Izvor:dnevnik.rs U Srbiji za tri dana počinje nastava u školama, ali je već izvesno da će u klupama biti manje prvaka, jedan broj nastavnika postaće tehnološki višak, a ministar prosvete Žarko Obradović kaže da će tačan broj ljudi koji će otići iz prosvete biti poznat do 10. septembra

Povodom pregovora vlade i sindikata o poboljšanju materijalnog položaja Obradović očekuje da će, iako su sindikati tražili više novca nego što je vlada ponudila, protokol ipak biti potpisan.

„Očekujem potpisivanje protokola nakon rebalansa budžeta i usvajanja seta finansijskih zakona, kojima će biti definisane ekonomske mogućnosti države i da li ima mesta i u kom procentu da plate budu veće u ovoj godini“, navodi ministar u intervjuu Tanjugu.

Na početku nove školske godine ponovo su aktuelne liste tehnoloških viškova zaposlenih u prosveti, a prema rečima Obradovića, tačan broj ljudi koji će otići iz prosvete biće poznat do 10. septembra.

„Još nismo u situaciji da damo broj, ali iz dosadašnjeg iskustva stalno se pominju hiljade i hiljade, a onda se to svede na 100 do 200 osoba. Ja očekujem da će tako biti i ove godine“, rekao je Obradović u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji povodom početka nove školske godine.

Po školskim upravama se prave liste tehnoloških viškova, kaže ministar i naglašava da se taj posao obavlja zajedno sa sindikatima. Kao što postoje liste tehnoloških viškova, ima i škola koje traže nastavnike upravo sa te liste, rekao je ministar i objasnio da tek ako nastavnik, učitelj ostane bez ijednog časa, postaje tehnološki višak.

Inače, za ljude koji odlaze iz prosvete nema socijalnog progama. Ranije je postojala obaveza države da plaća zaposlenog koji je proglašen tehnološkim viškom do pune norme, dok ga ne preuzme druga škola, ali toga više nema. Tehnološki viškovi, kako navodi ministar, nastali su kao rezultat promena u obrazovanju tokom prethodnih godina.

„Od oko 80.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama njih 29.000 nema pun fond časova, jer je uvedeno više izbornih predmeta, oglednih predmeta, smanjen je broja nekih časova“, rekao je Obradović.

Prema procenama, 3. septembra u školu će krenuti 75.000 prvaka, 2.000 manje nego prošle godine, rekao je ministar prosvete i nauke. Inače, za poslednjih deset godina broj prvaka opao je za oko 10.000. Godine 2000. bilo je više od 85.000 prvaka, a najmanji broj zabeležen je 2006. kada je u prvi razred upisano 69.000 mališana.

Loša demografska situacija primorala je prosvetne vlasti da prethodnih godina zatvori i nekoliko hiljada odeljenja, najviše u seoskim i ruralnim područjima, ali i u gradskim sredinama. Model finansiranja po učeniku, koji će uslediti 2014/15. godine, pokazaće koliko je zaista viška u prosveti, rekao je Obradović i istakao da, međutim, taj koncept neće biti primenjen ukoliko ne bude obezbeđen novac za ekonomsko-socijalni program.

Ministarstvo je i ove godine za sve prvake, kao i za učenike drugog, trećeg i četvrtog razreda, obezbedilo komplete besplatnih udžbenika na korišćenje. Projektom je obuhvaćeno 303.500 đaka, što je 2,87 miliona knjiga, rekao je minister, smatrajući da je akcija pokazala svrhu.

„Radujem se što mediji više ne govore o tome da li nam treba projekat, već se bave pitanjem koliko košta pribor za đačku torbu”, rekao je Obradović. Međutim, đaci se manje raduju, jer im je kalendarom rada za novu školsku godinu ukinut novembarski raspust.

„Tako je planirano da ove godine bude realizovan nastavni plan i program. Kalendar je primeren obavezama u toku školske godine i broju radnih nedelja“, kratko je prokomentarisao ministar ovu odluku.

Govoreći o odeljenjima koje fakulteti otvaraju van svog sedišta, a nemaju dozvolu za rad, Obradovć je podsetio da mogu raditi samo akreditovane ispostave i najavljuje da će od jeseni biti zatvorena isturena odeljenja fakulteta koja nemaju dozvolu za rad.

Iz Ministarstva podsećaju da visokoškolska ustanova može obavljati delatnost u sedištu ustanove, ali i van sedišta, ako ima dozvolu za rad, i ističu da će od oktobra početi kontrola kako domaćih, državnih i privatnih fakulteta, tako i stranih ustanova.

Studenti neće biti oštećeni jer će moći da nastave školovanje u sedištu fakulteta, navode u ministarstvu. Komentarišući informacije prema kojima su neki fakulteti zabranili budžetskim studentima na doktorskim studijama da izlaze na ispite jer država za njih uplatila školarine, Obradovih je naveo da za prethodne dve godine država finansirala 1.653 doktoranata.

„Mi smo tražili od fakulteta da nam dostave spiskove, da bi znali o kojim studentima je reč i da bi i studenti znali da su za njih obezbeđena sredstva“, rekao je Obradović i naveo da spiskovi, međutim, još nisu dostavljeni.

Obradović je najavio da će vlada početkom septembra usvojiti strategiju razvoja obrazovanja.

„Mada to nije naša obaveza, tekst će biti dostavljen Skupštini Srbije gde bi trebalo da bude javno čitanje strategije, jer želimo da se što više poslanika upozna sa njenim sadržajem pošto tangira različite oblasti“, rekao je Obradović.

Ajmo stručnjaci svi po platu…

Milivoje Spasić je 30 godina direktor OŠ “Sveti Sava” u Klokotu na Kosovu i za to vreme je u njoj zaposlio celu porodicu.

Sin je šef računovodstva, snaja je psiholog i predaje ruski jezik i građansko vaspitanje, a supruga je bibliotekar, nastavnica biologije, hemije i po tvrdnjama meštana, direktorka škole, ali preko kosovskih institucija, objavljuje Blic.

– Supruga Milivoja Spasića je od decembra 2011. godine direktor škole preko kosovskih institucija, gde prima platu od oko 330 evra. Na to mesto došla je pošto je njen suprug u školi zaposlio sina direktora departmana za obrazovanje u okviru kosovskih institucija, pa se ovaj njemu revanširao. Ovo je slučaj za istoriju, jer se nikada nije desilo da supružnici budu direktori iste škole – priča za “Blic” meštanin Klokota i moli da ostane anoniman jer je, kako kaže, Milivojev rođeni brat Srećko predsednik opštine Vitina, i svako ko mu se zameri rizikuje da izgubi posao i ugrozi porodicu.

– Srećko kao predsednik opštine Vitina nikada nije reagovao na žalbe o nepotizmu u školi, budući da je reč o njegovom rođenom bratu i snaji. Verujemo da bi odmah reagovao da je neko drugi bio u pitanju – dodaje sagovornik “Blica”.

Milivoje Spasić odgovara da je sve radio po zakonu i da nije on kriv što su baš njegovi bližnji bili najstručniji za pozicije u ovoj školi.

Spasić rukovodi školom još od 1981. godine, sa malim prekidom 2008. godine kada je bio smenjen. Na njegovo mesto postavljen je profesor hemije Zoran Pavić, koji je, pričaju meštani, bio odlučan da zavede red u školi pa je otpustio sve kumove, pobratime i ostale Milivojeve rođake. Ubrzo je, međutim, smenjen i to, pretpostavlja se, pod pritiscima predsednika opštine Srećka Spasića.

– Oni su i za druge svoje rođake našli uhlebljenje u prosveti. Direktorova kuma na Poljoprivrednom fakultetu predaje matematiku i uništava generacije – dodaje sagovornik Blica.

BLIC

Првог дана школске 2012/13. године у клупама је 2.000 првака мање него прошле године, око 73.000, а демографска ситуација је условила да по Србији постоји велики број одељења са мало ђака, рекао је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Наша мрежа школа не одговара демографској ситуацији, људи су се, тражећи посао, селили породично, рекао је Обрадовић новинарима након посете ОШ „Краљ Александар И“ у Пожаревцу и најавио да ће 2014/15. почети примена модела финансирања по ученику.

Међутим, према речима министра Обрадовића, ако не буде обезбеђен кредит за социјално-економски програм, пошто се очекује вишак запослених у неким школским управама, овај модел неће стартовати.

Како каже, постојаће три нивоа финансирања, републички, покрајински и из локалне самоуправе. Обрадовић је навео да се у 16 школа спроводи пилот пројекат финансирања по ученику.

„До краја ове школске године биће направљена формула за обезбеђење финансијских средстава“, рекао је Обрадовић поводом почетка школске године.

Говорећи о безбедности деце, Обрадовић је рекао да је ситуација боља од када је крајем прошле године отворена СОС телефонска линија, за пријаву насиља над децом.

„Важна је сарадња родитеља, наставника, ученика и локалне самоуправе“, рекао је Обрадовић и подсетио да у школама постоје тимови за превенцију насиља.

Школска година за 900.000 ђака основних и средњих школа у Србији званично почиње данас.

У већини новосадских основних школа свечани пријем за ђаке прваке одржан је у петак, када су се упознали са својим учитељицама, новим другарима и окружењем, али и оним што их чека у даљем школовању.

РТВ

РТВ

Неки од вас сигурно се сећају плавих униформи које су биле обавезан „модни детаљ“ за основце. Да ли због униформе или васпитања – однос према учитељима и наставницима у то време био је другачији.

Данас у школама ђаци носе оно што желе, а неки се тако и понашају.

Међутим, постоје школе које су увеле кодекс облачења и понашања.

Око 900 хиљада ђака враћа се у школске клупе. Почетак школске године скоро два и по месеца распуста тешко ће пасти ђацима, па стручњаци позивају на стрпљење. Поједини синдикати просветних радника најављују протест.

После два и по месеца одмора, око 900 хиљада ђака је поново у школским клупама. Неки од синдиката просветних радника већ су најавили протест. Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић: Све школе крећу на наставу

Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић је рекао да за данас у Београду имају најаву штрајка једног синдиката од четири репрезентативна.

Међутим, како је рекао, ипак ће све школе кренути на време са наставом, јер су неки унутар тог синдиката одустали од своје првобитне намере и рекли да ће радити 30 минута.

„Очекујем да ће се тим примером повести и остали и да ће све школе радити на време“, навео је Обрадовић.

Док су током лета учионице биле празне, школска дворишта била су места за разбибригу – дружење, рекреацију, па и одмарање. Помисао на обавезе, код многих изазива отпор и нервозу.

Ђаци кажу да већ осећају притисак због обавеза које су пред њима, напомињући да ће се због топлог времена тешко натерати на учење.

Они млађи, прибојавају се петог разреда, и обимнијег градива. Кажу да би волели да има више спорта и учења кроз игру.

Повратак раду, чак и после много краћег одмора, ни одраслима не пада лако. То не заборављају наставници, па ће, кажу, имати стрпљења. То саветују и родитељима.

„Врло често чујемо како родитељи плаше децу. Е, сад је почела школска година, нема игре, дружења и томе слично. Наравно, тако ћемо створити отпор према школи. Школа је место где ће бити дружења, нових љубави, где ће овладавати новим знањима, новим вештинама“, напомиње школски психолог Гордана Косановић.

На школским састанцима договарају се новине, како би деци школа била занимљивија. Најављује се више учења у природи и практичне примене градива.

Директорка ОШ „Михајло Петровић Алас“ у Београду Весна Недељковић сматра да је примена функционалног знања најважнија, тако да се планира посета музејима и позориштима, амбијентална настава.

„Нама локација иде на руку, па се могу посећивати Калемегдан или Студентски парк, Кнез Михајлова улица, али у сврху знања и примене знања у оквиру света око нас, природе и друштва, историје или било ког другог предмета, додаје Недељковићева.

Почетак и ове школске године у знаку је незадовољства просветара.

Зоран Костић из Министарста просвете и науке поручује да свако нека тражи своја права, али у складу са законом.

„Нема једнодневне обуставе рада, тога нема у закону и ја упозоравам да се то не ради. Једночасовна опомена је оно што могу да раде, у многим школама то није ни најављено“, каже Костић.

Школско звоно данас се неће огласити само у школи у Турековцу крај Лесковца. Због реновирања, ђацима те школе година почиње 10. септембра.

РТС

У основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, 12 наставника учиће у петом разреду само једног ђака. Осећам се као да сам из краљевске породице, каже једанаестогодишњи Лазар.

У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200.000. Мањак ученика створио је вишак наставника, а у све више школа, највише сеоских, предавача има колико и ђака. Њих укупно 12 у основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, у петом разреду учиће ове године, само једно дете.

Једанаестогодишњи Лазар Цветковић из засеока Дубова на обронцима Жељина, има ту привилегију, или се бар за сада тако осећа.

„Осећам се као да сам из краљевске породице. Чак 12 наставника долази само да би мене учили, а неки прелазе и 60 километара“, каже Лазар.

Наизменично, три наставника сваког дана ће му држати дупле часове. План и програм су већ направили, а за наставу се припремају као да ће у учионици од од око тридесетак квадрата бити пуна ђака.

„Не могу потпуно да се изразим у одељењу са једним учеником, али све у свему, корисно и за њега и за нас“, каже Лазарева наставница биологије Весна Тошић.

Лазару неће недостајати ни друштво у школском дворишту. У шестом и осмом разреду је још 11 ученика. У седмом нема ниједног, а од ове године ни у првом. Нажалост, првака неће бити ни наредне године.

„Ако се школа затвори, следује нам Краљево и околна села, објашњава Александра Пеић, наставница енглеског језика.

Да би задржали дневнике и продужили живот овој сеоској школици, која је не тако давно имала и по 600 ђака, неки од наставника ушли су и у пројекат „Друга шанса“.

Четворо наставника је тренутно ушло у пројекат и већ су на обуци, потврдила је директорка матичне школе у Ушћу на Ибру.

Ништа против да седне у клупу, ако ће то да продижи и живот селу, нема ни домаћица школе Драгица Банковић.

Можда и не буде требало јер уз Лазара у породици Цветковић стасава мала Сара која ће, како каже њен брат, бар што се тиче образовања, имати третман „као у краљевској кући“.

ртс