Правилник о календару образовно-васпитног рада основних школа за школску 2013/2014.
Министар просвете је прописао Правилник о календару образовно-васпитног рада основних школа за школску 2013/2014. годину, који је објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник“, бр. 6/2013 (примењује се ван АП Војводине).
Овим правилником утврђује се календар за остваривање образовно-васпитног рада, односно број наставних и радних дана у току школске 2013/2014. године и време и трајање школског распуста ученика у основној школи. Остали обавезни и факултативни облици образовно-васпитног рада, утврђени наставним планом и програмом за основне школе, планирају се годишњим планом рада.
Према одредбама Правилника, настава и други облици образовно-васпитног рада у основној школи остварују се у току два полугодишта:
– прво полугодиште почиње у понедељак, 2. септембра 2013. године, а завршава се у петак, 27. децембра 2013. године;
– друго полугодиште почиње у понедељак, 20. јануара 2014. године, а завршава се у петак, 30. маја 2014. године за ученике осмог разреда, односно у петак, 13. јуна 2014. године, за ученике од првог до седмог разреда.
Образовно-васпитни рад за ученике од првог до седмог разреда остварује се у 36 петодневних наставних седмица, односно 180 наставних дана.
Образовно-васпитни рад за ученике осмог разреда остварује се у 34 петодневне наставне седмице, односно 170 наставних дана.
У оквиру 36 петодневних наставних седмица, односно 34 петодневне наставне седмице, школа је у обавези да годишњим планом рада равномерно распореди дане у седмици, тј. да сваки дан у седмици буде заступљен 36 односно 34 пута.
Основна музичка и основна балетска школа могу да изводе наставни план и програм у петодневним или шестодневним наставним седмицама, према годишњем плану рада школе.
У току школске године ученици основних школа имају зимски, пролећни и летњи распуст, и то:
1) зимски распуст почиње у понедељак, 30. децембра 2013. године, а завршава се у петак, 17. јануара 2014. године;
2) пролећни распуст почиње у четвртак, 17. априла 2014. године, а завршава се у среду, 23. априла 2014. године;
3) летњи распуст почиње у понедељак, 16. јуна 2014. године, а завршава се у петак, 29. августа 2014. године.
У основним школама се празнују државни и верски празници, у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011), и то:
– Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату празнује се 21. октобра 2013. године, Свети Сава 27. јануара 2014. године, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату 22. априла 2014. године, Дан победе 9. маја 2014. године, а Видовдан 28. јуна 2014. године;
– Свети Сава и Видовдан празнују се радно, без одржавања наставе, а Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан победе су наставни дани, изузев кад падају у недељу.
Четвртак, 8. новембар 2013. године обележава се као Дан просветних радника.
Ученици и запослени у основним школама имају право да не похађају наставу, односно да не раде у дане следећих верских празника, и то:
1) православци – на први дан крсне славе;
2) припадници Исламске заједнице – 15. октобра 2013. године, на први дан Курбан Бајрама;
3) припадници Јеврејске заједнице – 14. септембра 2013. године, на први дан Јом Кипура;
4) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по Грегоријанском календару – 25. децембра 2013. године, на први дан Божића;
5) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по Јулијанском календару – 7. јануара 2014. године, на први дан Божића;
6) припадници верских заједница које обележавају дане васкршњих празника по Грегоријанском и Јулијанском календару – почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса (православни и католици – од 18. до 21. априла 2014. године).
Годишњим планом рада школа ће утврдити екскурзије и време када ће надокнадити наставне дане у којима су се реализовале екскурзије.
Ако је дан школе наставни дан према календару, школа ће тај дан надокнадити на начин који утврди годишњим планом рада.
Време саопштавања успеха ученика и поделе ђачких књижица на крају првог полугодишта, школа утврђује годишњим планом рада. Време поделе сведочанстава, полагање завршног испита на крају осмог разреда, као и време подла и диплома, школа утврђује годишњим планом рада.
Свечана подела ђачких књижица ученицима од првог до седмог разреда на крају другог полугодишта обавиће се у суботу, 28. јуна 2014. године.
Саопштавање успеха ученика музичке и балетске школе на крају другог полугодишта и подела сведочанстава и диплома обавиће се у складу са годишњим планом рада школе.
У наставку се даје табеларни преглед календара образовно-васпитног рада основне школе за школску 2013/2014. годину је одштампан уз Правилник.
Maturanti sami odlučuju o izboru zanimanja
Zahvaljujući programu profesionalne orijentacije roditelji sve manje utiču na izbor zanimanja svoje dece
U 734 škole širom Srbije i 97 kancelarija za mlade, ovih dana uspešno je završen projekat „Profesionalna orijentacija na prelasku u srednju školu”, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i ministarstava prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i omladine i sporta.
Program je do sada uključio oko 65.000 učenika završnih razreda osnovnih škola i oko 10.000 mladih kroz kancelarije za mlade, a plan je da se do 2015. godine uključe đaci i nastavnici iz svih 1.104 škola i 124 kancelarija za mlade u kojima pomažu i studenti Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta UB.
– Program je namenjen učenicima sedmih i osmih razreda, a ideja je da se deca što ranije opredele za buduće zanimanje, u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima, ali na osnovu informacija sa tržišta rada. To često nije slučaj. Na njihovu odluku utiču roditelji, pa se događa da đak upiše Medicinsku školu iako se plaši krvi. Ideja je da osnažimo dete da odluči i stane iza te odluke – priča menadžerka projekta mr Marija Radovanović.
Po njenim rečima, formiran je i „Klub 500 plus”, kojeg čine privatna, ali i državna preduzeća, primera radi sva preduzeća čiji je osnivač grad Beograd, u koja su maturanti odlazili na „realan susret sa svetom rada”.
– Suština projekta jeste radioničarski rad sa učenicima, gde đak samostalno donosi odluku, a onda je proverava u razgovoru sa vršnjacima, roditeljima, nastavnicima i najvažnije – kroz posete preduzeću. Učenici imaju mogućnost da se informišu o željenoj profesiji, upoznaju sa putevima školovanja, pogledaju radno mesto, razgovaraju sa ljudima koji se bave određenim zanimanjem – objašnjava sagovornica.
Tako je za Dan devojčica, 26. aprila, 500 učenica otišlo u 68 preduzeća koje vode uspešne žene, sa ciljem da se upoznaju sa netipičnim profesijama kojima se žene bave. Ovo je inače tradicionalna manifestacija koja se održava u evropskim zemljama svake godine.
Na zahtev škola, ove godine je prvi put održan i Dan dečaka, pa su mladi odlazili u firme sa zanimanjima koje pretežno obavljaju žene, poput vrtića ili kozmetičkih salona. Osnovci su odlazili i u srednje škole i učenička preduzeća, a lokalne samouprave su podržale sajmove obrazovanja na kojima su srednjoškolci predstavljali osnovcima svoje škole.
Kako objašnjava Radovanović, bilo je i situacija kada đak sam traži da se u program uključi njegov roditelj, jer postoji sukob mišljenja oko izbora budućeg zanimanja.
– Jedan maturant je želeo da njegovi roditelji saznaju nešto više o zanimanju inženjer zvuka, jer je to bilo ono što ga je najviše privlačilo. Na kraju su i jedni i drugi bili iznenađeni onome što su saznali i naučili, a roditelji su odustali od ideje da im sin po svaku cenu upiše ekonomsku školu i kasnije studira ekonomiju – priča sagovornica.
GIZ je inače organizacija koja je u Srbiji prisutna od 2000. godine, a Nemačka je najveći bilateralni donator naše zemlje sa oko 1,2 milijarde evra u poslednjoj deceniji.
Посланици о високом образовању у јулу
Пред посланицима ће се ускоро наћи Предлог измена и допуна закона о високом образовању који ће се, пре свега, односити на признавање диплома са страних факултета. Циљ је поједностављење поступка.
Половином јула, пред посланицима ће се наћи Предлог измена и допуна закона о високом образовању који ће се, пре свега, односити на признавање диплома са страних факултета.
Циљ је поједностављење поступка. Када је реч о осталим предлозима, министартство жели прво да чује мишљење академске заједнице, па ће видети да ли је могуће унети их сада у измене и допуне Закона, или ће их оставити за неко друго време.
Закон о високом образовању је у основи добар, али недоречен у неким областима, па су неопходне његове измене и допуне, сматра Ректорски савет Конференције универзитета Србије. Поједини ректори пак сматрају да би било добро израдити нов Закон.
Председник Конференције универзитета Србије Владимир Бумбаширевић рекао је да је питање да ли се само ради о законским решењима већ и о подзаконским актима од којих нека нису још увек компетирана или донесена.
Према његовим речима, најхитније је питање начина на који се врши признавање диплома.
Иако је наша Комисија ушла у Европску асоцијацију акредитационих комисија, што практично значи да је наше високо школство у Европској унији, чуо се и низ предлога и примедаба на њен рад.
„Увек су постојале тенденције да се донекле релаксирају услови акредитације, стандарди, на жалост оно што ми очекујемо је да се појачавају у складу са европским стандардима“, навео је председник Акредитационе комисије Ендре Пап.
Академска заједница факултета на којима се изучавају филолошке дисциплине предлаже да услов за запошљавање у предшколским установама и основним школама буду завршене бар четворогодишње основне академске студије, а у средњим школама и гимназијама мастер академске студије.
„Ми имамо бројних проблема који су део наслеђенод стања из претходне деценије, зато што су нека Законска решења била чудна, а у питању су живи људи. Доношење стратегије и доношење Закона јесте управо у том смислу да се у Србији успостави један систем на свим нивоима образовања и онда ће бити могуће лакше решити било који проблем који постоји“, рекао је министар Жарко Обрадовић.
Када почну преговори са Европском унијом, и отвори се поглавље у вези са образовањем и науком, видеће се да ли и тада има ствари које треба мењати.
РТС
Мала матура, тестови под надзором полиције
Ђаци осмог разреда у Србији данас и у уторак полажу малу матуру, обавезан тест којим завршавају основношколско образовање, а у Министарству просвете тврде да су пакети са тестовима под сталним надзором како њихов садржај не би „процурео“ раније у јавност.
Министар Жарко Обрадовић сутра ће у директном преносу на РТС-у и Радио Београду извући једну од три комбинације теста, 15 минута пре почетка испита, а кључ (решење) биће постављен на сајту Министарства просвете по заврштку испита, после 12 сати.
Тестове је одштампао „Службени гласник“ и под пратњом полиције допремљени су на предвиђене пунктове, а одатле и у школе.
„Желимо да верујемо да неће бити проблема ни злоупотреба“, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић.
Неотворени пакети доносе се у понедељак ујутру у просторије у којима ђаци полажу завршни испит и отварају се у присуству ученика, непосредно пред почетак полагања тестова, објаснио је Антонијевић.
Осми разред завршава 70.385 ђака а ове године малу матуру први пут полаже и око 1.200 одраслих полазника програма „Друга шанса“.
Тест из српског одржаће се сутра, од 10 до 12 сати у основним школама, а наредног дана и из математике.
Припадници националних мањина, уместо српског, полажу тест из румунског, русинског, словачког, мађарског, хрватског, бугарског или албанског језика.
Стручњаци саветују осмацима да се уочи испита добро одморе и наспавају, да пре испита доручкују, буду концентрисани и да савладају трему.
Важно је да пажљиво саслушају упутства наставника за уношење шифара и попуњавање теста, а осим што морају доћи раније на испит, ђаци не смеју заборавити да понесу ђачку књижицу са овереном фотографијом и уписаним идентификационим бројем, као ни прибор за рад.
Могу да понесу освежење, воду, сок, а они који имају хроничне проблеме, ако су на пример дијабетичари, могу код себе имати ужину, слаткиш.
„Није дозвољено користити мобилне телефоне, дигитроне, белешке“, рекао је Антонијевић и навео да ће све то бити одложено на прописано место пре почетка теста.
Ове године је 75 одсто непознатих задатака, док је 25 процената делимично познатих са измењеним садржајем у односу на збирке. Сваки задатак носи по један бод.
Мада ученици не могу да „падну“ на малој матури, треба да имају што више поена, јер тако повећавају шансу да упишу жељену школу.
Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 21. јуна, коначни 25. јуна, а упис ученика у првом кругу предвиђен је за 8. и 9. јул.
Други уписни круг на преосталим слободним местима почиње 9. јула и траје до 12. јула.
У средњим школама има скоро 80.000 места, око 10.000 више него што је осмака. У гимназијама може да се упише 22 одсто ђака, стручним школама 59 одсто, школама трећег степена 16 процена, уметницким два и једногодишњим и двогодишњим школама један проценат.
РТВ
Обрадовић: О уштедама након одлуке Владе
Не знам на чему ће Министарство просвете штедети док Влада не одлучи о мерама за решавање кризе, рекао министар Жарко Обрадовић. Министарство ће половином јула предложити парламенту да се поједностави поступак признавања страних диплома, најавио Обрадовић.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да још не зна на у чему ће то Министарство штедети и да ли ће за науку бити смањен буџет, док Влада Србије не одлучи о мерама за решавање економске кризе.
„Још се није разговарало о свим мерама Владе за решавање економске ситуације. Тек након тога видећемо унутар нашег министарства, као и свих осталих, шта је то што може бити план уштеде, а шта је нешто што се мора користити за потребе образовања и науке, односно истраживања“, рекао је Обрадовић новинарима након седнице Ректорског савета.
Министар је поновио да се за половину јула очекују измене Закона о високом образовању, а да ће се тицати признавања диплома са иностраних факултета.
Обрадовић је подсетио да су студенти који су факултете завршили у иностранству на недавном јавном слушању у српском парламенту рекли да процес признавања диплома траје дуго и да је прескуп.
Зато ће ресорно министарство, како је објаснио, изаћи пред посланике са предлогом да се поједностави поступак признавања тих диплома.
Обрадовић је најавио да ће највероватније отварањем поглавља о образовању и науци приликом придруживања ЕУ, бити неопходно и доношење новог закона о високом образовању.
„Очекујем када почну преговори са ЕУ, када се отвори поглавље у вези са образовањем и науком, да ћемо видети да ли има ствари које и тада треба да буду део измена и допуна, односно садржаја новог закона“, поручио је Обрадовић.
РТС
Обрадовић: Нема пара за захтеве синдиката
Захтеви синдиката да се оформе одељења са мањим бројем ученика нису реални, јер за њих нема пара, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић. То би значило ангажовање најмање 7,5 хиљада нових радника, а ни школе за то немају довољно капацитета, наводи Обрадовић.
Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је, гостујћи у емисији Око, да захтеви синдиката да се створе одељења са мањим бројем ученика нису утемељени, јер не воде рачуна о економској стварности и могућеностима Србије.
„Уопште не правимо проблем кад је реч о анализи изборних резултата, али у Земуну смо рецимо друга политичка странка. У Косјерићу смо добили 85 гласова мање у односу на пре четири године, али то је део политичког живота и Тончев износи свој став. Питање је да ли путем јавности треба да се позивају чланови Главног одбора на седницу ГО“, наводи потпреседник социјалиста.
Обрадовић очекује да ће Србији бити одређен датум за почетак преговора, а „каква ће бити формулација, то нико не може знати“ до 28. јуна. Говорећи о реконструкцији Владе, Обрадовић каже да није коректно да оцењује свој рад, али истиче да је његов мандат на располоагању председнику странке Ивици Дачићу.
„Кад би се испунио захтев и смањио број ђака на 25 по одељењу, то би значило ангажовање нових наставника. Имали бисмо 2.883 нова одељења, нека у сваком буде 25 ђака, то би значило од 7.500 до 8 000 новозапослених“, прецизирао је Жарко Обрадовић.
Сем тога, како истиче, ни школе немају толико капацитета, јер би то значило нове кабинете или би школе морале да изнајме нове просторе, за шта нема новца.
Министар је рекао да ће од септембра 6.838 ученика мање уписати први разред средње школе у односу на период пре годину дана, што значи да ће одређени број наставника бити технолошки вишак. „Ми ћемо знати око 15. августа да ли постоји споразум са синдикатима да се направи листа технолошких вишкова и да се одреди да нема запошљавања нових људи“, каже министар просвете.
То, како је прецизирао, значи 238 одељења мање, што би значило да ће око 500 или 600 људи имати мањи фонд часова, иако неће остати без посла, наводи министар.
Говорећи о антикризним мерама, Жарко Обрадовић каже да кад је реч о његовом миинистарству, нема простора за било какве уштеде, јер је то, како је рекао, квадратура круга.
„То је у нашем случају немогућа мисија, преко 93 одсто новца из буџета министарства одлази на плате, а плате се неће смањивати, док оних 6 одсто, ако се смањи, доводе се у питање функције Министарства, односно реализација програма који су део система образовања“, објашњава Обрадовић.
Коментаришући то што ће за седам дана бити одржана мала матура, Обрадовић је рекао да ће тест бити лакши од пробног теста. Обрадовић каже да у средњим школама има око 10 хиљада више места него ђака који за та места конкуришу.
Говорећи о квотама за упис на факултет, министар је навео да оне одговарају потребама тржишта. „Питање је шта је тржиште у земљи у транзицији као што је Србија, где фирме нестају преко ноћи. Ми имамо студенте који завршавају факултете и поједини наши привредници кажу да они немају вештина, али када оду у иностранство, нико им то не доводи у питање“, каже министар просвете.
Одговарајући на питање да ли је боље да се уписију приватни или државни факултети, Обрадовић је рекао да је то ствар личног избора. „Статистиска показује да свега 17 одсто студената уписује приватне факултете, а 83 државне, то је питање личног избора и послодавци на крају одлучују кога ће да приме“, истиче министар просвете.
Кад је реч о школаринама, министар каже да је, на пример, 11 факултета Београдског универзитета прихватило сугестију Министарства да оне буду исте као прошле године.
„За сада су нам само Пољопривредни и Географски факултет рекли да су се студентски парламенти на тим факултетима сложили да се повећа школарина, што ћемо проверити“, наводи Обрадовић.
РТС
Izmene zakona: Osnovcima najviše pet časova dnevno
Osnovci od petog do osmog razreda od sledeće školske godine imaće do pet časova nastave dnevno ili 25 nedeljno, umesto sadašnja 32, dok će oni od prvog do četvrtog imati najviše četiri 20 nedeljno za razliku od trenutna 23, predviđa usvojeni predlog zakona o osnovnom obrazovanju.
To znači da će osnovci biti rasterećeni za čak 20 odsto časova, a škole će, ukoliko imaju neke dodatne aktivnosti predviđene školskim programom, moći da organizuju još najviše tri časa nedeljno. Ovo je samo jedna od korenitih promena koje od naredne školske godine kroz nove zakone treba da zažive u obrazovnom sistemu.
– Doći ćemo u apsurdnu situaciju da ako slušamo zakon, ne poštujemo nastavne planove i programe. Broj časova koji zakon predviđa je dobar, ali pod hitno se nešto mora uraditi na reformi gradiva i organizaciji nastave – ističe Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Muhedin Fijuljanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, kaže za “Blic” da ne samo da će uslediti reforma nastavnih programa, nego će naše obrazovanje morati da doživi jednu radikalniju transformaciju i u pogledu same nastave.
– To znači da će se nastava prilagoditi novim sistemima rada i tehnološkim dostignućima. Nastavni programi, s druge strane, biće usklađeni sa onim ciljevima, ishodima i postignućima učenika koji će ih najbolje uvesti u naredne cikluse obrazovanja ili u svet rada – priča Fijuljanin.
Osim smanjenja časova u osnovnim školama, čiji broj inače nije menjan decenijama, zakoni predviđaju da osnovci iz svakog predmeta u toku polugodišta moraju biti ocenjeni najmanje četiri puta da bi im se zaključila konačna ocena. Međutim, iz predmeta čiji čas imaju jednom nedeljno, biće im dovoljna samo jedna ocena u tromesečju. Takav slučaj biće sa, na primer, hemijom u šestom razredu.
Prosvetari podržavaju i zakonske odredbe, ali za neke nismo spremni.
– Čak 70 odsto škola u Beogradu nema kabinete, a svaka druga je bez sale za fizičko. Umesto da se ide korak po korak, država bi odmah da uvodi velike reforme, a da sve ostale probleme rešava u hodu. Sledi nam vrlo haotičan period – smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Više od 5.000 prosvetara moraće da ode u penziju čim Zakon o osnovama sistema obrazovanja ove godine stupi na snagu. Njime je predviđeno da se svako ko ispunjava bar jedan od uslova, godine života ili godine staža mora penzionisati.
Blic
