Ученици три најмлађа разреда вероватно крећу у школу празних ђачких торби. За три школске године држава потрошила 1,3 милијарде

Уџбенци које ће ђаци првог, другог и трећег разреда основих школа да добију бесплатно коштаће ове године око 740 милиона динара. Највећи део биће потрошен из републичке касе, а део трошкова сносиће и Покрајинска влада и градови Београд, Јагодина и Чачак. Иако је и пре три године, када је пројекат покренут, речено да ће исте књиге да користи више генерација, тек од овог септембра уџбеници би требало да заиста постану вишекратни.

До почетка школске године остале су још три недеље, а из издавачких кућа тврде да ће испорука уџбеника вероватно каснити и да ће ученици три најмлађа разреда у клупе сести празних ђачких торби. Неки издавачи још нису ни почели да штампају уџбенике, јер чекају потписивање уговора са Министарством просвете, како би знали колике количине треба да испоруче.

– Проблема са бесплатним уџбеницима има много. Кашњење је само један у низу – каже Гордана Кнежевић-Орлић, директорка издавачке куће ”Клет”. – Ми нећемо каснити, јер смо унапред одштампали књиге и то веће количине, али многи други хоће, јер чекају 15. август, када би требало сви да потпишемо уговор са Министарством и знамо које количине и којим школама испоручујемо.

Са друге стране, Зоран Трнинић, помоћник министра просвете, тврди да ће све да буде завршено у року и да ђаци и њихови родитељи не треба да брину.

– Комплети за око 210.000 ученика првог, другог и трећег разреда ће стићи на време – каже Трнинић. – Први пут ове године они морају да буду таквог квалитета да издрже три генерације. А само ће радне свеске деца да добијају нове. Уколико се испостави да неки уџбеник није довољно квалитетан да издржи три године, штету ће морати да надокнади издавач, а ђаци ће плаћати само ако га униште.

Овакав концепт, раздвојених радних (оних у које се пише) и нерадних уџбеника највећи је проблем, према мишљењу бројних издавача и педагога.

– Та деца су сувише мала да би учила из једног, а решавала задатке у другом уџбенику – сматра Гордана Кнежевић-Орлић. – А и ти нови, раздвојени уџбеници, нису прошли потребне контроле. Јер, када су истекли сви рокови, из Министарства су нам поручили да већ одобрене књиге морамо да раздвајамо на радне и нерадне.

Она тврди и да је пројекат поделе бесплатних уџбеника, без социјалних критеријума, промашај.

– Већини деце родитељи могу да купе књиге. Држава би требало да помаже само онима који немају новца и да им, ако треба, осим књига, плати и ужину и свеске.

ЗА ПЕТ ГОДИНА, ЦЕЛА ОСНОВНА

Пројека бесплатних уџбеника почео је пре две године, када је из државног буџета издвојено око 125 милиона динара за књиге првака. Сваке године додаје се по један разред, па је у 2010. години, на први и други разред потрошено око 420 милиона динара. Овог лета уџбенички комплети олакшаће буџет за 740 милиона динара. За пет година, ђаци свих осам разреда добијаће бесплатне књиге, а држава ће за то издвајати милијарде.

НАСЛЕЂИВАЊЕ ДО ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

И до сада су ученици морали да враћају књиге, али су оне завршавале у старој хартији, а следећа генерација добијала је нове.

– Сада ће ученици првог и другог разреда да наследе коришћене књиге за музичко и ликовно, а остале да добију нове. За трећи разред ће све књиге да буду нове. А стигло је обећање да ће ове године квалитет да буде бољи, па да ће моћи да их користе и три генерације – каже Петар Аночић, учитељ у ОШ ”Стари град”.

И. МИЋЕВИЋ

У Медицинској највећа гужва

У шест сомборских средњих школа било је слободно 1.154 места, а после првог и другог уписног круга, попуњавања ће бити у неким школама у трећем року, који ће бити реализован после поправних испита.

– Ове школске године мање је интересовање за трогодишње образовање занатлија, али је зато Медицинска школа имала највећи притисак, и то најбољих ђака – предочава Борислав Станичков, начелник Школске управе за Западнобачки и Севренобачки округ, са седиштем у Сомбору.

Због тога је на фармацеутском смеру пооштерен критеријум за упис, и уписивани су ђаци са најмање 96,5, од могућих 100 бодова.

Он додаје да за занимања, која гарантују брзо запослење, као на пример за месара и пекара, у Пољоприврдено–прехрамбеној школи у Сомбору, није било интересовања. Тако се за профил месара пријавио само један ученик, а за пекара четири, иако је за ова занимања било предвиђено 12 места.

За трећи уписни круг преостало је још 125 места. Највише их је упражњено у Техничкој школи – 75, Пољопривредно-прехрамбеној 29, у Економској 17 и Гимназији „Вељко Петровић“ 14 слободних места, углавном на мађарском наставном језику.

Станичков вели да сваке године све више опада интересовање ученика за похађање наставе на мађарском језику.

Иначе, у Војводини је ове године било 865 свршених основаца мање него прошле године, и због тога је број одељења смањен чак за 30.

У току су припреме за распоређивање вишкова кадрова, и листе ће бити објављене 15. августа, и то оних наставника, који су имали умањену норму у односу на ону када су примљени. После тога ће се знати које школе имају мањак, односно, вишак кадрова, па ће доћи до њихове прерасподеле, односно преузимања.

Ј. БЕКИЋ

Богољуб Лазаревић

Да ли се у позадини нове систематизације Министарства просвете крије спорна реформа гимназија или политичка кадровска комбинаторика

Према најновијој систематизацији радних места у Министарству просвете у науке, више нема Сектора за средње образовање на чијем је челу дуги низ година био Богољуб Лазаревић. Реорганизацију највише просветне власти у земљи су „преживели” Сектор за предшколско и основно образовање и васпитање и Сектор за високо образовање, док ће средње школе убудуће бити у оквиру највећег – Сектора за школске управе, стручнопедагошки надзор и средње образовање и васпитање.

У стручној јавности овај потез није наишао на одобравање, а као незванични разлог, с једне стране, наводи се реформа гимназија која је била најављена за ову јесен, па после велике буре у јавности ипак одложена, али и политичка кадровска комбинаторика, с друге.

Наш саговорник, који је инсистирао на анонимности, а који је добро упознат са ситуацијом у министарству, каже да је потпуно невероватно да је сектор који постоји од 1952. године и у који је Европа у протеклој деценији уложила око 30 милиона евра, девалвиран на ниво одељења.

– Повод за нову систематизацију било је спајање Министарства науке са Министарством просвете. У министарству ће сада бити 392 запослена, од којих чак 202 у само једном сектору – за школске управе, надзор и средње образовање. Унутар тога Одељење за средње образовање има само 15 запослених. Још једна од нелогичности јесте то што ће сада постојати два сектора која се баве међународним пословима и пројектима, или то што Секретаријат има 51 запосленог, Кабинет више од 40, док ће се основним, средњим и високим образовањембавити свега 37 људи – наводи наш саговорник.

Он такође додаје да ће за готово 20 приватних и државних универзитета бити задужено само 10 људи у Сектору за високо образовање, иако је познато какви све послови предстоје управо у овој области.

Коментар на укидање Сектора за средње образовање потражили смо и у Министарству просвете. Одговорено нам једа је њихово унутрашње уређење дефинисано у складу са Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама владе и да је на Правилник у унутрашњем уређењу и систематизацији радних места сагласност дала Влада Републике Србије.

– Новом систематизацијом број сектора смањен је за два у односу на претходну – један сектор је мање у делокругу министарства који се односи на науку и један мање из делокруга који се односи на просвету – навели су у Секретаријату Министарства просвете у писаном одговору достављеном редакцији „Политике”.

Некадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић каже да не види логику за такав потез, осим да је овде у питању персонално, а не садржинско решење.

– Да су укинути и сектори за основно и високо образовање, односно преименовани, ја бих то разумео. Овако, то указује на потребу актуелне номенклатуре да прибегне једном решењу како би контролисала средње образовање. Такође, чини се да је у оваквој структури министарства сектор за надзор доминантан, он је и највећи, иако надзор треба да буде пратећа делатност образовања, а не основна. А када имате надзор, нема ни говора о било каквој промени образовања – коментарише Кнежевић.

Он скреће пажњу и на чињеницу да је новом систематизацијом смањен број запослених у Сектору за високо образовање, што, по његовом мишљењу, такође „указује да ће доћи до губитка контроле и над овом облашћу”.

Драган Матијевић,нови председник Уније синдиката просветних радника Србије,каже да је укидање овог сектора само административна одлука и да неће имати никаквог ефекта на образовање, „којим се просветне власти и иначе не баве”.

– И нас је ова вест изненадила, јер смо Лазаревића сматрали једним од најрепрезентативнијих представника Министарства просвете. Он је имао коректан однос са синдикатом, пружао подршку за неке наше идеје и ставове, међутим, сви су они део политичке игре и он је на то пристао када је одустао од тога да му упориште буде струка, пошто је професор историје – каже Матијевић.

С. Г.

„Политика“

DESPOTOVAC – Direktorka predškolske ustanove „Rada Miljković“ iz Despotovca Verica Janković izjavila je da bi prvi mališani trebalo da se u zgradu novog vrtića usele u oktobru, kada se očekuje završetak radova započetih pre mesec dana.

Prema njenim rečima, kada se izgradi taj vrtić više neće biti liste čekanja, na kojoj se nalazi i do 60 dece, a rasteretiće se i kapaciteti starog vrtića u Despotovcu, koji su sada prebukirani.

Nova zgrada vrtića od oko 2.000 kvadratnih metara imaće mogućnost da primi 180 dece.

– U starom objektu smešteno je ukupno oko 500 dece i predškolaca, kao i onih koji su na celodnevnom boravku. Grupe su prebukirane tako da će neke od njih biti prebačene u novi vrtić – rekla je Jankovićeva.

Vrednost radova iznosi oko 50 miliona dinara, a finansiraju ih opština Despotovac i Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, preko programa podsticaja građevinske industrije.

KURIR

BOSILEGRAD/DIMITROVGRAD – Na visokoškolskim ustanovama u Bugarskoj ove godine studiraće 85 svršenih srednjoškolaca iz Bosilegrada, Vranja, Dimitrovgrada, Surdulice, Leskovca, Niša i Trgovišta

.

Iz Dimitrovgrada je na studije otišlo 45 maturanata

Predsednik Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu Ivan Nikolov ističe da bugarska vlada nudi brojne pogodnosti studentima iz Srbije, zbog čega iz godine u godinu raste interesovanje srednjoškolaca bugarske nacionalnosti da školovanje nastave u susednoj zemlji. Od 1993. godine na fakultetima u Sofiji, Ćustendilu, Blagojevgradu i Perniku studiralo je više od 300 srednjoškolaca iz Srbije bugarske nacionalnosti.

Od 65 maturanata dimitrovgradske Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“, ove godine njih 45 bugarske narodnosti upisalo je studije u Bugarskoj budući da bugarska vlada daje povlastice Bugarima u dijaspori za smeštaj u domu i obezbeđuje im stipendije.

Sanja Ljubenov

Sanja Ljubenov iz Dimitrovgrada je posle završene gimnazije u svom gradu upisala Medicinski fakultet u Plevenu u Bugarskoj. Izabrala je studije medicine u susednoj zemlji zbog lakšeg prijemnog ispita i diplome koja se priznaje u zemljama EU.

– Polagali smo prijemni ispit iz istorije i bugarskog jezika koji je isti za sve fakultete. Imali smo listu od pet želja. Uspešno sam položila prijemni ispit i upisala željeni fakultet. Čini mi se da će mi studiranje u Bugarskoj biti lakše, jer sam mogla da biram još četiri fakulteta. Imamo stipendije i osiguran smeštaj u studentskim domovima, što je u startu velika prednost i olakšanje. Mislim da će studiranje u Plevenu biti jeftinije nego da sam izabrala fakultet u Nišu ili Beogradu. Ono što je najvažnije je što se diploma ovog fakulteta priznaje u Evropskoj uniji – kaže Sanja.

Ivan Nikolov

Andrijana Kostov je upisala studije urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Sofiji. Završila je opšti smer u dimitrovgradskoj Gimnaziji „Sveti Kirilo i Metodije“.

– Sofija mi je bliže nego Niš ili Beograd. Studiranje u Bugarskoj je jeftinije nego u Srbiji. Velika je i pogodnost za nas koji dolazimo iz Srbije, odnosno iz dijaspore, što dobijamo stipendije i imamo obezbeđen smeštaj u Bugarskoj. Sofija je od Dimitrovgrada udaljena 60, a Niš 90 kilometara. Mislim da je i režim školovanja bolji u Bugarskoj. Prednost je i to što znam bugarski jezik koji sam učila u školi u Dimitrovgradu. Od moje generacije mislim da je veliki broj njih upisao fakultete u Bugarskoj – kaže Andrijana.

Andrijana Kostov

Direktorka Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu Snežana Simeonova kaže da je u njihovoj školi organizovana priprema za polaganje prijemnog ispita koju je finansirao Nacionalni savet Bugara u Srbiji. Učenici su imali dodatne časove iz istorije i bugarskog jezika.

– Prijemni ispit su polagali u Sofiji. Svi oni žele da iskoriste povlastice koje daje Bugarska vlada za Bugare u dijaspori oko školovanja. Njima je obezbeđen smeštaj u domu i mesečne stipendije od 90 leva ili 45 evra. U proseku godišnje oko 30 odsto maturanata iz naše škole upiše fakultete u Bugarskoj – kaže Simeonova.

Predsednik Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu Ivan Nikolov ističe da bugarska vlada nudi brojne pogodnosti studentima iz Srbije.

Snežana Simenova, direktorka gimnazije u Dimitrovgradu

– Interesovanje svršenih srednjoškolaca da studiraju u susednoj zemlji izraženo je od 1993. Tada je vlada Bugarske donela uredbu po kojoj u Bugarskoj visokostručno obrazovanje godišnje može da stiče 360 srednjoškolaca iz dijaspore. Razumljivo je što mladi iz Bosilegrada i drugih gradova školovanje nastavljaju u Bugarskoj zbog nekih materijalnih pogodnosti. Što je još važnije, ko god sa strane završi fakultet u Bugarskoj, ima velike šanse da se i zaposli. Većina onih koji završe studije ostaju u Bugarskoj da rade – rekao je Nikolov.

Predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji Zoran Petrov kaže da se informacije o mestima na fakultetima u Bugarskoj objavljuju u bugarskom „Službenom glasniku“’ i svi koji su zainteresovani mogu da se prijave i polažu prijemne ispite.

– Nacionalni savet im plaća deo priprema za polaganje prijemnog ispita i prevoza do Bugarske gde se polaže taj ispit, i daje sve potrebne informacije – kaže Petrov.

BLIC

GORNJI MILANOVAC – Vukašin Drlević iz Gornjeg Milanovca najbolji je student žurnalistike Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, koji pohađa 6.000 studenata, od kojih 15 iz Srbije .“Želja mi je da se profesionalno bavim međunarodnim novinarstvom u Srbiji, ukoliko se do završetka mog školovanja stvore uslovi kod nas za napredovanje i usavršavanje u ovoj oblasti“, rekao je Drlević

Drlević ulazi u red najboljih studenata, odlikovan zlatnom medaljom gradonačelnika Moskve. Inače, od 52 svetska jezika koja se mogu naučiti na fakultetu, on govori četiri.

Ambicije ovog mladog Milanovčanina je da nakon završenog četvorogodišnjeg fakulteta upiše i dvogodišnje master studije, a potom da se odluči da li će se tim pozivom baviti u Rusiji ili u svojoj domovini.

Moskovski državni institut za međunarodne odnose je najprestižniji svetski priznat ruski fakultet, gde se prima 6.000 studenata, a školarina na godišnjem nivou iznosi 8.000 evra.

Pored studenta iz svih zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, studije žurnalistike pohađaju i studenti iz cele Evrope, a najviše je Francuza i Italijana.

Za Drlevića, koji je, kao stipendista naše ambasade na trećoj godini redovnih studija ovog ruskog fakulteta, predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković priredio je prijem.

BLIC

Прва фискултурна сала у ОШ „Свети Сава“

У основним и средњим школама у току су радови на обнови зграда, те замени столарије и инсталација, а све би требало да буде завршено до почетка наредне школске године. Укупна вредност радова износи 60 милиона динара, обезбеђених из градског и републичког буџета. Највише средстава, укупно 40 милиона, издвојено је за обнову фасаде и промену прозора у ОШ „Доситеј Обрадовић“, као и изградњу фискултурне сале у ОШ „Свети Сава“. У осталим школама замењују се прозори, поправља електро, канализациона и водоводна мрежа, крече се учионице, купује нови намештај…

– Већина ових радова приводи се крају, како би ђаци, од почетка нове школске године, добили оптималне услове за учење. Код највећих инвестиција, у школама „Доситеј Обрадовић“ и „Свети Сава“, помаже нам и Влада Србије, док се за радове до три милиона динара новац обезбеђује из буџета града – истакао је Радомир Михајловић, члан Градског већа задужен за област просвете и културе.

Фасада у ОШ „Доситеј Обрадовић“, прошле године, обновљена је фасада предњег дела зграде, према Улици Јована Шербановића, за коју је из градског буџета издвојено три и по милиона динара. Сада је на реду друга фаза, којом ће се обновити фасада задњег дела зграде – већ подуже опасност за пролазнике, јер са ње отпадају делови малтера.

лада је, подсећа саговорник „Новости“, помогла и прошле године, када је реновиран и дограђен Дом ученика Пољопривредне школе.

– У десетак школа замењује се столарија, у костолачкој „осмољетки“ мењају се водоводне и канализационе цеви, док ће Политехничка школа добити нове електроинсталације, а Пожаревачка гимназија намештај – каже Михајловић, посебно поносан што ће, од 1. септембра, ученици ОШ „Свети Сава“, до сада једине школе у Пожаревцу без простора за часове физичког, на располагању имати и фискултурну салу.

За разлику од осталих радова, који ће се окончати до почетка септембра, обнова фасаде у ОШ „Доситеј Обрадовић“ трајаће дуже и завршиће се до 20. новембра, када се прославља Дан школе и обележава 278 година од њеног оснивања.

Т. МАРИЋ

„Вечерње новости“

Раде Јездић: најбољи учитељ у Србији

Лето је, време распуста, а у живописним Бачевцима крај Дрине на школској згради, једној од шест у саставу матичне школе из Рогачице, увелико трају радови. Прокишњавала је, салонит стар пола века сасвим пропао, па обнављају кровну покривку. А на крову – директор школе. Главом и брадом Раде Јездић из Ужица, добитник Светосавске награде као најбољи учитељ у Србији 2009. године, однедавно директор школе у Рогачици.

Раде је, писали смо, ентузијаста каквих је мало међу просветарима. Годинама је путовао из Ужица у Алин Поток, село на Златибору где је учио децу, сваки дан скоро 90 километара у два правца у својој старој црвеној „хонди“ прелазио, па кад снегови завеју, ђаке и на леђима кроз сметове носио, а у сеоским акцијама се као градитељ истицао. Прочуло се то, Светосавска награда му је додељена, сви су причали о вредном учитељу са Златибора. Али временом је због малог броја ђака школа у Алином Потоку затворена, па је Раде, иако најбољи, остао без посла. Мучио се девет месеци, и по грађевинама као физикалац радио, само да прехрани вишечлану породицу, а онда су се надлежни сетили најбољег учитеља. На конкурсу, пролетос, изабран је за директора основне школе у Рогачици.

– Дошао сам у школу која има издвојена одељења у шест околних села Подриња и побрђа Маљена. Стање у њима углавном лоше, сваки објекат захтевао је обнову, много рада и нешто улагања, па сам брзо прионуо на посао. Мојој вољи и елану наруку је ишло то што свака од тих сеоских школа има добре домаре, способне мајсторе вештих руку, које сам одмах укључио у посао – казује Раде, који и сада свакодневно путује од Ужица до ових села, каткад и 120 километара дневно у оба правца. Његова 22 године стара „хонда“ је недавно остала поред пута, пукла јој је спона, и то јој је била последња вожња. Директор је потом на посао долазио аутостопом, јер нема редовне аутобуске линије, а сада се довози „голфом“ четврт века старим, од свог сина позајмљеним.

И кренула је деветочлана екипа у саставу директор и домари у умивање школа крај Дрине и по Маљену. Директор Раде већ се исказао у грађевинским пословима, а сви домари вични су каквом мајсторлуку: Радован из Рогачице је столар, Тале из Оклетца бравар, Ђуне из села Гвоздац зидар итд. Прво су, још у јуну, на матичној школи у Рогачици урадили фасаду, па затим у Бачевцима ступили у прекривање кровне конструкције, што ће бити готово ових дана. У међувремену, у маленом селу Јасик, где школа има само шест ђака, направили су базен пет пута четири метра, у коме су се летос купала деца из овог села. Још већи базен спремају се да праве пред зградом старе школе у Бачевцима, где ће бити направљени и станови за учитеље, као и у оближњем Оклетцу. Грејање ће реновирати у школи у селу Гвоздац, поправиће столарију у школској згради на Пашиној Равни, у матичној школи у Рогачици спремају се да од Дома културе направе школску фискултурну салу и да ограде спортско игралиште…

– Све радимо нас деветорица сами, мада нам се повремено прикључују и мештани. Што се тиче материјала, лепо сарађујемо с месним заједницама, па је тако председник МЗ Бачевци Милојко Милосављевић помогао у обезбеђењу грађе, општина Бајина Башта дала лим за кров, а ту су и поједине донације. Имао сам срећу да овде наиђем на добре људе и вредне сараднике, желим да цео крај уздигнемо и први резултати су видљиви. Ми у школама своје одрађујемо, стварамо услове, а на мештанима је да напуне школе децом. Најважније је да се овде не смањује број ђака, чак у појединим школама расте, тако да, рецимо, у Љештанском где је школа 15 година била затворена поново почиње да ради – сумира Раде Јездић.

Вредним директором, за кога ни током лета нема паузе, задовољни су и сарадници и мештани.

– Свака част директору Раду, али он нам сломи леђа. Цело лето пропадосмо радећи, додуше, и он с нама, али није нам жао. Школе обнављамо, на радост нашу и деце. Прави човек дошао је на право место, где је потребна рука директора домаћина – говори главни домар у школи Радован Радовановић. А међу мештанима Бачеваца по подршци Јездићу истиче се локални кафеџија Душан Обрадовић, који вели да је Раде урадио овде више за пола године него претходних 14 директора школе у минулих 20 година.

Бранко Пејовић

„Политика“

Општина Звездара је од почетка године уложила 24 милиона динара у реновирање основних школа на тој општини, а најважнија новина је уређивање тоалета за особе са инвалидитетом у свих 12 школа.Први тоалет за особе са инвалидитетом постављен је у основној школи „Иван Горан Ковачић“. Током наредне две седмице такви тоалети биће завршени и у школама „1.300 каплара“ и „Драгојло Дудић“, наведено је у саопштењу општине Звездра.

До краја наредне школске године, свих 12 основних школа на Звездари биће, у складу са Законом, опремљене тоалетима и приступним рампама за особе са инвалидитетом.

Звездара ће тиме испунити свој план и постављени приоритет у постизању максималне безбедности, врхунске хигијене и што је могуће квалитетнијег боравка деце и запослених у школама.

Осим радова на прилагођавању објеката особама са инвалидитетом, у школама су извођени молерско-фарбарски и водо-инсталациони радови, као и преправке инфраструктуре у двориштима.

Tanjug

Родитељи на тешким мукама како да одаберу адекватну школску торбу за свог малишана. Ђак првак не сме да носи више од два килограма. Ортопеди позивају на опрез.Избор ранаца никада није био већи, али је понуда добрих школских торби мања него икада.Како се почетак школске године ближи тако се еуфорија око припреме школараца повећава. Гужве у књижарама су све веће, а родитељи највећу пажњу поклањају одабиру – ранца.

– Из искуства знам да школска торба треба да има на дну пластично ојачање да дете стави ранац где жели, а горе да буде пластифициран у случају кише – каже отац двоје деце Бранко Јовановић. – Ручке треба да имају сунђерасто појачање у пределу рамена, а дужина ранца не сме да прелази доњи део леђа. Важно је и да има мачије очи како би дете видели возачи.

Највећи страх родитеља изазивају књиге, јер је познато да су уџбеници првака, не рачунајући перницу, тешке 3,5 килограма, пошто имају по осам предмета. Торбе ђака старијих разреда у просеку теже око 12 килограма!

– Ранац је увек боље решење од ташне, зато што на кичму делује симетрично и подједнако оптерећује леђа – каже ортопед примаријус др Бранко Збутега, саветник у Специјалној болници на Бањици. – Ипак, најважнија је тежина ранца, јер су данашња деца преоптерећена и не би смела та мала кичма да носи много терета. Са ранцем може да се избегне проблем сколиозе, али ако је исувише тежак дете се савија и добиће – кифозу.

Суштина проблема је да у ранцу треба да буду само најнеопходније ствари, а не да торба има тежину која није сразмерна узрасту детета који је носи. Деца у време поласка у школу имају диспропорцију између раста костију и мишића. У тој трци мишићи су увек слабији.

– О тој диспропорцији треба водити рачуна, јер ако су мишићи слаби, све силе тежине које дете носи преносе се на кичмени стуб – објашњава др Збутега. – Ранац не сме да буде тежак и деца не смеју да буду оптерећена! Сматрам да прваци не смеју да на леђима носе више од два – два и по килограма. Не заборавите да просечан мушкарац који сваког дана вежба са тегом од килограм може да постане боди-билдер!

Према препоруци ортопеда дете не би смело да носи тежину који прелази 15 одсто његове килаже. Проблем нарочито долази до изражаја код девојчица које имају око 25 килограма, а школска торба, у данима када имају све предмете, може да тежи и по десет килограма!

„ВУЧИЛИЦА“

Неки родитељи сматрају да је ранац са точкићима, популарно назван „вучилица“, који може да се вуче, најбоље решење. Дете са таквом торбом може да у њега убаци већи терет, а да га при том не носи на леђима.

– Код деце тог узраста је изузетно важно да су им док ходају, руке слободне – каже доктор Збутега.- Дакле, пре сам присталица ранца који је напуњем минималним потребама него да дете има „вучилицу“.

А. КРСМАНОВИЋ – Б. БОРИСАВЉЕВИЋ