Ekskurzije u Srbiji su skupe zbog nerealno visokih cena hotela i insistiranja roditelja da njihova deca imaju švedski sto i za doručak i za večeru.

„U Novom Sadu polupansion košta između 23 evra i 27 evra, dok je u Pragu cena između 12 i 15 evra.

Ni u Ministarstvu prosvete Srbije nema želje za promenom kalendara raspusta, pa su cene tokom raspusta u zimskoj sezoni visoke, a kapaciteti u vansezoni prazni“, rekao je predsednik Odbora Yute za djački i omladinski turizam Dragoje Zekavica na konferenciji za novinare.

Zekavica je naveo da u Srbiji od 690.000 đaka osnovnih i srednjih škola godišnje njih 60 odsto putuje na jednodnevne izlete, rekreativne nastave ili višednevne ekskurzije, i da od tog broja 88 odsto boravi u Srbiji, a 12 odsto učenika završnih razreda srednjih sskola putuje na ekskurzije u inostranstvo.

Dodao je da Saveti roditelja odlučuju o putovanju i biraju organizatore ekskurzija između najmanje tri ponude, kao i da određuju visinu naknade za nastavnike.

Član Upravnog odbora Yute Ljubiša Nešovanović rekao je da je odustao od organizovanja ekskurzija jer škole same određuju itinerere i nema nikakve organizovanosti, a svih 12 odsto uccenika koji putuju u inostranstvo to čine u septembru i oktobru, jer je cilj direktora „da na nedelju dana zatvore sskole“.

Školovao sam se u Nemačkoj i jeli smo u ekspres restoranima i spavali u hostelima, a danas roditelji u Srbiji neće ni da razgovaraju ako nema švedskog doručka za doručak i večeru i ako hotel nema tri zvezdice, a cene u hotelima u Srbiji su nerealno visoke. Zato su ekskurzije skupe“, rekao je Nešovanovich.

U Yuti je rečeno i da je Srbija tranzitna zemlja za strane turiste, koji se u proseku zadržavaju najviše tri dana i prvenstveno zbog nerealno visokih cena hotela, pa su lošiji hoteli u Srbiji skuplji od boljih hotela u inostranstvu, kao i su hoteli u Beogradu skupi jer ih nema dovoljno, pa nema konkurencije.

Istaknuto je i da lokacije zanimljive za turiste, poput Viminacijuma, nisu dovoljno promovisane i da se time niko organizovano nije bavio, kao i da je u Srbiji moguche ponuditi kvalitetnu turisticcku ponudu za tri dana boravka.

Članica Upravnog odbora Yute Biljana Radulović rekla je da Budimpeštu godišnje posete hiljade turista iz Srbije, dok u suprotnom smeru u Srbiju ne dodje ni desetak autobusa sa mađarskim turistima.

Biljana Radulovich je najavila da će 5. novembra u Yuti u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji biti održana promocija američkog letnjeg koledža Edmonds.

B-92

na temu “Inkluzija romske dece najranijeg uzrasta – dijalogom do strategija u obezbeđivanju sveobuhvatne i integrisane podrške ranom razvoju romske dece i njihovim porodicama“

Beograd, 31. oktobar 2011 – Prvog novembra 2011 godine, UNICEF i Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, realizovaće jednodnevni ekpertski sastanak na temu “Inkluzijaromskedecenajranijeguzrasta – dijalogom do strategija u obezbeđivanju sveobuhvatne i integrisane podrške ranom razvoju romske dece i njihovim porodicama“

Sastanak se realizuje u partnerstvu sa Međunarodnom Korak po Korak asocijacijom (ISSA), Fondacijom za otvoreno društvo (OSF), Romskim obrazovnim fondom (REF), Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije, Fondom za otvoreno društvo Srbije, CIP- Centrom za interaktivnu pedagogiju, Ženskom romskom NVO “Osvit”, Ženskim romskim centrom “Bibija”, Obrazovno kulturnom zajednicom Roma “Rromanipen”, Edukativnim centrom Roma (ECR) i Romskim NVO “Ponos”. Sastanak će se održati 01.11. 2011. god u Begradu u hotelu „Palas“, Topličin venac 23 sa početkom u 10h.

Cilj ekspertskog sastanka je da se kroz dijalog relevantnih aktera razviju smernice i strategije unapređivanja organizacije i dostupnosti kvalitetnih usluga neophodnih deci uzrasta od 0 do tri godine i njihovim porodicama, posebno deci i majkama iz romske zajednice. Ovo je izuzetno značajno, s obzirom da je u okviru Strategije Evropa 2020, Evropska komisija pozvala zemlje članice i države koje traže pristup Evropskoj uniji da predstave nacionalne strategije za uključivanje Roma, u okviru svojih nacionalnih reformskih programa za obrazovanje, smanjenje siromaštva, socijalni i ekonomski razvoj. U februaru 2011. Evropska komisija je izdala saopštenje o obrazovanju i brizi o deci najranijeg uzrasta u kome se kaže da su obrazovanje i briga o deci na najranijem uzrastu „ najznačajniji temelj za uspešno celoživotno učenje, socijalnu uključenost, lični razvoj i kasniju zapošljivost… (i) ima snažan i dugoročan uticaj kakav se ne može postići merama preduzetin na kasnijem uzrastu.“ U tom kontekstu, a u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, prioritet je obezbeđivanje jednake dostupnosti sveobuhvatnim i kvalitetnim uslugama namenjenim za podršku razvoja dece ranog uzrasta i porodicama, posebno iz socijalno isključenih i osetljivih grupa.

Sastanak će poslužiti kao okvir za uspostavljanje dijaloga između najrelevantnijih aktera, a u cilju zaštite najboljeg interesa svakog deteta, a posebno dece iz najosetljivijih grupa. Aktiviskinje romskih i ženskih NVO, predstavnici/e sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, predstavnici/e lokalnih samouprava i eksperti za rani rast, razvoj i obrazovanje, imaće priliku da diskutuju o potencijalnim rešenjima za kreiranje sveobuhvatnih programa i servisa za podršku ranom razvoju i kreiranju uslova da sva deca ostvare svoje pune potencijale, da se smanje rizici zaostajanja na najranijem uzrastu, koji imaju dugoročne efekte, a povećaju šanse za prevazilaženje postojećih nejednakosti i loših startnih pozicija, posebno kada se radi o romskoj deci uzrasta od 0 do 3 godine. U okviru sastanka posebna pažnja će se posvetiti ukazivanju na važnost položaja u kome se nalaze žene i majke dece ranog uzrasta.

Zaključci sa sastanka poslužiće za razvijanje preporuka koje će biti dostavljene svim relevantnim Ministarstvima.

Ekspertski sastanak se organizuje u okviru partnerskog projekta EU – UNICEF “Inkluzija romske dece ranog uzrasta: Inicijativa za dobar početak“. Projekat finansira Evropska unija, a njegov osnovni cilj je definisanje mera koje podstiču razvoj u ranom detinjstvu (Early Childhood Development – ECD) kao polaznu tačku za socijalnu inkluziju romske dece. Projekat se realizuje u šest zemalja (Republika Češka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Španija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija). Aktivnosti na projektu obuhvataju istraživanje, zastupanje, izgradnju kapaciteta i komunikaciju, a sve one usmerene su na to da se pokaže koliko je važno da se svoj deci, posebno onoj koja dolaze iz najugroženijih i marginalizovanih grupa, kao što su romska deca, omogući što bolja početna pozicija u životu.

Očekivani rezultati projekta“Inkluzija romske dece ranog uzrasta: Inicijativa za dobar početak“ trebalo bi da se ogledaju u povećanju kapaciteta relevantnih učesnika i pružalaca usluga da intervencijama koje se odnose na rani razvoj obuhvate i romsku decu te u jačanju i širenju postojećih službi kako bi mogle da prihvate i sprovode nove pristupe u inkluzivnoj nezi i obrazovanju u ranom detinjstvu.

EvropskakomisijajeizvršnoteloEvropskeunije… Evropska unija ima 27 država članica koje su odlučile da postepeno povežu svoje znanje, resurse i sudbine. Ove zemlje su zajedno, tokom pedesetogodišnjeg perioda uvećavanja, izgradile zonu stabilnosti , demokratije i održivog razvoja, zadršavajući pri tom kulturnu raznolikost, toleranciju i individualne slobode. Evropska unija je posvećena ideji delenja svojih dostignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan njenih granica.

O UNICEF-u

Od devedesetih godina prošlog veka UNICEF radi u zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao i u zemljama članicama Saveza nezavisnih država (11 zemalja bivših članica SSSR-a) sa ciljem da se sveobuhvatno radi na pitanjima dečijih prava, naročito dece iz najosetljivijih i socijalno isključenih grupa. Uz posebnu posvećenost poštovanja prava na život, razvoj, zaštitu i participaciju dece najmlađeg uzrasta, Sa posebnom posvećenošću u ostvarivanju prava na opstanak, razvoj, zaštitu i participaciju dece, UNICEF-ova Regionalna kancelarija za ove zemlje, nastoji da podrži ciljane i koordinisane napore usmerene ka unapređenju zdravlja, ishrane, obrazovanja i zaštite dece ranog uzrasta. U Evropi, UNICEF je član Dekade za inkluziju Roma i zalaže se za ostvarivanje prava romske dece i njihovih porodica. Pristupivši Dekadi, UNICEF-u je pružena jedinstvena prilika da u saradnji sa partnerima razvija politike koje u prvi plan stavljaju brigu o svoj deci ranog uzrasta, uključujući i romsku.

 

Za više informacija o UNICEF-u posetite: www.unicef.org

 

Širi se epidemija žutice kod Prokuplja

Od oko 2.000 školskih objekata u Srbiji, gotovo 40 odsto ih nema mokri čvor, pa umesto toaleta koriste poljski WC. I u prokupačkom selu Berilje, gde je prijavljena epidemija zarazne žutice, učenici isturenog odeljenja OŠ „Ratko Pavlović Ćićiko“ koriste poljski toalet iako mokri čvor u toj školi postoji, ali je rezervisan samo za nastavnike.

Broj zaraženih porastao na 17, od kojih je 13 učenika

Tokom jučerašnjeg dana na infektivno odeljenje prokupačke bolnice primljene su još dve osobe za koje se sumnja da su zaražene žuticom, pa je ukupan broj obolelih porastao na 17. Od ovog broja čak je 13 đaka iz Berilja, zbog čega većina roditelja, u strahu da im se deca ne zaraze žuticom, juče nije pustila svoju decu u školu.

Milorad Pribak, direktor škole, tvrdi da izvor zaraze nije škola i da to što đaci koriste poljske toalete nije čudno za ovo selo u kojem većina domaćinstava nema urađenu kanalizacionu i vodovodnu mrežu. On objašnjava da u školi u Berilju postoji kanalizaciona i vodovodna mreža, kao i mokri čvor, ali da ga učenici ne koriste jer nema dovoljno vode u bunaru iz koga se snabdeva škola.

– Sasvim je normalno da su u školi odvojeni toaleti za osoblje i đake. Poljski toaleti koje koriste deca redovno se održavaju, a u svakoj učionici postoji lavabo sa tečnim sapunom gde deca peru ruke. U lavorima na koje se žale roditelji su dezinfekciona sredstva. I nastavnici koriste poljske toalete kad nestane vode u bunaru – kaže Pribak.

Poljski WC u Berilju, jedini dostupan učenicima

Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, kaže da Ministarstvo nema nadležnost da proverava higijenu po školama.

– Najlakše je reći da direktor mora da se kazni, ali lokalna samouprava je ta koja mora da održava objekte. Najbolje bi bilo da je direktor mogao da reši taj problem, ali to nije njegova nadležnost – kaže Tmušić.

Tomislav Živanović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“, situaciju u školi u Berilju u kojoj đaci koriste poljske toalete, a nastavnici one u zgradi, ocenjuje kao neprihvatljivu.

– Čemu ta diskriminacija? Čija su to deca? – pita Živanović.

Epidemiolog prokupačkog Doma zdravlja Aleksandar Cvetanović kaže da je ekipa ove ustanove na terenu i da preduzima sve mere kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze, ali da se može očekivati novi broj obolelih.

– Iako se u prvi mah sumnjalo da je voda izvor zaraze, analize sa terena ukazuju na to da je velika verovatnoća da su uzrok zaraze loši higijenski uslovi u porodicama obolelih – kaže doktor Cvetanović.

BLIC

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

U novosadskim domovima ima mesta za 2.635 akademaca na budžetu, a ostali moraju da traže privatan smeštaj

Novi Sad: Studentski dom „Profesor Živojin Ćulum“ koji studenti zovu i „Novi A”

Novi Sad – Studentima u Novom Sadu na raspolaganju je 2.635 mesta u osam studentskih domova, od kojih je čak šest prve kategorije, a svi su detaljno renovirani u poslednjih nekoliko godina. Konkurs za brucoše je završen 15. septembra, dok studenti viših godina, kao i studenti diplomskih i doktorskih studija, imaju rok do kraja oktobra. Interesovanje je kao i svake godine ogromno, jer smeštaj u sobama prve kategorije košta 1.430 dinara, a druge 1.100 dinara.

Najviše mesta ima dom „Slobodan Bajić“, 806 u 390 soba, koji je druge kategorije i nalazi se u univerzitetskom kompleksu. U kampusu je i dom „Veljko Vlahović“, takođe druge kategorije, sa 340 mesta u 170 soba. Iako su lošije rangirani, ovi domovi su takođe traženi, jer studenti ne moraju da se muče s prevozom, a i centralni restoran im je bukvalno pred nosom.

Domovi u naselju Liman 4 „Profesor Živojin Ćulum“, „Novi B“ i „Novi C“, od kojih je ovaj poslednji izgrađen 2009. godine, imaju po 372 mesta u 186 soba. „Feješ Klara“ sa 148 mesta u 71 sobi nalazi se u naselju Grbavica, „Sajmište“ ima 262 mesta u 155 soba i nedaleko je od Medicinskog fakulteta (ovde su uglavnom njegovi studenti), a „23. oktobar“ u Ulici Danila Kiša (Grbavica) ženski je dom sa 191 mestom u 97 soba.

Studenti kažu da je najluksuzniji „Novi C“ gde su sobe poput malih garsonjera,opremljene frižiderima, električnom ringlom i zasebnim kupatilom. Ovde su uglavnom najbolji studenti, koji imaju idealne uslove za učenje, a brucoši imaju male šanse da ga odmah dobiju (ranije su dobijali samo domove u kampusu).

Ženski dom na Grbavici, populano nazvan „Cesarec“, ima besplatan vešeraj, sobe su sa kupatilom, priključkom za kablovsku,Internet i telefon. Pošto je renoviran pre dve godine, nameštaj je nov, ali vlada stroga disciplina. Dobijaju ga studentkinje sa prosekom iznad 8,5. Nedaleko od njega je dom „Feješ Klara“ sa takođe savršenim uslovima za stanovanje i učenje. Možda mu je mana što nema kuhinje, ali je menza veoma blizu.

Naravno, ovu pogodnost imaju samo studenti koji su na budžetu. Oni, takođe, mogu da koriste benificiranu ishranu, koja mesečno košta 3.960 dinara: doručak je 31 dinar, ručak 55, a večera 46 dinara!

Konkursom Ministarstva prosvete i sporta 78 mesta u novosadskim domovima izuzeto je iz raspodele. Od ovog broja 38 je rezervisano za međunarodnu razmenu, dok ćePokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice odlučivati o raspodeli 40 „ekonomskih“ mesta. Za njih će studenti plaćati punu cenu (zbir učešća Republike i nadoknade koju plaća stanar na osnovu konkursa), a ukoliko ne bude dovoljno zainteresovanih, ona će biti uvršćena u redovnu raspodelu.

Konkursom su predviđene i mere podrške za studente iz osetljivih društvenih grupa: materijalno ugroženih porodica, bez roditeljskog staranja, jednoroditeljskih porodica, Romi, studenti čiji su roditelji nestali ili kidnapovani na teritoriji Kosova i Metohije i bivših republika SFRJ, izbeglice i raseljeni, povratnici po sporazumu o readmisiji i deportovani studenti, studenti sa invaliditetom, hroničnom bolešću i rekonvalescenti.

Svi koji ne dobiju smeštaj u prvoj raspodeli imaju pravo da podnesu zahtev Studentskom centru da se posebno rangiraju u okviru namenski opredeljenih kapaciteta ove ustanove (deset odsto ukupnog broja).

M. Mijušković

———————————————–

Za nameštenu garsonjeru 120 evra

Studenti koji ostanu ispod crte u raspodeli domova, kao i oni koji nisu na budžetu, smeštaj moraju da traže privatno. U Novom Sadu ima dosta slobodnih stanova, koji su u poslednje vreme namenski građeni za izdavanje, a cene su pale.

Stan od pedesetak kvadrata, u koji se može smestiti i troje studenata, može se na Novom naselju, nešto bližoj Detelinari, pa čak i Grbavici (širi centar) rentirati za 150 evra. Oni namešteni su skuplji za tridesetak evra. Struja, kablovska i dažbine za ovu kvadraturu su oko 80 evra. Nameštena garsonjera od dvadesetak kvadrata košta oko 120 evra, a dažbine su takođe manje.

————————————————————-

U domovima i kablovska i Internet

Subotica – Biti dobar student višestruko se isplati i kada je u pitanju i smeštaj i ishrana. Studentski centar raspolaže sa dva studentska doma „Bosa Milićević“ i „Ivo Lola Ribar“ sa ukupno 700 ležajeva u kojima je mesečna cena smeštaja za budžetske studente 1.100 dinara.

–Svi studenti koji ispunjavaju uslove na konkursu dobiju mesto u domu, čak nam preostane i nekoliko ležajeva koje izdajemo samofinansirajućim studentima po ekonomskim cenama koje su, u zavisnosti od kvaliteta smeštaja, od 5.500 do 6.500 dinara – kaže nam Veljko Vojnić, direktor Studentskog centra.

Poslednjih godina Studentski centar mnogo je uložio u opremanje domova u kojima sada sobe imaju svoje kupatilo, čajnu kuhinju, nov nameštaj i posteljinu, kablovsku televiziju i Internet.

– Domovi nisu socijalna kategorija, tek se jedan bod dobija na ime materijalnog stanja studenta, a prevagu odnose rezultati postignuti na studijama. Studentski domovi i fakulteti su po pravilu prve državne institucije sa kojima se mladi ljudi sreću i kada oni primete da se brine o uslovima u kojima žive i uče i oni se onda odgovorno ponašaju. Uostalom, kvalitet studentskog života može biti jedan od prvih razloga da neko ko je došao ovde da studira i poželi da ostane u Subotici, a s obzirom na depopulaciju našeg podneblja to nije bez značaja – ističe Vojnić.

Studentski centar izdao je 1.200 elektronskih kartica za ishranu u menzi gde doručak košta 35, ručak 55, a večera 46 dinara, dok za samofinansirajuće studente ishrana je nešto skuplja te doručak staje 80, ručak 180 a večera 150 dinara. Čak i ova nešto viša cena još je daleko povoljnija od samostalnog snalaženja, ili hranjenja po restoranima, pogotovo zato što Subotica iako ima tri fakulteta i dve više škole nema ekspres-restoran ili neki restoran brze, gotove hrane.

Za studente koji biraju privatan smeštaj stan će koštati od 80 do 150 evra, ali će za troškove komunalnih usluga morati da plate gotovo još polovinu te sume.

A.Isakov

———————————————————-

Četvorokrevetne sobe za studente mašinstva

Kraljevo – Već četiri decenije postoje studije mašinstva u Kraljevu, a ovaj fakultet, koji pripada Kragujevačkom univerzitetu, jedina je visokoškolska ustanova u gradu na Ibru.

Pored Kraljevčana, tu se već godinama školuju i studenti iz okolnih mesta tako da postoji studentski dom. Objekat je u zemljotresu oštećen, ali je brzo rekonstruisan tako da je od početka školske godine i useljen. U njemu stanuje 68 studenata, u sobama četvrte kategorije, odnosno sve sobe su četvorokrevetne.

Studenti koji su stekli pravo da se školuju o budžetskom trošku mesečno plaćaju smeštaj svega 880 dinara, jer se iz budžeta namiruje još 6.980 dinara po svakom stanaru. Tu, kako nam objašnjava upravnik Zoran Uzunović, postoji i studentski restoran u kome tri obroka, za mesec dana, studenti plaćaju 3.960 dinara, a država na taj iznos za svakog uplaćuje 5.760 dinara. U studentskom restoranu mogu se, naravno, hraniti svi studenti.

Oni koji ne ispunjavaju uslove ili ne žele da stanuju u domu u Kraljevu jednokrevetnu studentsku sobicu mogu naći za pet, šest hiljada dinara mesečno.

M. Dugalić

——————————————————–

Za niške akademce tesni domovi

Doručak 80, ručak 180 a večera 150 dinara (Foto A. Ćirić)

Niš – U tri paviljona Studentskog doma u Nišu, kod tehničkih fakulteta, blizu Medicinskog i pored Pravnog i Ekonomskog fakulteta ima 930 mesta za studente Niškog univerziteta. Kako je za „Politiku” rečeno u ovoj organizaciji, cene nisu promenjene i na istom su nivou kao prošle godine. Za ležaj u sobama prve kategorije mesečno studenti plaćaju 1.430 dinara, a krevet u sobama druge kategorije mesečno košta 1.100 dinara.

Cena ishrane je povoljna i takođe u odnosu na prethodnu godinu nije promenjena: tri obroka dnevno u studentskim menzama koštaju 3.970 dinara.

Za mnogo veći broj studenata, koji nisu iz Niša, a koji bi da obezbede smeštaj u domovima, bolja vremena biće nakon proleća 2013. godine, kada se očekuje završetak izgradnje i adaptacije sadašnjeg paviljona studentskog doma kod tehničkih fakulteta, koje uveliko traju. U novom objektu biće dodatnih 500 mesta, a Ministarstvo prosvete i grad Niš za izgradnju novih kapaciteta izdvojili su oko pola miliona evra.

Zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta svi studenti koji iz drugih gradova Srbije dolaze u Niš na studije primorani su da iznajmljuju stanove od privatnih stanodavaca. Garsonjere u stambenim zgradama sa parnim grejanjem od dvadesetak kvadrata, gde smeštaj po nepisanom pravilu koristi jedan ili dva studenta, plaćaju se od 120 do 150 evra, jednosobni stanovi od 120 do 200 evra, zavisno od kvadrature, a veći i preko 200 evra. Naravno, uz kiriju, odnosno plaćanje zakupa, korisnici stanova obavezno plaćaju i zajedničke troškove u zgradama u kojima su stanovi, ali i utrošenu struju i troškove grejanja.

Nešto jeftiniji je smeštaj u stambenim jedinicama u privatnim porodičnim kućama, gde je soba od 60 do 75 evra, garsonjere oko 100, a jednosobni stanovi od 100 do 130 evra. Plus, svakako, troškovi za grejanje, struju, telefon…

T. Todorović

—————————————————

Bolje ocene, manji troškovi

Mesečni troškovi smeštaja i ishrane u domu Vi„ta Janjić“ su do 5.350 dinara (Foto B. Kartalović)

Kragujevac – Od ukupno 15.000 studenata na 11 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, oko 12.000 pohađa nastavu u ovom gradu. Budući da dve trećine brucoša dolazi iz drugih mesta u Srbiji, potražnja za pristojnim smeštajem je velika, pogotovo zato što Studentski centar raspolaže sa svega 634 ležaja. Zato je veliki broj visokoškolaca prinuđen da potraži privatni smeštaj. Oni koji se opredele za ovu varijantu moraju da izdvoje triput više novca od kolega koje su uspele da se skuće u jednom od dva studentska doma.

Mesečni troškovi smeštaja i ishrane u domovima „Vita Janjić“ i „Sloboda“ su od 5.100 do 5.350 dinara, a u privatnom smeštaju toliko košta samo iznajmljivanje kreveta.

Studenti „domci“ u Kragujevcu uživaju u sve boljem komforu, budući da Studentski centar godinama radi na poboljšanju kvaliteta smeštaja. Sobe su uglavnom dvokrevetne i trokrevetne, a studenti sa najvišim prosekom imaju mogućnost da se baškare u jednoj od 26 jednokrevetnih soba. Svaka soba ima ve-ce, a do kraja naredne godine imaće i zaseban internet priključak. Što se tiče ishrane, studentima su na raspolaganju tri obroka dnevno, s tim da nisu u obavezi da uplate celokupan mesečni iznos od 3.960 dinara.

Zbog malog kapaciteta domova, rentiranje viška stambenog prostora već godinama predstavlja jedan od najunosnijih poslova u Kragujevcu. Ponuda je velika, pa studenti iz drugih gradova mogu da biraju između garsonjera za jednu osobu i dvosobnih i trosobnih stanova sa više kreveta. Cena je od 50 do 200 evra za najveće stanove, u kojima, po pravilu, boravi više studenata. Najviše se traže stanovi u centru grada, odnosno naseljima Bubanj, Aerodrom, Sušica i Vašarište, gde se i nalaze visokoškolske ustanove.

Osim Univerziteta i Studentskog centra, institucionalnu brigu o studentima u Kragujevcu vodi i Studentski kulturni centar, koji ima široku lepezu programa, od književnih večeri do likovnih izložbi i koncerata.

B.Kartalović

 

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да се још увек испитују узроци инцидента у Јагодини када је, прошле недеље током извођења вежбе Противтерористичке јединице, повређено двадесетак ученика и два наставника основне школе „17. октобар“.

„Директори могу да донесу одлуку да ли ће ђаци присуствовати таквом догађају, а лоше је то што се десило. Сада се испитују узроци и видећемо да ли су неки директори школа захтевали да се деца појаве на том догађају“, казао је Обрадовић за ТВ Б92 додајући да коначни извештај просветне инспекције о томе још није завршен.

Обрадовић је казао да је добио информацију о томе да је градоначелник претходно о томе разговарао са директорима школа, али да остаје да се види да ли су школски одбори о томе одлучивали.

Професор Електротехничког факултета и бивши помоћник министра за високо образовање Слободанка Турајлић рекла је за Б92 да децу без сагласности родитеља нико не може да води ван школе.

„Ја немам разумевања за то шта ће деца на антитерористичкој вежби и мислим да је то јефтнин маркетиншки потез који не може да нађе оправдање код родитеља, а сматрам да не треба ни да нађе на оправдање у Министарству просвете“, казала је она.

На питање како коментарише све учесталије појаве насиља у школама, Обрадових је казао да је реч о „систему вредности“.

„Све је последица стања у друштву и система вредности где дете схвати да му је сила начин за решавања проблема“, казао је Обрадовић указујући да је примећен пораст насиља у школама у Београду, Новом Саду, Ужицу, а да је у другим местима смањен.

Говорећи о инциденту у Параћину где је ученик прошле недеље из ватреног оружја пуцао у учионици, Обрадовић је казао да треба утврдити да ли се поштовао Правилник о безбедности у школи.

Он је казао да извештај инспекције о том инциденту још није завршен, али да информације које је добио указују на то да је школа покушала да прикрије тај инцидент.

РТВ

 

Sastanak predstavnika reprezentativnih sindikata sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem zakazan je za četvrtak. Tema razgovora će biti dinamika isplata dugovanja prosvetnim radnicima.

Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvete razgovaraće u četvrtak, 27. oktobra sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem o isplati jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu, kao i zaostalim dugovanjima.

Na sastanku predstavnika reprezentativnih sindikata sa ministrom, njegovim saradnicima, kao i predstavnicima ministarstva finansija trebalo bi da se dogovori dinamika isplata dugovanja prosvetnim radnicima.

U sindikatu navode da je rebalans budžeta usvojen i time stvoren zakonski osnov za isplatu dugovanja.

 

(Beta)

 

Novi skandal u prosveti

U udžbeniku za osmi razred osnovne škole “Tehničko i informatičko obrazovanje” nalazi se slika otvorene internet strane na kojoj su kao omiljene stranice (fejvoritsi) nalaze čak tri porno linka.

 

Lekcija se bavi pretragom interneta, a autori su napravili print skrin računaru gde su sporni sajtovi sačuvani kao fejvorits.

Uz ove sporne sajtove kao važnije stoje i adrese Pošte Srbije i Univerziteta u Eseksu. Kada se radi o porno sajtovima, primera radi, jedan od njih vodi direktno na porno lezbijski sajt, sa galerijom koji se zove “Njen prvi pregled”.

U šestom razredu uče decu da je glupača – ženska osoba

Fotografija ove stranice je juče kružila društvenim mrežama. Novinar “Blica” obišao je knjižare i našao udžbenik izdavača “Eduka” koji zaista sadrži spornu fotografiju

Ukoliko sledite primer iz udžbenika otvoriće vam se porno sajt

Sporni udžbenik je kupljen u knjižari na Studentskom trgu. Kada se „gugluju“ sporne adrese, od kojih je jedna u međuvremenu suspendovana, direktno odlazite na sajtove neprimerene deci.

Autori udžbenika, koji košta 690 dinara, su dr Dragan Golubović i Nebojša Golubović. Ovo nije prvi ovakav propust koji se može naći u udžbenicima za osnovnu školu.

blic

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ