Beograd — Penzije i plate u javnom sektoru biće povećane u oktobru, kako je zakonom propisano, a novac za te namene je obezbeđen u budžetu, saopštila je Vlada Srbije.

Povišica plata i penzija biće obračunata u skladu sa šestomesečnim rastom cena i polovinom prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Vlada će nastaviti sa jačanjem finansijske discipline u oblasti javnih prihoda i štednjom na svim nivoima, uz puno poštovanje zakonskih obaveza utvrdjenih fiskalnom politikom“, navodi se u saopštenju.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da mesečna primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera u 2011. godini budu tri puta povećana. Prva povišica je bila u januaru od dva odsto, zatim u aprilu u iznosu tromesečne inflacije, što je bilo 5,5 odsto.

Zbog toga što je rast inflacije u prethodnih šest meseci bio veći nego što je bilo predviđeno pojedini mediji su spekulisali da će Vlada Srbije odustati od zakonom utvrđene formule za obračun povišice plata i penzija u oktobru.

Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ipak, kaže da penzije i plate u javnom sektoru ne smeju biti neizvesne zbog minusa u budžetu nastalog neurednim isplatama doprinosa.

„Ne dolazi u obzir da se ionako niske plate i penzije dovode u pitanje zbog minusa u državnoj kasi, koji je za sedam meseci dostigao 90 milijardi. Najstariji građani i zaposleni u javnom sektoru ne treba da brinu jer će oktobarska povišica biti isplaćena po zakonu, inače ovo ne bi bila pravna država“, rekao je Krkobabić.

Krkobabić je kazao na to da je taj postupak Vlade dovođen u pitanje zbog vanrednog rasta nenaplaćenih doprinosa. „Problem je u neplaćanju doprinosa koji su narasli na 230 milijardi dinara, što je za trećinu više nego lane kada je izbegavanje bilo oko 170 milijardi dinara“, rekao je on.

Kako je naveo, penzioneri i građani ne smeju da ispaštaju zbog toga što neko ne želi ili neće da na vreme obavi svoj posao.

B-92

Svakom đaku prvaku koji živi na teritoriji Jagodine opština je juče poklonila 8.000 dinara za polazak u školu. Na prigodnoj svečanosti u jagodinskoj hali sportova organizovanoj za decu i roditelje, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da su deca za tu opštinu „svetinja“ i da lokalna samouprava to pokazuje delima.

– Novac je obezbedila lokalna samouprava uštedom koja ove godine iznosi više od 20 miliona dinara. Taj novac smo uštedeli, tako što smo koristili razne prinadležnosti koje nam po zakonu pripadaju – rekao je Palma i dodao da ušteđena sredstva pripadaju deci i porodici.

Naveo je da svakog meseca 1.600 učenika i studenata koriste stipendije opštine, kao i da treću godinu za redom Jagodina šalje na letovanje učenike koji su završili četvrti i osmi razred.

Marković je najavio da će krajem meseca svi đaci prvaci, njihovi nastavnici i direktori ići na ekskurziju o trošku grada. On je pozvao mlade ljude da uđu u bračne veze i obećao da će im lokalna samouprava pomoći u podizanju dece.

BLIC

Кликнути (+) за увећање

Осим сезонског воћа и поврћа, које ове године бележе пад цена, у Србији у протекле две године није појефтинило ништа. У односу на август 2009, потрошачи у Србији шећер данас плаћају по цени вишој 100 одсто, уље је скупље 69, кафа 46, гориво 31, а млеко 29 одсто… Цене и даље свакодневно расту, док плате мање-више остају исте.

Не прође ни месец дана да у радњама у Србији не осване неко ново поскупљење. Разлози које произвођачи и увозници наводе за раст цена су раст курса евра, цена сировина, амбалаже, горива и енергената. Тако су и ових дана трговцима стигли ценовници, по којима ће до краја овог или почетка следећег месеца поскупети сиреви, месне прерађевине, слаткиши, кућна хемија, беби храна…
– Не сећам се када је нешто појефтинило. Нас двоје имамо нормалне пензије, и ја уз то примам социјални додатак од Министарства културе, па опет живимо тешко, јер помажемо синовима који немају адекватан посао – прича за „Блиц“ песник Љубивоје Ршумовић.

Он не крије да су се, као и многи грађани у Србији, он и његова супруга услед лошије економске ситуације одрекли много чега.

– На мору нисмо били већ 15 година, престали смо да купујемо пршуту, а последње чега смо се одрекли јесте сладолед уз нес кафу, јер нам је скуп. Сада га купујемо само када нам долазе унучићи. Већи део године проводимо у кући на селу, па нас узгој воћа и поврћа спасава. Једино што могу да кажем о тренутној ситуацији у земљи је „тражили сте – гледајте“ – каже Ршумовић.

У Националној организацији потрошача Србије кажу да је стандард грађана у односу на прошлу годину опао за 60 одсто, и да не постоји никаква економски оправдана рачуница за нова поскупљења.

– Поготово када се зна да промет у радњама пада. А кад тражња пада, цене треба да иду надоле, а не обрнуто – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.
Једина врста хране која је у последње две године појефтинила у Србији, а да на то није утицала држава, каже он, јесте сезонско воће и поврће, првенствено парадајз и краставац, који се услед вишка понуде и епидемије ешерихије коли у Европи ове сезоне продаје будзашта.

М. Шкрбић

Одмор још није отплаћен, а списку нових трошкова не назире се крај. Септембар традиционално сатире кућни буџет и тренутно ниске цене сезонског воћа и поврћа тешко да ће неутралисати издатке за школарце, нову гардеробу и огрев. Груба рачуница показује да ће породици са двоје деце пред ову јесен зимница, припрема за школу и угаљ однети и до 93.000 динара. То су скоро три просечне плате.

Зимница је, макар сада тако делује, мањи проблем. Парадајз се тренутно продаје и за 15 динара по килограму, па коме је довољно 20 литара домаћег сока и 600 динара завршава куповину. Најјефтиније паприке тренутно коштају 50 динара, а најчешће се налазе за 70 динара по килограму. Ко не прескаче ајвар зими, требало би да купи најмање 50 килограма овог поврћа. То га сада кошта од 2.500 до 3.500 динара. Када се додају корнишони, купус и остало поврће за туршију, које још није на списку приоритета, скормна зимница изађе најмање 10.000 динара.

Школски прибор је већ озбиљнија ставка. Основци у Београду не морају да брину превише о уџбеницима, јер их добијају бесплатно. Али зато за радне свеске и остали школски прибор, у зависности од узраста, морају да издвоје од 5.000 до 7.000 динара.

– Што је узраст ђака мањи, мањи су и трошкови – кажу у књижарама. – За ђака који иде у четврти или пети разред прибор, свеске и вежбанке коштају од 4.500 до 5.000 динара. За сваки следећи разред већи је број предмета, па и збир на крају

За средњошколце рачуница је још сложенија. За куповину најнеопходнијих књига и свезака из кућног буџета треба издвојити око 20.000 динара. Али, то није све. Ученици средњих стручних школа за практичну наставу морају сами да купе радну униформу, а у неким школама и средства за рад.

Али у школу се не креће само са новим ранцем и свеском. Нема тог родитеља који, ако икако може, детету неће обновити и гардеробу.

– Имам сина и ћерку и знам да морам да им купим нове патике. То ће ме коштати најмње 5.000 динара – каже Тамара Марић из Београда. – За две најјефтиније тренерке треба ми још 4.000 динара, а за нове фармерке укупно 5.000 динара. Тексас јакна кошта најмање 1.000 динара и нешто мање дуксерица. Све заједно треба ми макар 18.000 динара. Ако се дода још и веш и чарапе, стигне се до 20.000 динара.

Иако још греје лето, свако ко није прикључен на даљински систем грејања зна да је време да се мисли на огрев. Просечном домаћинству за сезону треба око 45.000 динара. Толико кошта четири тоне сушеног угља „вреоци“. Камени угаљ из Бановића, међутим, кошта најмање 14.500 динара по тони, а „руски камени“ ће бити најмање 18.000 динара за тону.

ПАПРЕНИ СТУДЕНТИ

Већина бруцоша је ту бригу до сада и измирила, али они који настављају студирање тек треба да плате школарине. Оне коштају од 70.000 до чак 240.000 динара. На то треба додати и уџбенике.

Трошак је далеко већи за родитеље чија деца не студирају у родном граду. Академци у Београду за стан морају да дају најмање 150 евра месечно. Уз то иду и трошкови живота – рачуни, превоз и храна.

Б. Б. – С. Б.

Ministar prosvete i nauke o početku školske godine, kampanji i predizbornim koalicijama: Za nas ne postoje kolone za izbore. Ne očekujem da budemo pred izborom Kosovo ili EU

Žarko Obradović

PREMA informacijama koje imam, izbori će biti na proleće sledeće godine. Bilo bi logično da se razdvoje lokalni i parlamentarni izbori, SPS se za to zalaže, jer kada se glasa u isto vreme, lokal i njegovi problemi padnu u drugi plan. Ali, kako vreme prolazi, verovatnije je da će se glasati istog dana na svim nivoima, pre svega zbog ušteda u vreme krize. Uostalom, o tome će se doneti odluka u vladajućoj koaliciji, a uzeće se u obzir i značaj izbora, vreme i potreban novac.Ovo u intervjuu za ”Novosti” poručuje ministar prosvete i nauke i zamenik predsednika socijalista Žarko Obradović i naglašava da ne očekuje da partneri u vlasti postignu konkretne dogovore o fer-pleju u kampanji, ali ni da ona bude preterano negativna.

* Kako gledate na ideju ministra Rasima Ljajića da stranke vladajuće koalicije idu u tri kolone, i u čije bi jato SPS?

– Za nas ne postoje kolone, niti ćemo na taj način tretirati predizbornu trku. Ne bih se bavio drugima, niti njihovom strategijom. Mi smo u koaliciji sa PUPS i JS, i logično bi bilo da u tom društvu izađemo i na naredne izbore. Naravno, prioritet nam je i strateški odnos sa DS, koji smo izgradili u ovoj Vladi.

UKIDANjE UPRAVNIH ODBORA NEMA SMISLA * Zašto je SPS protiv ukidanja upravnih odbora u javnim preduzećima?

– Ne vidimo nikakvu svrhu u tome da se ukinu tela koja kontrolišu rad javnih preduzeća. Način izbora direktora je periferno pitanje, država mora da kaže šta je njen interes u pojedinim kompanijama. Što se tiče SPS, mi ne tretiramo javna preduzeća kao meku za partijske kadrove.

* Ali, lider PUPS šalje i drugačije signale – da su spremni da u trku idu sami ukoliko ne budu zadovoljni uslovima koje im socijalisti budu ponudili…

– Napravili smo koaliciju koja dobro funkcioniše i nemamo nameru da je menjamo. Ali, ukoliko neki partner donese neku drugu odluku, nemamo s tim problem.

* Kakav izborni rezultat očekujete?

– Socijalisti iza sebe imaju 21 godinu političkog života, preturili smo preko glave ono što nije nijedna stranka. Potpuno smo mirni kada je reč o izbornom uspehu. Drugim rečima, očekujemo ubedljiv dvocifreni rezultat. Naš cilj je da budemo treća politička stranka u Srbiji, i prema svim istraživanjima javnog mnjenja – tako će i biti.

* Imate li utisak da, kako se bliže izbori, jača ucenjivački kapacitet manjih stranaka i koliko to ometa funkcionisanje vladajuće koalicije?

– Mislim da je trenutno na delu više promocija različitih ideja, koje za cilj imaju pridobijanje glasova, nego što je reč o konkretnim postupcima, ili ultimatumima, koji bi doveli u pitanje odnose u koaliciji.

* Kakvi su trenutni odnosi u velikoj koaliciji? Da li ste zadovoljni tretmanom ili i vi zamerate DS-u da se ponaša kao ”glavni gazda” u Vladi?

– Odnosi među partnerima u vlasti uvek mogu biti bolji. Recimo, potrebna je veća koordinacija u vladajućoj koaliciji i poželjno je da se o pojedinim idejama prvo razgovara među strankama, pa tek onda da se lansiraju u javnost. Ali, ne očekujem jače šumove na vezama u koaliciji.

* Znači li to da ne očekujete ni prljavu kampanju?

– Socijalisti se nikada nisu bavili negativnim kampanjama, uvek smo se trudili da građanima ponudimo konkretna rešenja za probleme, a ne da izborni rezultat jurimo na kritikama tuđeg rada. Ali, nemam iluzije da će u kampanji teći samo med i mleko, već će se koristiti razne metode u borbi za glasove.

* Jeste li spremni da pozitivno odgovorite na Ljajićevu ponudu da se naprave konkretni dogovori o nenapadanju među strankama vlasti, kako svađe ne bi išle naruku opoziciji?

– Teško je poverovati da bi bilo kakav dogovor koji bi se stavio na papir zaista i opstao u kampanji. Moguće je da će neke članice vladajuće koalicije kritikovati svoje partnere. Mi u takve ne spadamo, ali ako nas neko napadne, spremno ćemo odgovoriti.

* Šta će biti ključna tema na kojoj će se dobijati naredni izbori – Evropa, Kosovo ili ekonomija?

– Kvalitet života građana Srbije je na prvom mestu. Kako da podignemo standard, otvorimo nova radna mesta, da porastu plate…

* U tom smislu, kampanja pada u najgore moguće vreme jer se sprema drugi talas krize. Očekujete li vruću socijalnu jesen?

– Ne. Nisu ni građani od juče, znaju kako se živi i ceniće Vladu koja ima plan i zna šta hoće. Mislim da je ova Vlada do sada dobro reagovala i donosila dobre mere za ublažavanje krize.

* Ko će činiti narednu vladu i da li biste ušli u vlast sa ”naprednjacima” ako bi ta ”formula” obezbedila stabilnu većinu?

– O sastavu vlade odlučiće građani na izborima. Ponavljam, strateško opredeljenje SPS je da na izbore izađemo sa PUPS i JS i da nastavimo da sarađujemo sa koalicijom oko DS. Ali, videćemo kako će se odlučiti birači.

* Hoće li se Srbija uskoro suočiti sa izborom Kosovo ili Evropa? I kakav stav će SPS zauzeti?

– Ne očekujem da se desi tako nešto, ali ako do toga dođe, to moramo građanima jasno staviti do znanja. Socijalisti tu nemaju nikakvu dilemu – između EU i državne teritorije uvek ćemo izabrati ovo drugo. Članstvo u EU nema smisla ako će ići na štetu državnih i nacionalnih interesa. Nije sporno da ova Vlada želi status kandidata i da otvorimo pristupne pregovore. Uostalom, postavljati Kosovo kao uslov nema smisla u situaciji kada pet od 27 članica EU nije priznalo nezavisnost.

* Možete li da garantujete da će ova školska godina početi bez štrajkova prosvetara?

– Apsolutno! Na stalnoj smo vezi sa sindikatima, razgovoramo o svemu što je dogovoreno i potpisano i kako se ispunjava. Za sada sve teče po planu.

BESPLATNI UDŽBENICI NA VREME

* DA li će na vreme biti obezbeđeni besplatni udžbenici za sve đake prva tri razreda osnovnih škola?

– Da. Imali smo određenih proceduralnih problema koji su prolongirali rokove, ali će sve biti završeno do 1. septembra.

* Kasni li se sa rekonstrukcijom škola u Kraljevu?

– Od 23 objekta na kojima radi Ministarstvo, 12 će biti gotovo do 7. septembra, tri do 20, a preostalih osam do kraja sledećeg meseca. Na moje veliko iznenađenje, ponovljeni su tenderi u tri škole, jer se niko od građevinara nije javio, a žale se da nema posla.

„Večernje novosti“

РТВ

Након што је 2009. године усвојен нови закон о образовању и васпитању, који предвиђа далеко блаже дисциплинске мере за изостајање из школе, просечан новосадски ученик није долазио на часове више од месец и по дана.

За наредну школску годину, број дозвољених неоправданих часова је смањен, али чини се да те промене и даље охрабрују бежање с часова.

Mašinski fakultet u Kragujevcu i zvanično je promenio naziv u Fakultet inženjerskih nauka nakon što se sa ovom izmenom saglasila Vlada Srbije. Odluka o promeni naziva predstavlja formalnu potvrdu da je kragujevački fakultet postojećim i studijskim programima u pripremi, kao i naučno istraživačkim radom prerastao okvire mašinstva.

Fakultet inženjerskih nauka je trenutno angažovan na pripremi dokumentacije za akreditaciju novih studijskih programa za automobilsko, urbano, energetsko i bio-medicinsko inženjerstvo. Ova visokoškolska ustanova je dobila i novi TEMPUS projekat za razvoj dva nova studijska programa.

RADIO CENTAR 987

Brojna isturena odeljenja sa pet ili manje učenika neće preživeti reformu mreže. Đacima koji ostanu bez učionica biće kupljeni autobusi koji će ih voziti do najbliže škole

Učiteljica i svi đaci smešteni u dve klupe – slika je koja se može videti u 800 škola u Srbiji. Sve one imaju najviše pet učenika i, po pravilu, nalaze se u udaljenim selima. Ova odeljenja rade sve dok makar i jedan učenik dolazi da sluša nastavu. Ali, kada započne racionalnizacija mreže škola, svi ti razredi biće ugašeni! Sami đaci neće biti ostavljeni na nemilost, za njih će biti kupljeni autobusi ili organizovan prevoz do najbliže škole.

Samo u Zlatiborskom okrugu, na primer, postoji 41 istureno odeljenje u kome uči najviše pet đaka. To znači i plaćanje – 41 učitelja, računa za struju, troškova za prevoz, grejanja… U Prijepolju postoje tri seoske škole sa po jednim đakom. Od septembra će, prema podacima Školske uprave Zlatiborskog okruga, utihnuti školsko zvono u selima Zarožje i Rupljevo.

I u Kosovskoj Mitrovici i okolnim mestima situacija je dramatična. Sa manje od pet đaka je čak i nekada velika škola u Istoku. Prema rečima Predraga Stojčetovića, načelnika školske uprave Kosovska Mitrovica, srpskog življa je sve manje, a Istok je okružen Albancima, pa se malo ko odlučuje za povratak. Osim škole u Istoku, još 12 škola u srpskim selima broji učenike na prste jedne ruke.

I na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice 15 isturenih odeljenja ima do pet učenika.

U celom Moravičkom okrugu najgora situacija je u Ivanjici, gde je devet odeljenja sa kritično malim brojem đaka.

– Kada se u nekom selu zatvori odeljenje zbog manjka učenika, retko se ponovo otvori, jer se broj dece svugde smanjuje – kaže Milorad Slavković iz Školske uprave Čačak. – Ivanjica je specifična, jer je planinski kraj, pa su sela razuđena. Zimi su putevi zavejani, pa ponekad ni učitelj ne može da stigne.

Ovakvih odeljenja, dodaje, u Lučanima ima jedno, u Gornjem Milanovcu devet, a u Čačku dva. Učitelji lože vatru da bi zagrejali učionice, većina ima toalete, ali nemaju svi ispravnu vodu.

U Školskoj upravi Požarevac kažu da su tri seoske škole ugašene jer su ostale bez đaka, a još 11 opstaje sa manje od pet školaraca.

– Imamo 92 škole, a 273 školska objekta – objašnjava Dragan Tošić iz ove školske uprave. – Kada bi se mreža racionalizovala, smanjio bi se broj zaposlenih u prosveti za 20 do 30 odsto. A otpuštanje je nepopularna mera, pa niko ovim poslom neće da se bavi u svom mandatu.

Štetu trpi budžet, ali, prema mišljenju Staniše Banjanina, od ovako razuđene školske mreže, najviše muke imaju učenici:

– Pogubno je za decu da budu izolovana i da ne odrastaju uz svoje vršnjake. To je glavni razlog zbog kog treba da se bolje povežu i spoje izdvojena školska odeljenja.

S-MEDIA

Srpski studenti sa svetskih univerziteta obavljaće od danas praksu u lokalnim samoupravama u 18 opština i gradova širom Srbije, u okviru projekta „Upoznajmo državu Srbiju“.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je rekao da je cilj projekta da se studentima iz dijaspore pruži prilika da vide kako funkcionišu opštine i gradovi u Srbiji, ali i da oni daju svoj doprinos lokalnim vlastima.

„Mislim da je za njih odlična prilika da se upoznaju sa mehanizmima funkcionisanja lokalnih vlasti, ali s druge strane da svoja znanja stečena na svetski priznatim univerzitetima primene u praksi“, rekao je Srećković na konferenciji za novinare u Beogradu.

Srećković je kazao da je projekat „Upoznaj državu Srbiju“ posebno važan, jer „najveći broj naših investitora iz dijaspore kao glavnu prepreku za veći obim obavljanja biznisa u Srbiji vidi neažurnost i neadekvatne birokratske procedure na lokalnom nivou u Srbiji“.

Srpski studenti biće na praksi od 15. do 29. avgusta u 18 opština i gradova, među kojima su Vranje, Kragujevac, Požarevac, Sombor, Čačak, Apatin i drugi.

BETA

BEOGRAD- Na državnim fakultetima i visokim školama u Srbiji za septembarski upisni rok ostalo je 9.405 slobodnih mesta, od čega je više od 2.200 budžetskih.

Upisne aktivnosti počeće 1. septembra, prijavljivanjem kandidata, dok će polaganje prijemnih ispita biti organizovano 5, 6. i 7. septembra, prema rasporedu koji će objaviti fakulteti i visoke škole.

Drugi upisni rok trajaće do 20. septembra, a sve informacije o terminima prijemnih ispita, dokumentaciji, mogu se dobiti u upravama i na oglasnim tablama visokoškolskih ustanova.

Najviše mesta ima na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu (1976), zatim na Niškom Univerzitetu (898), Univerzitetu u Beogradu (864), fakultetima Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (617).

Takođe, drugu šansu mladi mogu potražiti i na kragujevačkim fakultetima, gde su ostala nepodeljena 344 indeksa, zatim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (220 mesta) ili na četiri fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu (33 mesta).

Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima.

Mesta ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina, rekao je ranije rektor Kovačević Tanjugu. Takođe, kvote nisu popunjene ni na Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije.

Na fakultetima UB u julskom roku mesta su popunjena na grupaciji društveno-humanističkih nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kao i na fakultetima medicinskih nauka, a indeksa više nema ni na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu, rekao je Kovačević.

KURIR