KRALJEVO – Besplatni užbenici stići će do početka školske godine, jer proceduralno sve ide planiranim tokom, izjavio je u Kraljevu ministar prosvete Žarko Obradović.

On je rekao da su pre mesec dana svi izdavači obavešteni o udžbeničkim kompletima, koje su učitelji izabrali kao najkvalitetnije za prva tri razreda osnovne škole.

„Obavio sam kontakte sa pojedinim izdavačima, neki su svoj deo posla već završili, neki će to uraditi do 20. avgusta, ali preostaje sasvim dovljono vremena da se udžbenici distribuiraju do početka školske godine“, rekao je Obradović.

On je dodao da će Ministarstvo prosvete dostaviti izdavačima pojedinačne spiskove po školama i izrazio zadovoljstvo što je projekat besplatnih udžbenika na velika vrata ušao u obrazovni sistem.

„Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Skupština grada Beograda doneli su odluku da učenici svih osam razreda dobiju besplatne udđbenike. To me kao ministra raduje, jer daje nadu da će projekat besplatnih udžbenika od naredne godine biti dostupan i ostaloj deci u osnovnim školama Srbije“, istakao je Obradović.

Mogućnost da projektom besplatnih udžbenika budu obuhvaćeni svi učenici u osnovnim škola imala bi višestruku pozitivnu dimenziju za đake, roditelje i nastavno osoblje, smatra ministar prosvete.

Autor:

Agencija FoNet

Највише празних учионица остаће у сеоским школама, а затвараће се и градске, које имају мање од 400 ђака.Многе школе у Србији требало би од 2012. године да буду затворене. Катанац чека све оне које не буду имале довољан број ђака. Највише празних учионица остаће у сеоским школама, а затвараће се и градске, које имају мање од 400 ђака, уколико у кругу од два километра постоји нека друга школа.

У Србији ради 1.327 основних школа, које су разуђене на 4.500 школских објеката. Како би био направљен што бољи план, Влада Србије донела је Уредбу о мрежи предшколских установа и школа. Првобитно је најављено да ће све општине и градови морати до септембра да спреме предлоге мреже школа, али је сада рок померен на новембар.

У општинама и школама верују да се држава неће одлучити на овај ”непопуларан” потез у предизборној години, а сличан аргумент може се чути и у Министарству просвете и науке.

– Немамо законску могућност да натерамо локалне самоуправе да нам предају планове мреже школа. Тек неколико их је завршило тај посао – каже Желимир Попов, помоћник министра просвете. – Очекујемо много отпора, јер се ближе избори, а затварање школа, чак и када је неопходно, није популарна мера.

У Лозници, где је 15 основних школа распоређено у 44 објекта, кажу да им је тако разуђена мрежа велики проблем, али да се још не баве њеном рационализацијом.

– Имамо много истурених одељења са два, три, пет ђака, нека чак неће у септембру имати ниједног ученика. А свима плаћамо струју, грејање, кречење – кажу у градској управи Лознице.

Љубиша Костадиновић из Зајечара, у ком такође постоје бројна истурена одељења, каже да им се из Министарства нико није обраћао, нити је од њих затражено да израде план мреже школа. Ни у Секретаријату за образовање у Врању не знају да треба да праве нову мрежу школа.

А гашење истурених одељења и целих школа, према проценама Одбора за образовање Српске академије, могло би да буде погубно за села, и да убрза њихово одумирање. У Србији су око две трећине школа управо сеоске, четворогодишње, али у њима учи само десет одсто ђака. Постоји и око 3.000 комбинованих одељења, у којима заједно уче ђаци различитих разреда.

АУТОБУСИ ЗА НАГРАДУ

Немамо могућност да казнимо оне који не праве нову мрежу школа, али можемо да наградимо оне који су тај посао већ завршили – каже Попов. – Они ће добити школске комбије и аутобусе, којима ће из села моћи да превозе децу до оближњих школа. Обезбеђено је милион евра из кредита Светске банке за ова превозна средства.

И. МИЋЕВИЋ

Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је данас у Краљеву да санација осам школских објеката оштећених у земљотресу неће бити завршена до 1. октобра. “Од 23 школска објекта на којима су били неопходни радови, 12 школа ће бити завршено до 1. септембра, још три школе до 20. септембра, а остале до 1. октобра”, рекао је министар Обрадовић.

Prema njegovim rečima, glavni razlog kašnjenja je nedostatak novca na početku građevinske sezone, a zatim i neočekivani problem da se na nekoliko tendera nije javio nijedan izvođač.

Zato su u osnovnim školama “Čibukovački partizani” i “Dragan Marinković” u Adranima tenderi morali da budu ponovljeni.

“Zbog nedostatka novca neke projekte smo morali da revidiramo i svedemo na statičku i seizmičku sanaciju, tako da će deca biti potpuno bezbedna. Na jesen i proleće biće nastavljeno ulaganje u škole u Kraljevu iz kredita Evropske investicione banke”, rekao je Žarko Obradović.

Prema rečima načelnika Školske uprave Žarka Milosavljevića, 1. septembra školski objekti neće biti spremni za 6.690 učenika, od 14.947 koliko ih ima u kraljevačkim osnovnim i srednjim školama.

„Za 763 učenika Elektro-saobraćajne tehničke škole nastava neće početi ni 1. oktobra. Zbog svega ovoga do početka školske godine uradićemo plan preraspodele učenika po drugim školama”, rekao je Tanjugu Milosavljević.

Ministar Žarko Obradović je saopštio da će lokalna samouprava uraditi projekat za novi objekat Muzičke i Umetničke škole, u kome bi bio i Centar za obuku nastavnog kadra.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete iznaći će se finansijske mogućnosti za izgradnju ovog objekta, rekao je Obradović.

Deca moraju redovno da idu u školu

Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je danas u Kraljevu da deca moraju redovno da pohađaju školu i da je to razlog što je izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja broj dozvoljenih neopravdanih izostanaka smanjen sa 35 na 25 časova u toku godine.

“Moramo nekako da sprečimo i tu spregu između roditelja i dece, jer roditelji uvek imaju obrazloženje zašto njihovo dete nije išlo u školu”, rekao je Obradović.

Zbog toga se izmenama Zakona o osnovama obrazovanja usvojenim 14. jula, u težu povredu discipline računa kada učenik ima više od 25 neopravdanih izostanaka sa časova, od čega više od 15 časova posle pisanog obaveštenja upućenog roditelju ili staratelju.

“Kada smo svojevremeno donosili Zakon, pošli smo od toga da su nivo svesti i odnosa takvi da ne treba pribegavati često disciplinskim merama. Ali, realnost nije kakvu smo želeli, pa smo morali da rešimo problem izostajanja dece sa nastave”, rekao je Obradović.

Ministar prosvete kaže da se primećije da pojedine škole izbegavaju da primene odgovarajuća rešenja koja im nudi zakon, a da s druge strane ima i prebacivanja odgovornosti i krivice na druge.

Besplatnu udžbenici do 1. septembra

Besplatnu udžbenici za učenike prva tri razreda osnovne škole biće distribuirani do početka nove školske godine i ova procedura se obavlja bez većih problema, rekao je danas u Kraljevu ministar prosvete Žarko Obradović.

Prema njegovim rečima, svi izdavači su dobili spiskove udžbeničkih kompleta u skladu sa izborom koji su obavili učitelji.

“Sledeće nedelje sastaću se sa izdavačima, ali prema onome što znam, neki su već pri kraju štampanja, neki će posao završiti do 20. avgusta. Biće dovoljno vremena za isporuku besplatnih udžbenika”, rekao je Obradović.

On je ocenio da je projekat besplatnih udžbenika na velika vrata ušao u sistem osnovnog obrazovanja i da je opravdao očekivanja.

Ministar Obradović je izrazio nadu da će uskoro učenici u celoj Srbiji za svih osam razreda osnovne škole primati udžbenike, kao što je ove godine slučaj u Beogradu, koji projekat finansira iz svojih sredstava.

On je ocenio da bi dobijanje besplatnih udžbenika za svih osam razreda imalo višestruke pozitivne efekte na decu, roditelje i nastavno osoblje.

ТАNJUG

Б-92

Филолози, политиколози па чак и студенти Факултета драмских уметности укључили су се у пројекат „Описмењавања одраслих Ромкиња и Рома“. У наредних десет месеци, радиће у свих пет београдских насеља насталих након расељавања „Газеле“ и покушаће да одраслим Ромима пренесу знања и вештине неопходне за свакодневни живот.

Ученици три најмлађа разреда вероватно крећу у школу празних ђачких торби. За три школске године држава потрошила 1,3 милијарде

Уџбенци које ће ђаци првог, другог и трећег разреда основих школа да добију бесплатно коштаће ове године око 740 милиона динара. Највећи део биће потрошен из републичке касе, а део трошкова сносиће и Покрајинска влада и градови Београд, Јагодина и Чачак. Иако је и пре три године, када је пројекат покренут, речено да ће исте књиге да користи више генерација, тек од овог септембра уџбеници би требало да заиста постану вишекратни.

До почетка школске године остале су још три недеље, а из издавачких кућа тврде да ће испорука уџбеника вероватно каснити и да ће ученици три најмлађа разреда у клупе сести празних ђачких торби. Неки издавачи још нису ни почели да штампају уџбенике, јер чекају потписивање уговора са Министарством просвете, како би знали колике количине треба да испоруче.

– Проблема са бесплатним уџбеницима има много. Кашњење је само један у низу – каже Гордана Кнежевић-Орлић, директорка издавачке куће ”Клет”. – Ми нећемо каснити, јер смо унапред одштампали књиге и то веће количине, али многи други хоће, јер чекају 15. август, када би требало сви да потпишемо уговор са Министарством и знамо које количине и којим школама испоручујемо.

Са друге стране, Зоран Трнинић, помоћник министра просвете, тврди да ће све да буде завршено у року и да ђаци и њихови родитељи не треба да брину.

– Комплети за око 210.000 ученика првог, другог и трећег разреда ће стићи на време – каже Трнинић. – Први пут ове године они морају да буду таквог квалитета да издрже три генерације. А само ће радне свеске деца да добијају нове. Уколико се испостави да неки уџбеник није довољно квалитетан да издржи три године, штету ће морати да надокнади издавач, а ђаци ће плаћати само ако га униште.

Овакав концепт, раздвојених радних (оних у које се пише) и нерадних уџбеника највећи је проблем, према мишљењу бројних издавача и педагога.

– Та деца су сувише мала да би учила из једног, а решавала задатке у другом уџбенику – сматра Гордана Кнежевић-Орлић. – А и ти нови, раздвојени уџбеници, нису прошли потребне контроле. Јер, када су истекли сви рокови, из Министарства су нам поручили да већ одобрене књиге морамо да раздвајамо на радне и нерадне.

Она тврди и да је пројекат поделе бесплатних уџбеника, без социјалних критеријума, промашај.

– Већини деце родитељи могу да купе књиге. Држава би требало да помаже само онима који немају новца и да им, ако треба, осим књига, плати и ужину и свеске.

ЗА ПЕТ ГОДИНА, ЦЕЛА ОСНОВНА

Пројека бесплатних уџбеника почео је пре две године, када је из државног буџета издвојено око 125 милиона динара за књиге првака. Сваке године додаје се по један разред, па је у 2010. години, на први и други разред потрошено око 420 милиона динара. Овог лета уџбенички комплети олакшаће буџет за 740 милиона динара. За пет година, ђаци свих осам разреда добијаће бесплатне књиге, а држава ће за то издвајати милијарде.

НАСЛЕЂИВАЊЕ ДО ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

И до сада су ученици морали да враћају књиге, али су оне завршавале у старој хартији, а следећа генерација добијала је нове.

– Сада ће ученици првог и другог разреда да наследе коришћене књиге за музичко и ликовно, а остале да добију нове. За трећи разред ће све књиге да буду нове. А стигло је обећање да ће ове године квалитет да буде бољи, па да ће моћи да их користе и три генерације – каже Петар Аночић, учитељ у ОШ ”Стари град”.

И. МИЋЕВИЋ

У Медицинској највећа гужва

У шест сомборских средњих школа било је слободно 1.154 места, а после првог и другог уписног круга, попуњавања ће бити у неким школама у трећем року, који ће бити реализован после поправних испита.

– Ове школске године мање је интересовање за трогодишње образовање занатлија, али је зато Медицинска школа имала највећи притисак, и то најбољих ђака – предочава Борислав Станичков, начелник Школске управе за Западнобачки и Севренобачки округ, са седиштем у Сомбору.

Због тога је на фармацеутском смеру пооштерен критеријум за упис, и уписивани су ђаци са најмање 96,5, од могућих 100 бодова.

Он додаје да за занимања, која гарантују брзо запослење, као на пример за месара и пекара, у Пољоприврдено–прехрамбеној школи у Сомбору, није било интересовања. Тако се за профил месара пријавио само један ученик, а за пекара четири, иако је за ова занимања било предвиђено 12 места.

За трећи уписни круг преостало је још 125 места. Највише их је упражњено у Техничкој школи – 75, Пољопривредно-прехрамбеној 29, у Економској 17 и Гимназији „Вељко Петровић“ 14 слободних места, углавном на мађарском наставном језику.

Станичков вели да сваке године све више опада интересовање ученика за похађање наставе на мађарском језику.

Иначе, у Војводини је ове године било 865 свршених основаца мање него прошле године, и због тога је број одељења смањен чак за 30.

У току су припреме за распоређивање вишкова кадрова, и листе ће бити објављене 15. августа, и то оних наставника, који су имали умањену норму у односу на ону када су примљени. После тога ће се знати које школе имају мањак, односно, вишак кадрова, па ће доћи до њихове прерасподеле, односно преузимања.

Ј. БЕКИЋ

Богољуб Лазаревић

Да ли се у позадини нове систематизације Министарства просвете крије спорна реформа гимназија или политичка кадровска комбинаторика

Према најновијој систематизацији радних места у Министарству просвете у науке, више нема Сектора за средње образовање на чијем је челу дуги низ година био Богољуб Лазаревић. Реорганизацију највише просветне власти у земљи су „преживели” Сектор за предшколско и основно образовање и васпитање и Сектор за високо образовање, док ће средње школе убудуће бити у оквиру највећег – Сектора за школске управе, стручнопедагошки надзор и средње образовање и васпитање.

У стручној јавности овај потез није наишао на одобравање, а као незванични разлог, с једне стране, наводи се реформа гимназија која је била најављена за ову јесен, па после велике буре у јавности ипак одложена, али и политичка кадровска комбинаторика, с друге.

Наш саговорник, који је инсистирао на анонимности, а који је добро упознат са ситуацијом у министарству, каже да је потпуно невероватно да је сектор који постоји од 1952. године и у који је Европа у протеклој деценији уложила око 30 милиона евра, девалвиран на ниво одељења.

– Повод за нову систематизацију било је спајање Министарства науке са Министарством просвете. У министарству ће сада бити 392 запослена, од којих чак 202 у само једном сектору – за школске управе, надзор и средње образовање. Унутар тога Одељење за средње образовање има само 15 запослених. Још једна од нелогичности јесте то што ће сада постојати два сектора која се баве међународним пословима и пројектима, или то што Секретаријат има 51 запосленог, Кабинет више од 40, док ће се основним, средњим и високим образовањембавити свега 37 људи – наводи наш саговорник.

Он такође додаје да ће за готово 20 приватних и државних универзитета бити задужено само 10 људи у Сектору за високо образовање, иако је познато какви све послови предстоје управо у овој области.

Коментар на укидање Сектора за средње образовање потражили смо и у Министарству просвете. Одговорено нам једа је њихово унутрашње уређење дефинисано у складу са Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама владе и да је на Правилник у унутрашњем уређењу и систематизацији радних места сагласност дала Влада Републике Србије.

– Новом систематизацијом број сектора смањен је за два у односу на претходну – један сектор је мање у делокругу министарства који се односи на науку и један мање из делокруга који се односи на просвету – навели су у Секретаријату Министарства просвете у писаном одговору достављеном редакцији „Политике”.

Некадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић каже да не види логику за такав потез, осим да је овде у питању персонално, а не садржинско решење.

– Да су укинути и сектори за основно и високо образовање, односно преименовани, ја бих то разумео. Овако, то указује на потребу актуелне номенклатуре да прибегне једном решењу како би контролисала средње образовање. Такође, чини се да је у оваквој структури министарства сектор за надзор доминантан, он је и највећи, иако надзор треба да буде пратећа делатност образовања, а не основна. А када имате надзор, нема ни говора о било каквој промени образовања – коментарише Кнежевић.

Он скреће пажњу и на чињеницу да је новом систематизацијом смањен број запослених у Сектору за високо образовање, што, по његовом мишљењу, такође „указује да ће доћи до губитка контроле и над овом облашћу”.

Драган Матијевић,нови председник Уније синдиката просветних радника Србије,каже да је укидање овог сектора само административна одлука и да неће имати никаквог ефекта на образовање, „којим се просветне власти и иначе не баве”.

– И нас је ова вест изненадила, јер смо Лазаревића сматрали једним од најрепрезентативнијих представника Министарства просвете. Он је имао коректан однос са синдикатом, пружао подршку за неке наше идеје и ставове, међутим, сви су они део политичке игре и он је на то пристао када је одустао од тога да му упориште буде струка, пошто је професор историје – каже Матијевић.

С. Г.

„Политика“

DESPOTOVAC – Direktorka predškolske ustanove „Rada Miljković“ iz Despotovca Verica Janković izjavila je da bi prvi mališani trebalo da se u zgradu novog vrtića usele u oktobru, kada se očekuje završetak radova započetih pre mesec dana.

Prema njenim rečima, kada se izgradi taj vrtić više neće biti liste čekanja, na kojoj se nalazi i do 60 dece, a rasteretiće se i kapaciteti starog vrtića u Despotovcu, koji su sada prebukirani.

Nova zgrada vrtića od oko 2.000 kvadratnih metara imaće mogućnost da primi 180 dece.

– U starom objektu smešteno je ukupno oko 500 dece i predškolaca, kao i onih koji su na celodnevnom boravku. Grupe su prebukirane tako da će neke od njih biti prebačene u novi vrtić – rekla je Jankovićeva.

Vrednost radova iznosi oko 50 miliona dinara, a finansiraju ih opština Despotovac i Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje, preko programa podsticaja građevinske industrije.

KURIR

BOSILEGRAD/DIMITROVGRAD – Na visokoškolskim ustanovama u Bugarskoj ove godine studiraće 85 svršenih srednjoškolaca iz Bosilegrada, Vranja, Dimitrovgrada, Surdulice, Leskovca, Niša i Trgovišta

.

Iz Dimitrovgrada je na studije otišlo 45 maturanata

Predsednik Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu Ivan Nikolov ističe da bugarska vlada nudi brojne pogodnosti studentima iz Srbije, zbog čega iz godine u godinu raste interesovanje srednjoškolaca bugarske nacionalnosti da školovanje nastave u susednoj zemlji. Od 1993. godine na fakultetima u Sofiji, Ćustendilu, Blagojevgradu i Perniku studiralo je više od 300 srednjoškolaca iz Srbije bugarske nacionalnosti.

Od 65 maturanata dimitrovgradske Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“, ove godine njih 45 bugarske narodnosti upisalo je studije u Bugarskoj budući da bugarska vlada daje povlastice Bugarima u dijaspori za smeštaj u domu i obezbeđuje im stipendije.

Sanja Ljubenov

Sanja Ljubenov iz Dimitrovgrada je posle završene gimnazije u svom gradu upisala Medicinski fakultet u Plevenu u Bugarskoj. Izabrala je studije medicine u susednoj zemlji zbog lakšeg prijemnog ispita i diplome koja se priznaje u zemljama EU.

– Polagali smo prijemni ispit iz istorije i bugarskog jezika koji je isti za sve fakultete. Imali smo listu od pet želja. Uspešno sam položila prijemni ispit i upisala željeni fakultet. Čini mi se da će mi studiranje u Bugarskoj biti lakše, jer sam mogla da biram još četiri fakulteta. Imamo stipendije i osiguran smeštaj u studentskim domovima, što je u startu velika prednost i olakšanje. Mislim da će studiranje u Plevenu biti jeftinije nego da sam izabrala fakultet u Nišu ili Beogradu. Ono što je najvažnije je što se diploma ovog fakulteta priznaje u Evropskoj uniji – kaže Sanja.

Ivan Nikolov

Andrijana Kostov je upisala studije urbanizma na Arhitektonskom fakultetu u Sofiji. Završila je opšti smer u dimitrovgradskoj Gimnaziji „Sveti Kirilo i Metodije“.

– Sofija mi je bliže nego Niš ili Beograd. Studiranje u Bugarskoj je jeftinije nego u Srbiji. Velika je i pogodnost za nas koji dolazimo iz Srbije, odnosno iz dijaspore, što dobijamo stipendije i imamo obezbeđen smeštaj u Bugarskoj. Sofija je od Dimitrovgrada udaljena 60, a Niš 90 kilometara. Mislim da je i režim školovanja bolji u Bugarskoj. Prednost je i to što znam bugarski jezik koji sam učila u školi u Dimitrovgradu. Od moje generacije mislim da je veliki broj njih upisao fakultete u Bugarskoj – kaže Andrijana.

Andrijana Kostov

Direktorka Gimnazije „Sveti Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu Snežana Simeonova kaže da je u njihovoj školi organizovana priprema za polaganje prijemnog ispita koju je finansirao Nacionalni savet Bugara u Srbiji. Učenici su imali dodatne časove iz istorije i bugarskog jezika.

– Prijemni ispit su polagali u Sofiji. Svi oni žele da iskoriste povlastice koje daje Bugarska vlada za Bugare u dijaspori oko školovanja. Njima je obezbeđen smeštaj u domu i mesečne stipendije od 90 leva ili 45 evra. U proseku godišnje oko 30 odsto maturanata iz naše škole upiše fakultete u Bugarskoj – kaže Simeonova.

Predsednik Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu Ivan Nikolov ističe da bugarska vlada nudi brojne pogodnosti studentima iz Srbije.

Snežana Simenova, direktorka gimnazije u Dimitrovgradu

– Interesovanje svršenih srednjoškolaca da studiraju u susednoj zemlji izraženo je od 1993. Tada je vlada Bugarske donela uredbu po kojoj u Bugarskoj visokostručno obrazovanje godišnje može da stiče 360 srednjoškolaca iz dijaspore. Razumljivo je što mladi iz Bosilegrada i drugih gradova školovanje nastavljaju u Bugarskoj zbog nekih materijalnih pogodnosti. Što je još važnije, ko god sa strane završi fakultet u Bugarskoj, ima velike šanse da se i zaposli. Većina onih koji završe studije ostaju u Bugarskoj da rade – rekao je Nikolov.

Predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji Zoran Petrov kaže da se informacije o mestima na fakultetima u Bugarskoj objavljuju u bugarskom „Službenom glasniku“’ i svi koji su zainteresovani mogu da se prijave i polažu prijemne ispite.

– Nacionalni savet im plaća deo priprema za polaganje prijemnog ispita i prevoza do Bugarske gde se polaže taj ispit, i daje sve potrebne informacije – kaže Petrov.

BLIC