BEOGRAD – Isplata učeničkih stipendija i kredita za novembar i decembar počeće u četvrtak, 26. januara u matičnim školama, saopštilo je Ministarstvo prosvete i nauke.

Iznos mesečne rate učeničke stipendije i kredita je 3.900 dinara.

Isplata studentskih kredita i stipendija za novembar i decembar počeće 31. januara. Iznos mesečne rate je 6.100 dinara.

Autor:

Agencija BETA

 

 

Krizni štab Opštine Sjenice odlučio je da nastava u svim seoskim školama, zbog velikih nanosa snega, bude obustavljena do ponedeljka, 30. januara.

NOVI PAZAR, 25. januara 2012. (Beta) – Tokom protekle noći na pešterskoj visoravni palo je još 80 centimetara snega, zbog čega su mnogi lokalni putevi ponovo neprohodni.

Na teritoriji Sjenice početkom meseca je zbog snega bilo proglašeno vanredno stanje.

 

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

 

АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ЗАКОНА О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

 

 

УСТАВНИ ОСНОВ

 

Уставни основ за доношење Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања садржан је у члану 97. тачка 10. Устава Републике Србије, према коме Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области образовања.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Основни текст Закона о средњој школи („Службени гласник РС“, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 24/96, 23/02, 25/02 – исправка, 62/03 – др. закон, 64/03 – др. закон, 101/05 – др. закон и 72/09) донет је 1992. године и у току готово 20-годишње примене доживео је више измена и допуна.

Закон о основама система образовања и васпитања који је донет 2003. године, а затим и 2009. године донео је новине у уређивању образовања и васпитања и ставио ван снаге велики број решења из Закона о средњој школи.

Одредбе Закона о средњој школи чија се примена показала као успешна, задржане су и допуњене новим решењима која су проистекла из Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС“ бр. 72/09 и 52/11, даље: Закон). Закон је прописао обавезу да се одређена материја уреди посебним законом, што је Нацртом закона о средњем образовању и васпитању (у даљем тексту: Нацрт закона) и учињено. На тај начин су уређени испити којима се завршава одређени ниво образовања, пријемни испит, образовање ученика са сметњама у развоју, образовање на језицима националних мањина и друго.

Разрађене су норме које се односе на развојни план школе, као и школски програм,а које треба да подрже унапређивање квалитета наставе и учења, као и васпитну улогу школе, као и већу укљученост родитеља, ученичких парламената. Препозната је потреба да се појача превенција када је у питању насиље, алкохолизам, наркоманија, малолетничка деликвенција. Дата је значајна улога школском спорту и укључивању свих ученика у ове активности. На ово су упутиле: Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља, Национална стратегија за борбу против дрога у Републици Србији, Национална стратегија за младе и друге.

Извршено је и усклађивање са Законом о националним саветима националних мањина, Законом о заштити података о личности,  Законом о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине, а поступано је у и складу са препорукама Заштитника грађана, када је у питању рад Комисије за верску наставу и учење срспког језика и језика националне мањине када се образовно- васпитни рад остварује на језику националне мањине, односон на српском језику.

Дефинисано је  каријерно вођење и саветовање ученика, у циљу оснаживања ученика да преузму активно, одговорно и ефикасно управљање својом каријером.

 

ПРОБЛЕМИ КОЈЕ БИ ЗАКОН РЕШИО

 

Нацртом закона стварају се правне претпоставке за боље функционисање система средњег образовања и васпитања, као делу система образовања и васпитања у Републици Србији и обезбеђивање квалитета образовања и васпитања у области средњег образовања и васпитања.

Препозната је и  појачана васпитна улога школе, као и укључивање других актера: родитеља, локалне самоуправе, организација и сл. Борба против насиља, наркоманије, алкохолизма, малолетничке деликвенције треба да буде брига сваког, а овде је препозната улога школе заједно са другим учесницима. У циљу јачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, правилног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства утврђена је дужност школе да реализује слободне активности.

Законским решењима појачана је улога ученика у разним видовима живота школе, а уједно и развијање активног и одговорног понашања, како према себи тако и према друштву. Ученици се организују преко ученичког парламента, а могу да образују и клубове, да буду волонтери. Школа треба да помогне ученицима и родитељима  у истраживању могућности за даље учење и запошљавање, односно идентификовање, избор и коришћење бројних информација о професијама, каријери, даљем учењу и образовању и објективно разликовање и формирање сопственог става о томе.

 

 

ЦИЉЕВИ КОЈИ ЋЕ СЕ ОСТВАРИТИ ЗАКОНОМ

 

Средње образовање и васпитање је део јединственог система образовања и васпитања и комплексно је јер обухвата опште, стручно и уметничко образовање. Односи се на популацију младих од 15-20 година, али и на одрасле. Овај део система образовања обезбеђује стицање образовања свим грађанима под једнаким условима – припадницима народа и националних мањина, страним држављанима и лицима без држављанства, лицима са посебним способностима, из друштвено осетљивих група, са сметњама у развоју и инвалидитетом.

У том смислу, поред  циљева који се дефинишу Законом, Нацрт закона препознаје специфичне циљеве средњег образовања и васпитања и то: развој кључних компетенција   неопходних за   даље образовање,   активне улоге грађанина и живот  у савременом друштву; развој стручних компетенција неопходних за успешно запошљавање; оспособљавање за самостално доношење одлука о избору занимања и даљег образовања, сопственог развоја и будућег живота; развој свести о важности здравља и безбедности; развој способности за решавање проблема, комуникацију и тимски рад; и развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, развој самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења.

Образовање треба да буде истински генератор свеукупног развоја друштва.

 

ТРОШКОВИ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА

 

Примена закона захтева додатна средства из буџета Републике Србије за финансирање бесплатног ванредног школовања ученика. Бесплатно средње образовање и васпитање уведено је Уставом Републике Србије, а ближе уређено Законом о основама система образовања и васпитања, који је чланом 175. Закона прописао да ће право на бесплатно образовање остваривати ванредни ученик који први пут упише средњу школе почев од првог наредног конкурса за упис.  Како је Закон ступио на снагу 11.09.2009. године, то је ово право могло да се користи од школске 2010/2011. године. Такође, известан број ученика користи право из члана 91. Закона – лице из осетљивих друштвених група и са изузетним способностима млађе од 17 година, а које може да стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра, а што захтева додатна средства из буџета.

Нацртом закона о образовању одраслих који захтева из буџета Републике Србије финансирање програма првог занимања, процењено је да ће у оквиру првог занимања бити укључено: у 2012. години 1400 полазника, у 2013. години 2100 полазника и  у 2014. години 2800 полазника. Ови полазници могу да буду и део система формалног средњег образовања. Износ који се рачуна по полазнику је 8.000 динара. Када је у питању спровођење испита којима се завршава одређени ниво образовања, ове испите је већ дефинисао Закон, али њихово спровођење се остварује постепено (програм завршних испита у стручној школи треба донети до краја школске 2012/2013. године, а програме опште, стручне и уметничке матуре, до краја школске 2013/2014. године). Одређена средства се налазе у ИПА фондовима.

 

УЧЕШЋЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА У ПРИПРЕМИ НАЦРТА ЗАКОНА И ИЗЈАШЊАВАЊУ О ЊЕМУ

 

У поступку утврђивања текста Нацрта закона било је омогућено учешће представника стручне јавности, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, министарстава, стручне службе Повереника, представника репрезентативних синдиката, релевантних инститиција и свих заинтересованих страна.

Министарство просвете и науке обавило је читав низ активности, ради добијања повратних информација од заинтересованих страна у циљу изналажења што бољих законских решења у овој области.

Коначном верзијом Нацрта закона изашло се у сусрет свим заинтересованим странама и прихваћене су све примедбе и предлози дати, како у току формалне, тако и у току „неформалне” јавне расправе, која су допринела побољшању и обезбеђивању квалитетног и ефикасног  система образовања средњег образовања и васпитања и које су у складу са циљевима који овим законом треба да буду постигнути.

 

СПИСАК ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА КОЈИМА ЋЕ СЕ ЗАКОН ИЗВРШАВАТИ

Подзаконска акта за извршавање закона јесу:

 

1) Правилник о остваривању програма образовно-васпитног рада на страном језику, односно двојезично

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 5. Нацрта Закона.

 

2) Правилник о ближим условима на основу којих школа стиче статус модел центра, начин финансирања и друга питања од значаја за рад модел центра

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 22. Нацрта Закона.

 

3) Правилник којим се уређују мерила и поступак за утврђивање редоследа кандидата за упис у школу, вредновање учешћа ученика осмог разреда на такмичењима и врсте такмичења чија се места вреднују, садржину, време, место и  начин полагања пријемног испита и друга питања везана за упис у школу

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 35. Нацрта Закона.

 

4) Правилник којим се прописује врсте диплома, односно награда, начин и услове за њихово додељивање

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 43. Нацрта Закона.

 

5) Правилник којим се прописује организација испита, услове под којима се спроводе, састав и процедуре рада комисија, термине испитних рокова, начин оцењивања на испитима и друга питања везана за полагање испита на основу којих се завршава одређени ниво, односно врста образовања (општа матура, стручна и уметничка матура, завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и мајсторски испит)

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 55. Нацрта Закона.

 

6) Правилник којим се ближе уређује врста, назив и садржај образаца и начин вођења евиденција и одобравање њиховог издавања

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 74. Нацрта Закона.

 

7) Правилник којим се ближе уређује образац јавне исправе и одобравање његовог издавања

Надлежност: министар просвете и науке

Рок: две године дана од дана ступања на снагу закона – члан 93. Нацрта закона.

Правни основ: члан 77. Нацрта Закона.

 

 

 

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА

Доношење овог закона обезбеђује осигурање квалитета и праведности образовања и васпитања у Републици Србији, у области средњег образовања и васпитања.

 

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

БЕОГРАД – Збирке задатака за полагање завршног испита на крају осмог разреда су готове и од петка се могу наћи у књижарама.

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је, представљајући збирке задатака, да су књиге одштампане на српском и седам мањинских језика.

– Број задатака у збирци из српског је 350, а у збирци из математике 330 – казао је Обрадовић и додао да збирка задатака из српског кошта 210 динара, а из математика 130 динара. Он је рекао да ће ове године на испиту бити 50 одсто непознатих задатака, 25 одсто делимично познатих и исто толико познатих.

– Ове године остају само два предмета за полагање, математика и српски, а трећи предмет (географија, историја, билогија или хемија) биће пред

Правда

Pojedini beogradski vrtići zbog zauzetosti roditelja rade i do 22 časa

BEOGRAD – Kako bi izašli u susret roditeljima koji rade u popodnevnim smenama, pojedini vrtići u Beogradu rade i do 22 časa, a malo je poznato da vaspitačice u večernjim grupama čuvaju i više od 200 beogradskih mališana.

Najveća potreba za produženim boravkom je na Starom gradu i Savskom vencu u čijim vrtićima „Majski cvet“ i „Jelena Anžujska“ u kasnim satima ostaje oko stotinu dece iz svih krajeva prestonice.

Gradski sekretar za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić objasnila je za Beoinfo da su večernje grupe za oko 200 mališana organizovane u onim objektima u kojima je veći broj roditelja iskazao takvu potrebu. Osim večernjih, u svim obdaništima postoje jutarnja dežurstva za decu čijim roditeljima radni dan počinje u sedam sati ujutru, a pojedini vrtići dežuraju i od pola šest.

Rukovodilac vrtića „Majski cvet“, Marija Koldan kaže da je u dve večernje grupe upisano 46 dece jaslenog i vrtićkog uzrasta. Deci se večera servira u 17.30 časova, dok je u 20.30 još jedna užina.

Vaspitačice Svetlana Mokanić i Biljana Zakić kažu da se posle večere i sa prvim sumrakom, deca okreću mirnijim aktivnostima, poput crtanja i slikanja, čitanja knjiga.

Kako obe profesionalno sviraju klavir, u večernjoj grupi su muzika i gluma nezaobilazan elemenat.

Sobe u kojima deca borave ukrašene su pozorišnim maskama, svuda su kostimi i rekviziti, a deca kroz različite likove lakše određuju šta je dobro, a šta loše.

U ovom vrtiću, nezaobilazan je i kutak za opuštanje.

Na Savskom vencu u vrtiću „Jelena Anžujska” u Višegradskoj 27 radno vreme je od 7 do 20 časova, a oko 50 dece podeljeno je u dve večernje grupe, jaselnu i vrtićku.

Ovaj oblik rada zastupljen je već deset godina i u vrtiću uglavnom borave deca čiji su roditelji zaposleni u obližnjem Urgentnom centru ili u prosveti.

Večernje grupe organizovane su i u vrtićima na Vračaru, Novom Beogradu, Obrenovcu i na Čukarici.

Autor:

Ekipa Kurira

 

 

Medijska kampanja za promociju socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju, u okviru koje će biti prikazivani TV i radio spotovi, i postavljani internet baneri, počinje danas i trajaće do 10. marta ove godine, najavili su organizatori.

Kroz dva spota na četiri nacionalne TV stanice, radio spot i jedan internet baner koji će biti postavljen na tri najposećenija sajta u Srbiji biće promovisana ideja da deca sa ili bez smetnji u razvoju treba da budu zajedno i da uživaju u istom tretmanu u društvu.

Medijska kampanja, pod nazivom „Bolji smo zajedno“ naglašava da deca sa smetnjama u razvoju treba da se sagledavaju kao aktivni činioci u odnosima sa vršnjacima i roditeljima, a ne samo kao pasivni primaci poruka.

Kampanja je deo projekta Socijalna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga Ministarstvo rada i socijalne politike.

Organizatori kampanje pozivaju sve medije koji su zainteresovani za promociju socijalne inkluzije dece da se uključe tako što će besplatno emitovati TV i radio spotove ili objaviti internet baner.

RTV

Веома популаран начин доласка до диплома у свету постало је студирање на даљину. И у Србији се све већи број студената на то одлучује. Процењује се да у свету има више од девет милиона таквих студената.

Уколико желите да завршите неки од престижних универзитета у свету, не морате тамо и физички да будете. Студирање на даљину омогућује вам да уз много ниже трошкове завршите неки од великог броја иностраних факултета.

Један од таквих студената била је и Мила Турајлић, која је дипломирала економију на Лондонском универзитету, а све време живела у Београду. Иако звучи комликовано, у ствари је, како каже, лепо и занимљиво.

Како објашњава Турајлићева, факултети вам шаљу литературу, која је веома питко написана и која вас добро уводи у материју.

„У суштини, све остало је питање самодисциплине. Срећом то је толико лепо и паметно конципирано да је то била прилика да прочитам све што ме је икада занимало на ту тему“, каже Турајлићева.

Поред озбиљности и дисциплине, морате и да добро говорите енглески. Број испитних рокова зависи од факултета и програма.

У цене студија које се на европским Универзитетима крећу од хиљаду и по до шест хиљада евра укључене су књиге и пријаве испита.

Јелена Бугарски из „Бритиш Каунсила“ у Београду истиче да је веома битно што добијена диплома после оваквог вида студирања не разликује од дипломе која се добија на уобичајен начин.

Иако су удаљени, студенти су у сталној вези са професорима менторима који су им увек на располагању, каже професорка са Института економских наука Мирјана Радовић.

Професорка Радовић, која на три факултета у Америци предаје управо на овом типу студија, каже да се од студената тражи да сваке недеље пишу радове.

„Тако, пре свега, подстичемо њихову креативност и активан однос према учењу. Сутра кад се запосле моћи ће да оно што су научили примене у пракси. Пре свега се инсистира на вештинама“, каже Радовићева.

Домаћи факултети касне

На појединим факултетима у Србији могући су само неки облици студирања на даљину. Ипак, од онаквог какав постоји на светским универзитетима, и даље смо далеко, кажу стручњаци.

Домаћа јавност није довољно информисана, па послодавци понекад имају предрасуде.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање каже да послодавци траже проверу самог програма, односно питају да ли су студенти полагали испите на традиционалан начин.

„Уколико јесу, онда прихватају те дипломе, уколико нису онда зазиру од њих“, наводи Ђукић.

Поједини стручњаци тврде да ће студирање на даљину у будућности потпуно заменити традиционалан вид образовања, јер је јефтиније и доступније.

Аустралијски факулети зараде 100 милијарди долара годишње само од студија на даљину.

РТС

Uprava odmarališta „Mašinac“ na Kopaoniku iz hotela izbacila osmoro đaka Četvrte beogradske gimnazije zbog toga što su pušili u sobama

BEOGRAD – Smrzla sam se.

– Osećam se povređeno i postiđeno – priča kroz suze Milica Živković (15), jedna od osmoro učenika Četvrte beogradske gimnazije iz Beograda koji su juče, na – 12 stepeni Celzijusa, izbačeni iz dečjeg odmarališta „Mašinac“ na Kopaoniku, gde su bili na rekreativnoj nastavi. Razlog – zapalili su cigarete.

– Upravnica hotela Slavica Anđelković izbacila nas je iz hotela, dok su nam roditelji govorili da ostanemo. Ona nas je videla u 12 sati noću između srede i četvrtka kako pušimo na prozoru i odmah je došla s radnikom obezbeđenja – kaže Milica, jedna od tridesetak učenika gimnazije koji su na zimovanje otišli 15. januara, a po koju je Kurir, na molbu roditelja, otišao i dovezao je s Kopaonika.

Dve maloletne devojčice u kasnim večernjim satima u pratnji nastavnika takođe su se vratile kući, dok su punoletni dečaci od­lu­či­li da se vrate u „sopst­ve­noj režiji“.

Aleksandar Živković, otac Milice Živković, tvrdi da ga je ćerka 19. januara nazvala i kroz plač objasnila da upravnica hotela nju i još sedmoro dece izbacuje iz doma.

– Bio sam potpuno van sebe jer nisam mogao da verujem da će neko da mi izbaci dete iz hotela, a da me ranije nisu obavestili o tako rigoroznim merama. O tome nije bilo reči na roditeljskom sastanku koji smo imali neposredno pre puta – kaže Živković, i dodaje da mu je upravnica Anđelković, kad je prvi put pokušao da dobije objašnjenje, spustila slušalicu.

Tatjana Jovanović, majka Emilije Jovanović, koja je takođe izbačena iz hotela, smatra da dete zbog jedne zapaljene cigarete ne treba da bude bačeno na stub srama.

– Ne mogu da verujem da su deca bila uslovljena da će, ako ne napuste hotel, svi učenici biti vraćeni kući. Ne mogu da verujem da upravnica toliko nema sluha. Nisam uspela da je dobijem, a nastavnici Borki Vučnić, koja je bila u pratnji dece, rekla sam da ne želim da se dete vrati dok ne razgovaram s upravnicom – jada se Jovanović.

U školi tajac

U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji nismo uspeli da dobijemo bilo kakvo objašnjenje o događaju na Kopaoniku. Sekretarica nam je rekla da direktorka škole Gordana Mihajlović nije u kancelariji i da pozovemo u ponedeljak. Kad smo joj zatražili mobilni telefon direktorke, ponovila je da zovemo u ponedeljak i bez pozdrava spustila slušalicu.

Ministar prosvete: Saznaću šta se desilo

Ministar prosvete Žarko Obradović nije želeo da se izjašnjava o ovom događaju dok, kako kaže, ne sazna šta se dogodilo.

– Ne znam ništa o pušenju, a obavešten sam da su deca sedela na simsu hotela. Dok ne saznam šta se zaista dogodilo, ne mogu da dajem nikakve izjave – kratko je za Kurir rekao Obradović.

Roditelji: Kao da smo ih poslali u logor

Među roditeljima koji su sinoć na autobuskoj stanici u Beogradu sačekali decu našao se i Goran Jovanović, otac Emilije (15).

– Zatečen sam time što je pušila, ali ova situacija je ispala kao da sam poslao ćerku u logor Dahau. Izbaciti decu zbog cigarete stvarno je okrutno – rekao je Goran.

Upravnica doma: Takav je kućni red

Upravnica Doma učenika srednjih škola „Mašinac“ Slavica Anđelković kaže za Kurir da su direktori i profesori škola upoznati s pravilnikom nastave u njihovom objektu.

– Zna se da ne poštovanje kućnog reda podrazumeva isključenje s nastave, a to znači povratak kući. Decu smo nekoliko puta opominjali, ali to nije imalo efekta. Trebalo je da krenu kući još u četvrtak, ali su deca počela da demonstriraju silu. Govorili su da nemamo prava da ih izbacimo – kaže Anđelković.

KURIR