Pojedine škole ucenjuju roditelje i ne žele da upišu njihovu decu dok im ne uplate i do 2.000 dinara

BEOGRAD – Bezobrazluk!

I ove godine se ponavlja ista priča. Telefon naše redakcije usijao se od poziva ogorčenih roditelja koji tvrde da nisu mogli da upišu decu u srednju školu sve dok na ime đačkog dinara (koji nije obavezan) ne uplate iznos od 1.000 do 2.000 dinara.

Čista prevara

– Ovo je čista prevara! Kad sam otišla da upišem ćerku u srednju poljoprivrednu školu u Šapcu, rekli su mi da je to nemoguće dok ne uplatim 2.000 dinara. Da bezobrazluk bude veći, rekli su mi da moram da potpišem da dobrovoljno uplaćujem, što sam odbila da učinim. Međutim, novac sam ipak dala jer nisam želela da pravim probleme detetu – priča D. K., majka srednjoškolke.

Obrazovanje ne košta

Nadležni iz Ministarstva prosvete rekli su za Kurir da se đački dinar donira isključivo na dobrovoljnoj osnovi, te da roditelji nikako ne treba da ga uplate ako to ne žele.

– Imali smo nekoliko prijava, tako da ćemo odmah reagovati. Naglašavam da je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, a zakonom smo omogućili da roditelji donacijama i putem đačkog dinara na roditeljskim savetima odluče da li žele da pomognu školama. Da bi učestvovali u donaciji, neophodno je da prođu određenu proceduru – istakao je pomoćnik ministra prosvete za inspekcijski nadzor Velimir Tmušić.

Tajac u školi

Nekoliko puta smo kontaktirali sa srednjom poljoprivrednom školom u Šapcu kako bismo proverili da li su od roditelja zahtevali da uplate đački dinar, ali do zaključenja ovog broja niko nam se nije javio.

Sanja Bosanac

Свечаност поводом оснивања Интернационалне ромске академије наука и уметности одржана је јуче  у Скупштини Београда.

Интернационална ромска академија наука и уметности има 37 чланова из Србије, Русије, Француске, Швајцарске, САД, Финске и других земаља – 13 почасних и 24 редовна члана.

Потпредседник Светског парламента Рома и члан Ромске академије Драгољуб Ацковић рекао је на свечаности да је данашњи дан важан историјски датум за Роме јер је оснивањем те институције заокружено културно обједињавање најбројније европске националне мањине.

Председник Уније Рома Србије, писац и политичар Рајко Ђурић, рекао је да ће задатак Интернационалне ромске академије наука и уметности бити да усмерава и подстиче интердисциплинарна истраживања и научни рад унутар ромске заједнице, као и да документује уметничка и научна достигнућа припадника тог народа.

Међу почасним члановима Интернационалне ромске академије наука и уметности су људи који су својом делатношћу допринели остваривању слободе и права Рома, попут некадашњег немачког канцелара Хелмута Шмита и бившег чешког председника Вацлава Хавела.

Почасни чланови Ромске академије су и некадашњи председници Словеније и Македоније Милан Кучан и Киро Глигоров, затим књижевници Гинтер Грас, Габријел Гарсија Маркес и Салман Ружди, као и домаћи представници – академик Александар Фира, Радомир Константиновић и Ђуро Шушњић.

Међу редовним члановима Академије су, поред Ацковића и Ђурића, Јан Хенкок, Тони Гатлиф, Илија Маринковић, Јован Николић, Милош Васић и други.

РТВ

Пројекат увођења двојезичне наставе, који је прошле године покренуо Покрајински секретаријат за образовање, од данас је почео да се реализује у три основне школе у покрајини, по једној у Новом Саду, Суботици и Врбасу.

Тим поводом, заменик покрајинског секретара Золтан Јегеш обишао је прваке у ОШ „20. октобар“ у Врбасу, који ће своја прва знања стицати паралелно на српском и енглеском језику.

Na putu za London uz podršku volontera!

Olimpijski komitet Srbije otvorio je konkurs za volontere koji će na putu za London biti podrška u realizaciji programa i aktivnosti OKS u cilju promocije olimpijskih vrednosti i širenja olimpijskog duha u Srbiji.

Olimpijski Komitet Srbije želi da ovim putem, uključi mlade i motivisane ljude u aktivnosti koje će biti organizovane u susret Olimpijskim igrama, u cilju promocije olimpijskih vrednosti, ali i jačanju podrške Olimpijskom Timu Srbije na putu za London 2012.

Kroz volontiranje u okviru projekata i aktivnosti OKS-a uspostaviće se bliža komunikacije sa mladim ljudima u našoj zemlji. Ideja Olimpijskog komiteta je da aktivna podrška i učešće volontera u promociji olimpizma u Srbiji preraste u tradicionalnu saradnju.

Konkurs će trajati od 1. do 14. septembra, a kandidati se mogu prijaviti putem sajta Olimpijskog komiteta Srbije www.oks.org.rs, (http://www.oks.org.rs/postani-i-ti-volonter-olimpijskog-komiteta-srbije/).

Posetite Facebook stranu Olimpijskog komiteta Srbije:

http://www.facebook.com/pages/Olimpijski-komitet-Srbije/127348487317380

JAGODINA – Jagodinski đaci prvaci dobili su od Skupštine grada Jagodine po 8.000 dinara za polazak u školu.

U prvi razred osnovne škole ove godine u Jagodini je upisano 710 đaka u deset gradskih i seoskih osnovnih škola, a gradska vlast obezbedila je za socijalno ugrožene porodice koje imaju školarce i 800 rančeva sa kompletnim školskim priborom.

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao je na prijemu za đake prvake, njihove roditelje i nastavnike, da će učenici prvih razreda krajem godine ići o trošku grada na Kopaonik.

„Đaci koji putuju iz sela u škole u gradu ne plaćaju autobuski prevoz, a posle završetka osnovne i srednje škole za učenike se organizuje odlazak na more“, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, sve bebe rođene od juna do kraja decembra 2012. godine dobiće od Skupštine grada po 1.200 evra, umesto kao do sada 200 evra, a nezaposlene trudnice i porodilje nastaviće da dobijaju godinu dana po 12.000 dinara mesečno.

„Sve to se radi u cilju borbe protiv bele kuge“, istakao je Marković i dodao da će Jagodina pobediti belu kugu programom koji sprovode gradske vlasti.

On je još apelovao na roditelje da povećaju natalitet, kako je objasnio, između ostalog i da prosvetni radnici ne bi ostali bez posla kao što je to slučaj u nekim sredinama u Srbiji gde ima manje dece.

„Ne samo da nećemo dozvoliti da prosvetni radnici ostanu bez posla, već se ne može desiti da neko zaposlen u ovom gradu ostane bez posla, a da zapošljavamo nove radnike“, rekao je Marković.

On je dodao da je Skupština grada Jagodina adaptirala sve škole na svojoj teritoriji, a u toku je izgradnja tri nove školske zgrade – Elektrotehničko-građevinske škole „Nikola Tesla“ i osnovnih škola u selima Ribare i Dragocvet.

U zabavnom delu programa za prvake u jagodinskoj Hali sportova učestvovao je mađioničar Igor Trifunov iz Beograda koji je svojim trikovima oduševio svu decu.

Autor:

Agencija BETA

Kraljevo, Subotica, Zrenjanin – Alarmantno je da se broj đaka u Srbiji koji su ove godine pošli u prvi razred osnovne škole manji za 1.897 učenika nego prošle školske godine. Ove godine u prvi razred polazi 76.000 prvaka što je za 1.897 đaka manje u odnosu na prošlu godinu i ovaj podatak je alarmantan, istakao je juče ministar prosvete i nauke Žarko Obradović u Kraljevu.

On je juče s poslanikom Demokratske stranke Dragoljubom Mićunovićem u kraljevačkoj osnovnoj školi „Čibukovački partizani“ u naselju Čibukovac, saniranoj posle zemljotresa, učenicima prvog razreda podelio besplatne udžbenike.

– U program podele besplatnih udžbenika u Srbiji obuhvaćeno je 220.000 đaka, što kao i projekat inkluzije i 163 renovirane škole, predstavlja uspeh ministarstva prosvete i nauke – rekao je Obradović.

Prilikom podele besplatnih udžbenika u Osnovnoj školi „Čibukovački partizani“ prvacima se obratio i Dragoljub Mićunović, koji je rekao da će za godinu do dve svi osnovci dobijati besplatne udžbenike.

Obradović je rekao novinarima da je za sanaciju kraljevačkih škola oštećenih u zemljotresu 3. novembra prošle godine do sada utrošeno, ili već ugovoreno i plaćeno, oko 130 miliona dinara. Prema njegovim rečima, još nema predračuna koliko će koštati ukupna rekonstrukcija škola koja će trajati sukcesivno narednih nekoliko meseci.

Gradska uprava u Zrenjaninu nastavila je i ove školske godine veliku akciju dodele besplatnih đačkih torbi svim učenicima koji polaze u prvi razred. Na teritoriji grada u prvi razred krenulo je ove godine 1.254 prvaka i za sve njih iz budžeta grada obezbeđeni su besplatan školski pribor i torbe. Tim povodom gradonačelnik Zrenjanina sa svojim saradnicima juče je uručio đački pribor prvacima Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“, kojima je poželeo da budu uspešni u učenju.

Deca u Zrenjaninu dočekuju novu školsku godinu u potpuno opremljenim učionicama, a do početka narednog polugodišta biće zamenjena kompletna stolarija u školi. Torbe i školski pribor dobiće 1.254 učenika 27 osnovnih škola. Među prvacima je, prema podacima Školske uprave, 641 devojčica i 613 dečaka. Uz đačku torbu, prvaci će dobiti i nekoliko svesaka, kolaž papir, komplete grafitnih olovaka, drvenih, vodenih, voštanih bojica i četkica i pernicu. U cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju đaci prvaci su na poklon dobili i fluoroscentne prsluke, koje bi trebalo da nose na putu od kuće do škole.

U Subotici su juče u školske klupe prvi put sela 1.363 đaka prvaka, a među njima je i dvadesetak mališana koji su prvi među prvacima koji će učiti nastavu na dva jezika. Od ove godine u osnovnoj školi „20. oktobar“ otvorena su dva odeljenja u kojima će se predavanja izvoditi na srpskom i nemačkom, odnosno na mađarskom i nemačkom jeziku.

Reč je o pilot projektu, prvom takve vrste u Srbiji, koji je materijalno i stručno podržala Ambasada Nemačke u Beogradu. Dva nastavnika koja će voditi ova odeljenja stigla su direktno iz Nemačke, a sa đacima će isključivo komunicirati na tom jeziku. Za sada je predviđeno da se na tom jeziku održavaju samo časovi iz likovnog, fizičkog i muzičkog obrazovanja, dok će se ostali izvoditi na maternjim jezicima.

U lokalnoj samoupravi smatraju da omogućavanje deci da od malih nogu uče jedan svetski jezik otvara mnogo širu perspektivu za njihovo dalje školovanje i kasnije zapošljavanje, pogotovo s obzirom na veze koje subotička regija ima sa Nemačkom i njenom privredom. Posebna pogodnost za učenike koji završe ovakvu osnovnu školu je, kako kaže pomoćnica gradonačelnika za kulturno-prosvetne delatnosti Ljubica Kiselički, što se im se pruža mogućnost da, ukoliko žele da studiraju na nekom od univerziteta u Nemačkoj, bez posebnog polaganja nemačkog jezika, upišu univerzitet koji žele.

U subotičke osnovne škole, inače, ove godine upisano je ukupno 1.363 đaka, odnosno 20 mališana manje nego prošle godine, 179 nego pretprošle, a čak 5.000 manje nego pre dve decenije.

Danas

Od danas drugi upisni rok na državnim visokoškolskim ustanovama

Na državnim fakultetima u Srbiji danas počinje drugi upisni rok, a izvestan broj fakulteta i visokih škola, kao i svake godine, uputili su Ministarstvu prosvete i nauke zahteve za proširenja kvota za upis samofinansirajućih studenata.

Među fakultetima i školama koje traže proširenje kvota su Ekonomski fakultet iz Beograda, Fakultet organizacionih nauka, Pedagoški fakultet iz Jagodine, Visoka zdravstvena škola iz Zemuna i Visoka hotelijerska škola, kao i Medicinski fakultet sa Prištinskog univerziteta.

O tim zahtevima će se, kako kažu u Ministarstvu prosvete i nauke, odlučivati u septembru

– Praksa je uvek bila da se u skladu s određenim kriterijumima donosi odluka nakon što se detaljno prouče rezultati upisa iz prvog konkursnog roka. Ono što je vrlo važno je da se moramo držati broja studenata za upis koji je odobren visokoškolskim ustanovama kroz proceduru akreditacije i koji se nalazi u dozvoli za rad – kažu u Ministarstvu prosvete za „Blic”.

Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta, kaže da Ekonomski fakultet nije dao konkretan broj mesta za povećanje.

– S druge strane, FON je tražio da se broj samofinansirajućih studenata poveća za 30, dok je Učiteljski fakultet tražio povećanje za ukupno 40 mesta, odnosno po 20 na smerovima za obrazovanje učitelja i 20 za vaspitače u predškolskim ustanovama – kaže Bokan za „Blic”.

Na beogradskim državnim fakultetima u drugom upisnom roku mesta ima za još 864 brucoša. Slobodnih mesta najviše je na Poljoprivrednom fakultetu, koji može da upiše još 176 brucoša. Mesta ima i na Mašinskom, Rudarsko-geološkom, Tehnološko-metalurškom fakultetu, Pravoslavno-bogoslovskom, Šumarskom, ali i Filološkom fakultetu.

BLIC

Danas počinje nova školska godina

Ove godine u školske klupe prvi put će sesti oko 77.000 đaka prvaka, što je za oko 5.000 manje u odnosu na prošlu godinu. I dok se broj učenika smanjuje, broj zaposlenih u prosveti stalno se povećava. Zbog toga u Ministarstvu prosvete najavljuju racionalizaciju.

U školama u Srbiji je 298 prosvetnih radnika tehnološki višak, a još 3.547 njih nema pun fond časova, podaci su Unije sindikata prosvetnih radnika.

Među onima koji su višak najviše je učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja.

U Ministarstvu prosvete kažu da će se truditi da niko od prekobrojnih ne ostane bez posla.

– U Čačku i Valjevu preuzimanje je odlično urađeno koordinacijom načelnika školskih uprava, sindikata i zaposlenih. Najlošija je slika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, gde nije utvrđen sistem preuzimanja, pa zaposleni sami obilaze škole, mole direktore, a ovi ih uglavnom odbijaju – kaže Miodrag Skrobonja iz Unije sindikata.

Iako školske uprave ne bi smele da dozvole zapošljavanje novih kadrova dok se svi viškovi u prosveti ne preuzmu, na terenu nije tako. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kao loš primer navodi Kragujevac, gde je devet učiteljica tehnološki višak, a direktori osnovnih škola zapošljavaju nove kadrove.

SAVETI RODITELJIMA

Polazak u školu je stresna situacija, kako za đake tako i za njihove roditelje. Psiholog Vesna Janićijević Popović savetuje roditelje kako da prežive prve školske dane.

– P o r o d i č n a   s v e č a n o s t

Roditelji treba da od polaska u školu naprave svečanost.

– B e z s t r a h a

Nikako decu ne treba plašiti školom. Dete treba da se pripremi na to da će upoznati novu decu.

– P o k a z a t i   p o n o s

Potrebno je da roditelji pokažu pozitivne emocije.

– R i t a m   u č e n j a

Detetu valja usaditi radne navike – nameniti mu isto vreme i jedno mesto za učenje. Uspostavite ritam učenja. Ako nema domaći zadatak, potrebno je bar nešto da prelista, nacrta…

– P o k a z a t i    r a z u m e v a n j e

Ukoliko dete izgubi pažnju, treba napraviti pauzu, pa nastaviti s radom. Treba pokazati razumevanje.

– B e z   l j u t n j e

Roditelji ne smeju da se ljute na dete. Ako jedan roditelj ne uspe, treba da uskoči drugi član porodice.

– R a z g o v a r a t i   sa   d e c o m

Razgovarati sa svojom decom, ali i sa drugom decom i njihovim roditeljima.

– U č i t e l j –   p r v i   s a r a d n i k

Ne smeju da daju svoje ocene škole, predmeta i učitelja pred decom. Zajednički cilj je da dete nešto nauči.

BLIC

Многе средње стручне школе ове године нису уписале довољно ђака у први разред

Данас почиње нова школска година за основце и средњошколце. Повратак у ђачке клупе неће омести штрајк просветних радника, а у четири куће знања почетак наставе је одложен због преуређења које није завршено. Колико Србија има школа, ученика, првака – јуче нису могли у Министарству просвете и науке прецизно да одговоре „Политици”.

Жарко Обрадовић, министар просвете и науке, гостујући у Дневнику РТС-а рекао је да ће школска година каснити пет до седам дана у Шестој београдској гимназији и школама „Јован Цвијић” у Ваљеву, „Димитрије Тодоровић Каплар” у Књажевцу и „Доситеј Обрадовић” у Новом Саду.

– Настава у 1.900 школа почиње на време – казао је министар. Преносећи његове речи, национална телевизија и агенције известиле су да ће у клупе осмолетки и средњих школа данас сести 920.000 ученика.

На наш коментар да та бројка значи да је држава богатија за 20.000 ђака (у поређењу са подацима ресорног министарства од прошле и претпрошле године, када је саопштено да има око 900.000 ученика), и да то није у складу са толико пута констатованом чињеницом да је ђака све мање, просветне власти одговориле су да школараца, ипак, има око 900.000.

Покушај да решимо енигму скривену иза питања: „Колико има матичних основних и средњих школа у Србији, а колико их је укупно са подручним одељењима?”, био је делимично успешан.

Нема 1.900 школа, него око 1.800, објаснили су нам у Министарству просвете и науке писаним путем. Усмено образложење гласило је: „У ствари, има 1763 школе, 1256 основних, 456 средњих, али поред тих има и мешовитих школа које раде као основне и средње.”

Подаци Уније синдиката просветних радника Србије показују сасвим другачије бројке – у Србији је 3.578 основних редовних школа са истуреним одељењима, 656.000 ученика и 70.236 запослених, од којих је 45.677 наставника. У држави постоји 548 средњих школа, са 301.200 ученика и 27.300 наставника.

А није избројано ни колико ће првака овај дан памтити као први школски. Обрадовић је РТС-у рекао и да у први разред основне школе полази 76.800 деце, и да тај број опада јер је Србија демографски стара држава. Недавно је најавио да ће бесплатне комплете уџбеника добити 228.800 ђака од првог до трећег разреда. Када се од те цифре одузме очекивани број првака, рачуница показује да у другом и трећем разреду у овој школској години има у просеку по 76.000 ученика.

– Да ли то значи да је ове године за 800 више првака него прошле? – питали смо у Министарству просвете и науке.

Одговорили су речима: „Упис још траје, а очекујемо између 74 000 и 76.000 првака”.

Извесно је да ће основце од првог до трећег разреда данас на клупама сачекати комплети уџбеника које им је обезбедило Министарство просвете и науке. У плану је да се пројектом „Бесплатни уџбеници” идуће године обухвате и ђаци четвртог разреда у свим осмолеткама Србије. Једино у престоничким школама баш сви основци неће куповати уџбенике јер их је за ђаке од четвртог до осмог разреда набавио град Београд.

М. С. М. – С. Г.

———————————————————–

Вишак 3.845 наставника

Према до сада прикупљеним подацима Уније синдиката просветних радника Србије, у просвети је вишак 3.845 запослених, од којих је 298 наставника без иједног часа. Без дела норме је 3.547 наставника, највише у школским управама Нови Сад – Сремска Митровица – 851, затим у Београду–822 и Нишу–648. Када је реч о наставницима без пуне норме, највише их је у Београду–130, следи Крагујевац–42, Нови Сад–41, Ниш–35, Зрењанин–19, Крушевац–18…

Истовремено, у Србији има и 1.097 школа са вишком часова за преузимање и то 794 за део норме и 348 за 100 одсто норме.

Како су јуче на конференцији за новинаре објаснили председник Уније СПРС Драган Матијевић и потпредседници Миодраг Протић и Милорад Антић, ови подаци не дају слику правог стања на терену „због махинација директора и начелника школских управа под патронатом Министарства просвете”, због чега синдикат захтева да се они разреше дужности.

Како је појаснио Протић, листе технолошких вишкова морају да потпишу и представници синдиката, а у 50 одсто школских управа то није случај.

На питање „Политике” да ли су конкретни случајеви достављени Министарству просвете и науке, одговорено је да су само за Војводину прошле године доставили 17 предмета, а два су на суду.

Велики проблем је и запошљавање нових наставника, прошле године их је примљено око 2.000, рекао је Антић, иако је лане утврђено да постоји 213 наставника који су вишак и којима држава није успела да обезбеди отпремнине, а ове године ће их бити још најмање толико.

– Ти људи долазе у школе, примају плату која је од 40.000 до 50.000 динара, а ништа не раде, што је двоструки трошак за државу. Има много колега који би отишли уз отпремнине, нажалост, међу њима је и доста младих, што је трагедија – рекли су Антић и Протић.

Владимир Златановић из Гимназије „9. мај” из Ниша је рекао да је у овом крају алармантна ситуација и јединствена у Србији по броју нових наставника, који су махом примани као професори физичког васпитања на испомоћ учитељима. „Немамо деце, због миграције многи одлазе из села у град, претежно у Београд, нарочито млади, а број запослених повећавамо”, нагласио је Златановић.

Говорећи о драматичној демографској слици Србије, Матијевић, који је нови председник uније, а иначе je професор чачанске Гимназије, подсетио је да је од 1995. до данас због негативног прираштаја „изгубљено” око 220.000 ученика (7.000 одељења), што јеград величине Ниша.

-Данас имамо случај да у 66 одсто школа иде само девет одсто ученика и да 500 школа има укупно 1.500 ђака колико је на пример само у Земунској гимназији. У Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу школује се 51 одсто ђака. Када се томе дода податак да у 182 школе иде од једног до петоро ученика и да се у 4.600 одељења налази мање од 15 ученика, јасно је да је оваква мрежа школа неодржива – рекао је Матијевић.

Када је реч о првацима, изнет је податак да је у Чачку уписан 231 „првак” мање него претходне године (то је осам учитељица мање), а на нивоу целе Србије та цифра је око 5.000 ђака.

Антић је навео и податке за средње стручне школе у Београду (машинство, електротехника, текстил и кожарство), у које је ове године уписано само 50 одсто деце у односу на број слободних места, што аутоматски значи и вишак наставника.

С. Гуцијан