Правна питања и одговори

Влада и репрезентативни синдикати просветних радника, у циљу усклађивања положаја запослених чије се плате исплаћују на терет буџета Републике Србије, дана ____________2010. године закључили су следећи

                                                                                                                        П  Р  О  Т  О  К  О  Л

1.      Влада се обавезује да ће у договору са репрезентативним синдикатима извршити репрограм дуговања према потписаном Протоколу за 2009. годину.

2.      Влада се обавезује да ће у договору са репрезентативним синдикатима донети уредбу и кориговати коефицијенте у образовању поштујући однос 3 : 1 до 01. 12. 2010. године. Влада се обавезује да ће постигнути распон плата (однос највеће и најниже) у образовању убудуће пратити промене минималне цене рада у Србији

3.      Основицa за обрачун и исплату плата запосленима нa свим нивоима образовања у 2011. години повећаће се и то

–         Од плате за јануар 2011. године за проценат инфлације у претходних 6 месеци.

–         Од плате за април 2011. године за проценат инфлације у периоду I-III 2011. године и једну половину процента раста БДП за исти период

–         Од плате за октобар 2011. године за проценат инфлације у периоду април-септембар увећан за половину процента раста БДП за исти период

4.      Влада и Скупштина Републике Србије се обавезују да у Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину неће бити забране и ограничења исплата јубиларних и божићних награда, као и других примања по одредбама ПКУ, као и да се у буџету локалних управа прдвиде средства за исплату јубиларних награда за 2009. и 2010. годину. 

5.      Влада се обавезује да ће издвајање средстава за просвету у 2011. години при изради буџета РС бити пројектовано на бази повећања издвајања из БДП на минималном нивоу од  4%, а да средства обезбеђена за социјални програм за све заинтересоване који би желели, могли или морали да напусте образовни систем не улазе у апропријације буџета намењеног образовању.

       За Владу                                                                                                                                                 ГСПРС „НЕЗАВИСНОСТ“

______________________                                                                                                         ______________________________

Др Диана Драгутиновић                                                                                                                 (проф. др Томислав Живановић)

Министарка финансија                          

______________________                                                                                                           СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ

Др Жарко Обрадовић                                                                                                               __________________________________

Министар просвете                                                                                                                                     (Бранислав Павловић)

 

                                                                                                                                                           УНИЈА СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ

                                                                                                                                                                     РАДНИКА СРБИЈЕ

                                                                                                                                                      ___________________________________

                                                                                                                                                                       (мр Леонардо Ердељи)

Како је манијакална културно-просветна револуција једног нездравог човека, који је пре девет година постављен за директора основне школе у Раковици, дозлогрдила и ђацима и запосленима, сведоче Таблоидови извори, жртве нечувеног терора над здравим разумом

Н. Влаховић, «Таблоид» бр. 216

Пуних девет година на челу Основне школе „Никола Тесла“ у Раковици налази се извесни Станислав Стевуљевић, кадар Демократске странке и штићеник председника раковичког одбора Цвије Бабића, те председника општине Раковица Бојана Милића (зета Бранка Радујка, директора Телекома).

Да би ова страначко-породична „леђа“ Станислава Стевуљевића била сигурнија, бригу води и рођена сестра Бранка Радујка, Рената Милић-Радујко, градска секретарка за финансије.

Какву то просветну ренесансу у српско школство уводи Стевуљевић уз снажну страначку логистику, Таблоиду су поверили запослени наставници, прве жртве свакодневног терора који он спроводи у овој установи. 

Параноја метастазирала 

Према њиховом сведочењу и приложеној документацији, Стевуљевић је особа социопатског понашања, те му није страно да ученике хвата за врат, прети им и малтретира их, о чему сведоче и родитељи нападнуте деце у више писаних изјава.

У Стевуљевићевој канцеларији је урамљена слика Зорана Ђинђића поред које су свећа и славски колач, а на десктопу његовог компјутера инсталирана је његова фотографија на којој се рукује са Борисом Тадићем. Ова мала собна иконографија не би била од значаја да Стевуљевић и заиста није настао под покровитељством Демократске странке, којој сада он помаже, финансирајући је издавањем пословног простора школе (укупан месечни приход од рентирања је око милион динара месечно).

За пет година, Стевуљевић је променио ни мање ни више него седам психолога, због страха да његову скривену дијагнозу неко не открије. Јер, човек који се хвали својом фотографијом на којој високо уздигнуто држи бич (корбач, прим. ред.), и испод које пише „Рад-Ред-Дисциплина“, не може, према схватању његових запослених колега, никако бити нормалан просветни радник.

Да је то тако, нижу се и друга сведочанства…

Станислав Стевуљевић је опседнут гајењем огромних количина цвећа, па му школа личи на мало бољи гарден-центар. Из непознатих разлога закључава школску кухињу током радних дана, понедељком је увео обавезно свирање државне химне, на школском акваријуму написао је упозорење: „Не узнемиравај рибице!“, увео је видео-надзор на свим могућим местима у школи, а постоје индиције да је то учинио и у наставничкој зборници ради лакшег праћења ко и како о њему прича.

Како је током протеклих девет година његова параноја метастазирала у озбиљан процес, завео је и посебну, удбашку администрацију, па тако постоје читави „досијеи“ о запосленом особљу и ђацима које води као „службена тајна – поверљиво“, или као „службена белешка о ванредном догађају“, у којима су запослени педагози у обавези да сачињавају изјаве, запажања и слично, са потписом „разговор обавио“…

Али, није ни Стевуљевић избегао изазове лепше стране живота. Према једногласној тврдњи Таблоидових извора, вештим покривањем његових (и страначких) финансијских игара у школи и око ње, свесно је довео буџетску инспекцију у заблуду приликом рутинске контроле пословања у Основној школи „Никола Тесла“.

Да је детаљније прочешљана релација са приватним предузећем „НУН“, власништво извесног Небојше Стојановског, који раковичким основцима нуди своју школу пливања, или да је заиста утврђено да ли Виша медицинска школа „Милутин Миланковић“ (која користи помоћну зграду основне школе) плаћа закуп 2.000 или 3.500 евра месечно, било би много тога јасније.

Овако, Стевуљевићу је остављено да хара овом установом и даље, приређујући нове скандале у околностима кад је стручно усавршавање наставног особља мислена именица, а буџет за ту обавезу раван нули.

Верује у полицију

 Раковичка начелница за образовање, Нада Ћосић, обавештена је о овим и другим неподопштинама и обећала је запосленима да ће Стевуљевићев циркус изаћи на видело, али…

Пре девет година, кад је овај „демократски кадар“ по свему судећи незаконито изабран, тим поводом је састављена и тужба Уставном суду Србије, али се ту и зауставила због страначко-породичне подршке коју овај човек очито и даље ужива.

Упркос свему, Стевуљевић не испушта из руку „финансијску суштину“ свога, на први поглед сумасишавшег пројекта.

На сваки други поглед, јасно је као дан да је овде реч о добро развијеном локалном бизнису који је од значајне користи раковичком одбору Демократске странке.

Да је то тако, потврђује и околност да је смењена претходна шефица рачуноводства у школи, а на то место доведена извесна Нада Симић, Стевуљевићева љубавница (извори прецизније квалификују па кажу „швалерка“).

Дугогодишњи школски педагог Миланка Смиљковић, која је као стручни сарадник-педагог провела на том радном месту скоро четврт века, детаљно је описала у једном обраћању надлежнима и природу ове везе, те је навела и дужину њеног трајања (осам година!), али и бројне, много значајније чињенице које Стевуљевића тешко оптужују као насилника коме није место ни на положају који заузима ни у самој професији.

 Наиме, госпођа Смиљковић дословно каже да се Стевуљевић „…понаша ауторитарно, насилно, виче, испитује, претреса, чак и физички насрће на њих, врло често позива полицију и кад проблеми могу да се реше на нормалан начин, у мом присуству је покушао да дави ученика…“.

У даљем опису Стевуљевићевих настраности, Миланка Смиљковић пише да му је омиљена дисциплина психичко малтретирање стручних сарадника, њихово често принудно задржавање и након радног времена без реалних потреба, те да је и сам жртва „заробљеног ума“, јер у школи проводи време од осам сати ујутро до седам сати увече.

Истина, сведоче Таблоидови извори, Стевуљевић је највећи део дана под апсолутном контролом своје љубавнице, те му то узимају као олакшавајућу околност.

Коначно, не треба заобићи ни ту чињеницу: једна јавна личност у Раковици дословно је поверила Таблоидовим изворима да су сви упознати шта Стевуљевић ради, и додала: „…Не знамо где ћемо са њим…“.

Док неко не смисли још боље и друштвено одговорније радно место за личност овакво богатог психолошког профила, раковички основци, њихови наставници и родитељи мораће да га трпе.

    Није нормално

Да је Стевуљевић озбиљан проблем за 1.100 раковичких ђака и њихових родитеља, говори и податак да је овај човек својевремено претио свом ђаку да ће му откинути полни орган, да је једном ученику дао новац да купи марихуану како би испровоцирао другог ученика за кога је сумњао да се бави препродајом наркотика (жртве Стевуљевићевог лудила повериле су ово свом педагогу Миланки Смиљковић, прим. ред.).

 

 

Након скоро годину дана неизвесности СШ „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије је коначно добила директора ког је желела двотрећинска већина колектива. Зашто је тако дуг и трновит пут био до правде, ако живимо у демократској земљи где се поштују донети закони и глас већине?

Наиме, у првом конкурсу за избор директора кандидат већине запослених, човек из колектива, колега дипломирани економиста, који је у већ једном мандату био директор и то веома успешан по оцени већине запослених у овој школи. Кркобабић Мирослав је одбијен од стране Покрајинског Секретара за образовање, Золтана Јегеша. Образложење дато у решењу је било да изабрани кандидат нема одговарајуће лекарско уверење у складу са чланом 120. Закона о основама система образовања и васпитања. Према истом лекарском уверењу је Кркобабић Мирослав у претходном мандату био директор и тада то лекарско уверење није било никаква препрека за радно место директора, а у међувремену се Закон није мењао. Треба напоминенути да је Кркобабић победио на конкурсу уз подрску више од две трећине свог колектива и већином гласова на гласању чланова Школског одбора (6:3).

            Наравно да само ово спорно лекарско уверење није могло бити прави разлог за одбијање Кркобабића. Прави разлог су политичке закулисне игре и то што је по сваку цену требало изабрати противкандидаткињу која је у сваком погледу одговарала политичким моћницима наше локалне самоуправе, општине Инђија. Конкурс је поновљен, време је пролазило, школа радила са ВД директором на челу готово читаву школску годину. Видевши да нам се исти сценарио спрема и за наредни конкурс и мада никакав проблем није набавити ново, „одговарајуће“, по Закону лекарско уверење, јер ако буду желели и следећи пут ће наћи неку цаку која не одговара или наводно није по Закону, решили смо да ствар не препустимо случају.

            У помоћ смо позвали госпођу Наду Јокић, председницу ПО Војводине ГСПРС „Независност“, из Новог Сада, која је уложила сво своје синдикално знање и свој ауторитет, труд и вољу, да многобројним ургенцијама, жалбама и протестима убеди господина Јегеша, да у поновљеном конкурсу не сме направити још једну грешку, јер тада би се морале применити и неке друге методе убеђивања.

            На поновљени конкурс се пријавио Кркобабић Мирослав и овога пута потпуно друга особа је била противкандидат, наравно опет по мери локалних моћника. Ситуација са гласањем била је готово истоветна као и први пут, наравно у корист Кркобабића. Господин Јегеш није имао куд, него да потврди резултате гласања и да да своју сагласност на избор Кркобабића за директора сколе.

            Сматрамо да велику захвалност у овој дугометражној игри нерава дугујемо ГСПРС „Независност“ и госпођи Нади Јокић, која је у целој драми била стално присутна и ангажована. Овим путем јој одајемо признање и желимо успех у свим наредним биткама. Захваљујемо се и председнику ГСПРС „Независност“ Томиславу Живановићу, који је у нашем случају пружио подршку, без које бисмо се тешко изборили, као што брод не може пловити без капетана.

 

Мељник Светлана

Најављена реформа одложена због озбиљних пропуста у њеној припреми. – Гимназије раде по програму из 1991. године.Заједница гимназија је благовремено упозорила да се реформа не може спроводити у кратком року.Реформа гимназијског образовања касни, а у самом раду на реформи пропуштени су неки озбиљни кораци. Тако би се се укратко могла образложити одлука Националног просветног савета да предложи Министарству просвете да се почетак реформисаног гимназијског образовања одложи за годину, па уместо у септембру 2011. почне у јесен 2012. године.

Посебна комисија Завода за унапређивање васпитања и образовања ради на новим наставним плановима и програмима, али како истиче председница Националног просветног савета, проф. др Десанка Радуновић, недостају кључне ствари попут утврђивања циљева гимназијског образовања или компетенција које ђаци након завршене гимназије треба да стекну.

– Не може да се крене са израдом планова и програма зато што по новом Закону о основама система образовања и васпитања, оном који је усвојен прошле године, пише да се наставни план и програм доноси у складу са утврђеним принципима, циљевима и стандардима постигнућа. Ми немамо дефинисано ништа од тога, не зна се концепт шта се реформом жели постићи – истиче проф. др Радуновић.

Она наглашава да се, према њеним сазнањима, у гимназијама учи по наставним плановима и програмима из 1991. године, да је измене претрпела само настава информатике, дакле, да дуго ништа није рађено по питању осавремењивања наставе.

– Чланови Националног просветног савета желе на неки начин да ставе до знања да нећемо пристати да усвајамо било шта јер је почела школска година, а страхујемо да ћемо следеће године бити доведени у такву ситуацију. То желимо да предупредимо и не желимо да доносимо одлуке које су изнуђене зато што нешто мора да тече. Не можемо да станемо иза тога, а министар увек има ексклузивно право да донесе одређену одлуку да би систем функционисао – каже проф. др Радуновић.

Концепт реформисане гимназије, иначе, подразумева да је прва година за све ђаке иста, у другој би се благо усмеравали ка друштвеним или природним наукама, а највеће новине биле би „пакет изборних предмета“ за које се ученици опредељују од трећег разреда и општа, екстерна матура која би била „улазница“ за упис на факултет.

– Закон дефинише да ће општа матура, и стручна и уметничка бити уведене 2015. године. што значи да ученици који упишу гимназију 2011. године треба своје школовање да заврше том матуром. Условно речено одлагањем се крши закон, али се крши закон и ако се праве планови и програми без дефинисања кључних компетенција и стандарда – истиче проф. др Радуновић.

Природно-математички, друштвено-језички и општи смер гимназије требало би да се реформишу од септембра 2011. године без икаквих припрема и без икаквог додатног улагања, док су средње стручне школе осам година имале огледну наставу и велика улагања у опрему, семинаре за наставнике и огледне профиле, истиче проф. др Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија и члан Националног просветног савета.

– Иако модерна гимназијска настава подразумева индивидуализацију, у овоме на чему се сада ради све је стопостотно нормирано, нема елемената аутономије школе и наставника, а ђаци бирају пакете изборних предмета, а не предмете које желе да уче. С друге стране укида се општи смер који је био веома погодан у последњих 20 година за неразвијене општине, за малу популацију ђака која би долазила у гимназије јер није било расипања ученика – каже проф. др Стојковић.

Заједница гимназија је, иначе, пре готово пет година предала Министарству просвете документ о концепцији гимназијске реформе, у којем се упозорава да се она не треба спроводити у кратком року, да је неопходан оглед пре увођења новина, али како истиче проф. др Стојковић, Министарство никада није одговорило на тај документ нити га узело у разматрање. Наши саговорници се слажу и да је приликом реформе требало консултовати универзитете, будући да су гимназије припрема за факултет и наставак образовања, као и да је предвиђена матура коју и универзитет мора да призна.

– Реформа, благо речено, подсећа на позив на усмерено образовање. Жеља је била индивидуализација у гимназијском образовању, али пошто кажу да средстава нема за тако нешто, као нужно зло иду пакети изборних предмета. Не постоји ни простор за такву индивидуализовану наставу, значи нема елементарних услова да се уради оно што је тренутно најквалитетније у европској понуди организације гимназијског образовања и садржаја. Мислим да је ово корак уназад, повратак на нешто што смо већ имали. Примењују се старе методе за нешто ново без озбиљнијих припрема и анализа– каже проф. др Стојковић.

Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија сматра да оно о чему се највише говори у јавности, не представља праву реформу гимназија и да је једина промена екстерна матура чијим се полагањем омогућава директна проходност на факултете.

– Проблем је, међутим, што ми уопште не знамо како ће та матура изгледати, која ће се знања захтевати од ђака. Како онда да кренемо са реформом када не знамо која ће се знања на крају школовања тражити од ученика, када немамо утврђено шта је коначни циљ гимназијског образовања. Подржавамо став Националног просветног савета јер се иначе залажемо за то да промене које се тичу образовања не треба да се изводе брзо. С друге стране нама треба еволуција, а не реформа, дакле, стална промена – каже Сокић.

Јелена Чалија

 

Ученици који следеће године упишу гимназију требало би да похађају наставу по реформисаном концепту образовања. У основи ове реформе су непостојање класичних смерова, пакети изборних предмета и на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима. Док у Министарству просвете сматрају да је годину дана довољно за припрему и примену новог система, представници гимназија и Националног просветног савета нису толико оптимистични.

Популаризација гимназија је важна јер повећава број ђака који ће наставити школовање

Завод за унапређење образовања и васпитања добио је од Министарства задатак да направи нацрт новог плана. Када завод изради план, доставља га Министарству просвете, које га потом шаље Националном просветном савету који о њему одлучује.

Комисија још ради на писању плана. Имамо рок до 1. јануара да све завршимо, да би после ишао даље у процедуру. Као основу користимо претходни рад комисије и овај ће сигурно да личи на њега – каже Иван Перић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

Према претходном нацрту плана, прва година би била иста за све ученике, у другој години ученици би имали два изборна предмета, а у трећој четири и на завршној години чак осам изборних предмета.

 Ученици би на овај начин имали прилику да размисле да ли им боље леже друштвене или природне науке. Највећа новина предвиђена је у трећем разреду када би ученици имали пакете изборних предмета који би, због већег броја часова из одређених предмета, вукли ка одређеним факултетима – рекао је недавно помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић.

Иако је иницијатива за овакву реформу школства потекла од Заједнице гимназија, они сматрају да је немогуће све организовати и испланирати за мање од годину дана. То не би требало да буде реформа, него један континуитет, еволуција. И потребно је да се сложе сви учесници, а на конференцији на којој је учествовало више од 80 гимназија општи је став да треба радити спорије – каже председник Форума гимназија Миодраг Сокић.

У Министарству сматрају да је важно да ученици који су основну школу завршили по реформисаном систему упишу следеће године и гимназију која је реформисана. Последња реформа изведена је 1990. године, па они који се противе увођењу промена на пречац сматрају да би резултат могао да буде погубан.

– Потребно је дефинисати компетенције које деца треба да добију на крају школовања, шта је обавезно, а шта пожељно да знају, програм како ће се све то спроводити. Онда долази и писање нових уџбеника – каже председница Националног просветног савета (НПС) Десанка Радуновић.

Циљ запослених у гимназијама, као и Министарства просвете, јесте да се повећа број осмака који ће уписати ову школу. Тренутно у гимназије иде око 20 одсто средњошколаца, што је готово дупло мање од просека у појединим земљама окружења. Популаризација гимназија је важна јер она аутоматски повећава број ђака који ће наставити школовање.

ГОРИЦА АВАЛИЋ