Sve više mladih koji uzimaju alkohol

Učenik završnog razreda Tehničke škole „Rade Metalac“ u Leskovcu pre nekoliko dana je upao pijan na čas i desetak minuta maltretirao profesorku. Nije prijavljen direktoru škole jer se profesorka uplašila odmazde. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu, jer ni jedna od šest srednjih leskovačkih škola nije pošteđena ispada pijanih đaka po učionicama i školskim dvorištima.

Lekari Odeljenja bolesti zavisnosti kažu da se broj mladih alkoholičara povećava, što potvrđuje i sondaža Edukacionog centra u kojoj je 31 odsto Leskovčana reklo da se plaši za svoju bezbednost zbog alkoholizma kod mladih.

Profesorka koja je bila izložena maltretiranju priča da je smirila pijanog đaka i otpratila ga do izlaznih vrata.

– Satima sam se tresla od poniženja i besa, a najviše me zabolelo to što ostali učenici nisu reagovali nego su se smejuljili. Nisam ga prijavila direktoru jer znam da bi ga izbacio iz škole, a ja bih bila na udaru roditelja. Nisam ni reagovala kada mi se unosio u lice. Bojala sam se učeničkih mobilnih telefona – priča prosvetna radnica koja zahteva anonimnost.

Sličan slučaj dogodio se ovih dana i u Medicinskoj, ali i u Tekstilnoj školi. Učenicima je alkohol na dohvat ruke. Gimnazija i Ekonomska škola u centru grada okružene su sa nekoliko kafića, a na uglu Medicinske nalazi se picerija i brza hrana, gde se toči alkohol. Ni u jednom objektu nije istaknut natpis da je prodaja alkohola maloletncima zabranjena. U Tržišnoj inspekciji kažu da nisu nadležni za sprovođenje tog dela zakona, a do načelnika Turističke inspekcije nismo mogli da dođemo.

– Volela bih da oko škole nema kafića, ali na tu okolnost ne možemo da utičemo – komentariše direktorka Gimnazije Ivana Ilić, tvrdeći da su slični incidenti prošlost za tu školu.

– Pouzdano znam da se neki naši učenici opijaju pivom tokom vikenda, najviše po parkovima, ali poslednjih godina nema pijanih u školi, u čemu važnu ulogu ima školski policajac – kaže direktorka Ivić.

Ipak, njenu priču demantuje učenik trećeg razreda.

– Limenku piva preručimo u flašicu koka-kole sa omotom i pijuckamo, a svi misle da pijemo sok – priča sedamnaestogodišnjak.

Goran Tojaga, neuropsihijatar i šef odseka za granična stanja na Odeljenju bolesti zavisnosti Opšte bolnice u Leskovcu, kaže da se broj mladih alkoholičara, među kojima i srednjokoškolaca, povećava na uštrb broja narkomana.

– Vidimo da se mladi okreću alkoholizmu, pa čak i oni koji su bili narkomanski zavisnici. Računica je prosta, droga je sve skuplja i sve je manje na ulicama, a alkohol je jeftin i dostupan. Mi samo gasimo požar, važna je prevencija, od škole preko roditelja do zakonskih propisa – komentariše Tojaga.

U Leskovcu je pre sedam godina jedna nevladina ženska organizacija vršila anketu među srednjoškolcima i došla do podataka da je svaki drugi učenik probao alkohol, a svaki četvrti ga redovno konzumira. Prema još neobjavljenim podacima do kojih je došao Edukacioni centar za potrebe gradskog Saveta za bezbednost, 31 odsto ispitanih je reklo da im je bezbednost ugrožena od mladih alkoholičara. Anketa je rađena u zdravstvenim ustanovama, hitnoj pomoći, urgentnom centru, Centru za socijalni rad i u policiji.

Zabrana unošenja flašica sa vodom

Direktor „Rade Metalca“ Slavoljub Stojanović kaže da mu je slučaj maltretirane profesorke nepoznat, ali priznaje da je prošle godine imao dva pijana učenika u školi i da je od tada uveo rigorozne mere. – Zabranio sam unošenje hrane u školu i flašica sa vodom i sokovima jer otkud znam šta ima unutra, a skratio sam i odmore – objašnjava direktor.

BLIC

Министарство просвете и науке планира да Скупштина Србије разматра Нацрт закона о основној школи.

Зашто представници синдиката нису учествовали у изради Нацрта закона о основној школи, ни самом Министарству није јасно, а синдикатима још мање.

Овим потезом Министарство просвете и науке је превазишло само себе, игноришући по ко зна који пут репрезентативне  синдикате.

Очекујемо да ће Министарство просвете и науке у што краћем року позвати представнике репрезентативних синдиката како би изнели своје предлоге и примедбе на Нацрт Закона о основној школи.

ПРЕУЗМИТЕ ОРИГИНАЛ

Izmenama zakona biće uvedena jedna smena u školama u kojima je to moguće. – Do Nove godine još tri prosvetna zakona

Mnogi osnovci više se neće po mraku vrćaati iz škole kući

Ministarstvo planira da Skupština Srbije u decembru razmatra tri obrazovna zakona – o osnovnoj školi, o srednjoj školi i o obrazovanju odraslih. Mi ćemo predložiti izmene, a šta će od toga biti usvojeno i da li će biti nekih amandmana, zavisiće od poslanika – rekao je za naš list mr Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Po njegovim rečima, nacrt zakona o osnovnoj školi bi trebalo da bude gotov do kraja meseca, a potom da krene javna rasprava. Cilj je da se poboljšaju uslovi rada učenika, nastavnika i škola, a u izradi novih zakonskih rešenja učestvuju i predstavnici sindikata, profesori, direktori…

– Moramo polako da pređemo na jednosmenski rad u školama. Moraćemo da se prestrukturiramo, da vidimo koliko nam je potrebno novih škola i da li sve mogu da rade u jednoj smeni, odnosno da se škola otvori u osam, a zatvori posle pet časova. To ne znači da će sve škole raditi u jednoj smeni, već one u kojima ima uslova za to – kaže pomoćnik ministra.

Inače u Srbiji se u 22 škole radi u tri smene, samo u Beogradu je više od 50 škola sa po 1.300 učenika, a prema podacima sindikata, rekorderi su pojedine škole u Novom Pazaru, Vinči, Ivanjici i Preševu sa do 2.500 đaka.

– Ima dosta stvari koje radimo kao projekte – inkluzija, DILS; Druga šansa, završni ispit… to je materija koja sad mora da uđe u zakon. Stvorićemo pretpostavke za bržu izmenu nastavnih programa, koji se od 2004. godine do sada nisu menjali. Osam godina je prošlo, a mi bismo morali da za svaku generaciju pripremimo po nešto novo. Dakle u pitanju će biti rokovi, a ne sami nastavni planovi i programi, njih usvaja Nacionalni prosvetni savet – objašnjava Popov.

Zakonom će se regulisati produženi celodnevni boravak, a roditelji i opština će se dogovoriti oko načina plaćanja jer ministarstvo verovatno neće imati para.

Radi se i na regulisanju prevoza učenika i to tako da najmlađi, oni od prvog do četvrtog razreda, budu potpuno zaštićeni jer, dodaje Popov, svaka škola mora da zna kako im dete dolazi na časove. Povratak đačkih kuhinja je planiran kako bi se, gde god to može, popravila ishrana dece koja se danas hrane uglavnom u pekarama, više će se obratiti pažnja i na dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti, a biće afirmisan i rad učeničkih zadruga.

– Srednje obrazovanje kasni malo, osnovno je gotovo, Unija sindikata prosvetnih radnika radi na tim izmenama. Obećana je stručna javna rasprava i to je nama jako važno jer se one obično završe tako što se negde u sali priča dva sata. Zato ćemo od Ministarstva tražiti da rasprava bude održana kako bi rekli šta tu ne valja – kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i koordinator Konferencije gimnazija Srbije.

Po mišljenju profesora, jednosmenski rad u srednjim školama bi bilo idealno rešenje, ali ono trenutno nije moguće.

Kada je reč o trećem zakonu – o obrazovanju odraslih, želja prosvetnih vlasti je da smanji stopu nepismenosti i omogući zvaničnu priznatost znanja stečenog u institucijama i organizacijama koje nude neformalno obrazovanje. To su veštine i znanja koja se stiču na otvorenim i radničkim univerzitetima, ili u nevladinim organizacijama.

U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rade je oko 800.000 nezaposlenih.

Blažo Perović, predsednik, i Pavle Budinčević, portparol Srpskog udruženja institucija za obrazovanje odraslih, kažu da su članovi ovog udruženja životno zainteresovani da se u ovu oblast uvede red i da se konačno legalizuje crno tržište usluga, ali da je ovakav nacrt – potpuno neprihvatljiv.

– Obrazovanje odraslih se svodi na stručno obrazovanje, a stručno obrazovanje na obučavanje, pa dobijamo zapravo zakon o obučavanju. Favorizuju se srednje škole, a čitava mreža institucija ostaje u pravnom vakuumu – kaže Perović.

Ivan Kovačević koji se ispred Unije poslodavaca bavi obrazovnim problemima ukazuje na to da u Srbiji ne postoji evidencija institucija koje se bave obrazovanjem odraslih i da samo u Beogradu radi oko 1.000 raznih agencija za podučavanje odraslih, da ne govorimo o onima koji rade na crno. On iznosi i podatak da je u poslednjoj deceniji samo 10 odsto odraslih prošlo kroz srednje stručne škole, a da su obrazovanje ostalih 90 odsto realizovale vannastavne institucije.

Sandra Gucijan

Reforma nastave bitnija od udžbenikа

Greške u knjigama iz kojih uče osnovci i srednjoškolci, a koje su opet u žiži javnosti nakon primera u priručniku za nastavnike „Gramatolomija“ i povezivanja reči glupača i ženske osobe, naterao je Nacionalni prosvetni savet da taj problem uvrsti na dnevni red sledeće sednice.

Desanka Radunović, predsednica NPS koji učestvuje u odobravanju priručnika i udžbenika, kaže da je i na tom telu deo odgovornosti zbog te greške, ali i drugih grešaka.

– Inovacije u srednjim školama bile su glavna tema na sednicama, pa zato još nismo o ovom i drugim slučajevima raspravljali. Dobili smo pismo Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja nam je ukazala na sporan priručnik i ta tema će biti obrađena na narednoj sednici. Ima još primera grešaka u udžbenika i tome ćemo ubuduće posvetiti malo više pažnje – kaže Radunović za „Blic“.

Zbog primera „glupača“ nadležnima se obratila i Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja smatra da je to primer vređanja i omalovažavanja žena.

– Nedopustivo je da se ovako nešto nađe u udžbeniku i ne mogu da verujem da je ovako nešto dobilo odobrenje za štampu – kaže poverenica.

Hajduci su slični Robinu Hudu?

U OŠ “Josif Pančić“ kažu da jedino u udžbeniku iz istorije postoji pomalo smešno poređenje, odnosno da hajduke izjednačavaju sa Robinom Hudom. I u udžbenicima za srednju školu ima neprimerenih rečenica. U udžbeniku Psihologija za drugi razred Gimnazije stoji da “od osobe koja je duševno zaostala, od idiota, nije moguće ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu osobu“.

Ona je rekla da su još u junu poslali preporuke svim relevantnim insitucijama da se revidiraju sadržaji. „Bilo je vremena da se iz prodaje povuku ovakvi udžbenici“, kaže Petrušić.

Novica Pavličić, direktor izdavačke kuće „Gramatolomija“, u čijem se izdanju iz 2003. godine pominje reč glupača, kaže da će stara izdanja biti zamenjena novim.

– Ovaj priručnik se ne kupuje u školama već isključivo u knjižarama i nijedna škola nije sa njim počela školsku godinu jer nije obavezan – kaže Pavličić.

Grešaka i neprimerenih opisa pojmova ima i u mnogim drugim priručnicima i udžbenicima. Tako iz knjige „Svet oko nas 1a“ za prvi razred đaci uče da će sledeće godine avgust umesto 31 imati 29 dana, april 31, a maj 30 dana. Nastavnica biologije Marina Miljković iz OŠ „Banović Strahinja“ kaže da je prošle godine koristila udžbenik u kome se radi lakše vizualizacije DNK poredio sa merdevinama, a hromozomi sa štipaljkama.

Blic

Поводом двеста година од проглашења Доситеја Обрадовића за првог министра просвете Србије, отворен Научни скуп „Доситеј Обрадовић у српској историји и култури“ у Народној банци Србије. На скупу учествује више од 60 научника из Србије и иностранства.

Научни скуп који је данас отворен у Народној банци Србије трајаће до 15. октобра, уз учешће више од 60 научника из Србије и иностранства.

„Поруке и вредности које је пре два века у Србији ширио просветитељ Доситеј Обрадовић треба да буду узор и садашњим генерацијама“, поручили су учесници научног скупа „Доситеј Обрадовић у српској историји и култури“.

Повод за одржавање скупа јесте 200 година проглашења Доситеја за првог министра просвете Србије. Председник Матице српске Чедомир Попов подсетио је да је Доситеј ширио верску и националну толеранцију, борио се за очување језика и развој школства у Србији.

„Доситејево дело и моралне вредности које је пропагирао никада неће бити застареле, њих треба обнављати и ширити међу данашњим генерацијама“, поручио је Попов.

Попов је истакао да су данашње поруке о припадности српског народа Европи заморне, бесмислене, политички мотивисане и непотребне, јер их је још давно упутио Доситеј Обрадовић.

„Да припадамо Европи, учио нас је Доситеј. Он је био мост између патријархалне Србије и нових достигнућа европског просветитељства“, рекао је Попов.

Према његовим речима, потребно је пружити отпор обезљуђивању човечанства, а начине и савете како да се то учини треба потражити у Доситејевом делу.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић, подсетио је да је, отворивши Велику школу, у српску просвету увео европске школске програме и садржаје.

„Доситеј нам је показао да прихватање вредности великог света не умањује, већ напротив, увећава љубав према свом народу“, поручио је Обрадовић.

Министар је истакао да је управо Доситеј указивао на важност просвете за свеобухватни развој народа и друштва и да је то порука на коју треба подсећати и данас.

На тродневном скупу, дело Доситеја Обрадовића биће анализирано по областима – од историје, преко филозофије, педагогије, до књижевности и језика.

РТС

Ko je ovde lud? Skandalozna „Gramatolomija“, iz koje uče đaci od petog do osmog razreda

Osnovci od petog do osmog razreda, koji srpski jezik uče iz udžbenika „Gramatolomija“, u kom piše da je dobio pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete, žene s punim pravom mogu da nazovu – glupačama. Tako bar stoji u ovoj knjizi čiji je izdavač „Teatar za“ iz Beograda.

U „Gramatolomiji“, na strani 74, u lekciji o građenju reči, doslovce su navedeni primeri glup-ača, lozov-ača i krast-ača, uz objašnjenje da se radi o ženskoj osobi, vrsti rakije i vrsti žabe, čime se šalje nedvosmislena poruka da su poneke žabe krastače, poneke rakije lozovače i sve žene glupače.

Autorka sa univerziteta

Kao autor udžbenika navedena je Dušanka Vujović, inače profesorka na Novosadskom univerzitetu.

U „Teatru za“ su nam juče tvrdili da je reč o starom izdanju udžbenika, koje se više ne koristi. Međutim, juče smo u prvoj knjižari u koju smo ušli u centru Beograda bez problema kupili „Gramatolomiju“, izdatu 2010. godine, sa pomenutim primerima na 74. strani.

Takođe, u „Teatru za“ su nam rekli da direktor Novica Pavličić nije tu i zamolili da ostavimo broj telefona kako bi se javio, ali to nije učinio.

Mada se u knjizi navodi da je dobila pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete 2007. godine da se može koristiti kao pomoćno sredstvo u nastavi srpskog jezika, na sajtu ministarstva „Gramatolomija“ nije navedena na spisku udžbenika.

Pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Jadranka Milošević kaže da je komisija koja odobrava udžbenike promenjena od 2007. godine do danas.

– Kao profesor srpskog jezika mogu da kažem da sufiksi u „Gramatolomiji“ nisu adekvatno upotrebljeni i da tumačenja reči nisu ispravna. O tome je trebalo da vodi računa recenzentska komisija i njenim članovima bi trebalo postaviti pitanje da li smatraju da je u redu navoditi ovakve primere u pomoćnim udžbenicima za decu. Mislim da se niko neće složiti da su adekvatni – ističe Miloševićeva.

Apsolutno neprimereno

Školski psiholog Branka Tišma navodi da sadržaji koji se daju u udžbenicima moraju biti primereni.

– Moraju da odgovaraju uzrastu dece, estetskim, moralnim i socijalnim vrednostima koje želimo da razvijamo u društvu. Srpski jezik je toliko bogat da su se mogli naći i adekvatniji primeri. Škola bi trebalo da bude sredina u kojoj se poštuju rodovi, a ni lozovača nije dobar primer. Institut za psihologiju je sproveo istraživanje i dao preporuke koje kriterijume treba da zadovolji dobar udžbenik, a jedan od njih je da mora da zadovolji estetske, etičke i društvene vrednosti. Ovi primeri svakako ne odgovaraju sadržajima koje želimo da negujemo. Zamislite samo profesora koji ove primere navodi na času, izazvao bi buru smeha – navodi Tišma.

Ana Vlahović

Osnovci zatrpani izbornim predmetima, sekcijama, kursevima. Đaci ceo dan ispunjavaju obaveze, od sporta do vajanja

SLIKANjE, vajanje, ”ruke u testu”, ”od igračke do računara”, izborni sport, hor, orkestar, šah, veronauka, građansko vaspitanje… A onda sekcije, pripreme za takmičenja, dodatna i dopunska nastava… Sve to čeka osnovce kada završe sa redovnim časovima. Tu su još i privatni kursevi, koji se nude po školama – gluma, balet, opet sportovi, engleski i drugi strani jezici.

Sve u svemu, osnovci gotovo ceo dan provedu ispunjavajući različite obaveze. U školama gde je nastava dobro organizovana, sve uspeju da završe u jednoj smeni. Ali u većini dobar deo izborne nastave i sekcija organizovan je u suprotnoj smeni.

Za đake nižih razreda u ponudi su i ”čuvari prirode”, ”narodna tradicija”, dok stariji đaci, u petom i šestom razredu, mogu da biraju između ”čuvara prirode”, ”svakodnevnog života u prošlosti”, crtanja, slikanja i vajanja, hora i orkestra, informatike i šaha. U poslednja dva razreda u ponudi im je i domaćinstvo.

– Deca su preopterećena. Uvedeni su novi nastavni predmeti i sada imaju više obaveza nego pre reforme osnovne škole – smatra Milan Jeftić, koji se u Uniji sindikata prosvetnih radnika bavi analizom obrazovnog sistema. – Dešava se, čak, i da prvačići, sa dodatnim aktivnostima, imaju po pet časova. Deca nemaju dovoljno slobodnog vremena. Dešava se da pre podne imaju izborni sport, koji je obavezan, a nastavu po podne. To im oduzme ceo dan.

Osim ovih aktivnosti, tu su još i organizovana školska druženja, ekološka sekcija, vršnjački timovi, a kada dođu kući, čeka ih domaći i učenje, pa za igru ostaje malo vremena.

KURSEVI DO 5.000

U VEĆINI škola deca pohađaju i privatne kurseve stranih jezika, škole glume, baleta, slikarske radionice ili treniraju neki sport. Svaka od ovih aktivnosti roditelje košta mesečno od dve do pet hiljada dinara, iako škola ne bi smela da bude komercijalizovana. Sve što sama škola nudi treba da je besplatno, a ovi kursevi trebalo bi da se dešavaju negde izvan školskog dvorišta.

„Večernje novosti“

TVRDI REKTOR MEGATRENDA MIĆA JOVANOVIĆ

Nekadašnji član Komisije za akreditaciju Nebojša Janićijević predavao izmišljen predmet na fakultetu kojem je zauzvrat dao akreditaciju

BEOGRAD – Nečista posla.

Profesor dr Mića Jovanović, rektor Univerziteta Megatrend, upozorava da srž „prosvetne mafije“ leži u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).

Kao dokaz kako stvari funkcionišu pri dodeli akreditacija fakultetima, Jovanović navodi primer Nebojše Janićijevića, profesora sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bivšeg člana KAPK i sadašnjeg člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

– On je kao nagradu za brzu dodelu akreditacije na jednom privatnom univerzitetu u školskoj 2009/2010. godini predavao „izmišljen predmet“ „bihevioralno ponašanje i multivarijantna analiza“. Pa svakome je jasno da se radi o izmišljenom predmetu. U samom nazivu imamo pleonazam „bihevioralno ponašanje“ ili, pojednostavljeno, „ponašajuće ponašanje“, ali povezivati čak i to sa „multivarijantnom analizom“ u jednom nakaradno smišljenom predmetu je katastrofalno – kaže Jovanović.

On dodaje da je Janićijević bio u sukobu interesa jer je istovremeno bio i član KAPK i član Saveta Narodne banke Srbije.

Jovanović tvrdi i to da je sadašnja predsednica KAPK Vera Vujčić Megatrendu nanela štetu od 1,5 miliona evra jer je, zloupotrebivši položaj, pogrešno obavestila Akreditacionu komisiju Austrije da Univerzitet nema akreditaciju.

– Zbog toga je Megatrend nju i još neke članove komisije tužio – objasnio je Jovanović.

Vujčićeva: To su klevete!

Predsednica KAPK Vera Vujčić kaže da su Jovanovićeve optužbe „klevete i uvrede“, kao vrsta pritiska na Komisiju:

– Te neutemeljene tvrdnje i klevete u potpunosti odbacujem. Mi smo samo na pitanje Akreditacione komisije iz Beča, da li je Megatrend dobio akreditaciju, odgovorili da je nije ni tražio.

Vujčićeva napominje da profesor Jovanović nema pravnog osnova da tuži Komisiju.

Janićijević: Bio sam gost

Profesor Nebojša Janićijević negira Jovanovićeve optužbe i tvrdi da je kao gost profesor održao jedno četvoročasovno predavanje pod imenom koje Jovanović pominje na jednom privatnom univerzitetu, za šta je dobio honorar.

– Bio sam jedan od tri člana Komisije određene za fakultete za društveno-humanističke nauke i nikad nisam favorizovao nijedan fakultet. Akreditacija je dodeljivana redosledom kako je koji fakultet podnosio – kaže Janićijević.

KURIR

Velika akcija „10ka za Srbiju” u organizaciji studenata

Studenti u Srbiji će u narednim danima organizovati proteste ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi da se svi koji osvoje 60 ESPB poena oslobode plaćanja školarine, a oni sa 48 bodova jednog njenog dela. Međutim, dok rektor Beogradskog univerziteta smatra da je zbog veoma loše ekonomske situacije ispunjavanje zahteva studenata nemoguće, novosadski kaže da će onima sa 60 poena pomoći.

Akademci traže dogovor o modelu finansiranja

Budući akademski građani iz cele Srbije odlučili su da pred nadležne izađu sa nizom konkretnih akcija i modela za rešavanje ovih problema, koji će biti promovisani i realizovani pod kampanjom “10ka za Srbiju” u naredne dve nedelje.

Prema rečima Miše Živića, predsednika Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), po prvi put su se sve studentske organizacije u Srbiji okupile i objedinile zahteve.

Zahtevi

– Omogućiti svima sa 60 ESPB da u potpunosti budu oslobođeni plaćanja školarine

– Studenti sa 48 ESPB bodova da budu oslobođeni dela školarine

– Ukidanje koncepta “obnova godine”

– Revidiranje uslova od 60 ESPB za budžet za narednu godinu i reevaluacija studentskog opterećenja

– Produžetak apsolventskog staža na teret budžeta za generacije koje su prve osetile reformu visokog školstva

– Regulisanje stipendija za doktorante i obezbeđivanje za njih zdravstvene zaštite

– Smanjenje školarina i transparentnost prilikom formiranja iznosa školarina

– Povećanje mobilnosti, studentske prakse i obezbeđivanje poslova za studente

– Najkasnije do kraja nedelje treba da se sastanemo sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, i pokušamo u razgovoru da argumentovano zatražimo ostvarivanje zahteva. Smatramo da svi studenti koji osvoje 48 poena treba da budu oslobođeni plaćanja dela školarine, jer su za razliku od onih koji su sakupili manje bodova dali više ispita, pa imaju pravo da ovo i zahtevaju. Akcijom “10ka za Srbiju” planiramo da se sa nadležnima konačno dogovorimo o načinu finansiranja – kaže za “Blic” Živić i dodaje da ako u ovim namerama ne uspeju, da će pribeći drugim načinima studentske borbe.

On dodaje da će za dve nedelje biti održana sednica SKONUS-a na kojoj će detaljno biti utvrđeno na koji način će se ova akcija odvijati. Studenti, naime, traže da država počne malo više da se brine o njima, jer će oni sutra učestvovati u razvoju Srbije.

Međutim, da su protesti, a ne dogovor sve izvesniji, mišljenja je prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On napominje da je ekonomska situacija u zemlji veoma loša i da studenti ne mogu da očekuju proširivanje kvota i oslobađanje od celokupne ili dela školarine.

– Ekonomija u državi je loša, svake godine ima sve manje novca u budžetu, pa samim tim se i manje izdvaja za univerzitete, koji su takođe u veoma lošoj materijalnoj situaciji. Svake godine u ovo doba dođemo u istu situaciju, studenti traže da se kvote revidiraju, a to sada nije realno. Studenti pritiskaju Vladu, tako i treba, jer samo od nje zavisi da li će biti novca – kaže rektor Kovačević.

On dodaje da ako želimo da izađemo iz ovog začaranog kruga, pod hitno treba da se promeni model finansiranja.

Profesor Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kaže da će ove godine pomoći studentima sa osvojenih 60 poena i da će, kao i prošle, oni biti oslobođeni školarine.

– Pokušaćemo da ovo obezbedimo, a tražićemo da nam uslugu vrate i rade sa slabijim studentima i da im pomognu – napominje Vesković i dodaje da treba zbog preopterećenosti studenata određene nastavne programe revidirati i neke sadržaje korigovati.

Prihvaćeno na arhitekturi

Ukupno 38 studenata druge godine Arhitektonskog fakulteta, koji su 12. septembra upisali drugu godinu studija sa samofinansirajućim statusom iako su položili sve ispite i osvojili maksimalnih 60 bodova, juče je oslobođeno plaćanja školarine od 240.000 dinara. Kako “Blic” saznaje, studenti brojnih fakulteta u Beogradu planiraju za petak protestnu šetnju nezadovoljni uslovima školovanja. M.T.

Blic