HRVATSKU PESMU JE ODOBRILO MINISTARSTVO?

Pesma „Spustila se gusta magla“, koju deca uče u četvrtom razredu, preporučena je nastavnim planom, tvrdi izdavač

BEOGRAD – Ko peva, zlo ne misli.

Melodija hrvatske pesme „Spustila se gusta magla“, koju po mnogim forumima nazivaju ustaškom himnom, a nalazi se u udžbeniku za četvrti razred osnovne škole, preporučena je Nastavnim planom i programom.

To je za Kurir izjavila Jasmina Krnjajić iz izdavačke kuće „Nova škola“, koja je objavila udžbenik „Pevam, sviram, slušam“.

– Od 2006. godine posedujemo licencu, odnosno dozvolu za izdavanje udžbenika, koju je odobrilo Ministarstvo prosvete – kaže ona.

Podsetimo, sporna numera ima isti naziv i melodiju kao ona sledbenika Ante Pavelića, ali reči su drugačije.

Žarko Obradović, ministar prosvete, i dalje se ne javlja na pozive Kurira, ali oglasio se Sektor za razvoj obrazovanja.

– Odobravanje udžbenika je u nadležnosti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog saveta. Oni daju stručnu procenu o kvalitetu rukopisa. Zavod obavlja pripremu nastavnih planova i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a Savet donosi nastavne planove i programe – kazali su oni.

Jelena Miličević, savetnica za muzičko obrazovanje Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, kaže da joj nije poznata narodna pesma „Spustila se gusta magla“.

KURIR

Ове школске године уписано је више од 2.000 ромских првака. Од 2005. до 2010. године број Рома у основним школама већи је готово 30 одсто. Повећава се и број ромске деце у средњим школама и на факултетима.

У ђачку клупу, ове школске године, први пут је село око 2.000 ромске деце, што је 10 одсто више него лане. Њихово активније укључивање у образовни систем и двогодишњи пројекат у ОШ „Бранислав Нушић“, показатељи су да се жеља и добра воља исплате.

Први кораци су најтежи, али најважнији. После двогодишњег пројекта, резултати су очигледни.

„Поред наше наставнице имамо и учитеља Тонија. Он нам све помаже и тако ћемо све научити. Ко рано ради, две среће граби“, порука је деце ОШ „Бранислав Нушић“.

Учитељици Александри Поповић најважнији је њихов успех, њихов осмех када напишу своје име и презиме, када прочитају нешто. Најлепшим успехом се, такође, сматра и када учитељ види да је дете задовољно.

Међутим, успех није могућ без педагошких асистената. Помажу и првацима, али и старијим ђацима. Уче са њима, одлазе у њихове куће да би и родитеље убедили у важност школе.

Педагошки асистент ОШ „Краљ Петар Први“ у Нишу Адријана Аметовић наводи пример девојчице која је завршавала осми разред и која је хтела да упише средњу школу, али родитељи нису дозвољавали.

„Сате и сате смо провели разговарајући са њима, на крају је отац попустио и дозволио да упише средњу школу“, каже Аметовићева.

У 2006. години студирало је 70 Рома, а 2011. године било је 178 ромских студената.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић каже да би резултати изостали да закон није промењен, а да су резултати нешто што се мора поштовати.

Европска унија је са 11 милиона евра помогла социјалну инклузију.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер каже да ЕУ обећава наставак помоћи.

„Ове недеље настављамо са донацијама, 131 школа ће примити лаптопове и паметне табле, а у пет школа испоручићемо такозване паметне спратове, односно посебан систем информационе технологије“, рекао је Дежер.

Некада су Роми ишли у специјалне школе. Када су заједно са осталим вршњацима, кажу да се сви у разреду лепо друже и како ће тако бити „заувек док смо живи“.

Излазак из зачараног круга сиромаштва подразумева још много посла, али напредак охрабрује.

РТС

БЕОГРАД – На данашњој седници Конференције универзитета Србије, која окупља ректоре високошколских установа, биће расправе о лакшим условима за упис студената на следећу годину студија, већим буџетским квотама и прихватљивијим школаринама.

Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић најавио је да ће на седници, осим ректора, учествовати и министар просвете и науке Жарко Обрадовић, као и представници Студентске конференције универзитета Србије.

Подршка министра

Миша Живић, председник СКОНУС-а, каже за „Правду“да је данашња седница добра шанса да студенти размене ставове са министром и ректорима, и да виде какве су њихове реакције на захтеве студентске кампање „Десетка за Србију“.

– КОНУС не може да донесе одлуке које ће испунити наших 12 захтева, јер је за то неопходно да дође до измене Закона о високом образовању. Знамо да имамо подршку КОНУС-а, а данас ћемо имати прилику да разговарамо и са министром Обрадовићем и чујемо да ли ће нас и у којој мери подржати – каже Живић, и додаје да чињеница да је више од 50.000 студената током марта потписало петицију којом се захтева реформа високог школства сведочи о томе да је иницијатива СКОНУС-а крајње озбиљна и да значај и оправданост захтева препознаје велики број студената.

За буџет 48 бодова

Њихов основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 ЕСПБ бодова могу да се упишу у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде освојених 60 бодова. Међу захтеве спада и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања и доношење новог шифрарника занимања, будући да око 60.000 младих није препознато на тржишту због тога што стара класификација занимања није усклађена са болоњским звањима. Такође, тражи се и увођење социјалне димензије у систем финансирања, како не би били „блокирани“ одлични студенти који су слабог материјалног стања.

– Предају потписа планирамо за 24. април, а очекујемо да ће измене и допуне закона бити усвојене до јуна – каже Миша Живић.

Академци истичу и да не траже да уче мање, већ да свако ради свој посао, да факултети коначно реформишу наставне садржаје и студијске програме и да смање степен оптерећења.

Правда

NAŠA PRIČA – Zašto pojedini roditelji žele da upišu decu u obrazovne ustanove van opštine u kojoj stanuju

Beograd – Veća ponuda stranih jezika i fakultativnih aktivnosti, atraktivna lokacija, dobri direktori, ali i činjenica da određene škole pohađaju deca javnih ličnosti, samo su neki od razloga zbog kojih pojedini roditelji žele da upišu decu u školu van opštine u kojoj stanuju. Iako se zahtev za upis u obrazovnu ustanovu kojoj dete teritorijalno ne pripada formalno podnosi do 15. februara, uprave škola i posle tog roka izlaze u susret roditeljima, koji u potrazi za „idealnom“ školom, a još više učiteljicom, sve češće traže „vezu“.

Pojedine centralne beogradske škole već godinama su „na glasu“, a na teritoriji svake opštine izdvaja se bar po jedna škola kao „najbolja“. Sagovornici Danasa tvrde da su podele na dobre i loše škole neosnovane, jer nema parametara na osnovu kojih bi se merila njihova uspešnost, niti na nivou države postoje kriterijumi za bilo kakvo rangiranje obrazovnih ustanova.

Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, kaže za Danas da „verovatno postoje škole na glasu“, ali da ne zna „da li su elitne po mestu na kome se nalaze ili po rezultatima“. Ona kaže da bi dozvolila roditeljima da biraju školu ako smatraju da je to za njihovo dete dobro, ali da bi trebalo da se podrobno raspitaju i naprave dobru procenu. Radosavljevićeva, međutim, ukazuje da su deca koja idu u školu van teritorije opštine na kojoj stanuju izolovana od društva iz neposrednog okruženja i da im je uskraćeno druženje od kuće do škole, zajedniči rad domaćih zadataka i slične aktivnosti.

– Deca treba da se upišu u školu kojoj teritorijalno pripadaju, jer je normalno da se u svojoj lokalnoj sredini osećaju kao kod kuće. Direktori pojedinih centralnih beogradskih škola već godinama prave imidž svojih škola, ali je to uglavnom bez pokrića, jer pouzdano znam da su uslovi nastave i učenja svuda isti. Direktori privlače roditelje raznim EPP sadržajima i ličnim kontaktima da bi sebi povećali broj đaka i da ne bi imali tehnološke viškove, ali time drugima prave problem. Ne znam po čemu su ekskluzivne škole poput „Drinke Pavlović“ ili „Skadarlije“, osim po lokaciji – kaže za Danas Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola.

Direktor OŠ „Skadarlija“ Anđelko Kunarac tvrdi da ova škola na nacionalnim testiranjima i takmičenjima postiže veoma dobre rezultate, kao i da je među najboljim u Beogradu po uspehu koji su učenici postizali na kvalifikacionom ispitu.

– Škola nudi veliki broj fakultativnih aktivnosti, od kojih neke nisu besplatne, ali su roditelji spremni da plaćaju. Osim dva obavezna strana jezika, uveli smo grčki kao fakultativan, a od nedavno se uči i kineski. Svake godine radimo istraživanja potreba roditelja i učenika, da vidimo šta oni žele i idemo unapred da bismo se prilagodili promenama u društvu – kaže Kunarac. Oko 25 odsto đaka ove škole teritorijalno ne pripadaju „Skadarliji“, a ambiciozniji i imućniji roditelji se, kako kaže, odlučuju da tu upišu decu jer žele atraktivnu i dobru školu.

Goran Vilotijević, dugogodišnji direktor OŠ „Banović Strahinja“, koja je takođe popularna, ističe da svake godine upišu jedno i po odeljenje prvaka koji žive van područja ove škole. Vilotijević kaže da to nije moda, već želja roditelja da im deca „lepo i bezbedno uče“. On podseća da je u poslednjih pet-šest godina zaposleno 50 odsto novog nastavnog kadra, škola je uređena i osavremenjena, a sve to je rezultiralo povećanjem broja đaka sa 627 na 850 učenika.

– Mogućnost da se škola bira dovela je i do toga da se pojedine škole izbegavaju, jer u njima ima dosta romskih učenika. Takav slučaj je sa školom na Ledinama – kaže Radmila Dodić.

Danas

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (2)

Vannastavni programi biće deo radnog vremena nastavnika, a učenici će imati nedeljno najviše 25 časova obavezne nastave

Povećanje obuhvata dece predškolskog uzrasta i potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, obezbeđen prevoz za decu iz udaljenih mesta i siromašnih porodica, 22 do 25 učenika u odeljenju, boravak u školi od osam do 16 časova, raznovrsni vannastavni programi uračunavaju se u radno vreme nastavnika i u radno opterećenje učenika i finansiraju se na osnovu programa rada škole, novi načini ocenjivanja, kućne posete porodicama učenika, više gimnazijalaca i umetničkih škola, program karijernog vođenja i savetovanja učenika uzrasta od 15 do 18 godina, uvođenje majstorskog obrazovanja – samo su neke od novina koje predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011–2020”.

Dragana Koruga, koordinator radne grupe za „Rani razvoj i predškolsko obrazovanje”, kaže da je tom strategijom predviđena optimizacija mreže predškolskih ustanova (koja mora biti u skladu sa mrežom osnovnih škola), kao i obaveza lokalnih zajednica i samouprava da razmotre sve mogućnosti korišćenja postojećih kapaciteta, sa preuređivanjem i promenom namene objekata koji se ne koriste. „Dakle, prvo da se na najbolji način iskoristi sve što imamo, pa onda da se gradi i dodaje”, ističe Koruga.

Na pitanje da pojasni šta se podrazumeva pod porodičnim jaslicama i putujućim obdaništima i putujući vaspitačima, ona objašnjava da su mnogi od ovih oblika i ranije postojali i bili su dobri.

– Treba ih oživeti, inovirati i standardizovati kako bi se obezbedila ujednačenost kvaliteta. Svaka zajednica će osmišljavati svoje modalitete. U strategiji su navedeni neki za koje se zna i koji već postoje, ali to ne isključuje razvoj novih. Posebno je važno povezivanje svih postojećih i novih oblika rada i programa i usluga sa potrebama dece i porodica, kao i povezivanje sa kulturnom ponudom i sadržajima namenjenim deci, sa nevladinim organizacijama i internacionalnim programima koji su se pokazali kvalitetnim – kaže Koruga.

Dr Ana Pešikan, koordinator radnih grupa za osnovno i za opšte, srednje i umetničko obrazovanje, kaže da su dva ključna izazova u osnovnoj školi to što ne završavaju sva deca osnovnu školu i što je nizak kvalitet znanja koje učenici stiču.

– Ključna mera je podizanje kvaliteta rada nastavnika preko njihove bolje selekcije, inicijalnog obrazovanja i sistema usavršavanja i profesionalizacije uloge nastavnika i uvođenje standarda kvaliteta –оbjašnjava sagovornica.

Ona kaže i da je veliki pritisak različitih sadržaja da postanu obavezni školski predmeti. Učenici su preopterećeni, radi se „široko i plitko”, pa je nužno prekomponovanje rada u školi: da se smanji opterećenje a podigne kvalitet. Neophodna je revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost, usklađenost i životna i socijalna relevantnost i smanjenje opterećenja učenika obaveznom nastavom (ne sme preći 25 časova nedeljno, u mlađim razredima ne više od 20 časova nedeljno).

U planu je, po rečima dr Pešikan, i razvijanje mehanizama podrške inkluzivnom pristupu u školama – dodatno obrazovanje nastavnika i kroz usavršavanje i u programima nastavničkih fakulteta, pravljenje registra dece s teškoćama i smetnjama u razvoju, saradnja ministarstava obrazovanja, zdravlja, socijalnih pitanja i državne uprave i lokalne samouprave na praćenju i unapređivanju primene inkluzije i na širokom informisanju javnosti o inkluziji, dobijanje sistematske pomoći od stručnog kadra koji je organizovan u centre pomoći i mobilne timove.

Na pitanje šta se još ključno menja u srednjem obrazovanju navedenom strategijom, dr Pešikan kaže da je činjenica da dugo traje proces zanemarivanja gimnazija – nije se ulagalo decenijama u njih, dugo je razaran njihov kvalitet i trenutni mali obuhvat je rezultat tog negativnog procesa. Zato će gimnazije imati prioritet u narednom periodu, odnosno znatno povećanje obuhvata učenika gimnazijama, ka polovini populacije učenika koji idu u četvorogodišnje srednje škole.

Upitana kako će se svi ovi ciljevi iz Strategije postići, s obzirom na to da je poznato da nema para, ona odgovara da je to pitanje za buduću vladu.

– Kakav god mi ekonomski razvoj predvideli za „Srbiju 2020+” osnovno pitanje je ko će taj razvoj da ponese ako nam generacije budu slabo obrazovane, ako njihove diplome budu samo papiri iza kojih ne stoji pravo i potrebno znanje i kompetencije. Ako Srbija hoće da uradi nešto sa svojim razvojem, to ne može bez adekvatno obrazovanog kadra. Pored toga, jedno je povećanje izdvajanja za obrazovanje, a drugo, još važnije, da to nije linearno izdvajanje za sve podsisteme, nego prema prioritetima koje upravo razmatra ova strategija – kaže dr Ana Pešikan i dodaje da se nada da će izbori, promene koje slede i strategija biti impuls da se otvori ozbiljna rasprava na najvišem nivou o funkciji obrazovanja u Srbiji u 21. veku.

Sandra Gucijan

Студенти ФОН-а освојили друго место на међународном такмичењу из области решавања пословних студија случаја. На престижном такмичењу учесници из целог света.

Студенти Факултета организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду освојили су друго место на дванаестом светском престижном такмичењу у решавању пословних студија случаја у Монтреалу у Канади.

У екипи ФОН-а били су Станислава Биволарервић, Бобан Ромић, Ана Ивановић и Младен Дикић, а ментор је била Весна Дамјановић.

Прво место освојио је тим студената Универзитета у Мелбурну, из Аустралије, док је треће место припало домаћину, Универзитету „Мек Гил“.

На такмичењу је учествовало девет најбољих пословних школа које су представљале универзитете из целог света.

Међу учесницима су били: „McGill Management International Case Competition“ и „Copenhagen Business School“ из Данске, „Otago University“ са Новог Зеланда, „University of Navvara“ из Шпаније, „University of South Carolina and University of North Carolina“ из САД као и „Nanyang Technological University“ из Сингапура.

Студенти су имали задатак да дефинишу нову корпоративну и маркетинг стратегију компаније „Кристи диџитал системс“ у року од 22 сата.

Након тога, своје решење представили су пред жиријем. Жири је имао 12 чланова, а чинили су га екперти из праксе водећих међународних компанија.

РТС

Број ромске деце у основним и средњим школама у Србији расте из године у годину, а све је више и ромских студената изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

„У 2010. години број ромских ђака у основним школама порастао за је за око 10 одсто“, казао је Обрадовић на скупу посвећеном социјалној инклузији у српском образовању који је одржан у београдском Центру Сава.

Према Обрадовићевим речима у средњим школама 2004. године било је 8,3 одсто ромских ђака, а 2010. године скоро 20 процената.

Министар је навео да на српским факултетима има 149 студената ромске националности, а примењују се и разне подстицајне мере, како би ова популација истрајала у школовању.

Он је истакао да у Србији расте и број деце у вртићима, па је сада готово 49 одсто деце обухваћено предшколским образовањем.

Министар је оценио да се и укључење деце са инвалидитетом у редовне школама успешно спроводи.

Обрадовић је указао да је образовање и вид борбе против сиромаштва и модел за лакше и брже запошљавање.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да не постоји право које је потребно више бранити од права на образовање и навео да у Србији има између 17 и 19 одсто деце која напусте и недоврше своје школовање.

„Потребно је да родитељи схвате колика је важност образовања за бољи живот њихове деце“, поручио је Дежер.

РТВ

U rešavanje problema male prolaznosti na ispitima uključio se i Univerzitet u Beogradu. Najdrastičnije na geografiji, gde 900 studenata ne može da položi jedan ispit

Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo,a drugde prestrogi kriterijumi profesor

POSLEDNjE studentsko upozorenje o “strah i trepet” profesorima i preobimnom gradivu, pristiglo sa Geografskog fakulteta, pokrenulo je Univerzitet u Beogradu (BU) da se ozbiljno pozabavi “uskim grlima” na fakultetima, koja smanjuju i prolaznost i broj diplomiranih studenata.

Poslednja analiza rađena prošle godine na BU pokazala je da od 2.928 predmeta, manje od trećine akademaca položi na vreme tek 334, a na 348 ispita pozitivne ocene dobije između trećine i polovine studenata.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, na čak 39 ispita prolaznost je manja od 30 odsto.

– Postoje tri predmeta na kojima je prolaznost izuzetno niska. “Mehaniku 3” prošle godine položilo je 60 od 400 studenata – kaže, za “Novosti”, Nebojša Živanović, student prodekan Mašinskog fakulteta. – Studentski parlament tražio je da se preispita program ovih predmeta, i za jedan smo uspeli da izdejstvujemo dodatni kurs i smanjenje gradiva, što je odmah povećalo prolaznost.

I na smeru biljne proizvodnje na Poljoprivrednom čak 39 ispita u toku školske godine položi manje od trećine akademaca. Mnoga “uska grla” postoje i na Biologiji, pa je na 40 odsto predmeta prolaznost ispod 30 procenata.

STARI VEK KAO ČISTILIŠTE OD svih smerova Filozofskog fakulteta, najlošija statistika je na studijama istorije, gde svaki drugi ispit položi manje od 30 odsto akademaca. Budući istoričari kažu da im muke zadaje preobimna građa, ali i preterano strogi kriterijumi profesora. “Čistilište” na prvoj godini su ispiti Istorije starog veka, zbog kojih, kažu, polovina odustane od studija.

Najdrastičniji primer stiže sa Geografskog fakulteta, gde se studenti žale na profesorku Milu Pavlović, kod koje, kako su naveli, nekoliko generacija, ukupno 900 akademaca, pokušava da položi ispit.

– U rešavanje problema uključili smo se i rektor, i univerzitetski ombudsman Branko Rakić, i ja, i urodilo je plodom. Ispit se sada polaže pismeno, pa je, u odnosu na prethodni rok, u kome ga je položio samo jedan student, na poslednjem položilo njih 27 – objašnjava, za “Novosti”, prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu BU. – Razlog loše prolaznosti negde je preobimno gradivo, a drugde prestrogi kriterijumi profesora.

Ona objašnjava da nije uobičajeno da se Rektorat uključuje u rešavanje pojedinačnih problema na fakultetima i da bi time trebalo da se bave dekani. Neki to, dodaje, i čine. S druge strane, smatra prof. Bokan, ne sme se upasti ni u zamku previše velike prolaznosti.

– Studenti se ne bune kada je prolaznost nerealno velika, iznad 90 odsto, a i to je jednako loše. “Uska grla”, kao i predmeti koji se lako polažu, postoje na svim fakultetima. Trudimo se da pronađemo najbolji metod kojim će se profesori podstaći da prilagode programe i kriterijume, ali to nije lak posao – zaključuje prof. Bokan.

Večernje novosti

EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU“: STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE

Depolitizacija funkcije direktora, veći broj gimnazijalaca, osnivanje doktorskih škola. – Vraća se kategorija sufinansirajućih studenata

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta. Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.

Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.

Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a.

Sandra Gucijan

Počeće razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa

Simone Borile i Mirjana Franceško (Foto M. Mijušković)

Novi Sad – Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, koji od nedavno u svom nazivu nosi ime tragično preminulog osnivača prof. dr Lazara Vrkatića (1960–2007), potpisao je prekjuče sporazum o saradnji sa Univerzitetskom visokoškolskom ustanovomČels (Ciels) u Padovi, prvom privatnom institucijom na severoistoku Italije koja se bavi lingvističkim posredovanjem u međunarodnim odnosima i kriminologiji. Ovo je nastavak uspešne saradnje novosadske i italijanskih obrazovnih institucija, koja je započeta pre nekoliko godina sa Institutom za neurolingvističko programiranje u Milanu i Univerzitetom u Firenci.

U svojojponudi Fakultet za pravne i poslovne studije ima programe (pravo, engleski jezik i menadžment u poslovno-civilnoj bezbednosti) koji su kompatibilni s programima univerzitetske ustanove u Padovi (diplomatija, lingvistika i kriminalistika). Saradnja će početi razmenom studenata, a već u narednoj školskoj godini moglo bi doći do osnivanja zajedničkih studijskih programa, pri čemu bi se studenti istovremeno upisivali na fakultet u Novom Sadu i na fakultet Čels u Padovi.

– Naši studenti, naravno oni koji pokažu interesovanje, poznaju italijanski jezik i imaju kapacitete da to iznesu dokraja, moći će da odslušaju jedan semestar i polože pojedine ispite, što će im ovde biti priznato. Za ovakav vid saradnje postoji zakonski osnov, koji podrazumeva sporazum između institucija, ekvivalentni kriterijum i evropski sistem bodova. Njihov program spaja jezike i oblast međunarodnog prava i bezbednosti, odnosno školuje kadrove koji će se baviti diplomatijom i kriminologijom, što je za nas veoma zanimljivo – kaže dekan novosadskog fakulteta prof. dr Mirjana Franceško.

Generalni direktor visokoškolske ustanove u Padovi prof. dr Simone Borile naglašava da Čels želi da proširi svoj akreditovani obrazovni program na prostor zemalja Balkana, pogotovo što su njihove diplome priznate ne samo u Italiji, nego i na području cele EU. Sedište, takođe, imaju u blizini Torina, a za desetak dana trebalo bi da dobiju dozvolu za rad u Milanu, Gorici i Kampobasu. Ustanova je do ove godine bila oficijelni centar za prevođenje dokumenata UN na italijanski jezik, među kojima je i rezolucija Saveta bezbednosti UN 1973 u vezi s Libijom.

– Mnogo mladih iz Srbije već sada studira u Italiji. Naša namera jeste da im se omogući da i u svojoj zemlji, bez obaveze da idu u Italiju, steknu znanja i titule evropskih vrednosti. Imamo, bez lažne skromnosti, veoma inovativne programe, koji daju odgovor na savremene zahteve tržišta. Veliki broj predmeta koje će oni studirati imaju zajednički pravni i ekonomski značaj, ali su i vezani za praksu, jer diploma mora da donese upotrebljivo znanje – kaže profesor Borile, koji ističe da su u svom putu na Balkansko poluostrvo Srbiju izabrali i zbog njene velike akademske tradicije.

Saradnja dveju visokoškolskih ustanova realizovaće se i na nivou njihovih studentskih organizacija. Prof. dr Ecio Bernedeti, koji predaje međunarodno pravo i na univerzitetima u Trstu i Gorici, otkriva nam da je upravo postignut dogovor da se zajedno konkuriše za jednogodišnji projekat iz fondova EU. Ovaj projekat podrazumeva razmenu iskustava i približavanje mladih iz Srbije, Slovenije (partner je i Univerzitet u Mariboru) i Italije evropskim vrednostima.

M. Mijušković