и задржи раније достигнути однос, што би се дефинисало Протоколом и Уредбом. Након оваквог оглушивања и игнорисања ГСПРС „Независност“ није ништа друго остало до организовања и вођења штрајка у нади да ће осионој Влади и ресорним министрима показати да у Србији постоје и просветни радници, или политичари имају за циљ да их назову и обликују као просјаке и јаднике.

Министар просвете по питању буџета и одређивања мањег износа за образовање није ни протестовао иако је добио мање (тражено 9 мил., односно, 8.5%, а добијено 5.78 мил., односно, 5,3%). Но и да је добио предложени износ то није ни приближно довољно за „опоравак“ запослених у образовању. Оно што је чудно је којом гимнастиком ће Министар просвете да испоштује обавезе, када у буџету и ове године нису предвиђена адекватна средства за овај ниво образовања или ће Министар просвете по ко зна који пут прибећи непоштовању закона.

Предложени протокол од стране Министарства је најбољи начин да понизите и потцените запослене у образовању. После скоро три године замрзнутих плата Министар је смогао снаге или боље речено дрзнуо се да нам понуди повећање плате у јануару од 2%. Да је први април просветни радници би помислили да је првоаприлска шала, али пошто је Нова година мисле да би и Деда Мраз донео већи поклон.

Неопходно је подсетити „заборавне“ политичаре на разговор који од 02.09.2010. и њихов предлог о повећању плате у јануару које је било везано за полугодишњу инфлацију и датум потисивања Протокола. Према том обећању повећање плата би требало да буде најмање 7%, јер је полугодишња инфлација 7,2%, а Протокол је требало да буде потписан до 15.11.2010. године према одредбама Посебног колективног уговора. Процените и сами ко лаже и ко се на овим просторима дрзнуо да се игра са образовањем да га угрожава, поцењује, уцењује и понижава.

Већина економских аналитичара тврди да ће и следеће године инфлација наставити да расте, чак и преко 15%, што значи наставак тренда пада плата и погоршавање материјалног положаја запослених у образовању и агоније просвете у Србији, те је неопходно ставити до знања свим запосленим и позвати их и организовати у борби за елементарна људска права, као што су право на рад и адекватну зараду. Запослени у образовању са правом очекују да после одмрзавања плате буду враћене бар на ниво из октобра 2008. године.

Да побољшања материјалног положаја запослених у образовању неће бити говоре и други чланови Закона о буџету: чланом 13. се продужава мораторијум на финансијски део Општег колективног уговора и суспендује могућност исплате свих врста награда предвиђених Посебним колективним уговором, осим јубиларних награда које су стечене у 2011. години, те је на тај начин још једном Влада прибегла дискриминацији запослених, а све у циљу поделе и прављења раздора у бићу просветара и покушаја рушења ИНСТИТУЦИЈЕ СИНДИКАТА. Чланом 8. Закона о буџету Влада је дефинитивно утврдила повећање плата у следећој години и на тај начин потпуно елиминисала синдикате и потпуно угасила социјалних дијалог који је и пре тога једва тињао.

Предвиђено повећање Буџета није довољно ни за какво повећање плата, чак ни за оно које је Влада дефинисала, нема никаквог инвестирања у образовање, те је логично да се врши притисак на запослене да раде преко норме без плаћања или доношење новог правилника о нормативима итд. Истовремено Влада је донела Закон о платама државних службеника и намештеника и прописала могућност повећања плата до 50% на основу „резултата рада“ и лепе речи надлежног начелника, а просветне раднике неће да плате ни за посао који су реализовали.

Драге колеге, чланови ГСПРС „Независност“, запослени у образовању, следећи корак је гашење образовања, угроженост нашег опстанка, наше гашење, па да ли ћемо им то дозволити. Из тих разлога ГСПРС „Независност“ уместо да свим члановима и просветним радницима у образовању пожели срећну Нову годину, у ситуацији је да после свега донесе одлуку о ступању у штрајк и позове све запослене да се беспоштедно боре за своја права и остварење својих интереса који су угрожени од стране бахатог понашања социјално неодговорне Владе до потпуне обуставе наставе у свим школама. Надамо се да ће слична одлука уследити и од стране других синдиката у образовању Србије.

Београд, 27. 12. 2010.                                               ГО ГСПРС „Независност“

проф др Томислав Живановић, председник

Непоколебљива вера у себе и истраживачка анализа су предуслов и претпоставка постављања сваког циља и његове реализације, а његова реализација је успех. Наш циљ је бољи материјални положај запослених у образовању Србије. Суштина ових претпоставки и предуслова представља спознаја самог себе, тј. Синдиката, ГСПРС „Независност“ и  синдикалног, политичког и економског окружења, кроз наочаре мултидимензионалности. Страх од неуспеха је главни разлог  неуспевања на синдикалној сцени Србије, а да би се тај страх превазишао потребно је употребити интелектуалну димензију (истину), естетску димензију (лепоту), морални (доброту) и духовну димензију (нада).

Успех синдиката на синдикалној сцени ће се поправити или променити оног момента када и сами синдикати постану бољи. Само синдикални лидери заједно са својим чланством треба да схвате и да то примењују у раду и функционисању синдиката на синдикалној сцени, те тако неће рушити синдикат као институцију залажући се за: ставове Владе као за своје, постављање директора по школама у Србији, заштиту своје лидерске позиције, али не и интерес чланства, за организацију штрајка после усвајања буџета итд. Сви они заједно не схватају да је цена успеха жртвовање, а да је највећи непријатељ будућег успеха данашњи квази успех. Неће синдикатима на синдикалној сцени Србије помоћи никакав савет о успеху ако не поставимо краткорочне и дугорочне циљеве сви заједно и не кренемо да деламо да би их остварили.

            Да би успешно корачали морамо имати јасну визију циља који се може темељити на постизању минималне заједничке платформе уз поштовање особености сваког од актера у овом систему, на синдикалној сцени Србије. Према томе репрезентативни синдикати морају поставити себи заједнички циљ у чије постигнуће ће веровати, морају све снаге и способности фокусирати на његову реализацију, сви чланови синдиката се морају емоционално везати за постизање циља и бити решени и одлучни у реализацији. Сви заједно морамо, уз поштовање индивидуализације сваког актера уживати, јер успех је путовање од онога где смо били до онога где желимо да стигнемо, од какви смо били, тј. какви смо сада, до онога шта желимо, какве синдикате желимо на синдикалној сцени.

            Атомизација синдикалне сцене иде само на руку Влади и овако подељени синдикати нису способни ни да се сложе око минималне заједничке платформе. ГСПРС „Независност“ и ако је покушао да буде медијатор у овом комплетно риалти шоу, остао је усамљен у свом непобитном ставу да је штрајк требало организовати пре усвајања Буџета РС, а лекцију су нам одржали запослени у судству и полицији као „лошије“ синдикално организовани.

            Према томе, будућност припада онима који су у време великих промена спремни учити и радити, а они који мисле да више немају шта да науче, остаће затечени у свету који више не постоји. Тајна успеха не постоји, успех је доступан свима.

Драге колеге просветни радници морате схватити да је само један кутак свемира који сигурно можемо поправити, а то смо ми сами. Овакво схватање ће помоћи не само вама него и ГСПРС „Независност“, јер ће имати чланство и запослене који ће се борити за своје циљеве за свој бољи материјални и социјални положај, јер нема напретка без образовања, као ни без успостављања равнотеже између рада и капитала, тј. без развоја социјалне димензије. Квалитетно образовање и социјална димензија су кључ успеха. Као што видите креатори у овој земљии покушавају да нас изопште као актере и да нас сведу на пуке извршиоце. Не дозволимо им јер у систему обазовања је запослено скоро 150 хиљада, преузмимо иницијативу, не будимо посматрачи, не будимо проблем него будимо решење економских проблема Србије. Пробудимо се!

            Зато и Министар Ћути, јер је свестан поделе која постоји на синдикалној сцени, јер креатори су све планирали и смислили. ГСПРС „Независност“ ће покушати да окупи остале синидкате око Платформе за деловање и у сарадњи са њима да крене у реализацију исте. Свесни смо да смо много у заоостатку, али за то треба да брину они који су донели одлуку супротно интересима запослених у образовању да штрајкују „про форме“ после усвајања Буџета РС. Питам се, а питам и све запослене докле ће бити изложени вештом манипулисању када су у питању њихови интереси.

            Један од основних проблема у нашем друштву је слабљење моћи синдиката. Разлози за то су многобројни.

            Држава пролази кроз такозвану постсоцијалистичку транзицију што доводи до промена у свим областима друштвеног живота.Све то се пресликава и на просвету.

Много наслеђених проблема из предходног периода отежава стварање демократских друштвених навика и демократских институција. Социјална апатија, значајни пораст незапослености коју власт зове рационализација, непотизам који подразумева запошљавање појединаца на темељу породичних, родбинских, пријатељских или политичких веза, ширење „економије преживљавања“ и „културе сиромаштва“само су неки од најзначајних проблема са којима се просвета суочава.

            У оквиру „културе сиромаштва“ базични проблем је комуникација између четири репрезентативна синдиката. Ако се лошој комуникацији  придодају и наслеђене вредности које поједини синдикати нису напустили проблем се усложњава.

            На сајту СПРВ налази се текст који је написао председник СПРВ Миодраг Протић „Ко је одговоран за слом српске просвете“ . Цитирам део тог текста;.. „ да просвета Србије има  најмање десетак синдиката од којих четири репрезентативна, а од тога само један синдикат који се заиста покушава борити за спас образовања и запослених у образовању, док су нажалост сви остали синдикати само продужена рука власти. То што су политичари јако добро одрадили сетивши се оне старе римске пословице, морамо им признати да су то мајсторски одрадили. Али не би они били победници када би се наше колеге пробудиле , ставиле прст на чело и запитали се „који је то синдикат који заиста ради за добробит образовања“. Одговор је кратак и јасан  – то је само Унија синдиката просветних радника Србије.Искрено се надам да ће нам у најскорије време приступити већина колега из свих установа образовања Србије како би на синдикалној сцени остао само један прави синдикат који би представљао моћног преговарача са Владом Репубиле Србије „

            Читајући овај текст стекла сам утисак да се председник СПРВ –а Миодраг Протић ставља у службу идеологизације, што је рецидив реалног социјализма. Овај текст показује строго и круто инсистирање на сопственим позицијама као једино легитимним. Замењује се целина и део у коме  део представља себе као целину. Даље би се могли запитати коме припадају оних десет синдиката које наводи председник СПРВ-а . Припадају управо Унији и чине „скуп малих кућних синдиката“.Сви ти синдикати воде монолог у оквиру Уније. Недостаје им заједничко организационо деловање, што ме наводи на помисао да су они више техничка, а мање програмска коалиција.

            Без заједничке платформе , циљева, деловања као и добре комуникацје бар на нивоу бон – тона нема даљег синдикалног развоја на сцени Републике Србије.

            Неспоразуми неће настати уколико, убудуће нађемо минимум заједничког значења. Значења би требало да се огледају  у материјалном статусу,квалитету образовања,  роковима за реализацију и одржању комуникације договора међу репрезантативним синдикатима

            ГСПРС Независност сматра да особености репрезентативних синдиката треба поштовати. Лошу комуникацију и неспоразуме користи држава правећи себи простор за деловање . Господин Протић је назива римском пословицом а ја кажем „ divide et impera”. Прст на чело требало би да ставе синдикалне вође и добро размисле шта је у интересу чланова. Да ли је то један „прави синдикат, моћни преговарач“ или су то четири репрезентативна синдиката са заједничком платформом .Време нам цури.

Нада Јокић   

Ђаци из Србије бољи на ПИСА тестовима

Иако и даље испод просека ОЕЦД, наши ученици су направили највећи напредак између два истраживања у последњих десет година

Наши ђаци су у читалачкој писмености направили помак у односу на 2006. за 41 поен Фото Д. Јевремовић

Ђаци из Србије су на ПИСА тестовима остварили највећи успех откако је пре десет година почело тестирање образовних постигнућа ученика, објављено је јуче у Влади Србије. Иако су резултати ученика из Србије испод просека њихових вршњака у земљама ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој), у поређењу са резултатима из 2006. године – наши ђаци су направили велики помак, а опао је и број функционално недовољно писмених ученика.

Србија је у генералном пласману заузела 43. место. Наши ђаци су из читалачке и математичке писмености постигли по 442 поена, а 443 из научне писмености. Просек ОЕЦД је око 500 поена, а на првом месту је Шангај, Кина, са 600 бодова (математичка писменост). Финска дакле, више није неприкосновена на овој листи, а пад су забележиле и Словенија и Хрватска, иако су и даље најбоље у региону.

Ђаци из Србије су бољи од ученика из Бугарске, Румуније, Црне Горе и Албаније. Оно што охрабрује, како је речено, јесте чињеница да је разлика у постигнућима наших и ученика из Словеније 2006. године била чак 90 поена, а да је сада преполовљена.

Министар просвете др Жарко Обрадовић је објаснио да су резултати објављени јуче пре подне у Паризу и да ће до 2012. године они бити званични показатељи квалитета образовних система 74 државе.

– Веома сам задовољан резултатима јер такав раст није забележила ниједна земља између два ПИСА тестирања. Србија је направила добар корак напред и показала да њен образовни систем има виши квалитет и већу праведност него 2006. године. Ми настављамо са реформама, али и држава мора да издваја далеко више пара за образовање – рекао је Обрадовић и додао да ће прави резултати бити познати тек после следећег тестирања, које се ради сваке три године.

Координатор Србије за ПИСА истраживање Драгица Павловић-Бабић је објаснила да нам је ово трећи пут да учествујемо у истраживању (2003, 2006. и 2009) и да земље обично планирају напредак између седам и осам поена.

– Наши ђаци су у читалачкој писмености направили помак за чак 41 поен, а у математичкој и научној писмености за седам поена – појаснила је Драгица Павловић-Бабић.

Тестове је решавало око 5.000 петнаестогодишњака из 178 средњих школа у нашој земљи, односно око пола милиона ђака из 74 земље света.

– Србију су представљали ђаци рођени 1993. године, дакле генерација која је кренула у први разред 2000. године и која се школовала у релативно стабилним условима, без бомбардовања, санкција, штрајкова, уз реформисане законе, уџбенике и наставне програме – објаснила је Драгица Павловић-Бабић.

Када је реч о читалачкој писмености, у Србији су девојчице далеко успешније, што је по речима Драгице Павловић-Бабић и планетарни феномен, док су дечаци успешнији у математичкој писмености (2006. године није било разлике). Код научне писмености нема разлике у постигнућима дечака и девојчица, а тако је било и на прошлом тестирању.

Иако је опао број функционално недовољно писмених ученика за скоро 20 одсто, што је такође једно од највиших које је нека земља икада остварила у ПИСА истраживању, тај број је и даље висок и износи од 33 одсто у области читања, више од 34 одсто у области науке и чак 40 одсто у области математичке писмености.

Државна секретарка у Министарству просвете Тинде Ковач-Церовић рекла је да су ови резултати показатељи унапређења целокупног система образовања. Она је изразила задовољство што је највећи напредак остварен у области читалачке писмености, јер је она кључ за напредак у свим другим областима.

На основу ПИСА истраживања, утврђује се у којој су мери ученици, завршавајући период општег образовања, усвојили знања и вештине који су им значајни да би били успешни у професионалном и личном животу. Од ученика се не очекује само да репродукују стечена знања већ и да их примене у различитим ситуацијама.

С. Гуцијан

ГЛАВНИМ ПОВЕРЕНИЦИМА

ГСПРС «НЕЗАВИСНОСТ»

Молимо Вас да у року од 7 дана доставите резултате следеће

А Н К Е Т Е

Да ли сте за ступање у потпуну обуставу рада, уколико надлежна Министарства у року од 15 дана не потпишу са синдикатима Протокол за 2011. годину који би предвидео адекватно кориговање цене рада запослених у просвети Републике Србије

    Да                                                Не