Letnja radionica turističkih vodiča, koja se organizuje u sklopu besplatnih programa za učenike beogradskih škola, biće dostupna za sve srednjoškolce i studente od 15. do 25. avgusta, najavili su juče organizatori iz Turističkog društva „Grocka”.

Radionica će se održavati svakodnevno od 10 do 14 sati u prostorijama Kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković”, koje se nalazi na uglu ulica Sarajevske i Miloša Pocerca.

Cilj je, kako se navodi u saopštenju, da se mladi ljudi upoznaju sa pozivom turističkog vodiča i drugim poslovima koje bi mogli da rade u turizmu, dok će im predavači biti licencirani turistički vodiči, vlasnici turističkih agencija i univerzitetski profesori.

Polaznici će, takođe, u toku praktičnog rada biti u mogućnosti da obiđu najznačajnije turističke destinacije u srpskoj prestonici i susretnu se u info-centrima Turističke organizacije Srbije i Beograda sa stručnim kadrom tih organizacija, navodi se u saopštenju.

DANAS

Drugi krug upisa počinje 1. septembra

BEOGRAD – Drugi rok za upis studenata na fakultete i više škole počinje 1. septembra. Mladići i devojke koji do indeksa nisu uspeli da dođu u junu, boriće se za 4.952 slobodna mesta. Na sedam državnih univerziteta ostalo je još 1.246 slobodnih mesta za budžetske studente i 3.706 za samofinansirajuće.

Već tradicionalno najviše slobodnih mesta ostalo je na tehničkim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

– Kandidati se i dalje više interesuju za društveno-humanističke nauke, ali mislim da se slika popravila u poslednje dve godine što se tiče tehničkih fakulteta. Budući brucoši shvatili su da im ovi fakulteti pružaju dosta mogućnosti za razvoj preduzetništva – kaže za „Blic“ prof. Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta.

Najviše slobodnih mesta ostalo je na Novosadskom univerzitetu. Šansu da dobiju indekse na Beogradskom univerzitetu imaće 864 kandidata, od toga 283 mogu da studiraju na teret države, dok će 581 kandidat morati da plaća školarinu.

Kragujevački univerzitet otvoriće vrata za još 170 budžetskih i za četiri više samofinansirajućih studenata, dok će se na Niškom univerzitetu podeliti još 194 indeksa budžetskim studentima i 704 onim samofinansirajućim.

Prijavljivanje kandidata za upis na fakultete i visoke škole strukovih studija zakazan je na svim fakultetima za 1. i 2. septembar, dok je planirano da se polaganje prijemnih ispita obavi od 5. do 7. septembra. Nakon toga sledi objavljivanje preliminarne rang-liste, žalbe studenata i objavljivanje konačnih rezultata. Drugi upisni rok na svim fakultetima biće završen do 20. septembra.

Osim popunjene prijave za konkurs, svi kandidati na upis treba da ponesu orginal i fotokopije svedočanstava za sva četiri razreda završene srednje škole, orginal i fotokopiju diplome o završenom maturskom ispitu, zatim orginal i fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih, kao i dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita.

BLIC

Школа „Соња Маринковић”

Уочи сваке нове школске године у Зрењанину се чују гласине о наводној угрожености мањина у погледу права на школовање на материњем језику. Поред редовне појаве да се говори о тешкоћама с којима се суочавају мађарска деца, ове године се могло чути и да родитељи са стрепњом очекују јесен јер је све мање првака кандидата за одељење у коме се учи на мађарском језику. Констатација се пре свега односи на Основну школу „Соња Маринковић”, у ужем градском језгру, која има одељења у Лукином Селу и Михајлову.

С ђацима кубуре и у Лукином Селу које је релативно мало по броју становника. За одељење првака на мађарском језику у граду ове године је једва сакупљено 11 деце што није био лак посао јер у граду постоји само једна предшколска мађарска група у коју је одлазило свега петоро малишана. Од злонамерних се могло чути да је угрожено школовање деце на мађарском језику и да држава о томе не води довољно рачуна.

С друге стране, у вези са уписом деце која наставу похађају на српском језику такође се појавио мањак ђака, а то је протумачено и тако да „неко“ хоће да ову децу потисне из школе како би се у њој учило само на мађарском језику. Појавила се и информација да су српска одељења препуна деце са сметњама у развоју, па родитељи неће овде да уписују ђаке који немају те тешкоће. Тако се, мисле поједини грађани, српска популација потискује из школе и дешава се својеврсно етничко чишћење.

Директорка Основне школе „Соња Маринковић“ Гизела Катона-Дебрецени је свесна свих тих прича и зна да су оне присутне у Зрењанину. Међутим, мада потврђује смањивање броја ђака, наводи и друге разлоге. Она предочава да, када је реч о мађарској деци, родитељи су доста комотни и своју децу уписују у најближи вртић без обзира на ком се језику у њему комуницира, што их онда опредељује и код уписа у школу.

– Неки овде не уписују децу зато што се школа налази у центру града, где је саобраћај густ. Многи верују да ће учењем на српском језику детету бити обезбеђена могућност разноврснијег избора у даљњем школовању – износи директорка школе.

Она вели да заиста у неким „српским“ одељењима има пола деце с посебним потребама.

– То је зато што се деца по правилу и по прописима у прве разреде уписују по територијалном принципу, што значи у најближу школу. То не важи за децу с израженим здравственим проблемима. Њихови родитељи се често одлучују за нашу школу јер сматрају да ми имамо добар однос према њиховој деци, зато што смо на листи школа које су одлично припремљене за инклузију, односно за уклапање те деце у ђачку средину. Ми смо заиста прошли посебне програме у припреми за тај посао – каже Гизела Катона-Дебрецени.

Ипак, она, када је реч о мањку ђака, на прво место ставља негативна кретања у наталитету у обе пупулације и миграције становништва. Млађи људи се селе ван центра града јер тамо добијају станове. Сви градови се шире, а највише деце се рађа у насељима на периферији па су и тамошње школе пуне, закључује директорка и сматра да је оправдана идеја о уједињавању две основне школе у центру Зрењанина где би се „Соњи Маринковић“ придружила школа „Вук Караџић“ која нема своју зграду. Ионако обе школе немају довољно ђака. Она негира и спекулације да неко нема слуха за нова одељења на мађарском језику у средњим школама:

– Нема довољно ученика јер сви хоће у елитне школе, а тамо их чека сигурно место јер је у мађарским одељењима слаба конкуренција и мало је кандидата.

Ђ. Ђукић

Камп љубави и наде

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује, од 15. до 25. августа,камп за рехабилитацију 56 деце лечене од рака, у пратњи њихових родитеља, у Специјалној болници за рехабилитацију у Ивањици. Како објашњава Жана Королија, директорка НУРДОР-а, финансијска средства потребна за реализацију кампа од 2,3 милиона динара обезбедио је НУРДОР од ненаменских донација различитих компанија и приватних лица.

–За десет дана боравка у Ивањици, деца ће имати прилику да се друже, учествују у различитим креативним, забавним, спортским и психолошким радионицама. Оријентиринг, јахање коња и курс роњења на базену су само неке од активности које децу очекују у кампу. С децом и њиховим родитељима радиће стручни тим психолога и социолога, волонтери НУРДОР-а, који су прошли специјалну обуку по „монтесори” методи, колеге из загребачког удружења „Кријесница” по чијем узору и организујемо камп за рехабилитацију деце лечене од рака, као и чланови удружења – истакла је Королија.

Одлука Републичког завода за здравствено осигурање, каже Королија, која је објављена 14. фебруара ове године, да деца лечена од рака имају право на рехабилитацију о трошку завода, још није у функцији.

– Према незваничним информацијама, Министарство здравља је комплетан правилник вратило РЗЗО-у на дораду. Последња информација, којом удружење НУРДОР располаже, од пре два месеца, јесте да ће то бити у најскорије време решено – објашњава Королија.

У РЗЗО кажу да да чекају измену уредбе о плану мреже здравствених установа коју доноси Влада Србије, а која би Болницу у Ивањици уврсила у мрежу здравствених установа за рехабилитацију деце са овом врстом индикације.

– Реч је о правилнику о медицинској рехабилитацији у стационарним специјализованим установама за рехабилитацију, где је у члану четири потребно „вратити” малигне болести након завршене терапије за узраст од рођења до 22 године – рекла је Королија.

У Министарству здравља тврде да су они дали решење по којем „може да се иде одмах на рехабилитацију и да не мора да чека усвајање плана о измени мреже”. Како год било, имајући у виду контрадикторна објашњења РЗЗО и Министарства, изгледа да је држава затајила и то на бризи о деци леченој од тешке болести која на рехабилитацију иду захваљујући помоћи хуманих људи.

Д. Д. К.

И даље живе са родитељима, раде на црно, нису активни у локалној заједници, а слободно време проводе уз компјутер и телевизор

Јасмина Ивић је дизајнер и са 29 година још живи са родитељима. Сталног посла нема, радно искуство је минимално и у пословима који немају везе са текстилом, иако како каже, непрекидно шаље пријаве на све стране. Ретко излази јер нема пара, у иностранство углавном путује на море у Грчку. Време проводи уз компјутер, нарочито ноћу и признаје да воли дуго да спава.

Политика и спорт је не интересују, воли филмове и књиге, а своју будућност види у иностранству – једнога дана.

Овако би изгледала скица за портрет младог човека у Србији, виђена оком истраживача Института за психологију, Цесид – а и самих младих, на основу чијих мишљења и одговора је и креирана Национална стратегија за младе.

Основано је више од 100 канцеларија за младе широм Србије, као и Кровна организација младих (КОМС), њихови проблеми лакше и брже стижу до надлежних органа, али сва истраживања и даље показују да они ипак своју будућност виде у – иностранству.

– Три су највећа проблема младих данас: на првом месту је незапосленост, затим мало квалитетних садржаја за провођење слободног времена, док је на трећем месту недовољна информисаност – каже Ивана Ковачевић, државни секретар у Министарству омладине и спорта и најављује низ акција широм Србије којима ће бити обележен овогодишњи Међународни дан младих 12. август.

Она подсећа да су УН још 1999. године донеле одлуку о обележавању овог дана, као и да ће се у петак уједно завршити и Међународна година младих у току које је Србија добила свој први Закон о младима.

Вукашин Гроздановић, председник УО КОМС каже да су последњих година проблеми младих постали видљивији за државу и да је добро што постоје овакве организације јер се један локални проблем може подићи на ниво националног и брже решити на тај начин. Он додаје и да у популацији од 15. до 30. године, нису сви једнако угрожени.

– Зато смо решили да активности изместимо из Београда, идемо у мања места, подстичемо активизам у срединама у којима није развијен, посебно се ради са омладином на селу, са Ромима, са младим који живе са ХИВ-ом … – наводи Гроздановић.

Велики је проблем што млади у Србији нису активни. Иако већина испитаника себе види као заинтересоване (70 одсто) и способне (76 процената) за решавање проблема, само је трећина њих барем једном узела учешће у акцији којом је решаван неки локални проблем.

Када је у питању учешће младих у раду неких организација и институција, више од 90 одсто испитаника није члан ниједне политичке странке, ниједне организације удружења грађана (92 одсто), не припадају црквеним (88 процената) нити неким од хобистичких организација (96 одсто), а нису заинтересовани ни за чланство у културно-уметничким друштвима (87 одсто), нити организацијама грађана (90 процената).

Већина младих из мањих средина жели да напусти своје место становања уколико им се за то укаже прилика (80,5 одсто младих из Лесковца, Врања и Врањске бање), пре свега, због бољег стандарда, сигурније будућности, запослења и образовања. Од укупног броја оних који будућност везује за сеобу, 52 процента има на уму иностранство, 35 одсто мисли на селидбу унутар земље, а 13 процената се не изјашњава о томе где би се селило.

Истраживања показују и да је већина младих и даље слабо мобилна, иако се ситуација поправила у последње две године. У иностранство ниједном није путовало 44 одсто средњошколаца, 15 процената је путовало једном, два или три пута 17 одсто, а више од три пута 23 одсто ђака (под иностранством се нису подразумевале земље бивше СФРЈ).

Млади у Србији углавном не прате дневне и политичке догађаје путем медија, иако пред телевизором седе сатима. Готово половина средњошколаца слободно време проводи у дружењу са вршњацима, или уз телевизор, мобилни телефон и компјутер. Сваки пети средњошколац бави се спортом, мали број средњошколаца у слободно време чита књиге или прати догађаје из културе, а још мањи број бави се неким видом стваралачких активности.

С. Г.

„Политика“

Novim Pravilnikom o uređenju i sistematizaciji u Ministarstvu prosvete ukinut je Sektor za srednje obrazovanje, koji je pored Sektora za osnovno i visoko, najvažniji u ministarstvu. Sistematizacijom radnih mesta iz ministarstva je 24 ljudi otišlo u penziju, ali je zaposleno 18 novih, mahom u sekretarijat, čime je povećana birokratija.

MInistar prosvete Žarko Obradović

Stručna javnost zatečena je odlukom da se ukine Sektor za srednje obrazovanje odnosno da se spoji sa Sektorom za školske uprave.

– Na čelu drugih sektora u Ministarstvu prosvete su stranačke ličnosti, jedino je pomoćnik za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarević bio čovek iz struke. To je učinjeno kako bi se što više centralizovao sistem, jer su školske uprave pod kontrolom pomoćnika koji je kadar SPS-a – priča naš izvor koji je dobro upućen u stanje u ministarstvu.

Interesantno je da su i novim Pravilnikom o uređenju zadržana dva sektora koja se bave sličnim poslovima, međunarodnim projektima i saradnjom. Posebna je priča smanjenje broja zaposlenih. Iz ministarstva je otišlo u penziju 24 ljudi, ali je zaposleno 18 novih i to najviše u sekretarijat. Tako tri noseća područja obrazovanja (osnovno, srednje i visoko) imaju tek 37 stručnjaka dok je u sekretarijatu ministarstva zaposlena 51 osoba .

– U Ministarstvu prosvete nema konkursa za posao. Stranački kadrovi koji odu u penziju ostaju da rade po ugovoru, što je skandalozno. Takvih ima sigurno pet, šest, a među njima je i Zoran Popović, kadar SPS-a – priča naš izvor.

U Ministarstvu prosvete ne vide ništa sporno u novinama Pravilnika o sistematizaciji i naglašavaju da je saglasnost dala Vlada Srbije. Dodaju da je broj zaposlenih u Ministarstvu prosvete usklađen sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih.

BLIC

Šta država čini povodom atomskog dranja Srbije (4)

Inspekcija – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović uputio je zahtev Ministarstvu finansija da pošalje budžetsku inspekciju u NOS da utvrdi činjenice o poslovanju

ZELENILO… Vlada će proceniti da li je za sređivanje zelenih površina bilo potrebno pet miliona dinara i još 1,5 za uređenje dvorišta

Vlada Srbije će ispitati poslovanje Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ (NOS) i direktora te državne firme Radojice Pešića. Resorni ministar Žarko Obradović kaže da je posle pisanja Pressa o rasipničkom trošenju novca poslovodstva NOS-a iz državne kase zatražio od Ministarstva finansija da pošalje budžetsku inspekciju u to preduzeće. Vlada Srbije je, inače, osnovala JP NOS 13. jula 2009. na inicijativu tadašnjeg ministra nauke Božidara Đelića. Posle rekonstrukcije Vlade marta ove godine resor nauke pripojen je Ministarstvu prosvete Žarka Obradovića, koji je sada nadležan za poslovanje te firme.

Konsulatacije sa Đelićem

– Tražio sam sva dokumenta o načinu osnivanja, poslovanja i trošenju novca u NOS-u. Ja ću se konsultovati i sa potpredsednikom Božidarom Đelićem, koji je do rekonstrukcije Vlade bio nadležan za NOS kao ministar nauke i poseduje više informacija. Jutros (četvrtak) sam prosledio i zahtev Ministarstvu finansija da pošalje budžetsku inspekciju u NOS kako bi utvrdila činjenice o poslovanju i načinu trošenja novca. Posle izveštaja budžetske inspekcije, razgovora sa Đelićem i uvidom u dokumentaciju, preduzećemo određene mere vezane za položaj rukovodstva – rekao je za Press ministar Obradović.

Iako je bilo najava da će Vlada već na jučerašnjoj sednici raspravljati o odgovornosti direktora NOS-a, kabinet Mirka Cvetkovića je odlučio da produži odmor za nedelju dana, čime je prolongirana odluka o eventualnoj Pešićevoj smeni.

Đelić osnovao NOS, a sad ćuti

Press je juče prosledio pitanja vicepremijeru Božidaru Đeliću, na čiji je predlog Vlada osnovala NOS, ali do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovore:

– Kako ocenjujete poslovanje NOS-a i direktora Radojice Pešića?

– Smatrate li opravdanim troškove za kupovinu novih vozila, reklame, reprezentaciju, adaptaciju sedišta firme, nabavku nameštaja…?

– Da li ćete posle otkrića Pressa tražiti smenu direktora Pešića?

– Vlada i nadležno ministarstvo će ispitati da li je u NOS-u bilo nabavki mimo Zakona o javnim nabavkama, kao i da li su nenamenski trošena finansijska sredstva. Ako se utvrdi da je bilo anomalija, Vlada će preduzeti neke mere protiv direktora Pešića – rekao je za Press Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.

Profit dolazi iz budžeta

Priču o rasipničkom trošenju novca u JP „Nuklearni objekti Srbije“ (NOS) Press je pokrenuo u ponedeljak. Pokušali smo da dobijemo komentar iz te firme, ali su nam objasnili da to nije moguće jer su svi na kolektivnom odmoru do 15. avgusta. U utorak, kada je objavljena prva priča, Pešić prekida odmor na Pešteru i Pressu daje intervju u kojem je pravda trošenje novca. Pešić u sredu organizuje konferenciju za medije, gde predstavlja rezultate rada NOS-a. Tada je, između ostalog, rečeno da je to preduzeće u 2010. ostvarilo profit od 1,2 miliona evra, od čega je 600.000 evra vraćeno u budžet. Izostavljeno je da je NOS iz budžeta za 2010. dobio 427.518.000 dinara, odnosno oko 4,3 miliona evra. Dakle, NOS je u budžet vratio sedam puta manje novca nego što je dobio iz državne kase.

Radojica Pešić

Podstanar… Direktor JP NOS Radojica Pešić za Press

Nisam vlasnik nijednog stana

Nisam vlasnik nijednog stana ni u Beogradu niti bilo gde. Imam samo jedan stan u zakupu, čiji je vlasnik država, izjavio je juče direktor NOS-a Radojica Pešić. On je naglasio da nije zloupotrebio politički uticaj da bi dobio stan na konkursu Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika i umetnika Univerziteta u Beogradu.

– Imam samo jedan stan u zakupu od 104,05 kvadrata u Bloku 32 u Novom Beogradu. Vlasnik je država, a njime raspolaže Fondacija. Ugovor o privremenom korišćenju tog stana na period od pet godina sa Fondacijom sam potpisao 19. maja 2008. sa mogućnošću obnavljanja pod istim uslovima. Mesečna zakupnina je 10.502 dinara. Subvencionisane cene su omogućene Pravilnikom Fondacije – objasnio je Pešić.

On je priložio dokumentaciju da je, pre nego što se uselio u taj trosoban stan, vratio ključeve od drugog stana od 72,37 kvadrata na Novom Beogradu, koji je takođe dobio odlukom Fondacije 17. maja 2005. na privremeno korišćenje.

Pešić tvrdi da se na konkurs Fondacije 2003. prijavio kao asistent na Tehnološko-metalurškom fakultetu.

– Bio sam stalno zaposlen na fakultetu, a Vlada me je imenovala za zamenika ministra. Radna knjižica mi je bila u ministarstvu, kao i svim postavljenim licima. Takođe, dobio sam saglasnost od Vlade da za vreme trajanja mog mandata zamenika ministra nastavim da radim na fakultetu. Iz tih razloga na rang-listi pored mog imena stoji duplo svojstvo asistent/zamenik ministra. Stambena komisija je prema pravilniku bodovala funkciju jačeg ranga. U mom slučaju to je bio zamenik ministra – kaže Pešić.

Objašnjavajući zašto mu je dodeljeno osam bodova u kategoriji „telesno oštećenje“, on navodi da se radilo o povredi Ahilove tetive koja je zahtevala hiruršku intervenciju.

– Lekar specijalista veštak-cenzor procenio je da imam telesno oštećenje 15 odsto. Nisam osoba sa invaliditetom, ali i danas sam nefunkcionalan za trčanje, mogu samo da plivam. Dokument o tome je u mom dosijeu u Fondaciji. Nisam ja određivao broj bodova, samo sam priložio lekarsku dokumentaciju – ukazuje Pešić.

Na pitanje da li je zloupotrebio politički status, pošto je njegov tadašnji partijski kolega iz DHSS-a Tibor Živković bio član stambene komisije Fondacije, Pešić kaže da je Živković bio jedan od 20-ak članova te komisije. Direktor NOS-a tvrdi i da nije iskoristio svoje članstvo u Upravnom odboru Fondacije da bi na neregularan način dobio stan.

– Zapravo, jedan od članova UO bio je i Dragan Domazet, tadašnji ministar nauke, a moj posao je bio da, kao njegov zamenik u ministarstvu, budem i njegov zamenik u UO. Upravo da bih izbegao bilo kakve spekulacije o sukobu interesa, podneo sam ostavku na tu funkciju 19. januara 2004, tako da je netačnoda sam na bilo koji način mogao da utičem na bodovanje i formiranje rang-liste za dodelu stanova – kaže Pešić.

Biljana Bojić, Nenad Čaluković

Више од 150 школа у Србији биће реновирано за идућу школску годину. Ипак, не реновирају се све школе, и то не само због недостатка новца, већ и због пропалих тендера.

Током летњег распуста, у Србији се реновира више од 150 школа, а највише се ради на школским зградама у Краљеву, које су оштећене у земљотресу. Међутим, не реновирају се све школе и то не само због недостатка новца, већ и због пропалих тендера.

Према речима министра просвете и науке Жарка Обрадовића, пропала су три тендера, јер се нико није јавио. Министар каже да је тиме веома изненађен и додаје да од оних зграда на којима су радови у току, осам неће бити завршено до првог септембра.

Начелник школске управе Рашког округа Жарко Милосављевић рекао је да ће школска година у том делу Србије за 6.000 ученика, можда, почети тек петог септембра, јер реновирање школа неће бити готово на време.

Са других градилишта стижу оптимистичније прогнозе. У школи „Јелена Ћетковић“ у Београду мењају се дотрајали подови и инсталација, а радови теку без застоја.

„Имамо чврста обећања свих извођача да ће све бити готово до првог септембра, тако да наши ученици могу да оштре оловке, јер ћемо почети на време. Имаћемо, практично, нову школу. Радило се цело лето и још увек се ради и надамо се да ће све бити готово“, навела је директорка те школе Живка Радивојевић.

Средњошколци у Лапову, који су наставу до сада похађали у основној школи, ове године ће добити своју школску зграду.

Према речима директорке средње школе у Лапову Гордане Вељковић, ново здање ће бити савремено и имаће све погодности за извођење наставе. „Имаће опремљен кабинетски простор, лифт и, што није уобичајено за наше школе, опрему за децу која су инвалиди и отежано се крећу“, рекла је Вељковићева.

За нову школску годину се припремају и професори. Професорка у средњој школи у Смедереву Јелена Вујошевић каже да и после 33 године рада у школи и даље учи да би деци пружила најбоље, па је зато овог лета похађала летњу школу математике.

„Можете толико свеже идеје да добијете. Ми старији, који радимо годинама, уђемо у један клише кад решавамо задатке, а овде добијете идеје“, каже Вујошевићева.

За примену нових идеја и новог знања потребна је и савремена технологија. Захваљујући сарадњи министарстава просвете и културе, успешно се приводи крају још један пројекат, захваљујући којем ће свака основна школа у Србији имати најмање тридесет компјутера.

РТС

Veliki broj maloletnika ima problema sa uzimanjem alkohola, droge i igrama na sreću. Stotinak porodica od 2010. zatražilo pomoć. Raste zavisnost od kompjutera i interneta.

Sve je više dece zavisnika. Ovo najbolje pokazuje činjenica da se čak stotinak porodica od početka prošle godine obratilo beogradskoj Dnevnoj bolnici za prevenciju i lečenje politoksikomanije u adolescenciji.

Ovo je jedinstvena ustanova u zemlji tog tipa, koja leči mlade između 12 i 18 godina. Najveći broj tinejdžera, prema rečima dr Vladana Jugovića, šefa Dnevne bolnice u Paunovoj pri Institutu za mentalno zdravlje, dolazi zbog uporednog uzimanja alkohola i droge. Najmlađi ozbiljan zavisnik bila je trinaestogodišnja devojčica koja je koristila alkohol i tablete, ali je u Srbiji zabeležen i slučaj devetogodišnjeg deteta sa cirozom jetre.

– Prvi kontakt sa alkoholom deca imaju između 13. i 15. godine, a prvo napijanje između 15. i 17. – kaže dr Jugović. – Svako uzimanje alkohola u maloletničkom uzrastu je zloupotreba, kod organizma koji se tek razvija ne postoji umereno pijenje. A deca i u svojim porodicama i u širem okruženju uče da je ovde piti ne samo prihvatljivo već i društveno poželjno.

Iz istraživanja koje je sproveo Institut ”Batut” na 6.000 srednjoškolaca od 16 godina, vidi se da je 90 odsto njih već probalo alkohol, i da trećina dečaka i 15 odsto devojčica redovno pije kad izlazi. Četrdeset odsto napilo se minimum jednom u životu, kaže Jugović.

Statistike pokazuju da se između jedne petine i jedne četvrtine mladih ponaša rizično – njihovo ponašanje vodi ka zavisnosti bilo od alkohola, bilo od psihoaktivnih supstanci. Rastući trend zloupotrebe alkohola kod maloletnika postoji već niz godina, ali su droge sve dostupnije, pa je i narkomanije sve više. Devedeset odsto huliganskih ispada mladih takođe je povezano sa alkoholisanošću.

Sve je veći i procenat dece koja stiču zavisnost od interneta, kompjuterskih igrica i društvenih mreža, ali još ne postoje precizni podaci koliko ova bolest našeg doba uzima maha

– Da im je dete zavisno, roditelji mogu da prepoznaju po promenama u njegovom ponašanju, zamenama perioda sna i budnog stanja, ako zanemaruje školske obaveze i druženja, ako o tome razmišlja i kad nije za računarom, ako ne govori istinu o vremenu provedenom na internetu, a kod nekih se uočavaju i fizičke posledice (mišićna slabost, anemija, smetnje vida…) Roditelji tada treba da potraže pomoć stručnjaka.

I dok su sve ostale zavisnosti kod dece u porastu, jedina koja je u opadanju je kockanje. I to od kad je, kako kaže šef Dnevne bolnice, država pooštrila mere kad su u pitanju maloletnici i igre na sreću. Prva iskustva na poker-aparatima deca u Srbiji stiču već sa 12 godina, a sa 16 već ima uveliko ”opsednutih”.

Mali delikventi iz svih slojeva

Od zavisnosti mogu oboleti deca iz svih socijalnih slojeva i različitih obrazovnih profila, naglašava dr Jugović. Postoje, ipak, porodični faktori rizika: problemi zavisnosti roditelja, nedostatak discipline ili preterana rigidnost, smrt ili razvod roditelja pre 15. godine deteta, porodične nesuglasice… Većinu u Dnevnu bolnicu dovedu tata i mama, ali jedan broj dođe po nalogu suda ili po preporuci Centra za socijalni rad, zbog delinkventnog ponašanja.

(Novosti)

Foto: Novosti