Основна школа „Михајло Пупин“ из Ветерника поред Новог Сада овогодишњи је добитник награде за стварање услова за образовање све деце, коју додељује Центар „Живети усправно“.

Циљ награде је подстицање школа у Војводини на рад на инклузији деце са инвалидитетом и са сметњама у развоју. Покровитељ награде је покрајински Секретаријат за образовање.

Секретар Андор Дели рекао је на додели у Влади Војводине да свако треба да има једнак приступ образовању и образовним институцијама и знању, и искуствима које дете треба да стекне кроз образовни систем.

„То је идеалан начин да свако дете добије прилику да афирмише себе као зрелу и праву личност, те да нађе своје место у друштву, постане његов користан члан и да буде задовољан својим успехом“, казао је Дели.

Директорка Основне школе „Михајло Пупин“ Теодора Митић рекла је да је награда резултат рада учитеља, наставника, ученика и родитеља.

Истакла је да свако дете има потенцијала да напредује ако се средина за учење усклади са његовим потенцијалима и потребама.

РТВ

Са новом академском годином, на снагу ступа и измењен правилник о полагању испита и оцењивању. Факултети су дужни да воде статистику о полагању испита по предметима и роковима, а декан до 1. марта доставља извештај ректору. Уколико је успешност полагања на годишњем нивоу испод 30 одсто, факултет мора да пропише механизме којима ће решавати то питање.

Ново руководство Универзитета у Београду званично започиње рад са новом академском годином, првог октобра, и то са са измењеним и допуњеним правилником о полагању испита и оцењивању. Факултети су дужни да воде статистику о полагању испита по предметима и роковима, а декан до 1. марта доставља извештај ректору.

Потпредседник Студентског парламента Милош Зељковић каже да на Економском факултету Универзитета у Београду не постоје предмети који имају пролазност испод 30 одсто.

„Међутим, постоје предмети на којима би требало да буде пролазност битно већа“, каже Зељковић.

Студент проректор Универзитета у Београду Милан Крстић рекао је да је у последњих неколико година највећи напредак на Факултету политичких наука био искорењивање слабе пролазности на појединим предметима који су важила на уска грла на читавом унверзитету.

Неки професори су сматрали да ће се овим изменама кршити професорска аутономија, са чиме се чланови Сената не слажу.

„Сви ми имамо одговорност према студентима. Другим речима, ако је вема лоша пролазност на одређеном предмету значи да неки проблеми са самим предметом постоје, или није добра настава или нешто друго“, рекао је декан Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се мешају појмови и истиче да аутономија није анархија.

„Ви имате одређена права и обавезе, ви учите децу, ви сте за то плаћени од државе и ви морате посао за који сте узели новац да завршите“, каже Ковачевић.

Факултет је дужан да размотри узроке лошег успеха на предмету уколико је успешност полагања на годишњем нивоу мања од 30 одсто и да пропише механизме којима ће решавати то питање.

Управо због ниске пролазности на појединим предметима, а има их неколико стотина, студенти се уписују у наредну годину са 48, а не са 60 бодова, односно не могу да очисте годину, како је било предвиђено Законом о високом образовању усвојеним 2005. године.

У овом тренутку, процењују професори, само тридесет одсто академаца освоји годишње свих шездесет бодова.

РТС

Није било фалсификовања и злоупотребе теста из математике на малој матури, утврдило Прво основно јавно тужилаштво уз напомену да нема елемената кривичног дела, саопштило је Министарство просвете.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да је Прво основно јавно тужилаштво утврдило да није било фалсификовања и злоупотребе теста из математике на овогодишњој малој матури.

Прво основно јавно тужилаштво, након прикупљених потребних обавештења, извршене истраге и увидом у извештај МУП-а, а у вези са могућим фалсификатом и злоупотребом теста из математике у оквиру завршног испита у основном образовању и васпитању 2011/12. године, утврдило је да нема довољно елемената да пријављено дело окарактерише као кривично дело, навело је Министарство.

У извештају Првог основног тужилаштва се наводи да на основу прикупљених доказа оригинал теста и прекуцаног теста – фалсификата, прибављени тестови не одговарају оригиналу, као и да се на основу изјава градјана који су пријавили дело утврђује да су сви спорни тестови прибављени после полагања завршног испита, наводи се у саопштењу.

О томе су у својим изјавама посведочили ученици школе које су тестове прибавили.

Такође, ниједан грађанин са којим је обављен разговор, није посведочио о томе да је до прибављања тестова дошло пре полагања завршног испита, истиче се у саопштењу.

Из исказа више саслушаних одговорних лица који су учествовали у процесу припреме, штампања и решавања теста – запослених у ЈП „Службени гласник“, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, ОШ „Раде Драинац“ и ОШ „Браћа Барух“, утврђено је да су примењене најстрожије мере надзора.

На завршном испиту у ОШ „Раде Драинац“, где је наводно дошло до злоупотреба, резултат на испиту је био у просеку 9,7 бодова и ниједан ученик није оцењен са максималних 20 бодова.

На основу тих података, Прво основно јавно тужилаштво сматра да нема места кривичном гоњењу.

Министарство просвете наглашава да ће и убудуће током припреме и реализације завршних испита предузимати све неопходне мере да би они били спроведени на законом прописан начин, а да ће сваки покушај нарушавања процеса спровођења завршног испита бити истражен.

РТС

Потез муфтије Муамера Зукорлића и објављивање фатве којом се ученицима и родитељима забрањује присуство часовима веронауке у школама апсолутно је недопустиво, каже министар просвете Жарко Обрадовић.

Министар просвете, образовања и науке Жарко Обрадовић осудио је наредбу Муамера Зукорлића којом се, у средњим и основним школама у Србији деци забрањује учење исламске веронауке, оценивши да такав став муфтије представља дубоко мешање вере и политике у образовни систем

Обрадовић је новинарима у Скупштини Србије рекао да је то апсолутно недопустиво.

Образложење које је написано у тој наредби је срамотно. Зукорлићу неке ствари очигледно нису јасне или покушава да их јавности представља на другачији начин, рекао је Обрадовић.

Министар је објаснио да састав вероучитеља какав је сада постоји већ четири године и да њих предлажу верске заједнице. Списак је раније потврђивало Министарство вера, а сада то чини владина Канцеларија за вере и прослеђује га школама.

То само по себи довољно говори, закључио је Обрадовић.

Мешихат Исламске заједнице у Србији којим руководи муфтија Зукорлић издао је јуче фатву, односно наредбу којом се од родитеља тражи да не пуштају децу на верску наставу коју у школама држе вероучитеји лојални Исламској заједници Србије на чијем челу је реис-ул-улема Адем Зилкић.

РТС

Ne znam kako ću ćerku sad da pošaljem u školu. Ona neće ni da čuje da ide tamo jer se plaši, kaže Ivan Stevanović iz Vranja

Devojčica za koju otac tvrdi da je dobila šamar

VRANJE – Van pameti!

– Snežana Nikolić, učiteljica koja predaje u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vranju, na času mi je šamarala ćerku. Moje dete sad ne sme da ode u školu, ima traume od nje. Noćima ne spava, budi se i bunca od stresa.

Ovako je počeo priču za Kurir Ivan Stevanović iz Vranja, otac šestogodišnje J. S., koju je, kako Ivan tvrdi, učiteljica išamarala na času. Prema njegovim rečima, u petak je tokom velikog odmora došao u školu da odnese ćerki da jede, a zatekao je užasan prizor.

– Ušao sam u školsko dvorište i video kako mi dete sedi i plače. Jedva sam je smirio, a ona mi je rekla da joj je učiteljica udarila šamar. Bio sam zgrožen, pitao sam je šta je uradila. Ona mi je kroz suze odgovorila da je zviždala i da je to mnogo iznerviralo učiteljicu. Zatim sam otišao kod učiteljice Snežane da vidim šta se zapravo desilo – priča Stevanović.

Prema njegovim rečima, učiteljica mu je rekla da je mahinalno udarila njegovu ćerku. Potom je objašnjavala kako su svi počeli da trče na veliki odmor, na vratima su se pogurali, a onda ju je ona ošamarila.

– Ne znam kako ću dete sad da pošaljem u školu. Ona neće ni da čuje da ide, jer se plaši. Dete je istraumirano. Ne znam šta ću da radim – kaže razočarani otac.

Pokušali smo da dobijemo direktora u školi, ali on se nije javljao na telefon. Pozvali smo ga na kućni broj, na koji se javila njegova supruga i rekla nam da nije kod kuće.

– Pretpostavljam da ga službeno tražite, pa ga pozovite na broj u školi – kazala je ona.

Učiteljica: To dete je bolesno!

Pozvali smo učiteljicu Snežanu Nikolić, a ona nije mogla da veruje zbog čega je zovemo.

– Ovo je strašno! Prvo proverite zdravstveno stanje deteta i njegovog oca, pa me onda zovite. Dete je, bre, bolesno, ima psihičkih problema. Ne mogu više da živim ni od male ni od njenog oca. Nisam je udarila, ja sam je zadržala da ne udari drugo dete. Ona stalno vuče decu, pljuje, zviždi, viče. Nemoguća je – kaže Snežana.

Otac: Tužio sam direktora

Ivan Stevanović je presavio tabak.

– Pošto sam ceo slučaj prijavio prosvetnoj inspekciji, kad su oni otišli u školu da naprave zapisnik, direktor i učiteljica su sve negirali. Iako je ona meni priznala da mi je udarila dete, nije htela da to kaže i pred inspekcijom. Zato sam podneo tužbu i protiv nje i protiv direktora – kaže Stevanović.

КURIR

Посланици Скупштине Србије завршили су  начелну расправу о изменама закона о високом образовању, а рад настављају  разматрањем неколико међународних споразума. Изменама Закона о високом образовању биће омогућено да и ове године студенти могу да упишу наредну академску годину о трошку буџета с освојених 48 бодова, а не максималних 60, како је то тренутно прописано.

Предвиђено је и да се постепено смањује број испитних рокова. Тако ће у школској 2012/13. години број испитних рокова бити шест, у 2013/14. биће пет испитних рокова, а 2014/15. четири.

Расправа о амандманима на овај закон предвиђена је у четвртак 27. септембра.

На дневном реду седнице, која се наставља сутра у 10 сати, јесте и потврђивање Споразума о међусобном признавању замене возачких дозвола између Владе Србије и Владе Италије и Споразума Србије и Словачке о социјалној сигурности.

Посланици треба да размотре и потврђивање Споразума Србије и Аустрије о социјалној сигурности и Споразума Србије и Босне и Херцеговине о узајамном заступању у пружању конзуларне заштите и услуга у трећим земљама.

РТВ

Родољуб Шабић забранио обраду података о адреси становања, бројевима телефона и и-мејл адреси ученика у оквиру програма Бус-плус. Наложено да се о мерама заштите података ученика обавесте све школе.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности забранио је Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ обраду одређених личних података ученика основних школа који се узимају у пословању Бус-плус програма.

Бус-плус предузео неопходно

Систем Бус-плус саопштио је данас да није било никакве злоупотребе личних података основних школа приликом издавања Бус-плус картица.

По захтеву Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности већ су предузете све неопходне мере, које ће бити испоштоване у потпуности, наводи се у саопштењу.

Повереник је донео те одлуке након што је, поводом обраћања више грађана у вези са проблемима у реализацији такозваног Бус-плус програма, извршио надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности од стране предузећа „Апекс солушн технолоџи“.

Повереник Родољуб Шабић изјавио је да је поступак надзора спроведен поводом представки у којима је указивано да су ђацима основних школа подељена два обрасца, које родитељи треба да попуне, један под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“, а други под називом „Захтев за приступање Плус бенефитпрограму“, при том без напомене да наведени други формулар није обавезно попунити и да исти служи искључиво у маркетиншке сврхе.

Шабић је саопштио да је забранио Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ даљу обраду података: адреса становања, број мобилног телефона, број фиксног телефона и и-мејл адреса који су садржани у подацима под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“.

Повереник је наложио да се у свим достављеним попуњеним обрасцима у папирном облику ти подаци избришу (о чему ће сачинити посебан записник), јер за обраду наведених података не постоји правни основ. То је потребно учинити три дана од дана пријема решења.

И у вези са Обавештењем о обради, које се налази у оквиру обрасца „Захтев за приступање Бус-плус бенефит програму“, предузећу „Апекс солушн технолоџи“ наложено је да, ради отклањања других повреда Закона о заштити података о личности, у обрасцу јасно, недвосмислено назначи ученицима, односно родитељима да нису у обавези да дају податке тражене тим обрасцем, односно да нису у обавези да га попуне.

Друштву је, такође, наложено да све основне школе са територије града Београда које прикупљају податке ученика упозна са одговарајућим мерама заштите података, истакао је Шабић.

РТС

Директори школа још без лиценци. Спорни стандарди о знању и вештини будућих школских менаџера. Почетак обуке очекује се до краја године. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Иако је прича о лиценцама коју сваки директор школе треба да има, како би могао да стоји на челу једне образовне установе годинама актуелна, ниједан директор је још није добио јер обука није ни почела.

Спорни су стандарди који прецизирају вештине и знања које директор треба да поседује, а који су неопходни за почетак обуке. Они су враћени Заводу за вредновање квалитета образовања на дораду, а почетак обуке очекује се до краја године.

И врло добар професор може понекад да буде не тако успешан директор, јер му недостају менаџерске вештине. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Милорад Антић из Форума стручних средњих школа каже да су преко 50 одсто професори физичког васпитања и 20 одсто учитељи. Форум сматра да нису довољно стручни и способни за обављање таквих послова.

„У школама се све плаћа, од израде распореда часова до израда годишњег програма рада школа“, каже Антић.

Већина директора прихвата најаваљену обуку, али очекује прецизна правила.

Дејан Недић из Душтва директора Србије каже да има оних који праве отпор, али генерално су за додатно школовање, али уз дефинисане принципе и правила и без неког силног предавања.

„Мада, у неким земљама, на пример у Немачкој, директори су доживотни, лиценце су доживотне, али ми нисмо Немачка, ми се морамо прилагођавати нашој земљи“, каже Недић.

Садашња позиција директора није лака, већ веома оптерећујућа и трпи притиске, што се одражава на квалитет наставе, тврде представници Национално-просветног савета.

Десанка Радуновић из просветног савета каже да имају премало права, превише одговорности која се захтева од њих, а не дају им се услови да они раде онако како сматрају да треба.

„Имате колеге које су изнеле податак да имате скоро једну трећину школа са в.д. директорима, јер нико не жели то да ради“, каже Радуновићева.

У Министарству очекију да ће постојеће проблеме решити стандарди и увођење лиценце за директора.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке истиче да је то једна врста улазнице јер ће се доста тога показати да ли знају или не знају, поготову када је у питању организација рада, закони.

„Онај ко не буде положио он ће онда сам схватити да не треба да буде директор, па ће се вратити на своје радно место где ће дати већи допринос“, рекао је Костић.

Превасходна дужност директора је, подсећају надлежни, да обезбеди добар амбијент у школи, наставнички кадар и квалитетну наставу. Мерило његовог успеха биће, пре свега, знање и постигнути резултати деце и задовољство родитеља.

РТС

Na sudu nastavnica OŠ “Kralj Petar Prvi” priznala je da je na heroinu od 1996. godine i da ga je uzimala ušmrkavanjem, a da niko u školi u kojoj je radila nije znao.

Aleksandra Milivojević, priznala je danas pred Višim sudom u Nišu da se drogira petnaest godina. Milivojevićeva je uhapšena 27-og oktobra prošle godine u blizini škole u kojoj je predavala, prilikom kupovine heroina. Pred sudom se branila navodnim neznanjem da je posedovanje droge za sopstvenu upotrebu krivično delo.

“Priznajem da sam 27. oktobra 2011. godine kupila 0,15 grama heroina od Tamare Nikolić. Heroin koristim od 1996. godine, uzimala sam ga ušmrkavanjem. Smatrala sam da nisam zavisna i nikada se nisam lečila. Posle ovog događaja javila sam se Zavodu za mentalno zdravlje, oni su utvrdili da ne postoji zavisnost nego zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Drogu više ne uzimam”, iznela je u svojoj odbrani Milivojevićeva.

Tamara Nikolić, kojoj se sudi zbog dilovanja droge, priznala je da je nastavnici prodala heroin.

“Ona me je tog dana pozvala telefonom i pitala me da li sam preuzela heroin od čoveka od koga sam ga nabavljala i da li može da dobije jednu dozu, jer je i ranije od mene kupovala drogu. Dogovorile smo se da se nađemo i ja sam joj predala paketić herioina, a ona meni 10 evra i 500 dinara, koliko je imala kod sebe. Ta količina droge košta 20 evra, pa smo se dogovorile da mi ostatak doplati kad bude imala novca”, kazala je na glavnom pretresu Nikolićeva.

Istina o narkomanskoj zavisnosti nastavnice biologije otkrivena je slučajno. Policija je pratila Tamaru Nikolić, zbog sumnje da diluje drogu i zatekla je dok je heroin prodavala Aleksandri. Ona je odmah uhapšena, dok je nastavnica odvedena u policiju nakon završetka časa, jer se po kupovini heroina vratila u školu.

“Ona je dugo bila na bolovanju, a čim se vratila na posao na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka izrečen joj je otkaz”, rekao je Džunić

Ukoliko bude osuđena, Milivojevićevoj preti kazna zatvora do tri godine.

Izvor: telegraf.rs

Држава за високо образовање издваја све мање новца, упозоравају на универзиту. Из буџета се исплаћују плате, али, како истичу, остали трошкови, који нису мали, готово да се не финансирају.

Посланици Скупштине Србије сутра ће гласати за измене закона о високом образовању којима ће се високошколским установама омогућити да сопствене приходе не уплаћују у буџет.

Исти услови за буџетске студенте

Услов за упис наредне године студија на факултетима у Србији требало би да, као и претходне године, буде освојених најмање 48 бодова. То предвиђа предлог измена закона о високом образовању, који би сутра требало да буде пред посланицима.

Уколико измене не буду усвојене, право да упишу наредну годину студија о трошку буџета имаће само академци са максималних 60 поена, каквих је око 20 одсто.

На факултетима кажу да држава обезбеђује плате, али оно што се готово и не финансира су остали трошкови рада факултета и универзитета који нису мали.

Пре три године дуг државе према Универзитету у Београду био је око 600 милиона евра, од те суме Електротехничком факултету дугује око 10 одсто.

Декан ЕТФ-а професор Миодраг Поповић каже да тај факултет добија око милион динара месечно за функционисање целог факултета. „Само трошкови грејања, воде, струје су већи од тога. Да не говоримо о опреми лабораторија, неопходном материјалу“, истиче Поповић.

Декан Машинског факултета у Београду професор Милорад Милованчевић наводи да држава том факултету даје 18 одсто месечних потреба. „То довољно говори. Гледате човека који плаћа кирију за своје радно место“, каже Милованчевић.

Многи факултети сопственим средствима обезбеђују свој рад.

За високо образовање одваја се 0,9 одсто бруто домаћег производа, а за науку 0,3 одсто, и та издвајања стално падају, опомињу професори. Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, наводи да се и даље образовање третира као потрошња.

„И даље се рачуна да је ту најлакше уштинути паре и мислити да то неће да кошта. Не – то ће много да кошта. Ако имате лош квалитет образовања, нећете то видети у мандату ове владе, или можда хоћете за две – три године. Али то ћете видети за десет година“, истиче Ковачевић.

Законом о високом обрзовању усвојеним 2005. године, Влада и универзитети сваке године морали би да потписују уговор о финансирању. Међутим, та одредба се још не примењује.

„Кад у уговору нешто пише, ви планирате. Имате та средства, и можете нешто мало дугорочније да гледате. Ми живимо од данас до сутра“, наводи Бранко Ковачевић.

„Мислим да се то намерно ради, јер Влада није сигурна да ће та средства која напише у уговору моћи и да гарантује“, истиче ректор Београдског универзитета.

Министар Жарко Обрадовић каже да ће начин финансирања бити бољи 2014. године, када услов за упис студентата буде 60 бодова, када се буду тачно знале квоте и када очекује побољшање економске ситуације у земљи. Осим тога, подсећа, многа питања, биће регулисана стратегијом образовања.

РТС