Изјаве Александра Панће и Снежане Самарџић-Марковић

Родитељи настрадалог каратисте Алексе Панће, заједно са Министарством омладине и спорта, покренули акцију „Спасимо децу“ чији је циљ боља безбедност деце у спортским клубовима. Ускоро Правилник о условима за бављење спортом.Министарство омладине и спорта, заједно са родитељима недавно настрадалог дванаестогодишњег каратисте Алексе Панће, покренуло је кампању „Спасимо децу“, како се трагедија која је задесила њихову породицу, не би десила другима.

Отац настрадалог Алексе, Александар поручио је родитељима да обрате пажњу коме поверавају децу и да ли тамо где деца бораве, имају адекватну медицинску и сваку другу негу, „да се не бисте пробудили овако сурово као што смо ми пробудили, када је већ било прекасно“.

Отац Александар заузео се и за то да рад буде дозвољен само оним спортским клубовима који испуњавају све законом прописане услове.

У оквиру акције биће покренут и сајт на којем ће родитељи добијати информације о свим стварима на које треба да обрате пажњу када њихово дете одлази на спортска такмичења или припреме.

Министарка Снежана Самарџић-Марковић поручила је родитељима да обрате пажњу на то да ли је тренер који ради са њиховим дететом „лиценциран“ и да ли је спортски клуб регистрован у оквиру неког спортског савеза који држава финасира и препознаје.

„О овом конкретном случају клуб у којем је Алекса тренирао није био у систему који ‘препознаје’ држава Србија“, рекла је министарка.

Министарка је поручила и да чланарина у спортским клубовима не сме да буде већа од једне десетине просечног личног дохотка и да је то дефинисано новим Законом о спорту. Најавила је доношење Правилника о условима за бављење спортом који ће прописати строже услове за безбедност деце у спортским клубовима.

Дванаестогодишњи Алекса Панћа погинуо је у саобраћајној несрећи код Жагубице, када се преврнула приколица у којој су били чланови Карате клуба „Јапан“ из Београда.

РТС

ОШ „Др Јован Цвијић“ у Зрењанину прва је школа у Србији у којој се поставља инсталација за геотермално грејање, што представља један од обновљивих извора енергије.Новац за пројекат, назван “Повратак у будућност”, чији је носилац град Зрењанин, а партнер Привредна комора округа Тимиш, обезбеђена су преко ИПА-програма прекораничне сарадње између Србије и Румуније. Укупна вредност пројекта, посвећеног новом приступу у развоју обновљивих извора енергије који су веома битни за побољшање квалитета живота људи у пограничној области Србије и Румуније, износи 536.500 евра, од чега Европска унија обезбеђује 450.000, а зрењанинска локална самоуправа остатак.

Помоћник градоначелника Зрењанина Предраг Станков изјавио је да идеја прати актуелне светске трендове, и да је битна зато што је граду поверено комплетно инвестиционо одржавање школских објеката, зграда, покривање материјалних и осталих трошкова.

– Желимо да видимо колико можемо да уштедимо оваквим начином грејања, односно хлађења школа. Реализација пројекта траје 15 месеци, а у наредном периоду планирамо још сличних корака, с обзиром на то да се ради о својеврсном “пилоту” – истакао је Станков.

Директор ОШ “Др Јован Цвијић” Ненад Милованчев нагласио је да је уградња инсталација за геотермално грејање веома битна за ову образовну установу јер ће донети значајну уштеду енергије, и самим тим, смањење трошкова за ову намену.

– Пре свега, ученици ће имати боље услове за боравак и рад јер током пет деценија постојања школе ни прозори нису никада мењани, а сада ће и то бити учињено. Уз реконструкцију и изолацију фасаде стећи ће се предуслови за значајну уштеду енергије. То ће се осетити већ након прве грејне сезоне, а прорачуни говоре да ће се, захваљујући уштедама, оваква инвестиција исплатити већ у року од три године – подвукао је Милованчев.

Развој иновативног и ефикасног решења за употребу обновљиве енергије од кључног је значаја за снабдевање енергијом у будућности. Реализацијом пројектних активности, а посебно инсталацијом геотермалног система за грејање и хлађење у школи “Др Јован Цвијић”, као примарни циљ издвојена је заштита животне средине, кроз утицај на смањење емисије угљен-диоксида, уштеду природних ресурса, оптимизацију материјала и производа из еколошке перспективе.

Ж. Балабан

На помен могућности да се синдикати активно укључе у политички живот у Србији завладају амнезија и шизофренија.Као нико се не сећа даје Слободан Милошевић имао своје синдикате који су у његово време објављивали политичка саопштења и чији чланови тека сада траже исплату плата и повезивање стажа издеведесетих. Да су били синдикат, а не партија, тражили би то од Милошевића а не од садашње власти. И сви заборављају да је у ДОС-у један синдикат био сасвим равноправан политичким партијама , да се понашао каополитичка партија а не као синдикат.

Анкете јавног мњења рађене после 2000. године на неки начин показују располућеност у схватању шта је посао синдиката. Оне показују да половина запослених али и свих грађана, синдикате не види у политици, али да их друга половина и види у политици.

Они који мисле да синдикат не треба да се бави политиком опет се деле. Приближно подједнак удео, по четвртина, је оних који свесно одбијају активну политичко – изборну стратегију синдиката и оних који не знајуда одреде свој однос. Први спадају у најобразованије, други су с најмање образовања.

Другу половину, која мисли да синдикат треба да се бави политиком,чине, поред десетине политички острашћених који би да синдикат без икакве задршке уђе у политику још иприближно две петине запослених који су за активну, али не и квазистраначку политичку позицију синдиката.

Само десетина запослених прихвата самостални изборни наступ синдиката или њихово деловањепод окриљем неке јаке странке.

Истраживања показују да су запосленисве ближи постизању већинске сагласности око заузимања критичке позиције синдиката према актерима политике. Али, располућеност се види у ставу који наводи Зоран Стојиљковић, политиколог који је имао активну улогу у синдикалном покрету: „ Више од две петине њих прихватада синдикати треба да сарађују са странкама које штите интересе запослених, али да истовремено буду у опозицији према свакој владајућој партији и коалицији”.

Бити опозиција свакој владајућој партији јесте политички, а не синдикални став. Као што је то и став да треба сарађивати са партијама које штите интересе запослених.

Дакле, када би питали народ шта да раде, синдикати не би имали јасан задатак и циљ.

„Ући у политику директно тако што ће се учествовати у партији или коалицији је једно и та врста утицаја није добра за синдикате. Безусловна подршка синдиката политичким партијама и коалицијама посебно у условима оштре политичке поларизације, практично онемогућава остварење минимума синдикалне сарадње и води слабљењу преговарачке моћи синдиката и запослених. Друго су гласови за подршку захтевима запослених и синдиката. У том случају синдикат направи платформу и понуди је да је у парламенту подрже странке или их позове да учествује, на пример, у акцији да директори престану да малтретирају запослене. Ако странке подрже понуђену платформу или акцију, синдикат позове чланство да гласа за њих. Синдикати треба да направе преговарачку позицију и ојачају фронт” каже Зоран Стојиљковић политиколог.

Миљенко Дерета извршни директор Грађанских иницијатива, каже да синдикати имају кризу индентитета. „Уместо да преговарају са послодавцима и законодавцима синдикати код нас преговарају са властима. Синдикати су сада уситњени и немају синдикални покрет, а то их чини неефикасним и нерелаватним. Они не желе да се изјасне као леви покрет а зна се да не могу да бране капитал. Синдикати не могу избегавати да се баве политиком. Зна се да су у Немачкој синдикати подржавали СДП, у Великој Британији лабуристичку странку а у Америци демократе.”

Закључак приче о синдикатима и њиховом учешћу у политици даје Зоран Стојиљковић:„Све док се не демократизује сама политичка пракса и не отворе канали ефективног утицаја синдиката и организација цивилног друштва на процес политичког одлучивања, није реално ни очекивати да ће грађани и запослени прихватити шире демократско и партиципативно разумевање политике. До тада, запослени ће бити за аутономну позицију синдиката и њихов видљив и јаван политички утицај, не сматрајући то учешћем у политици”, каже Стојиљковић.

Ивана Анојчић

И ове године се поновила прича са покушајем једног мањег броја факултета да подигну школарине, које, због тешке економске ситуације, нису мењане већ неколико година. После притиска просветних власти, факултети су, ипак, вратили цену студија на старо, негодујући јер је наставни процес већ доведен на ивицу опстанка.

Према објашњењу др Драгослава Стаменковића, декана Стоматолошког факултета, прошле године су били принуђени да смање плате професорима за 10 одсто, како би студенти имали адекватне услове за рад.

„Вежбе наших студената су скупе, академцима су неопходни инструменти, стерилизатори, сертификован метеријал, током обуке се ангажује и стоматолошка сестра, а обавезан је и асистент, који води вежбе са шест, највише седам академаца”, рекао је декан и додао да је школарина на приватном стоматолошком факултету два пута већа.

Иако већина декана тврди да су школарине занемарљиви део прихода за факултет, ова ситуација, која се понавља из године у годину, показује да има истине и у тврдњама студента да њихов новац заправо иде за плате наставника, уместо за побољшање услова студирања. Сумњу уноси и чињеница да ниједан факултет није јавно представио спецификацију трошкова, односно колико је новца и куда тачно иду паре од школарина, упркос захтевима студената, који се понављају најмање једну деценију.

Јавна је тајна да се ови износи, заправо, израчунавају одокативно, да се гледа да цифра буде округла и дељива на рате, како је признао и декан ЕТФ-а. Др Миодраг Поповић указује на још једну важну ставку, о којој се мало зна:

– До 2005. године студент је могао да преноси испите и, пошто је факултет био петогодишњи, могао је чак седам година да буде на буџету. По новом закону, имамо четворогодишње студије и студент може само четири године да буде на буџету. Дакле, држава је пооштрила услове за буџетско финансирање, а, са друге стране, реформом нам се драстично повећао број студената који дипломирају на време – тај проценат је сада око 40 и ми смо по томе најбољи на УБ. То је добро за њих, добро за државу, али је јако лоше за факултет. Ми смо раније, нарочито око 2000. године, имали просек студирања око осам година и мање од 10 одсто студената је завршавало на време. Дакле, поправили смо све што је требало да поправимо, а као награду имамо мање пара од државе, што је парадоксално.

А по мишљењу ректора Универзитета у Београду, излаз из ове ситуације би могао да буде у промени модела финансирања.

– Сада једни студенти не плаћају ништа, а други плаћају превише. Треба да се уведе партиципација и да сви дају помало, док добро студирају, а тек ако покваре резултате, да плаћају више цене – каже др Ковачевић.

Он додаје да разуме и факултете који се сами довијају како да плате рачуне, али и студенте, јер је тешка економска ситуација, а последње истраживање показује да су родитељи 30 одсто студената у последње две године остали без посла.

Када је реч о окружењу, од 16 земаља у којима постоје школарине у ЕУ, једино Италија нема регулисан износ школарина на јавним високообразовним институцијама. Већина ових земаља законом прописује максимални износ школарина, док мањи број земаља (25 одсто) има законом одређен износ школарина за све високошколске институције и програме.

Истраживања у другим земљама показују да многобројне високошколске институције не наплаћују школарину директно, већ различитим административним таксама, које се, затим, користе да увећају део буџета намењеног настави. Србија је међу истраживачима означена као једна од земаља које су веома креативне у осмишљавању различитих административних наплата за студенте, у покушају да увећају укупни буџет институције.

С. Г.

——————————————————–

Повећана издвајања

У 2011. години, према подацима Министарства просвете и науке, издвајања из буџета за високо образовање већа су за 5,7 одсто у односу на претходну годину, док је за директне материјалне трошковедато 350 милиона динара више него лане.

„Законом о буџету Републике Србије утврђује се за сваку годину висина средстава за рад и функционисање установа високог образовања чији је оснивач Република Србија. Ова средства обухватају зараде запослених, материјалне трошкове, инвестиције и студентски стандард, односно трошкове исхране и смештаја студената у студентским домовима и инвестиције у студентски стандард. У Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину за високо образовање утврђена су средства са укупним износом од 29,009 милијарди динара, од чега 23,517 милијарди динара за факултете и 4,634 милијарди динара за студентски стандард”, наводе у ресорном министарству.

Они истичу да се средства издвајају у складу са могућностима државе, као и да је министарство у време кризе повећало издвајања за факултете и измирило дугове појединих високошколских установа из претходних периода који су чинили значајну ставку.

„На појединим факултетима дошло је до акумулирања дуговања за материјалне трошкове из претходних година, чак из 2003, 2004, 2005. и 2006. године, када, по мишљењу самих факултета, није довољно издвајано за ове намене. Поред тога, неки факултети су, иако су имали довољно средстава, одлагали плаћање обавеза и тиме акумулирали дуг. Ова влада и ресорно министарство у протекле три године су, поред редовног сервисирања текућих обавеза, управо већим издвајањем за материјалне трошкове решили бројна питања у вези са трошковима грејања, коришћења простора и другим материјалним трошковима”, наглашавају у Министарству просвете.

Ј. Ч.

Ministarstvo prosvete obećava da će učenici dobiti besplatne udžbenike do 1. septembra

Zoran Kostić

– Ministarstvo prosvete će obezbediti besplatne udžbenike i radne sveske za srpski, odnosno maternji jezik, matematiku, svet oko nas za prvi, drugi i treći razred osnovne škole, kao i za muzičko i likovno za treći razred.Udžbenici likovne kulture i muzičke umetnosti za prvi i drugi razred, koji su korišćeni u prethodnoj školskoj godini, vraćeni su školama i biće ponovo korišćeni, potvrdio je pisanje Danasa Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke. -Svaki udžbenički komplet sadrži udžbenike i radne sveske, a obaveza vraćanja se odnosi na udžbenike koji nisu radnog karaktera, dok će radne sveske učenici zadržavati. Udžbenici se vraćaju na kraju školske godine i koristiće se najmanje tri školske godine – ističe Kostić.

On dodaje da je opredeljivanje škola za udžbenike završeno i da su nastavnici koji realizuju nastavu od prvog do četvrtog razreda izabrali udžbenike izdavačkih kuća Zavod za udžbenike, Eduka, Kreativni centar, Nova škola, Klet, BIGZ, Korak po korak, Gerundijum i Inovacija Joksimović korak po korak.

Kostić napominje da će rok do kada su izdavači obavezni da dostave knjige biti preciziran u ugovoru koji će izdavači potpisati sa Ministarstvom prosvete i da će deca do 1. septembra dobiti udžbenike. Kako navodi sagovornik Danasa, podela knjiga će biti realizovana kao i prethodnih godina – knjige će direktno stići u škole, preko pošte ili preko distributera u određenim mestima.

Nadoknada po nabavnoj ceni

„Ukoliko se dogodi da dete ošteti udžbenik, roditelji će ga plaćati po nabavnoj ceni Ministarstva prosvete i nauke. Ako dođe do oštećenja udžbenika, koji je rezultat lošijeg kvaliteta od predviđenog, svaka škola će takve udžbenike popisati i dostaviti izdavaču koji je u obavezi da ih zameni“, kaže Kostić.

Autor: V. Andrić

– Tim studenata Univerziteta u Beogradu „Drumska strela“ u nedelju je saopštio da je na svetskom takmičenju osvojio je drugo mesto za idejni projekat trkačkog automobila – bolida.

To je prvi put da su na studentskom takmičenju „Formula student“ u Silverstonu, u Velikoj Britaniji, koje ima tradiciju više od 30 godina, učestvovali studenti iz Srbije.

Takmičenje organizuje Međunarodno društvo inženjera mašinstva u saradnji sa kompanijama među kojima su Erbas, Autodesk, Tojota, i Šel.

Takmičenje je trajalo od 13. do 17. jula, a sastojalo se iz ocenjivanja idejnog projekta bolida, dizajna, organizacije, biznis plana i izveštaja potrebnih troškova.

Autor: Agencija BETA

Ko će kome ako ne svoj svome

Iako nije nadležna, predsednica Komisije za proveru kvaliteta obavestila Austriju da Megatrend nije akreditovan za rad u toj zemlji i napravila im štetu

Glavna tema sednice Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije održane pre dva dana bio je problem i ogromna materijalna šteta koju je Megatrend univerzitetu napravila Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja (KAPK).

Mimo ministarstva

I pored toga što nije nadležna za davanje akreditacija fakultetima van teritorije Srbije, predsednica ove komisije, profesor matematike na FON Vera Vujčić, austrijskoj akreditacionoj komisiji 3. jula poslala je dopis u kojem ih obaveštava da Megatrend univerzitet nije akreditovan za rad u Austriji! Podsetimo, Megatrend je početkom godine u ovoj zemlji kupio prestižni Internacionalni univerzitet, koji je dosad radio bez ikakvih problema. Međutim, posle dopisa koji je Vujčićeva poslala, njihova komisija je na svom zvaničnom sajtu objavila da ovaj univerzitet nema akreditaciju, što nije tačno.

– Pored toga, ona se oglušila o zvanični dopis Ministarstva prosvete, odnosno ministra Žarka Obradovića, koji je još 23. juna poslao odgovor austrijskoj akreditacionoj komisiji, u kome ih obaveštava da je KAPK za ovaj slučaj nenadležan – kaže dobro obavešteni izvor Kurira. On ističe i to da je sumnjivo što je austrijska komisija uopšte i poslala dopis u kome pita da li je Megatrend akreditovan za rad u Austriji, jer je za to nadležno njihovo ministarstvo prosvete.

Omaška

– Postoje indicije da je čitava stvar urađena na zahtev nekoga iz Srbije s namerom da se uruši ugled Megatrenda – objašnjava naš izvor.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dr Srđan Stanković potvrdio je za Kurir da je omaškom Vujčićeve ovaj univerzitet pretrpeo veliku štetu.

Rektor Megatrenda: Šteta milion i po evra!

Profesor i rektor Megatrend univerziteta, dr Mića Jovanović, kaže da je protiv profesorke Vujčić podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja.

– Ovo je skandalozno! Protiv ostalih članova KAPK podigli smo tužbu sa odštetnim zahtevom od 150.000.000 dinara, što je jednako šteti od 1,5 miliona evra koju smo pretrpeli. Ukoliko se dokaže da oni nisu učestvovali u ovom skandalu, odštetni zahtev odnosiće se samo na Veru Vujčić. Nećemo odustati – kategoričan je profesor Jovanović.

Profesorka Vujčić: Rekla sam istinu

Predsednica Komisije za akreditaciju, profesorka Vera Vujčić, kaže da je postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima.

– Megatrend je u maju preuzeo Internacionalni univerzitet u Beču i počeo da upisuje studente. Ja sam austrijskoj komisiji samo rekla istinu, da Megatrend u Srbiji ima akreditacije za 11 fakulteta, ali da nema i da nije tražio za tu vrstu delatnosti koju želi da obavlja u Austriji – objašnjava Vujčićeva i dodaje da nije znala da je ministar prosvete poslao dopis njihovoj komisiji.

КURIR

Posle trodnevnog boravka u Berlinu, 70 najboljih akademaca iz Srbije nastavilo putovanje po evropskim gradovima. – U Amsterdam, pa u Pariz

Studenti iz regiona ispred Fondacije „Robert Boš”

Berlin – Ivana Sibinović (22) iz Niša pre dvadesetak dana je diplomirala na Muzičkoj akademiji, sa prosekom 9,54, a sada putuje po Starom kontinentu sa drugarima – studentima iz Srbije koje je upoznala u projektu „Putujemo u Evropu”.

– Sve mi deluje kao san, Berlin je divan, a želim da idem sve dalje i da mnogo toga novog vidim i naučim. Sledeće odredište nam je Amsterdam, tamo ćemo biti tri ili četiri dana, a onda sledi – Pariz. Za dalje ćemo videti – priča ova talentovana devojka, koja će, kada se vrati sa putovanja po evropskim gradovima, upisati master studije u Beogradu i nastaviti školovanje.

Prijavila se na konkurs za najbolje studente, koji su se nagrađivali putovanjem, pretposlednjeg dana, jer ga je slučajno videla na Internetu i, kako kaže, shvatila je da ispunjava sve uslove – imala je visok prosek (iznad traženih 8,5), u to vreme je završavala studije, malo je putovala van granica Srbije i, nažalost, njeni roditelji imaju niska primanja.

Ista destinacija – Amsterdam, privukla je i Suzanu Gajić (22) iz Ćićevca, studentkinju završne godine pedagogije u Nišu, čiji je prosek devet. Očekuje da diplomira u septembru, a onda će na master studije.

– Prvi put sam u Berlinu i oduševljena sam – nisam ni znala koliko je lep. Više sam slušala o drugim gradovima Evrope, poput Pariza, tako da je ovaj nemački grad za mene pravo iznenađenje – priča Suzana Gajić.

Ove devojke su, u grupi od 70 najboljih srpskih studenata završnih godina fakulteta ili master studija, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i „Robert Boš” fondacije, 8. jula pošle sa beogradske železničke stanice na tronedeljno putovanje vozom po gradovima Starog kontinenta. Brojni sponzori (među kojima je kao medijski pokrovitelj i „Politika”) obezbedili su im džeparac i inter-rejl karte, a prva tri dana svi su zajedno proveli u Berlinu, gde im je boravak bio plaćen. Zajedničko putovanje od Beograda do Berlina, dugo 24 časa, kroz pet evropskih država, u dva voza, omogućilo im je da se druže, upoznaju, odluče sa kim će nastaviti avanturu i ka kojoj zemlji.

– Na ovom putovanju rodila su se nova prijateljstva i, mislim, da nikada jača nećemo imati. Svi su fenomenalni, većina nas zajedno nastavlja put ka Amsterdamu, jer je tamo jako dobra zabava, a siguran sam da ćemo se družiti i kasnije, po povratku u Srbiju – priča Miloš Davidović (23), koji je na master studijama geologije i ima prosek – deset.

Miloš je prvi put u životu, baš na ovom putovanju, prešao granicu naše zemlje i kaže da tek sada on i njegove kolege primećuju koliko gube što se u Srbiji još više ne radi na reformama. Sa rancem na leđima, posle tri dana i tri burne noći provedene u Berlinu, pošao je sa drugarima vozom ka Amsterdamu, a zatim ka Briselu, Parizu…

Marija Nenadović (23) iz Čačka upravo je diplomirala engleski jezik u Beogradu, a u indeksu nema manju ocenu od desetke. Nikada ranije nije bila van Srbije i zato joj je ovo iskustvo, kako objašnjava, posebno.

– Našla sam se u divnom društvu, i već za nekoliko dana putovanja videla sam mnogo toga novog. Ranije sam mislila negativno o Nemačkoj, jer je moja porodica imala velikih problema u Drugom svetskom ratu. Međutim, sada sam upoznala Berlin i ljude koji žive u njemu i potpuno sam promenila mišljenje – svi su prijatni i ljubazni, žele da pomognu, naročito kad nas vide na ulici zbunjene, sa mapama u rukama – kaže Marija.

Dragana Grbić (23) iz Novog Sada završava ekonomiju, ima prosek 9,85 i ovo joj je prvi put da je u Evropskoj uniji.

– Mislim da će ovo putovanje po Evropi da nam pomogne da ostanemo pri svojim uverenjima i da posao tražimo u Srbiji, kako bismo mi, mladi, pokrenuli našu zemlju napred – objašnjava Dragana.

Berlin se mnogo dopao i Marici Kicušić (23) iz Vrnjačke Banje, koja završava Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, sa prosekom 9,2.

– Urban je i moderan grad, sa prostranim ulicama i lako se možete snaći u njemu. Upoznali smo Berlin uglavnom šetajući po njemu i obilazeći poznata, istorijska mesta. Nas nekoliko nastavlja putovanje ka Kopenhagenu. Odavno sam želela da vidim taj grad i, evo, sada imam priliku da ostvarim svoju želju – kaže Marica Kicušić.

Njen drug David Mitrović, student treće godine Mašinskog fakulteta u Nišu, sa prosekom 8,7, takođe ide u Kopenhagen, a onda nastavlja za Roterdam, Amsterdam, Pariz, a kasnije će posetiti i Španiju. Želja mu je da na ovom putovanju Starim kontinentom dospe i do Portugalije.

Dejana Ivanović

———————————————————–

Susret akademaca iz regiona u Berlinu

Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa „Robert Boš” fondacijom sedmu godinu za redom organizuje putovanje za najbolje studente završnih godina državnih i privatnih fakulteta u Srbiji. I ovoga puta, srpski studenti imali su priliku da se u Berlinu upoznaju i druže sa akademcima iz regiona, jer projekat „Putujemo u Evropu” sprovode i zemlje u našem okruženju.

U subotu završen drugi krug za upis učenika u u srednje škole. Gužve u Beogradu, u ostalom delu zemlje manje interesovanje. Navala na smer za kuvare

 

ČITAVE učionice u pojedinim školama ostaće od septembra puste. U subotu je završen drugi upisni krug u srednje škole, a mesta je ostalo napretek. Prvake je čekalo 86.000 slobodnih mesta u školama, a najavljeno je iz Ministarstva prosvete i nauke da će malu maturu polagati oko 80.000 đaka. Kada su prebrojane prijave, na test je izašlo oko 78.000, a na kraju je upisano još manje od tog broja. Oko 3.000 osnovaca nije ni polagalo malu maturu, kažu u Ministarstvu.

Situacija je najviše zabrinjavajuća u istočnoj Srbiji. Ove godine ostalo je mesta čak i u gimnazijama i u ekonomskim školama, koje su godinama među najtraženijima. U Zaječaru je na pojedinim smerovima Mašinske škole upisano po troje-četvoro đaka. U Majdanpeku samo jedno odeljenje u ukupno tri srednje škole je popunjeno. Neka nisu uspela da privuku nijednog učenika, pa neće ni biti školovanja tog profila.

U Kladovu slična situacija – predviđeni broj prvaka prijavio se samo za dva odeljenja. U Boru čak ni gimnazija i ekonomska škola nisu popunile sva odeljenja, a u Negotinu je predviđeno interesovanje bilo samo za gimnaziju.

Dok se u Beogradu na jedno mesto na smeru za kuvara i konobara javljalo po nekoliko učenika, čak više od prošlogodišnjih sedam, u Žagubici, recimo, primljen je samo jedan konobar i deset kuvara.

– Gužva je bila samo u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca. A na istoku Srbije, nažalost, mnogi smerovi neće imati ni minimum učenika – objašnjava za „Novosti“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete. – Prvi put se dešava da su ponegde i gimnazije i ekonomske škole ostale nepopunjene. Sve je to posledica manjeg broja dece sa kojim se suočavamo svake godine.

Procene su demografa da se godišnje u Srbiji ugasi jedna velika škola.

Čak i tamo gde ne manjka učenika, postoje profili, poput građevinskih, koji se nikad ne popune. Ne pomažu ni stipendije građevinskih firmi, niti obezbeđena mesta u domovima. Tako se u oba upisna kruga ove godine za tri smera Građevinske škole u Beogradu, za stakloresca, krovopokrivača i polagača obloga, nije prijavio nijedan učenik. Po dvoje se prijavilo za montera suve gradnje i armirača.

A posle prvog kruga, od đaka koji su polagali maturu, 2.952 su ostala neraspoređena. Oni su pisali drugu listu želja, a u subotu su se i upisali u škole u koje su raspoređeni. Međutim, neki su i odustali.

– Upisalo se još oko 2.500 učenika, a 500 se nije ni pojavilo – kaže Lazarević.

– Oni verovatno nisu ni zainteresovani da uče u školama u koje su raspoređeni. Možemo samo da pretpostavimo da će ti učenici da upišu neke od privatnih srednjih škola, a možda neće ni da nastave školovanje. Ministarstvo još nema podatke o broju đaka koji će u septembru krenuti u privatne škole.

Mnogi učenici žalili su se ove godine na visoko postavljenu „lestvicu“ za upis. Na pojedinim smerovima donja granica podignuta je i više od deset bodova. Rekorder je Vazduhoplovna akademija u Beogradu, gde je u jednom odeljenju za upis bilo potrebno 18 poena više nego prošle školske godine. Tako su zbog loših kalkulacija, jer su računali na prošlogodišnju granicu, mnogi đaci sa velikim brojem bodova završili u školama koje nisu želeli.

A najveća navala bila je, kao i ranijih godina, na ekonomske i medicinske škole i gimnazije. Potpuni hit i ove godine bila je Turističko-ugostiteljska škola, posebno smer za kuvara.

MOLBE ZA PROMENU ŠKOLE

– BROJ molbi učenika koji bi da promene školu ili obrazovni profil nije veći ove godine. Za prvih nekoliko dana stiglo nam je stotinak ovakvih molbi, što je uobičajen broj – kaže Bogoljub Lazarević. – Ova pitanja rešavaju se u drugoj polovini avgusta, a roditelji i đaci moraju i sa direktorima škola da vide da li postoji kapacitet da neko dete bude naknadno primljeno.

Ivana Mićević

– Upis u srednje škole u Srbiji završen je juče, raspodelom učenika koji nisu primljeni u prvom krugu, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević mladi su, kao i ranijih godina, najviše zainteresovani za medicinske, pravno-birotehničke, turističko-ugostiteljske škole i gimnazije.

U Medicinskoj školi u Vranju, na smeru farmaceutski tehničar biće otvoreno još jedno odeljenje, jer se za 30 mesta prijavilo 45 kandidata sa maksimalnih 100 bodova, rekao je Lazarević povodom završetka upisa .

Lazarević, koji je i predsednik Republičke upisne komisije, ocenio je da je ovogodišnji upis protekao u redu, navodeći da je o regularnosti završnog ispita i procedure čitavog toka upisa, brinulo oko 2.000 supervizora, koji nisu zabeležili ozbiljnije primedbe.

U drugom upisnom krugu popunjavaju se mesta na smerovima u oblasti elektrotehnike, građevinarstva, tekstila, kao i u tehničkim, poljoprivrednim, hemijskim i mašinskim školama, a upis će trajati do 15.00 časova.

Autor:

Agencija Tanjug