Дана 11.11. 2011.године са почетком у 11часова у сали  „Лола- Корпорације“, Булевар краља Александра 84,  одржаће се 7. Конгрес Ујединјених Гранских Синдиката „Независност“

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Novine u ocenjivanju u osmoletkamа

Učenici, ali i njihovi roditelji, već na početku svakog polugodišta znaće tačan raspored pismenih i kontrolnih zadataka za sve predmete. Raspored mora da bude okačen na oglasnoj tabli ili na sajtu škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.

Kroz ocene učenika, ocenjuju i nastavnike

Ukoliko na pismenom više od polovine učenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismeni će morati da bude poništen, a nastavnik je u obavezi da organizuje dopunsku nastavu za đake – samo su neke od novina koje podrazumeva nedavno usvojeni novi pravilnik o ocenjivanju u osnovnim školama, koji je na snagu stupio početkom novembra.

– Plan pismenih i kontrolnih zadataka mora da bude javan, a utvrđuje ga i potpisuje direktor na predlog odeljenskog veća. Svaki nastavnik je dužan da obavesti učenike koje nastavne oblasti će biti na kontrolnom ili pismenom pet dana pre provere. Konačno, kroz ocene učenika procenjuje se i efikasnost u radu nastavnika.

Stari pravilnik pregazilo vreme

Primena u praksi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (koji je usvojen 2009. godine) podrazumeva i izradu brojnih pratećih dokumenata. Jedan od njih je novi pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnim školama, koji je zamenio stari usvojen još pre dvadeset godina, koji je vreme pregazilo.

Značajan pokazatelj uspeha u radu prosvetnih radnika je i završni ispit, to jest mala matura. Ukoliko kod jednog nastavnika imamo loše ocene učenika i loše urađenu malu maturu, to je signal upravi škole da mora da reaguje i da nastavnik nešto mora da menja u svom radu – kaže za „Blic“ Eleonora Vlahović, savetnik u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Pravilnikom je predviđeno i da učenici u osnovnim školama mogu da imaju najviše jednu pismenu proveru u toku dana, a dve u nastavnoj nedelji. Osim toga, ubuduće predmet ocenjivanja neće biti samo pismeno i usmeno odgovaranje učenika, što vodi učenju lekcija napamet, već će đaci ocene dobijati i učestvovanjem u debatama i diskusijama, na osnovu dobrih rezultata na takmičenjima, pisanjem eseja, učešćem u raznima projektima…

– Sve aktivnosti učenika mogu da budu ocenjene i svako dete mora da ima četiri ocene iz svih predmeta tokom godine. Ukoliko učenik nema dovoljan broj ocena, ne može se utvrditi završna ocena. One učenike koji redovno dolaze na časove, pohađaju nastavu i izvršavaju školske obaveze, a nemaju propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku polugodišta – nastavlja naša sagovornica.

Ovim dokumentom definisana je i obaveza škole da redovno obaveštava roditelje o uspehu učenika. Svaki odeljenski starešina dužan je da blagovremeno, najmanje četiri puta godišnje, obaveštava roditelje ili staratelje učenika o postignućima učenika, napredovanju, motivaciji za učenje, izostancima iz škole.

Pravilnik je doneo i neke novine što se tiče ocenjivanja vladanja učenika. Ocena iz vladanja od šestog razreda ulazi u prosek, što znači da utiče na opšti uspeh učenika.

– Na zaključnu ocenu iz vladanja utiče više faktora, a to su redovnost u pohađanju nastave, odnos prema drugim učenicima, prema školskoj imovini, zaposlenima, izrečenoj vaspitnoj ili vaspitno-disciplinskoj meri – zaključuje naša sagovornica.

Izbacivanje iz škole

Jedan iz vladanja, što automatski znači i izbacivanje iz škole, sledi za one učenike koji neopravdano izostanu sa nastave više od 25 časova, ugrožavaju prava i bezbednost drugih učenika, zatim zaposlenih u školi, ne prihvataju odgovornost za svoje ponašanje i ne popravljaju ga, uništavaju školsku imovinu i imovinu učenika.

Blic

SILEDŽIJA U OŠ „ĐORĐE KRSTIĆ“

Ima sedam godina, a decu šamara, jednom je rasklimao zub, a mom sinu nabija olovke u prste, kaže uplašena majka iz Žarkova

BEOGRAD – Prvak nasilnik!

– Sin mi se svakodnevno vraća uplakan jer ga drug iz odeljenja tuče, šamara, ubada olovkama u prste. Strah me je da ga pošaljem u školu – uplašeno priča K. M., majka sedmogodišnjaka koji ide u prvi razred Osnovne škole „Đorđe Krstić“ u Žarkovu, i dodaje kako problematični osnovac fizički zlostavlja sve đake. Kako kaže, situacija je iz dana u dan sve gora.

– Pre neki dan ga je, iz čistog mira, nasred časa udario u nos, posle toga ga je gurnuo u ormar dok je zakopčavao jaknu, a pre sedam dana mu je na času engleskog jezika nabio grafitnu olovku u prst – priča K. M. i apeluje na prosvetnu inspekciju da učini nešto dok mališani ne dobiju ozbiljnije povrede.

Druga majka, koja je insistirala na anonimnosti, kaže da je njenog sina i još nekoliko druge dece problematični prvak ubacivao u WC šolju.

– Jednom detetu je rasklimao zub od jačine udarca. Ako svi okreću glavu, ovo dete će izrasti u nasilnika. Kad se sad ovako ponaša, šta će biti za koju godinu – strahuje majka sedmogodišnjeg dečaka.

U Ministarstvu prosvete rekli su za Kurir da su upoznati sa ovim slučajem i da je u toku nadzor u školi.

– Prosvetna inspekcija utvrđuje stanje i nakon obavljenog nadzora preduzećemo zakonom predviđene mere – ističu u resornom ministarstvu.

КURIR

BANJA KOVILJAČA – U Osnovnoj školi „Vera Blagojević“ u Banji Koviljači đaci su i danas bojkotovali nastavu zbog problema sa velikim brojem ilegalnih imigranata u tom mestu.

Odluku roditelja o bojkotu nastave, koji je počeo u ponedeljak, podržao je i Školski odbor. Na nastavu u prvoj smeni, kojom je obuhvaćeno 227 učenika od prvog do petog razreda, jutros je došlo 27 đaka. Juče je u obe smene nastavu pohađalo ukupno 20 đaka.

Bojkot nastave je rezultat odluke saopštene na protestnom skupu građana u Banji Koviljači, koji je održan u nedelju pod nazivom „Ko je sledeći“, čiji je neposredan povod silovanje britanske državljanke 27. oktobra za šta su osumnjičena petorica ilegalnih imigranata iz Avganistana, bez dokumenata, od kojih je jedan uhapšen.

Školski odbor Osnovne škole u Banji Koviljači pridružio se zahtevima građana da se u rešavanje problema imigranata što pre uključe nadležni državni organi, a predstavnici roditelja su ukazali na spremnost da decu upišu u lozničke škole u kojima bi nastavila dalje školovanje.

Kako je u nedelju na protestu rečeno, odluka o bojkotu nastave će da bude na snazi sve dok se u potpunosti ne ostvare zahtevi kojima se traži ne samo izmeštanje velikog broja ilegalnih imigranata nego i prestanak rada Centra za azil u Banji Koviljači koji ima 84 mesta.

Zvaničnici Loznice su prošlog utorka javno predočili da je, u aprilu bilo 500 do 600 stranih državljana, dok ih sada u Banji Koviljači ima više od 2.500, a borave izvan Centra za azil, većinom ilegalno, u privatnom smeštaju ili u nekim napuštenim objektima.

Autor:

Agencija Tanjug

Око 40 одсто средњошколаца у Србији сматра да су припадници LGBT популације болесни, а око 20 одсто мисли да им није место у њиховим школама и да „заслужују батине“, резултат је данас представљеног истраживања које је спровео Хелсиншки одбор за људска права.

Истраживање је спроведено од априла до јуна ове године, међу 630 средњошколаца у шест градова Србије – Београду, Новом Саду, Крушевцу, Зрењанину, Нишу и Новом Пазару.

Ауторка истраживања, социолог Марија Радоман истакла је да истраживање указује на оштре поделе међу средњошколцима, пошто има оних екстремно нетолерантних, али и либералних.

„Око 14 одсто средњошколаца сматра да истополним паровима треба омогућити усвајање деце, а 16,5 одсто подржава истополне бракове“, казала је Радоман

Истраживање показује и да 37 одсто испитаника има екстремно шовинистичке и расистичке ставове према Ромима, а једна петина испитаних сматра да су припадници ромске популације „ментално мање способни да уче“.

Око 62 одсто средњошколаца било је сведок физичког насиља, а да је жртва насиља признало је 13 одсто испитаника.

Око 60 процената средњошколаца сматра да у Србији постоји проблем породичног насиља, 61 одсто би такво насиље пријавило.

Истраживање указује и на традиционално схватање породице међу српским средњошколцима, пошто 45 одсто њих сматра да мушкарац треба да има главну реч у породици.

Око 43 одсто средњошколаца сматра да жене у Србији треба више да рађају „како би били спашени као нација“, а око 30 процената испитаника мисли да жена може да буде потпуно остварена само као мајка.

Председник Комисије за унапређење безбедности у Београду Дејан Ранђић сматра да истраживање указује на проблеме са којима ће се Србија суочавати у будућности, али и на то да држава нема јасан план и програм, када је реч о едукацији младих и унапређењу система вредности.

„Решење је у едукацији и ширењу толеранције међу основцима и средњошколцима“, казао је Ранђић и додао да поједини политичари у Србији својим понашањем доприносе ширењу нетолерантних ставова међу младима.

Директор београдске Канцеларије за европске интеграције и сарадњу са удружењима Данко Рунић указао је да оваква истраживања могу да помогну у креирању политике и едукативних програма које ће градска Управа у Београду покренути.

Гимназијалка и представница омладинске мреже Хелсиншког одбора за људска права Дуња Нешовић указала је да су за овакве ставове средњошколаца заслужни и наставни садржаји из уџбеника за историју и географију, као и начин на који поједини професори држе предавања и промовишу своје националистичке ставове.

„Потребна је реформа образовног система, као и начина на који се држе предавања. Поједини професори у својим предавањима провлаче националистичке ставове, којима могу утицати и на ставове ученика. Тако се шири верска и национална нетолеранција“, навела је она.

РТВ

У Влади Војводине вечерас су свечано уручене награде „Др Ђорђе Натошевић“, које се традиционално додељују најуспешнијим школама и наставницима у претходној школској години.

Лауреати за 2010-11. школску годину су Основна школа „Петефи бригада“ из Куле, Музичка школа „Петар Кранчевић“ из Сремске Митровице, Средња техничка школа „Милева Марић“ из Титела.

Од појединаца признања су добили професорка биологије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“ мр Јованка Терзић и професорка југословенске књижевности и српског језика у бачкопаланачкој Техничкој школи “9. мај” Југослава Лулић.

Награде је доделио Одбор који је именовала покрајинска влада.

Честитајући добитницима, као и свим просветним радницима Дан просветних радника – 8. новембар, покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Андор Дели је подсетио да се Награда „Др Ђорђе Натошевић“ 14. пут додељује установама и појединцима који су се нарочито исказали у образовно-васпитном раду.

Награда је установљена 1996. године, као аутентично покрајинско признање.

Дан просветних радника

Светски дан наставника слави се сваке године у преко 100 земаља. У Индији је зачета идеја 1962, а од када је 1994.године Унеско препознао важност наставничког позива, прославља се и широм света. Датум обележавања је у готово свим земљама другачији јер се углавном посвећује важном локалном едукатору или прекретници у образовању.

У Србији се Дан просветних радника обележава 8. новембра, на дан рођења реформатора српског језика Вука Караџића.