УНИЦЕФ ПОХВАЛИО СРБИЈУ
Србија је због укључивања деце са посебним потребама у образовни систем на свим нивоима добила похвалу од Уницефа на састанку у Њујорку, рекао министар просвете Жарко Обрадовић.
Образовни систем у Србији је такав да укључује децу са посебним потребама на свим нивоима и наша земља је због тога добила признање на састанку Извршног одбора Уницефа у Њујорку, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.
„Од земаља централне и источне Европе и земаља бившег Совјетског Савеза они нас сматрају земљом која је направила највећи напредак на том пољу. За нас је тај сусрет у Њујорку и излагање био веома значајно, зато што се показало да је и то део образовног система Републике Србије“, рекао је Обрадовић гостујући у Дневнику РТС-а.
Ранијих година деца са сметњама у развоју ишла су у специјалне школе. Од 2009. године и та деца, укључена су у редован образовни систем, уче заједно са својим вршњацима, склапају пријатељства и јачају самопоштовање.
„Ми смо позвани од стране Уницефа да као једна од земаља региона представимо своје резултате и покажемо како смо успели да децу са посебним потребама укључимо у образовни систем у толиком броју“, објаснио је министар просвете.
Обрадовић је указао и да је Србија позвана да 1. марта у Женеви на Конференцији о људским правима, на делу који је посвећен дечијим правима и образовању, упозна присутне са резултатима Србије у укључивању деце са посебним потребама у образовни систем“, рекао је Обрадовић.
Према његовима речима, ситуација није идеална, посебно због чињенице што се према прописима, у одељењима где се укључе два детета са посебним потребама, број ученика смањује за шест, што формално доводи до појаве прекобројних одељења. Слично је и у предшколским установама где се укључивањем једног детета са посебним потребама, број деце у групуи смањује за три.
Министар просвете је рекао да ће се на свеобухватан начин решавати и питање персоналних асистената који помажу деци са посебним потребама, као и да ће држава гледати како да финансијски помогне.
„Ту врсту помоћи одређују стручне комисије, за које је надлежно министарство за социјална питања. Комисија одређује ком је тачно детету потребан персонални асистент и то не само на нивоу основне школе већ и на нивоу факултета. Очигледно је да ће то бити питање које ћемо ми решавати у годинама које долазе“, рекао је Обрадовић.
Он је рекао и да Министарство просвете има сјајну сарадњу са Удружењем студената са хендикепом и да генерално покушава да помогне не само са студентима који су на буџету, већ и самофинансирајућим студентима.
РТС
БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТИ ПРОСВЕТЕ У СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ
Након иницијативе синдиката запослених у просвети са територије Београда одржан је 19.02.2013. године., у просторијама Секретаријата за образовање и дечију заштиту заједнички састанак коме је преседавала секретарка Љиљана Јовчић. На састанку се разматрала реализација договореног (са састанака од 30.10. и 30.11. 2012. године).
Поново је изложен проблем који се односи на спровођене инспекцијског надзора над радом установа из области образовања и васпитања и истакнуто да субјективан рад градских просветних инспектора доводи до острашћеног понашања појединих директора.
Горе наведено има за последицу угрожавање људских и професионалних права запослених и потребу да се примедбе на рад просветних инспектора прослеђују од стране Секретаријата за образовање начелнику републичке инспекције Министарства просвете, науке и технолошког развоја В. Тмушићу.
Констатовано је да Секретаријат за образовање и дечију заштиту до данас нема именованог помоћника за инспекцијских надзор већ три начелника (за основне школе, средње школе и предшколске установе) Верицу Ковачевић, Војиславу Драгнић и Зорана Змијановића.
Поред тога што је постојала неажурност школа у достављању документација на основу које се врши исплата јубиларних награда свим запосленима који су то право остварили исте су исплаћене. Наглашено је да Закон о буџету РС предвиђа да се у 2013. години све јубиларне награде морају исплатити до децембра 2013. године.Уколико се то не деси чл. 15. Закона о буџету РС предвиђено је да «министар надлежан за послове финансија ће обуставити пренос трансферних средстава из буџета РС у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама“.
Секретаријат за саобраћај Града Београда још увек анализира могућност признавања трошкова превоза за кориснике неперсонализованих бус-плус картица, а представници синдиката су указали да постоји известан број запослнеих који се права на трошкове превоза нису одрекли и даље инсистирају на исплати истих у новцу и то ретроактивно. С обзиром да наведена права не застаревају у року од 3 године, запослени ће бити принуђени да их остваре судским путем.
Представници синдиката и секретарка Љ. Јовчић су прихватили предлог Министарства финансија да обезбеди финансирање запослених са добијеном лиценцом лица задуженог за безбедност и здравље на раду (у виду додатка на плату или допуну норме).
Драгица Моро је обавестила присутне да град измирује обавезе у погледу солидарне помоћи запосленима чији су директори доставили исправну потребну документацију на основу прецизног упутства за обрачун.
Подржана је иницијатива синдиката запослених у просвети са територије Београда да се приступи изради Посебног колективног уговора за основне и средње школама са територије Београда. Договорено је да се формирају радне групе од стране представника синдиката и представника Секретаријата за образовање и дечију заштиту.
Ружица Тодић Брдарић
УЧЕ ЗА ЗАНИМАЊА КОЈА НИКО НЕ ТРАЖИ
Od 307 profila u srednjim školama – za oko 40 ne postoji nikakvo interesovanje đaka
Prema najnovijim podacima prosvetnih vlasti, u Srbiji je od 307 obrazovanih profila aktivno 267. To znači da u školama i dalje postoji oko 40 profila za koje se svake godine raspisuje konkurs, ali se za upis prijavi jedan ili dva učenika. S druge strane, postoje i oni profili koji upisuju mnogo đaka koji su veoma atraktivni za buduće srednjoškolce, poput ekonomskih tehničara, ali za koje nema posla.
Kako uskladiti ono što privreda traži, a đaci žele, začarano je kolo iz kojeg decenijama pokušavaju da izađu prosvetne vlasti.
– U ovom trenutku možemo reći da imamo 40 profila koje neće niko da upiše, jer nisu atraktivni. Mi znamo da su oni pasivni, ali ne možemo odmah da ih ugasimo, jer ne znamo, na primer, da li će negde zatrebati rudar u podzemnoj eksploataciji. Velike razlike su i od sredine do sredine, pa je u jednoj školi popunjen smer tehničar za zaštitu životne sredine, a u drugoj školi se prijavi za upis samo jedan đak – kaže za naš list pomoćnik ministra prosvete dr Zoran Kostić, koji je na čelu Sektora za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Zato su, objašnjava dalje, napravljena sektorska veća, koja treba da sagledaju nepotrebne profile i da predlože šta je to što treba da uđe u plan pa da se ti neaktivni profili zamene atraktivnim.
Kostić kaže da se prilikom planiranja upisa uključuju svi socijalni partneri, poput Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Udruženja poslodavaca, lokalne samouprave, granskih sindikata…
– Oni kažu, na primer, potreban nam je trgovac i mi dozvolimo upis 30 đaka, a prijavi se četvoro. Ili kažu – potreban je polagač obloga ili mašinbravar, a prijavi se za upis samo dvoje. Evo, kada se pogleda spisak, imamo mnogo profila u kojima se prijavio samo po jedan đak: cvećar, vrtlar, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, pekar… – navodi naš sagovornik.
On ističe da prosvetne vlasti uvek skreću pažnju kada škola napravi neku pogrešnu procenu i u tom slučaju ne dozvoljavaju da se otvori nešto novo.
– Kada krenemo na teren, imamo svu tu dokumentaciju i lepo im kažemo: prošle godine ste tražili 20 tehničara za zaštitu životne sredine, a prijavio se jedan. Nemojte to opet da tražite. Ili, zašto tražite ekonomske tehničare kada imate 300 na birou? Odgovor koji dobijamo je: bolje pismen na birou, nego nepismen, da uvek postoji mogućnost da se zaposle kod privatnika ili da nastave dalje školovanje – kaže Kostić.
U školama u kojima se nalaze neaktivni profili prema procenama ministarstva, ipak tvrde da interesovanja ima i da se uvek računa na mogućnost da privreda „proradi”.
– Interesovanje đaka je svake godine veliko, mi primamo 30 rudarskih tehničara i 60 rukovalaca mehanizacijom u površinskoj eksploataciji i uvek se popune klupe u prvom krugu – kaže Radoslav Sretković, direktor Tehničke škole „Kolubara” u Lazarevcu.
Na naše pitanje šta se događa posle školovanja, direktor priznaje da mladi čekaju na posao, puno je radnika u „Kolubari”, ali da su đaci prilikom upisa svesni i da veliki broj starijih odlazi u penziju, tako da se nadaju radnoj knjižici.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou su sa trećim stepenom stručne spreme najbrojniji prodavci (15.160), automehaničari (13.670), prodavci robe svakodnevne potrošnje (11.272) bravari (9.425), metalostrugari (8.679) i krojači i konfekcionari (6.702). Kada je reč o četvrtom stepenu stručne spreme, na posao čeka najviše ekonomskih tehničara – 23.070, pa maturanata gimnazije (17.364) i mašinskih (10.970), poljoprivrednih (8.318), hemijsko-tehnoloških (5.557) i prehrambenih tehničara (5.342).
Tokom prethodne dve godine, najmanje potreba poslodavaca bilo je i za zanimanja koja se mogu svrstati u grupu starih zanata koji polako izumiru, poput jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazandžija, snovač, sarač ćilimar, a u ovu grupu NSZ svrstava i daktilografe.
ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА: ПРАВИЛНИЦИ ЛОШИ И НЕПРИМЕНЉИВИ
Društvo matematičara Srbije zatražilo je izmenu pravilnika o ocenjivanju učenika. Za prelaznu ocenu pored devet jedinica dovoljna i jednu dvojka
Društvo matematičara Srbije, u pismu ministru prosvete, zatražilo je izmenu pravilnika o ocenjivanju učenika i o sticanju zvanja nastavnika, jer su, kako je navedeno, loši i neprimenljivi u praksi.
Matematičari su nezadovoljni što Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju iz 2011. godine predviđa da se učeniku zaključi prelazna ocena i u situaciji kada, na primer, od deset ocena ima devet jedinica i jednu dvojku.
“To pokazuje elementarno neznanje osnovnih matematičkih operacija”, rekao je Tanjugu predsednik Društva matematičara prof. dr Aleksandar Lipkovski i naveo da je pismo poslato krajem prošle nedelje, ali da odgovora još nema.
Takođe, Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, usvojen prošle godine je loš, rekao je Lipkovski i naveo da je prema njegovim nezvaničnim saznanjima u pripremi nova verzija tog propisa, jer su, kako kaže, i u Ministarstvu prosvete svesni njegovih nedostataka.
U pismu se izražava nezadovoljstvo i Opštim standardima postignuća za kraj obaveznog obrazovanja (priredio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i usvojio Nacionalni prosvetni savet).
Nedavno se pojavio i predlog Opštih standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, a kako se navodi u pismu, oba ova dokumenta su rađena pod velikim uticajem “male grupe psihologa sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji nemaju nikakvo nastavno iskustvo u osnovnoj i srednjoj školi, kao i nekih nepoznatih stranih konsultanata, pri čemu uopšte nisu konsultovana domaća stručna društva”.
Sam princip na kome su standardi izrađeni nije prihvatljiv, a posebno stav da se standardi koriste prilikom izrade budućih nastavnih planova i programa i način na koji se standardi operativno koriste u školama, kaže se u dopisu ministru Žarku Obradoviću.
Standardi, osim toga, obiluju stručnim greškama i nedorečenostima, rok koji je dat za javnu raspravu je neprimereno kratak, a sama rasprava dozvoljava samo konkretne primedbe na pojedine standarde, a ne i na koncepciju u celini.
Društvo matematičara izražava nezadovoljstvo što se, kako se navodi, u Nacionalnom prosvetnom savetu po kratkom postupku i bez konsultacija sa stručnom bazom usvajaju izmene nastavnih planova i programa oglednih profila u srednjim stručnim školama.
“Ovim izmenama se srednje stručne škole, koje su decenijama ponos Srbije i srpske prosvete, pretvaraju u nekadašnje škole učenika u privredi, a jedan od problema je i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji propisuje odnos opštih i stručnih predmeta.
Sve ove zamerke su “iskristalisane” na Republičkom seminaru za nastavnike matematike i računarstva, 12. januara, na kojem je učestvovalo oko 500 nastavnika iz cele Srbije, rekao je prof. Lipkovski, inače nekadašnji pomoćnik ministra prosvete.
Večernje novosti
МЕЂУНАРОДНИ СКУП СТУДЕНАТА О ЛИДЕРСТВУ
Beograd će danas biti domaćin studentima iz 113 zemalja sveta koji će učestvovati na konferenciji o liderstvu i doživotnom učenju, koju organizuje najveća svetska studentska organizacija AIESEC
Studenti će raspravljati o liderstvu, volontiranju, učenju na radnom mestu, o ulaganju kompanija u znanje, najavili su organizatori konferencije.
Kako je najavljeno konferenciju će u Zadužbini Ilije Kolarca otvoriti ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović.
AIESEC je međunarodna platforma, aktivna na više od 2.400 univerziteta u 113 zemalja sa više od 86.000 članova.
Dnevni akter
НАСТАВА НА БОСАНСКОМ ОД 21.ФЕБРУАРА
Око 500 ђака Бошњака у 12 огледних одељења, од припремног до гимназија, учиће нов предмет босански језик и књижевност, рекао је Танјугу председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и најавио да ће и други предмети, попут историје, музичког, ликовног у једном проценту имати нове садржаје.
У Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански
„Практично ђаци ће слушати српски језик према постојећем распореду, плус четири, пет часова босанског језика“, рекао је Џуџевић и навео да ће бошњачки ученици добити додатак постојећем уџбенику историје са 15 одсто садржаја из националне историје Бошњака.
Такође, ликовном се придодају радни листови са 30 одсто новог садржаја, а из музичког додатних 60 процената лекција које се односе на културно наслеђе Бошњака.
Остали општи предмети, математика, физика, слушаће се на босанском од краја марта, рекао је Џуџевић и навео да је у току превођење тих уџбеника на босански језик.
Он је најавио да ће у априлу бити спроведена анкета међу родитељима у којој ће се опредељивати на ком језику ће њихова деца пратити наставу од септембра.
„Деца која се изјасне за босански, од 1. септембра слушаће српски језик и књижевност као нематерњи, са два часа недељно“, рекао је Џуџевић и најавио да ће босански предавати наставници који су до сада предавали српски, а у међувремену су завршили обуку и добили су сертификате.
Званично, у Србији се овај језик зове бошњачки, у БиХ босански, па и Бошњаци на југу Србије инсистирају на истом термину као у Босни.
Лингвистички и структурно босански и српски један језик, опасност од својатања „босанских“ књижевника
Национални просветни савет (НПС) је 5. фебруара донео одлуку о допуни Правилника о плану уџбеника са уџбеницима за наставу на босанском језику, а професор београдског Филолошког факултета Вељко Брборић истиче да су лингвистички и структурно босански и српски један језик, са извесним специфичностима.
„Стицајем политичких околности, термин босански пренео се на југ Србије. Да ли под притиском и чијим, не знам, али лингвистички ради се о једном језику“, рекао је Танјугу проф. Брборић, сматрајући да ће од овога сви имати штете, а највише они који свој језик прозову тако.
„Да ли ће студент који је један део школовања учио на босанском језику после моћи прећи на српске наставне планове и програме. Лингвистички, то није спорно, то је један језик, али биће проблем ако се буде инсистирало на посебним уџбеницима, плановима, програмима“, рекао је професор и указао на опасност од могућег својатања „босанских“ књижевника.
„Не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“
Први пут се босански језик званично помиње у Дејтонском споразуму 1995. године, где се каже да се документи објављују на четири језика, енглеском, хрватском, српском и босанском.
Тада су први пут у међународним оквирима званично употребљени термини српски, босански и хрватски језик, уместо српскохрватског, који се користио од 1918. године до последње деценије 20. века, када је распадом Југославије свака новоформирана држава остварила своју тежњу – да национално именује свој језик.
„Стварањем националних држава, неке од њих желе да свој језик преименују. То је легитимно право, не може се једној држави забрањивати како ће свој језик назвати“, наводи проф. Брборић.
„Није нужно да једна нација има свој језик“
Он подсећа да није нужно да једна нација има свој језик. У Европи и изван ње постоје нације које немају свој језик (Аустрија, Швајцарска…). Читава Америка, Аустралија, Нови Зеланд, Океанија говоре енглеским, француским, шпанским, португалским.
„Како ћемо даље, одлучиће политичари, али би било добро да претходно чују мишљење релевантних језичких стручњака“, рекао је Брборић, сматрајући да је непотребно, економски неоправдано преводити на пример математику са српског на босански језик.
Превођење географије или биологије – „бацање пара“
Сличан став има и председница НПС Десанка Радуновић, која сматра да је превођење географије или биологије са српског на босански „бацање пара“.
„Та деца добро разумеју српски и потпуно је нерационално преводити, рецимо, математику“, рекла је раније медијима проф. др Радуновић.
Када траже увођење босанског језика у школе, Бошњаци са југа Србије углавном се позивају на европска права националних мањина, од којих је најзначајније право на свој језик.
Међутим, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима од јуна 1992. године изричито каже да се мањинским језицима сматрају само језици који су различити од званичног језика те државе.
Повеља је за Србију, као сукцесора државне заједнице Србија и Црна Гора ступила на снагу 1. јуна 2006. године.
РТВ
УЧЕНИЦИ БЕОГРАДСКЕ ПОЛИТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ИЗРУЧИЛИ КАНТУ ИЗМЕТА ПРОФЕСОРУ НА ГЛАВУ
Profesora i zamenika direktora srednje Politehničke škole Božidara Vidakovića učenici su polili kofom punom izmeta. To se dogodilo pre dva dana, kada je Vidaković krenuo kući s posla. Dok je palio auto na parkingu, nekoliko učenika mu je kucalo na prozor, on je otvorio, a oni su mu kofu punu izmeta izručili na glavu.
Ovo je za „Kurir“ ispričala majka jednog učenika srednje Politehničke škole, čije je dete čulo šta se dogodilo u školi pre dva dana. Profesor Vidaković u ovoj školi predaje Otpornost materijala, ali je i zamenik direktora Dušana Milovanovića.
– Ne znam da li je u kofi bio izmet jer nisam bio prisutan. Nisu sve to uradili učenici, neke druge snage stoje iza toga, a koje, saznaćemo kad policija obavi svoj posao.
Kad je „Kurir“ otišao u školu, niko od učenika nije znao pravi razlog zbog čega je neko odlučio da profesora polije fekalijama, ali kažu da ima onih koji nisu zadovoljni ocenama iz njegovog predmeta.
– Tačno je da su na profesora izručili fekalije, ne znam ko je to uradio, ali je zaista strašno. Možda mu je neko zamerio neku ocenu, mada ne znam… Takođe sam čula da se sve to odigralo na parkingu škole. Grupa mladića mu je kucala na prozor, a onda su kofu sa izmetom izručili na njega. Dolazila je i policija da interveniše, ali ne znam šta se dalje događalo – kaže P. M., učenica trećeg razreda za „Kurir“.
Profesora Božidar Vidaković nije želeo da prokomentariše celu situaciju, a nadležni iz MUP saopštili su da su izveštaj o ovom događaju prosledili tužilaštvu.
Vesti na dlanu
ОБРАДОВИЋ: РАЗГОВОРИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ САМО У ПРИЧУ О НОВЦУ
ЧАЧАК– Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је данас да се разговори владе и синдиката просвете претварају само у причу о новцу.
Став министарства је да би плате требало да буду веће, међутим, буџетом су већ предвиђена средства за ову годину, рекао је министар на конференцији за новинаре у Чачку, одговарајући на питања новинара.
Министарство је, како каже, помогло локалним самоуправама када су у питању јубиларне награде и у том смислу помагаће и даље.
Он је додао да ђаци у Србији имају веома добре резултате, да је Универзитет у Београду на листи од 500 најбољих универзитета и да је циљ да цео систем ради квалитетније.
Стратегија образовања предвиђа 50 одсто стручних школа а 50 одсто гимназија, подсетио је Обрадовић.
„Тренутно је 23 одсто гимназија и тај број треба повећати. Профиле у среднијим стручним школама ће утврђивати заједно са локалним самоуправама и националним службама за запошљавање“, рекао је Обрадовић.
Извор: Танјуг
САСТАНАК БЕОГРАДСКИХ СИНДИКАТА ПРОСВЕТЕ
8. фебруар 2013
Присутни: Миодраг Сокић (ФБГ), Милорад Антић (ФССШБ), Жељко Јанковић (УСПРС Центар – београдске основне школе), Ружица Тодић (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ) и Слободан Брајковић (СОБ). Одсутан је био једино представник ФБОШ.
Заједничке акције
Председници београдских синдиката просвете вечерас су се састали како би се договорили о даљим заједничким акцијама. Састанак је почео констатацијом да разговори са Секретаријатом за образовање Београда за сада нису донели неке видљивије резултате. До сада, једина позитивна последица ранијих разговора је исплата јубиларних награда, која је јуче завршена. Може се рећи да је Београд по том питању извршио своје обавезе, мада је ипак дошло до једномесечног кашњења.
Бус Плус
По питању сада већ фамозног Бус Плуса, закључено је да је оно остало потпуно нерешено. Договорено је да правници истраже могућности за утуживање.
Инспекције Секретаријата нису трансформисане у складу са претходним обећањима секретарке Љиљане Јовчић
Договорено ја да београдски синдикати просвете затраже хитан састанак са секретарком Љиљаном Јовчић. На састанку ће синдикати иницирати формирање заједничке комисије за доношење Посебног колективног уговора за Град Београд. Такав ПКУ је потребан Београду, јер у њему живи и ради око 30% запослених у основном и средњем образовању.
ТРОЈКА ЗА ШКОЛЕ
Komisije ministarstva prosvete do sada ocenile oko 130 osnovnih i srednjih škola. Najčešća ocena trojka, tek nekolicina dobila četvorku, što je ideal
Deca u školi kod Beočina moraju učitelju doneti petla
PALE su i prve jedinice! U vrednovanju škola, koje je počelo prošle godine, najslabiju ocenu dobile su, zasad, osnovne škole ”Jovan Popović” iz Suska kod Beočina i ”Vuk Karadžić” iz Tutina. Od oko 130 do sada pregledanih škola, većina je dobila trojku.
Prema do sada prikupljenim podacima, četvorkom, inače najvišom ocenom, mogu da se pohvale OŠ ”Karađorđe” iz Beograda, Ugostiteljsko-turistička škola u Vrnjačkoj Banji i Poljoprivredna škola sa domom učenika u Valjevu.
Prema rečima Ilije Pešića, direktora škole iz Suska, kriterijumi za škole postavljeni su visoko i teško ih je ispuniti. Ipak, ispunili su jedan koji ih je možda i koštao neprelazne ocene. Naime, oni neguju neobičnu tradiciju. Svaki đak prvak na početku školske godine učitelju u ukrašenoj korpi donese živog petla. U školi objašnjavaju da se takav običaj neguje kako bi deca bila vredna poput petla, ranoranioci, glasni, a jednog dana i gazde u svom dvorištu.
– Jeste da smo dobili jedinicu, ali zadovoljni smo što smo za kratko vreme uspeli da ispunimo 30 odsto standarda koji su uspostavljeni pre godinu dana – kaže Pešić. – Komisija nam je najviše zamerki našla u ocenjivanju i podršci učenicima, a ni grejanje nam nije najbolje.
Da je jedinicom ocenjena i škola u Tutinu, potvrdio nam je Žarko Milosavljević, načelnik Školske uprave Raškog okruga. Ostale u ovom okrugu su, kaže, bolje prošle, a Ugostiteljska je dobila čak četvorku.
U tri banatska okruga ocena je u proseku – trojka. Prema rečima Staniše Banjanina, načelnika školske uprave u Zrenjaninu, nije bilo nijedne ni najbolje ni najslabije ocene.
– Četvorka je ideal i ako strogo primenjujemo sve kriterijume teško da neka škola dobije pravu četvorku – smatra Banjanin. – Niko ne treba da se plaši, pa ni nastavnici ako dobiju jedinicu, jer neće trpeti nikakvu kaznu, već će im samo biti ukazano šta treba da promene.
Plan je da se godišnje pregleda oko 400 škola. Kako objašnjava Gordana Cvetković, načelnik Školske uprave Beograda, kontrola svake škole je obiman posao i prvo se analizira dokumentacija, postignuća na završnom ispitu, a onda, najavljeno, u dogovoru sa upravom, škola se posećuje. Savetnici kontrolišu bar 40 odsto nastave, razgovaraju sa učenicima i njihovim roditeljima. Na osnovu svega toga se daje konačna ocena.
Večernje novosti
