РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да ће добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ позитивно утицати на образовање и науку Србије, нагласивши да се у тим областима мора стално радити на побољшању квалитета.

„Морамо радити на подизању квалитета да би смо могли да добијемо одговарајућа финансијска средства из ЕУ која ће нам нарочито бити на располагању од 2014. године, после усвајања новог буџета ЕУ“, рекао је Обрадовић новинарима на Новосадском сајму.

Напомињући да би се у овој фази пута наше земље ка ЕУ требало добро да припремимо за испуњавање формалних услова, министар је упозорио на то да новац из европских фондова неће доћи сам по себи, него да га практично морамо зарадити сталним подизањем нивоа квалитета нашег образовног система и практичном применом европских стандарда и мера.

„Неоспорно је да ће образовање и наука Србије имати своје место када је реч о подстицајима из ЕУ, али од нас пре свега зависи у којој мери ћемо моћи да одговоримо на постављене критеријуме“, истакао је Обрадовић.

Он је подсетио да је Србија и до сада добијала помоћ за образовање и науку из ЕУ и да је у оквиру „Темпус“ програма наша земља, уз Русију, добила највеће износе од неколико десетина милиона евра.

Наше образовне институције учествују и у наменским пројектима ЕУ вредним од 150.000 до 600.000 евра, рекао је Обрадовић и додао да ће ти износи убудуће бити знатно већи како се будемо приближавали пуноправном чланству ЕУ.

Обрадовић је у Новом Саду посетио Међународни сајам образовања „Путокази“ и изложбу уметности који су отворени до 6. марта.

РТВ

Студенти бујановачког Одељења Економског факултета из Суботице у организацији Координационог тела за југ Србије данас бораве на матичном факултету и у Новом Саду.

Према програму који је достављен студентима, данас ће им се у амфитеатру Економског факултета у Суботици обратити и министар просвете Жарко Обрадовић, декан факултета Дејан Вуњак, али и амбасадори САД Мери Ворлик и Велике Британије Мајкл Девенпорт, који су учествовали у отварању мултиетничког одељења тог факултета у Бујановцу.

Одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу почело је са радом 1. новембра 2011. године, када је уписано 69 студената који се налазе на војвођанском буџету.

Наставу на српском језику изводе професори Економског факултета из Суботице, а на албанском професори Тетовског универзитета из Македоније.

РТВ

Roditelji su veoma zadovoljni uslugom u predškolskim ustanovama, a lokalnim samoupravama najčešće sugerišu da ponudu u obdaništima obogate učenjem stranih jezika i sportskim sadržajima, pokazalo istraživanje sprovedeno u sedam opština u Srbiji.

Iz istraživanja predstavljenog danas na Konferenciji o unapređenju predškolskog obrazovanja vidi se da su podjednako zadovoljni i zaposleni u predškolskim ustanovama u Adi, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Sečnju, Somboru, Subotici i Temerinu.

Te opštine čine prvu mrežu u okviru projekta „Podrška lokalnih samoupravama u decentralizaciji društvenih delatnosti“, a saradnik u istražiavnju Predrag Životić je neglasio da su predškolske ustanove od roditelja dobile izuzetno visoke ocene.

– Prosek kvare utisci o opremljenosti, broju i kvalitetu učila, kao i uključenosti roditelja. Oni su, na primer, najviše zamerki imali na nedostatak prostora za parking – naveo je Životić.

Istraživanje je pokazalo i da treba ohrabriti muškarce među roditeljima i starateljima dece da više komuniciraju s predškolskim ustanovama i preuzmu aktivniju ulogu u brizi o deci.

Kako je navedno, poželjno je i da se osmisle mere i aktivnosti kako bi se postigao veći obuhvat dece iz domaćinstava poljoprivrednika Saradnik u istraživanju Maja Knežević smatra da se rezultati, koji se odnose na utiske zaposlenih, uz određena odstupanja, mogu reflektovati na nivo cele Srbije.

Prema njenim rečima, vaspitači najviše zamerki imaju na nemogućnost napredovanja i visinu zarada, odnosno na to što ne postiji rangiranje prihoda u skladu sa učinkom, a smeta im i to što ne mogu da utiču donošenje odluka o organizaciji rada.

– Oni su zadovoljni sadržajem svog posla i vole svoj posao, to utiče i na njihovu visoku lojalnost, a oslikava se i na stav roditelja koji su veoma zadovoljni uslugom koju pružaju vaspitači – navela je Kneževićeva.

Govoreći o inovativnosti i trendovima, ona je ukazala da zaposleni imaju u proseku 20 godina i da nisu u dovoljnoj meri otvoreni za primenu novih modela, kao i da za to nema ni dovoljno sredstva.

BLIC

Šta predviđa strategija razvoja obrazovanja u Srbiji

Obavezno srednjoškolsko obrazovanje, polovina učenika u gimnazijama, a polovina u srednjim stručnim školama i od 35 do 40 odsto visokoobrazovanih – osnovni su ciljevi strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je juče predstavljena.

Ministar prosvete Žarko Obradović

Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, rekao je da bi ovaj dokument tokom aprila trebalo da se nađe na sednici Vlade.

Iako statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 6,5 odsto fakultetski obrazovanih, u skladu sa planovima Evropske unije, srpska obrazovna strategija predviđa da taj procenat poraste od 35 do 40 odsto.

– Ne znamo kakav će biti privredni sistem Srbije 2020, ali je potrebna obrazovna populacija koja će biti kreator – rekao je Vlastimir Matejić, rukovodilac tima za pisanje ovog dokumenta.

Cilj je, kako je dodao, i da 50 odsto dece pohađa srednje stručne škole, a 50 odsto gimnazije, kako se ne bi školovao kadar koji ne može da nađe posao. Takođe, predviđeno je i da BDP koji odlazi na obrazovanje bude šest odsto za razliku od sadašnjih oko 4,5 odsto.

– Plan je da 1,25 odsto BDP-a ide na visoko obrazovanje, za šta se sada odvaja 0,85 odsto – kazao je Matejić. Ivan Ivić, takođe rukovodilac tima, rekao je da će gimnazije biti temelj na kome će se graditi visoko obrazovanje i da se zato ide na povećanje broja đaka u gimnazijama na 50 odsto.

Sadašnjim Ustavom nije predviđeno da srednje obrazovanje bude obavezno, pa bi ostvarenje tog cilja zahtevalo ustavne promene.

BLIC

SKANDAL

Branko Trajković (54), aktuelni direktor Srednje ekonomske škole iz Vranja, šalje krajnje nepristojne komentare tinejdžerkama na svom profilu na Fejsbuku

VRANJE – Manijak!

Direktor Srednje ekonomsko-trgovinske škole uz Vranja Branko Trajković (54) veoma je aktivan na društvenim mrežama, gde mu je glavna zanimacija pisanje neukusnih i bezobraznih komentara na račun mladih devojaka. Prema rečima Kurirovog sagovornika koji je želeo da ostane anoniman, on preko Fejsbuka i sajta Ilol voli da postavlja slike svojih učenica sa nepristojnim opaskama.

Ispod fotografije privlačne devojke u crvenoj haljini direktor napisao: „Tvrdiš da je haljina crvena? Ma nemoj, a kad si stigao da vidiš?“

Na drugoj slici je devojka koja stoji pored konja, a on komentariše: „Ako prvo vidiš konje, ti si konj ili gej!“

Na trećoj fotografiji devojka nosi belu, veoma kratku haljinu, što je Trajkovića inspirisalo da napiše: „Belo, a vrelo u ove zimske dane.“

– Ovo je samo mali deo direktorovog ophođenja prema devojčicama iz njegove škole, koje često maltretira i uznemirava. Bilo je ovoga i pre na njegovom Fejsbuk profilu. Nadam se da će neko reagovati na nemoralnost ovog čoveka – kaže naš izvor.

Direktor Trajković za Kurir kaže da ne vidi ništa sporno u svojim komentarima!

– Tačno je da je to moj profil, ali ne vidim u tome nikakav problem. Ni u jednom trenutku nisam bio bezobrazan niti sam nekoga uvredio. Imam mnogo prijatelja na Fejsbuku, tako da uopšte ne znam ko su te devojke. Šta ima loše u tome što povremeno postavim komentar – rekao je Trajković i dodao da ima dve ćerke koje su mlađe od devojčica čije fotografije komentariše.

Trajković je u ovoj školi profesor matematike od septembra 1982, a direktor je od 2003. Otac je dve ćerke, Hristine i Jelene.

Seksolog Marić: Nedopustivo!

Psiholog Jovan Marić smatra da je komentarisanje izgleda devojčica krajnje neukusna rabota i da jedan direktor škole tako nešto ne bi smeo sebi da dozvoli.

– To je nedopustivo! Njegov posao nije da komentariše bilo čiji izgled putem društvenih mreža. On tim diskredituje sebe, a dovodi u neprijatnu situaciju devojke koje su na fotografijama, pogotovo ako se radi o učenicama njegove škole. Ljudi i dalje ne shvataju da su komentari na društvenim mrežama javni i da moraju snositi odgovornost za svaki reč – rekao je Marić.

КURIR

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић и шеф Делегације ЕУ Србији Венсан Дежер отворили су  у Београду дводневну конференцију „Добре праксе и партнерства – кључ ефикасног, квалитетног и праведног образовања“, на којој ће, како је најављено, бити представљена Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године.

Венсан Дежер изразио је наду да ће Србија вечерас добити добре вести из Брисела и да ће шефови држава и влада чланица ЕУ одобрити Београду статус кандидата за чланство у Унији.

Према његовим речима, образовање је важно поглавље правне тековине ЕУ и пред Србијом ће на том путу бити доста изазова.

Говорећи о инвестицијама ЕУ у систем образовања у Србији, Дежер је истакао да је Унија инвестирала 61 милион евра у четири области – стручно образовање, социјалну инклузију, квалитет образовања и систем вишег и високог образовања.

Дежер је нагласио да су модернизовани планови и наставни програми, смањен је број напуштања школа, уведени су програми „друге шансе“, односно образовања одраслих, уведено је оцењивање колико је образовање које стичу млади аналитичко, а Србија је ангажована у различитим програмима европског образовног система, као што су ТЕМПУС или Ерасмус Мундус.

„Ово је земља за нас“ у мраку

Скуп је почео наступом хора Основне школе „Дринка Павловић“ из Београда. Док су деца изводила песму ЕКВ „Ово је земља за нас“, у Центру „Сава“ је нестало струје. Убрзо се укључио агрегат, а деца су кренула да певају из почетка.

Министар образовања Србије Жарко Обрадовић истакао је да су три основна циља модернизације и реформе образовања – унапређење доступности образовања, квалитет и ефикасност.

У Србији 2.682 наставника нема пун фонд часова

Министар просвете и науке изјавио је данас да у Србији има 2.682 наставника без пуног фонда часова, док је око стотину њих „нераспоређено“.

Обрадовић је на конференцији напоменуо да је узрок тог проблема смањење броја ђака у школама и потреба за рационализацијом мреже школа у Србији.

„Од 2002. до 2010. године смањен је број основаца за 15,5 одсто, средњошколаца за 7,86 процената, а број одељења укупно је мањи за девет одсто“, рекао је он.

Министар је напоменуо да је угашено 1.585 одељења, а да постоји око 4.000 одељења за десетак ученика и мање, попут истурених одељења матичних школа или одељења у којима се образују припадници националних мањина.

„Овај демографски проблем није се одразио на смањење броја наставника у основном и средњем образовању, али је утицао на смањење броја запослених са пуним радним временом“, казао је он.

Обрадовић је додао да одређен број наставника, да би повећао свој радни фонд истовремено ради у неколико школа, чак и у различитим општинама.

Министар је навео да образовни систем Србије не може да напредује без већих улагања и напоменуо да је циљ да се проценат БДП, који се улаже у образовање, са садашњих нешто више од три одсто повећа на шест одсто.

Он је подсетио да су током мандата ове Владе Србије донета четири стратешки важна закона – закон о основама система образовања и васпитања, о основама предшколског образовања, о уџбеницима и наставним средствима и о ученичком и студентском стандарду.

Обрадовић је нагласио да је од увођења обавезног предшколског програма за 49 одсто повећан број деце која похађају тај степен образовања, док је у оквиру програма социјалне инклузије омогућено праћење наставе за децу са инвалидитетом, сметњама у развоју и децу из социјално осетљивих група.

Када се говори о школовању ромске деце, Обрадовић је рекао да је за десет одсто повећан упис ромске деце у прве разреде основне школе у школској 2010/2011 години, него годину раније.

Упис ромских средњошколаца је повећан са 8,3 на 20 одсто, док је у школској 2010/2011 години уписано и 149 студената, рекао је Обрадовић и истакао да је за ромске ученике исплаћено 439 ученичких и 177 студентских стипендија.

За ученике првог, другог и трећег разреда основних школа обезбеђено је 228.000 комплета бесплатних уџбеника и скоро 40.000 ученика и студената добија стипендије, рекао је Обрадовић.

О целоживотном учењу, рационализацији, ПИСА тестирању …

На конференцији ће бити речи о Програму за целоживотно учење, ефикасности образовања, Програму рационализације у школству, модернизацији и стандардизацији образовне инфраструктуре, у сусрет ПИСА тестирању током ове године, саопштило је Министарство просвете и науке.

Радне групе бавиће се, између осталог, темама међународних испитивања, података добијених истраживањима, ПИСА истраживањем – налазима и препорукама, темом завршних испита и матура…

Учесници ће расправљати и о проблемима управљања школом и оснаживања директора, наставницима будућности, компетенцијама школе као институције у одговору на насиље, превенцији насиља из угла наставника и директора, улози родитеља у превенцији насиља, образовању Рома, инклузивном образовању…

У уводном делу конференције, обратили су се Венсан Дежер, шеф Канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор, саветник у Амбасади Швајцарске Беатрис Мајер и извршни директор Ромског образовног фонда Јудит Сира.

Боља усклађеност с потребама привреде

Стратегија развоја образовања до 2020. године, како је раније најавио координатор тима за израду тог документа Властимир Матејић, треба да буде усвојена током марта и тај документ предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, могућност увођења обавезног средњег образовања, квалитетније, обухватније и ефикасније образовање на свим нивоима.

Стратегија предвиђа флексибилније образовање, могућност да се млади образују тако да и у условима неизвесности и криза могу сами себе да запосле.

Идеја је да до 2020. године имамо 38 одсто младих са високим образовањем, да факултети и професори буду одговорнији, да раде на факултету пуно радно време, а не да долазе на посао кад хоће, рекао је Матејић и додао да документ предвиђа и већа издвајања за образовање и механизме који стимулишу ефикасност студирања.

Планирано је и увођење мастера на струковним студијама, као и да се више младих уписује у гимназије, а стручна матура, након завршене средње стручне школе, треба да омогући проходност на коресподентне факултете.

РТВ

Više javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu protiv nastavnice u OŠ „Kralj Petar I“ Aleksandre M. (39) iz Niša zbog sumnje da je 27.oktobra 2011.godine u blizini ove niške škole u naselju Bubanj kupila paketić sa 0,15 grama heroina.

Njoj se stavlja na teret da je paketić sa heroinom kupila od Tamare N.(38) za 10 evra i 500 dinara, koja se istom optužnicom sumnjiči za posedovanje i stavljanje u promet droge. Kako saznajemo, optužnica je prosleđena Višem sudu u Nišu. Pomenuta nastavnica ne predaje đacima i još nalazi se na bolovanju, na koje je otišla neposredno nakon ovih događaja. U školi je, kako saznajemo, pokrenut protiv nje disciplinski postupak i doneto je rešenje o suspenziji, ali to rešenje praktično ne može da stupi na pravnu snagu jer se nastavnica neprekidno nalazi na bolovanju. Aleksandra je privedena usred nastave, nakon kupovine heroina u školskom dvorištu.

B. J.

USKORO NOVA STRATEGIJA OBRAZOVANJA

Bez izuzetka – Predviđeno je da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno makar do nivoa koji učeniku daje kvalifikaciju za određeno zanimanje. Jednoglasna podrška stručne javnosti

Srednja škola će uskoro biti obavezna, predviđa Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Ta strategija biće prvi put predstavljena danas u Centru „Sava“.

– Strategija predviđa da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno makar do onog nivoa koji učeniku daje profesionalnu kvalifikaciju koja mu omogućava zapošljavanje. Preporuka je da se razmotri kada bi to bilo moguće u Srbiji – potvrdio je za Press Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta i rukovodilac tima za pisanje strategije.

Šansa za bolji život

Naš sagovornik ističe da strategija predviđa da se do 2020. godine poveća broj visokoobrazovanih ljudi u zemlji i da se znatno podigne nivo obrazovanja na svim nivoima.

– Ideja je da do 2020. godine imamo između 35 i 40 odsto ljudi sa visokim obrazovanjem. Sada se taj broj kreće negde oko 20 odsto. Za razvoj Srbije neophodna je upravo takva obrazovna struktura. Predviđeno je da obrazovanje bude kvalitetnije, obuhvatnije i efikasnije na svim nivoima – navodi Ivić.

Stručna javnost u potpunosti podržava ideju da srednja škola postane obavezna za svu decu. Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže za naš list da je to praksa razvijenih zemalja i nešto čemu i Srbija treba da teži:

Šta predviđa strategija razvoja obrazovanja:

– obavezno srednje obrazovanje

– bolju usklađenost s potrebama privrede

– povećanje broja visokoobrazovanih na 40 odsto

– kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima

– jačanje gimnazija

– mehanizme koji stimulišu efikasno studiranje

– jačanje naučnoistraživačkog rada na fakultetima

– uvođenje mastera na strukovnim studijama

– nezavisna agencija bi akreditovala visokoškolske ustanove

– Prosvetni savet podržava ideju da obavezno školovanje bude prošireno na srednju školu. To će našoj deci doneti bolje obrazovanje i veću mogućnost da se zaposle. Pitanje je samo da li država ima finansijske mogućnosti da podrži tako nešto.

Milorad Antić, profesor i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, navodi da svaki mlad čovek mora da bude osposobljen za neki rad i da je utoliko predlog o obaveznom srednjoškolskom obrazovanju dobar.

– Bilo bi veoma dobro kada bi škole osposobljavale učenike za zanimanja koja će u budućnosti biti deficitarna, kao što su zavarivači, tesari, zidari, keramičari, vodoinstalateri… Mi još imamo veliki broj dece koja završe samo osnovnu školu. Oni nemaju nikakvo zanimanje, pa samim tim ni mnogo šansi za posao – ističe Antić.

Civilizacijski korak

Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, tvrdi da bez završene srednje škole niko više ne može da se uključi u svet obrazovanja.

– Civilizacijski je važno da se srednjoškolsko obrazovanje uvede kao obavezno – smatra Sokić.

On ne krije i da bi to moglo da donese niz problema u praksi, ali ističe da bi vremenom sve došlo na svoje mesto.

– Tu se neminovno otvara niz pitanja, poput onog da li bi to značilo da ni srednjoškolca koji pravi probleme ne možete izbaciti iz škole, ali vremenom bi se svi povinovali novim pravilima – i đaci i škola i roditelji – izričit je Sokić.

Jasmina Stanković, profesorka srpskog jezika, kaže za Press da je uvođenje obavezne srednje škole prirodan proces koji će Srbiju svrstati među zemlje koje imaju razvijen obrazovni sistem, poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke…

– Loš odnos prema školskim obavezama i veliki procenat đaka koji napuštaju školu proizlaze upravo iz toga što srednja škola kod nas nije obavezna – upozorava Jasmina Stanković.

Violeta Nedeljković , Beograd

ZLATIBOR – Još 15 dece osnovne škole “Nikola Tesla” iz Rakovice obolelo je od stomačnog virusa na rekreativnoj nastavi na Zlatiboru, rekla je direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice dr Biljana Mijović.

Reč je o deci koja su od subote smeštena u objektu “Dijamant”, gde se i početkom meseca desila ista epidemija, koja je, kako kaže Mijovićeva, uzrokovana virusima.

“Mi smo uradili 19 analiza hrane, vode i briseva zaposlenih u

odmaralištu „Dijamant“ i konstatovali da uzrok epidemije nisu bakterije,već virusna infekcija.

„O kom virusu je reč teško je reći, jer deca su samo povraćala i nisu imala dijareju, pa je bilo nemoguće uzorkovanje materijala za analizu”, kaže Mijovićeva.

Ona kaže da nema razloga za paniku jer su deca imala samo lake simptome, bez potrebe za bolničkim lečenjem i da su pod stalnim nadzorom pedijatra.

“Ovakve infekcije su učestale u toku zime jer vreme pogoduje širenju stomačnih virusa, koji su veoma otporni i posebno se brzo šire u kolektivu gde ima veći broj osoba”, kaže Mijovićeva.

Mijovićeva ističe da se ovakve epidemije dešavaju i u drugim odmaralištima u Srbiji, gde deca borave na rekreativnoj nastavi, samo što užički Zavod za javno zdravlje redovno prati situaciju na Zlatiboru i obaveštava javnost o tome.

Autor:

Agencija BETA