Kakve su muke i radosti dece u Srbiji i koliko se razlikuju od prethodnih generacija. Mališani zanemareni i od roditelja i od društva. Sve češće zapostavljaju obrazovanje

DECA se danas bitno razlikuju od prethodnih generacija. Slabo se druže, malo kreću, usmerena su na kompjuter i mobilni, međusobno se dopisuju čak i kad su u istoj prostoriji. Sve su tromija i nespretnija. Boluju od neuroza, psihoza, raste agresija, pada prag tolerancije, nemaju pozitivne uzore. A i kad ih imaju, nemaju snage i volje, a ni radnih navika, da sebe pokrenu, kaže Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đuro Daničić“ iz Beograda.

Što su stariji, sve manje vide izvesnost. Oni čiji roditelji imaju novca, bave se sportom ili drugom vannastavnom aktivnošću. Oni čiji nemaju, a takvih je više – gluvare.

– Izvor najvećih problema kod dece i mladih je dokolica. Imaju potrebu da se afirmišu, ako ne mogu pozitivno, uradiće to negativno – kaže Malušić. – Čak i taj mali postotak talenata gušimo, ne dajemo im podršku, guramo ih u prosečnost.

Ipak, deca u Srbiji danas su zadovoljnija uslovima u kojima odrastaju nego 2004, iako postoje oblasti u kojima su nazadovala, pokazalo je najnovije istraživanje „Kako živiš“ Republičkog zavoda za statistiku (RSZO), urađeno u saradnji sa švedskom statistikom i švedskom agencijom Sida.

Sprovedeno je u 114 škola i obuhvatilo decu između 8 i 15 godina. Dečje zadovoljstvo i poverenje poraslo je u oblastima: stanovanje, porodična ekonomija, poverenje, uslovi za slobodne aktivnosti, zdravlje i bezbednost od kriminala. Deca se osećaju sigurnije i manje su ranjiva, ali su iskazala manju spokojnost kada su u pitanju bezbednost i pravednost u školi, nastavnici i nastavna sredstva, škola uopšte i hrana.

Mlađa deca su zadovoljnija od starije, a mališani iz centralne Srbije imaju manje primedaba nego njihovi vršnjaci iz Beograda i Vojvodine.

Prema poslednjem godišnjaku RSZ, dece do 14 godina u Srbiji ima 1.184.279, što je manje nego pre deceniju, kada ih je bilo 1.282.004. Stručnjaci kažu da se svake godine upiše oko 1.000 prvaka manje u školu. Znači, sa svakom generacijom gubi se po jedna cela veća škola!

– Mnogo dece živi u siromašnim sredinama. Trećina se loše hrani, dok trećina ima šta da jede, ali osim hrane teško da može da zadovolji druge potrebe – kaže sociolog porodice, prof. dr Anđelka Milić. – Nedovoljna vaspitna briga roditelja poprimila je neuobičajeno velike razmere. Deca su napuštena i od strane roditelja i od društva.

Prema zvaničnim podacima, oko 400.000 dece prima dečji dodatak, dok 120.000 živi u potpunoj bedi – ne samo da nemaju za igračke ili školske knjige, već ni za slatkiše, sokove, voće, meso i mleko. Istraživanje Unicefa pokazalo je da im je i higijena na niskom nivou.

– Roditelji uspeju ponešto da im kupe jednom mesečno, kad dobiju socijalnu pomoć, recimo, sok. Deo hrane obezbeđuju u sopstvenim baštama. Ovoj deci uskraćena su ne samo letovanja, zimovanja i ekskurzije, već i proslave rođendana ili izlasci – kaže Gordana Matković, savetnik predsednika Srbije za socijalna pitanja.

Statistika Unicefa pokazuje i da svako deseto dete živi ispod granice siromaštva, a ako se računaju i ona koja su na samoj „crti“, procenat se penje na 20 odsto. Alarmantan je i podatak da samo 24 odsto siromašne dece koristi zdravstvene usluge.

Kako kažu u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, u najboljem položaju su deca u Vojvodini i Beogradu, a u najgorem mališani iz 105 opština u kojima je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka.

Deca u Srbiji imaju i sve lošiji uspeh u školi, kaže Anđelka Milić:

– O tome se ne priča, ali sve veći procenat ne završava ni osnovnu školu. Nisu u pitanju samo Romi, niti deca iz seoskih sredina. Mališani odustaju jer roditelji nemaju novca za njihovo školovanje, ali i zato što, zbog borbe za goli život i opšte apatije, dižu ruke od svojih naslednika, po sistemu: „Ako hoćeš – uči, ako nećeš, šta ću ti!“

Sve je komercijalizovano i centralna vrednost je novac. Deca vide da može da se zaradi i bez škole.

Prema podacima RZS, do osmog razreda ne dogura čak 72 odsto romske dece, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske. Tužna je i činjenica da samo 44 odsto dece pohađa predškolske programe.

Mališani slobodno vreme provode vrlo malo baveći se sportom, a uglavnom uz televizor ili kompjuter, ako ga imaju. U malim sredinama, po rečima profesorke Milić, TV je prozor u svet. U gradovima caruju internet, društvene mreže i igrice na mobilnim telefonima.

– To se može shvatiti kao izraz beznađa u kojem deca žive. Škola sprovodi svoj program i niko se ne osvrće na neuspešne. Oni su prepušteni sebi. Deca su kolateralna šteta tranzicije. Živimo u sve apsurdnijem društvu: tehnološki napredak je sve očigledniji, a deca sve neobrazovanija i beznadežnija – zaključuje Milić.

Da takozvana „elektronska droga“ uzima maha pokazalo je i „Eunetovo“ istraživanje, po kom svako peto dete dnevno provodi po nekoliko sati u virtuelnoj stvarnosti. Najčešće uz akcione video-igrice, što, po oceni psihologa, povećava agresivne emocije i nasilničke akcije. Na ovaj način, baš kao i „besomučnim“ gledanjem TV-a, oni žele da pobegnu od stvarnosti, koja im se u suštini ne sviđa. Pobede u igricama pružaju im osećaj uspešnosti, čega su u realnosti lišeni.

I, između ostalog, eto razloga zašto su osnovci deblji i u lošijoj kondiciji nego njihovi vršnjaci pre 14 godina. Dečaci su teži 14 odsto, a devojčice 11. Ovim prvima se fizička sposobnost smanjila šest odsto, a devojčicama 12 odsto. Skoro trećina ima probleme sa kilažom, a masovno i sa deformitetom kičme i stopala. Deformitet kičme ima 12 odsto đaka, a stopala 10 odsto. Svaki peti školarac je telesno nerazvijen.

U Ministarstvu za omladinu i sport kažu da su nastavni programi fizičkog loši, da trećina škola nema veliku fiskulturnu salu, a da je bazen za većinu misaona imenica (ima ga samo 12 škola, od kojih pet u Beogradu).

Posledice će, upozoravaju lekari, biti ozbiljne. Izrašće generacije koje će imati sve više problema sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, kardiovaskularnim oboljenjima i kancerom – pre svega rakom dojke i debelog creva. Od potencijalno bolesne dece dobićemo – bolesnu naciju.

– Na granici smo kada društvo mora da se prene i preduzme radikalne poteze da pomogne deci, ako hoćemo zdrave i stabilne ličnosti. U suprotnom, dobićemo agresivne i neurotične pojedince, što znači i više ubistava i samoubistava – zaključuje Slobodan Malušić.

“ Večernje novosti“

Nišlije Aleksandar i Andreja završili Prirodno-matematički fakultet sa najboljim ocenama, već se okrenuli naučnom radu i nemaju nameru da napuštaju Srbiju

Aleksandar i Andreja Ilić Foto iz lične arhive

Niš – U vreme kada je mnogo mladih koji po završetku studija i sticanja fakultetskih diploma odlaze u razvijene zemlje Evrope ili u Ameriku, rođena braća Aleksandar (27) i Andreja Ilić (24) odlučni su da ostanu u Srbiji. Za ovu dvojicu mladih Nišlija s pravom se govori da su predvodnici jedne nove generacije. Tokom srednje škole i odličnog uspeha, obojica su se oprobali kroz međunarodna naučna takmičenja i bili uvek lideri i pobednici. Istim tempom nastavili su na studijama i obojica su, i pored svih mladalačkih obaveza, sa čistom desetkom završili Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu

Njihovi roditelji, Slavica, sekretar Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, i Milovan, profesor na Fakultetu informacionih tehnologija u Beogradu, imaju se zaista čime podičiti. Njihovi sinovi, i Aleksandar i Andreja, bili su učenici i studenti generacije.

Aleksandar, koji je krajem ovog proleća odbranio naučni rad i doktorirao na niškom PMF-u, sada je na usavršavanju u Americi. U kampusu je pri Univerzitetu u San Francisku. Od kada zna za sebe takmiči se. Zlatna odličja sa nacionalnih takmičenja, zlatni, srebrni i bronzani trofeji sa balkanskih i svetskih prvenstava i olimpijada krase njegove vitrine. A oprobao se i svojim znanjem u svetske visine vinuo u matematici, fizici, informatici.

Andreja, koji takođe ne zna broj priznanja, nagrada i medalja sa međunarodnih smotri i takmičenja, apsolvent je i na jesen će braniti diplomski na PMF-u u Nišu. Nedavno se vratio iz Tajlanda sa srebrnom i bronzanom medaljom. Na Olimpijadi znanja u Tajlandu bio je vođa srpskog tima iz informatike. Pre diplomskog planirao je da izvesno vreme provede u istraživačkoj stanici u Petnici. U svoje ime i u ime brata Aleksandra, koji leto provodi u San Francisku, Andreja kaže:

– Zajedno smo brat i ja spremali takmičenja, zajedno pišemo naučne radove i rešavamo probleme u nauci. Mnogo puta smo, zbog situacije u našoj zemlji gde se teško dolazi do sredstava za putovanja i takmičenja u svetu, obezbeđivali sponzore i donatore. Iako smo imali, a i sada je mnogo poziva da nastavimo da se naučnim radom bavimo u inostranstvu. U zemljama gde su i bolji uslovi i veća sredstva za nauku, ali mi smo odlučili da ostajemo u Srbiji. U inostranstvo možemo i sigurno ćemo ići, ali samo po nova naučna i druga saznanja – rekao je za „Politiku“ Andreja Ilić.

Aleksandar je pre nego što je postao doktor nauka prethodnih nekoliko godina pripremao mnoge srpske takmičare za olimpijade matematičara. A Andreja kaže da mu je brat i najbolji „profesor“.

Toma Todorović

Сваке суботе, током летњег распуста, у Кикинди на Дечјој пијаци малишани продају и размењују очуване играчке, књиге и гардеробу. Иако се пијаца отвара у 10, они, за сваки случај, поране.

Док њихови вршњаци највероватније још спавају, суботње јутро током летњег распуста је за младе Кикинђане радно.

Иако пијаца почиње да ради у 10 сати, млади Кикунђани долазе и пре осам да би заузели добро место.

Чим се капија отвори, трка за место почиње. Баш као и на правој пијаци и на овој дечјој важи правило да добро место доноси и већу зараду.

„Места су најбоља на почетку, јер људи пролазе два пута, када улазе и када излазе“, објашњава продавац Милош Вујић.

На пијаци се продају аутомобили, камиони, карте и деци није жао да продају играчке, јер се њима више не играју.

Мали продавци кажу да може и да се заради на пијаци, па може да се купи нека књига или нешто што ће касније опет моћи да продају.

На крају, задовољни буду и продавци и купци.

Старији купци кажу да има свега и свачега да се купи, а деца, како кажу, нису лоша са ценама, тешко се цењкају.

Дечја пијаца се одржава већ пет година у организацији Културног центра, а заинтересованост је невероватна.

„Имамо једног дечака из Београда, који читаво лето проведе у нашем граду баш због пијаце, јер каже да у Београду тога нема“, каже Тања Ножица из Културног центра у Кикинди.

Осим што се друже, малишани овде неминовно науче одузимање и сабирање, па и да цене зарађени новац.

Када за 10-15 година ови малишани буду стасали, њихови послодавци неће имати апсолутно никаквих проблем, јер већ сада управљање, менаџмент, пласман и продају држе у малом прсту.

РТС

РТВ

Министарство вера и дијаспоре ће, ради заштите српског језика, културе и писма међу нашим људима у расејању, послати уџбенике, букваре, читанке и граматике за децу у дијаспори, саопштило је данас то министарство.

Слање наставног материјала и уџбеника за српски језик уочи почетка нове школске године, наставак је акције коју је Министарство, у сарадњи са Заводом за уџбенике и наставна средства, почело током прошле године, када је послато више од 8.000 књига црквено-школским општинама у расејању.

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић истакао је да је важна област рада Министарства јачање допунске наставе на српском језику, како би се очувао културни и духовни идентитет Срба.

„Веома значајан вид очувања идентитета и преношења на нове генерације је организовање школа српског језика за децу наших миграната и снабдевање квалитетним уџбеницима. Због тога Министарство вера и дијаспоре редовно шаље уџбенике и друга учила свим нашим школама у дијаспори“, саопштио је Срећковић.

У оквиру акције очувања језика и писма за децу из дијаспоре организоване су летње школе за учење српског језика у Сремским Карловцима, Азањи, Соко Граду и Селевцу.

Министарство је суфинансирало оснивање школа српског језика у Јужноафричкој Републици, Швајцарској, Албанији, Македонији, Словенији и Хрватској.

У Београду повећање?

Просветни синдикати задовољни како Влада испуњава обећања дата овог пролећа, на крају протеста. Просветари чекају још једно повећање плата, исплате награда, отпремнина, као и нове колективне уговоре

Школска година у основним и средњим школама почеће, по свему судећи, без штрајкова и протеста. За разлику од претходних година када су претили штрајковима или организовали протесте упозорења, синдикати су овог лета, изгледа, задовољни Владом и ресорним министарством. Кажу да не планирају штрајк ако Влада испуни све што је обећала.

Пролећни штрајк, који је појео пола другог полугодишта, завршен је са дугачком листом захтева коју су синдикалци ставили пред Владу. Неки су већ испуњени, а остали чекају да дођу на ред.

– Договор око повећања зарада Влада је до сада испоштовала. Чекамо ребаланс и још једно повећање у октобру, тако да због тога нећемо сигурно штрајковати – каже за „Новости“ Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника. – Испунили су и један од наших кључних захтева, а то је измена Закона о основама образовања. Прихваћене су све наше сугестије, а посебно су нам биле важне оне које се односе на дисциплинске мере и број изостанака ученика.

У БЕОГРАДУ ПОВЕЋАЊЕ?

– Педложили смо граду Београду колективни уговор којим би плате запослених биле повећане за пет одсто из градског буџета – открива Брајковић. – Град има законску могућност да повећа зараде. Свугде у свету је уобичајено да људи у главном граду имају веће плате, с обзиром на то да је ту живот најскупљи. Тражили смо и одређени фонд из ког би, на пример, запослени могли да оду на рехабилитацију или на бањско лечење.

Матијевић каже да се још чека да држава одржи реч и исплати јубиларне награде за последње три године, као и отпремнине просветарима који су отишли у пензију. Јубиларне награде за 2009. и 2010. годину биће исплаћене из државне касе, а за 2011. исплатиће их локалне самоуправе. И отпремнине не чекају просветари у целој Србији, већ 720 наставника из Војводине.

И Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети, задовољан је испуњеним обећањима и каже да његово чланство неће започињати штрајк првог септембра, али упозорава да било које обећање које Влада не испуни може лако да промени ствари и изазове нови штрајк.

– Имали смо преговоре и у Министарству просвете и са премијером Мирком Цветковићем – каже Брајковић. – Влада је усвојила наших 30 примедаба на колективни уговор. Али, то је само привремени документ, јер ћемо догодине морати да правимо нови. Сада чекамо да нас позову из Министарства како бисмо и потписали тај колективни уговор, који је био један од разлога за незадовољство и за штрајк.

Брајковић каже да пажљиво прате да ли Влада поштује договор са синдикатима и да чекају још једно повећање у октобру.

– Видећемо како ће тећи договори око коефицијената за наредну годину, као и да ли ће колегама бити исплаћене јубиларне награде и отпремнине. Ако то не буде текло како треба, брзо се можемо организовати и започети нови штрајк – упозорава Брајковић.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Letnja radionica turističkih vodiča, koja se organizuje u sklopu besplatnih programa za učenike beogradskih škola, biće dostupna za sve srednjoškolce i studente od 15. do 25. avgusta, najavili su juče organizatori iz Turističkog društva „Grocka”.

Radionica će se održavati svakodnevno od 10 do 14 sati u prostorijama Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković”, koje se nalazi na uglu ulica Sarajevske i Miloša Pocerca.

Cilj je, kako se navodi u saopštenju, da se mladi ljudi upoznaju sa pozivom turističkog vodiča i drugim poslovima koje bi mogli da rade u turizmu, dok će im predavači biti licencirani turistički vodiči, vlasnici turističkih agencija i univerzitetski profesori.

Polaznici će, takođe, u toku praktičnog rada biti u mogućnosti da obiđu najznačajnije turističke destinacije u srpskoj prestonici i susretnu se u info-centrima Turističke organizacije Srbije i Beograda sa stručnim kadrom tih organizacija, navodi se u saopštenju.

DANAS

Drugi krug upisa počinje 1. septembra

BEOGRAD – Drugi rok za upis studenata na fakultete i više škole počinje 1. septembra. Mladići i devojke koji do indeksa nisu uspeli da dođu u junu, boriće se za 4.952 slobodna mesta. Na sedam državnih univerziteta ostalo je još 1.246 slobodnih mesta za budžetske studente i 3.706 za samofinansirajuće.

Već tradicionalno najviše slobodnih mesta ostalo je na tehničkim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

– Kandidati se i dalje više interesuju za društveno-humanističke nauke, ali mislim da se slika popravila u poslednje dve godine što se tiče tehničkih fakulteta. Budući brucoši shvatili su da im ovi fakulteti pružaju dosta mogućnosti za razvoj preduzetništva – kaže za „Blic“ prof. Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta.

Najviše slobodnih mesta ostalo je na Novosadskom univerzitetu. Šansu da dobiju indekse na Beogradskom univerzitetu imaće 864 kandidata, od toga 283 mogu da studiraju na teret države, dok će 581 kandidat morati da plaća školarinu.

Kragujevački univerzitet otvoriće vrata za još 170 budžetskih i za četiri više samofinansirajućih studenata, dok će se na Niškom univerzitetu podeliti još 194 indeksa budžetskim studentima i 704 onim samofinansirajućim.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultete i visoke škole strukovih studija zakazan je na svim fakultetima za 1. i 2. septembar, dok je planirano da se polaganje prijemnih ispita obavi od 5. do 7. septembra. Nakon toga sledi objavljivanje preliminarne rang-liste, žalbe studenata i objavljivanje konačnih rezultata. Drugi upisni rok na svim fakultetima biće završen do 20. septembra.

Osim popunjene prijave za konkurs, svi kandidati na upis treba da ponesu orginal i fotokopije svedočanstava za sva četiri razreda završene srednje škole, orginal i fotokopiju diplome o završenom maturskom ispitu, zatim orginal i fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih, kao i dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita.

BLIC

Школа „Соња Маринковић”

Уочи сваке нове школске године у Зрењанину се чују гласине о наводној угрожености мањина у погледу права на школовање на материњем језику. Поред редовне појаве да се говори о тешкоћама с којима се суочавају мађарска деца, ове године се могло чути и да родитељи са стрепњом очекују јесен јер је све мање првака кандидата за одељење у коме се учи на мађарском језику. Констатација се пре свега односи на Основну школу „Соња Маринковић”, у ужем градском језгру, која има одељења у Лукином Селу и Михајлову.

С ђацима кубуре и у Лукином Селу које је релативно мало по броју становника. За одељење првака на мађарском језику у граду ове године је једва сакупљено 11 деце што није био лак посао јер у граду постоји само једна предшколска мађарска група у коју је одлазило свега петоро малишана. Од злонамерних се могло чути да је угрожено школовање деце на мађарском језику и да држава о томе не води довољно рачуна.

С друге стране, у вези са уписом деце која наставу похађају на српском језику такође се појавио мањак ђака, а то је протумачено и тако да „неко“ хоће да ову децу потисне из школе како би се у њој учило само на мађарском језику. Појавила се и информација да су српска одељења препуна деце са сметњама у развоју, па родитељи неће овде да уписују ђаке који немају те тешкоће. Тако се, мисле поједини грађани, српска популација потискује из школе и дешава се својеврсно етничко чишћење.

Директорка Основне школе „Соња Маринковић“ Гизела Катона-Дебрецени је свесна свих тих прича и зна да су оне присутне у Зрењанину. Међутим, мада потврђује смањивање броја ђака, наводи и друге разлоге. Она предочава да, када је реч о мађарској деци, родитељи су доста комотни и своју децу уписују у најближи вртић без обзира на ком се језику у њему комуницира, што их онда опредељује и код уписа у школу.

– Неки овде не уписују децу зато што се школа налази у центру града, где је саобраћај густ. Многи верују да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљњем школовању – износи директорка школе.

Она вели да заиста у неким „српским“ одељењима има пола деце с посебним потребама.

– То је зато што се деца по правилу и по прописима у прве разреде уписују по територијалном принципу, што значи у најближу школу. То не важи за децу с израженим здравственим проблемима. Њихови родитељи се често одлучују за нашу школу јер сматрају да ми имамо добар однос према њиховој деци, зато што смо на листи школа које су одлично припремљене за инклузију, односно за уклапање те деце у ђачку средину. Ми смо заиста прошли посебне програме у припреми за тај посао – каже Гизела Катона-Дебрецени.

Ипак, она, када је реч о мањку ђака, на прво место ставља негативна кретања у наталитету у обе пупулације и миграције становништва. Млађи људи се селе ван центра града јер тамо добијају станове. Сви градови се шире, а највише деце се рађа у насељима на периферији па су и тамошње школе пуне, закључује директорка и сматра да је оправдана идеја о уједињавању две основне школе у центру Зрењанина где би се „Соњи Маринковић“ придружила школа „Вук Караџић“ која нема своју зграду. Ионако обе школе немају довољно ђака. Она негира и спекулације да неко нема слуха за нова одељења на мађарском језику у средњим школама:

– Нема довољно ученика јер сви хоће у елитне школе, а тамо их чека сигурно место јер је у мађарским одељењима слаба конкуренција и мало је кандидата.

Ђ. Ђукић

Камп љубави и наде

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује, од 15. до 25. августа,камп за рехабилитацију 56 деце лечене од рака, у пратњи њихових родитеља, у Специјалној болници за рехабилитацију у Ивањици. Како објашњава Жана Королија, директорка НУРДОР-а, финансијска средства потребна за реализацију кампа од 2,3 милиона динара обезбедио је НУРДОР од ненаменских донација различитих компанија и приватних лица.

–За десет дана боравка у Ивањици, деца ће имати прилику да се друже, учествују у различитим креативним, забавним, спортским и психолошким радионицама. Оријентиринг, јахање коња и курс роњења на базену су само неке од активности које децу очекују у кампу. С децом и њиховим родитељима радиће стручни тим психолога и социолога, волонтери НУРДОР-а, који су прошли специјалну обуку по „монтесори” методи, колеге из загребачког удружења „Кријесница” по чијем узору и организујемо камп за рехабилитацију деце лечене од рака, као и чланови удружења – истакла је Королија.

Одлука Републичког завода за здравствено осигурање, каже Королија, која је објављена 14. фебруара ове године, да деца лечена од рака имају право на рехабилитацију о трошку завода, још није у функцији.

– Према незваничним информацијама, Министарство здравља је комплетан правилник вратило РЗЗО-у на дораду. Последња информација, којом удружење НУРДОР располаже, од пре два месеца, јесте да ће то бити у најскорије време решено – објашњава Королија.

У РЗЗО кажу да да чекају измену уредбе о плану мреже здравствених установа коју доноси Влада Србије, а која би Болницу у Ивањици уврсила у мрежу здравствених установа за рехабилитацију деце са овом врстом индикације.

– Реч је о правилнику о медицинској рехабилитацији у стационарним специјализованим установама за рехабилитацију, где је у члану четири потребно „вратити” малигне болести након завршене терапије за узраст од рођења до 22 године – рекла је Королија.

У Министарству здравља тврде да су они дали решење по којем „може да се иде одмах на рехабилитацију и да не мора да чека усвајање плана о измени мреже”. Како год било, имајући у виду контрадикторна објашњења РЗЗО и Министарства, изгледа да је држава затајила и то на бризи о деци леченој од тешке болести која на рехабилитацију иду захваљујући помоћи хуманих људи.

Д. Д. К.