Snalaženje Prečice do posla postoje svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u školama, bolnicama, policiji.., a podrazumevaju partijsku knjižicu, rodbinsku vezu ili plaćanje

Posao u državnoj službi teško se može dobiti bez „debele“ veze, a ona podrazumeva partijsku knjižicu, rodbinsku ili zavičajnu povezanost i novčanu nadoknadu. U ovom trećem slučaju, cena je od 1.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od firme i radnog mesta.

Svi sagovornici Pressa saglasni su sa istraživanjem Infostuda, koje smo objavili juče, a pokazalo je da se u državnoj službi posao u većini slučajeva ne može dobiti bez veze. Kako su nam naveli, prečica do posla ima svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u bolnicama, policiji…

Namešteni konkursi

– To je poznata stvar i kako god se okrene, to je korupcija. Nema razlike da li neko plati za posao ili ga zaposle zato što je član stranke ili nečiji rod – kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Saradnik antikorupcijskog sajta Pištaljka Ivan Ninić kaže za Press da im je stiglo mnogo prijava o zapošljavanju preko veze. One se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: nepotizam i političko zapošljavanje.

– Ljudi koji su dovedeni preko rodbinskih veza ili ne rade ništa a primaju astronomske plate, ili se dovode na izmišljena radna mesta. Kada je reč o političkoj vezi, najčešće su dve vrste prijava – da je neko zaposlen bez konkursa ili preko nameštenog konkursa. Imamo primer da je Autobuska stanica u Leskovcu zaposlila 74 osobe bez konkursa, što je bio proizvod dogovora stranaka u lokalnoj skupštini – priča Ninić.

Tri prečice do zaposlenja:

1. Plaćanje:

Železnica 1.000 – 5.000

Zdravstvo 3.000 – 7.000

Prosveta 3.000

Lokalna samouprava 2.000

2. Članstvo u partiji:

Radnici se primaju bez konkursa ili se konkurs namešta za unapred određene kandidate

3. Rodbinske ili zavičajne veze

Prema njegovoj, a i oceni većine naših sagovornika, zapošljavanje preko veze više dolazi do izražaja u malim sredinama.

Sa njim se slaže i direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić.

– Takođe, u ministarstvima ili javnim preduzećima gde je direktor ili ministar iz jedne partije, među zaposlenima je više članova te partije – smatra Nenadić.

Pressu se posle jučerašnjeg teksta o zapošljavanju javila Slađana Đ. (40) iz Čačka. Ona godinama pokušava da dođe do stalnog posla, ali bez uspeha.

– Od fotelje direktora do metle čistačice, za svako mesto treba ti debela partijska veza. Radna mesta popunjena su pre konkursa. Ili ti treba deblja koverta… Za mesto čistačice u jednoj gradskoj ustanovi tražili su i 2.000 evra – kaže Slađana Đ.

Radnik „Železnica Srbije“ (ime poznato redakciji) otkriva da se u ovom, kao i u većini javnih preduzeća, radnici primaju preko veze sa direktorima ili sindikatima, a da radno mesto košta od 1.000 do 5.000 evra.

– Iskreno, i ja sam se pre 25 godina zaposlio preko veze, ali ranije se vezom smatrala večera i litra pića – kaže on.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Milorad Antić potvrđuje da se posao u prosveti često dobija za novac i da mesto košta oko 3.000 evra.

– Na drugom mestu je partijska knjižica, a na trećem su kumovske veze i poznanstva. Ako vam taj neko nije kum ili pobratim, teško da će vas zaposliti, bilo da se radi o radnom mestu tetkice u školi, nastavnika ili blagajnika – tvrdi Antić, i dodaje:

– Danas nam decu uče ljudi sa kupljenim diplomama, koji su i radna mesta kupili.

Kako strane kompanije zapošljavaju radnike?

1. „Koka-Kola“

Brojke pokazuju da se najviše ljudi u kompaniji „Koka-Kola Helenik Srbija“ zaposli putem konkursa koji se objavljuju na internetu, kao i portalima Infostud ili Lako do posla – čak 50 odsto.

– Direktnim praćenjem oglasa na našem sajtu www.coca-colahellenic.omega.rs i slanjem CV-ja kod nas se zapošljava do 20 odsto ljudi. Iz baze podataka same kompanije kandidata koji su konkurisali ranije i prošli proces selekcije oko 25 odsto njih, a putem sajmova zapošljavanja primimo do pet odsto ljudi – kažu u ovoj kompaniji.

2. „Japan tobako“

Na imejl adresu kompanije „Japan tobako“ potencijalni kandidati šalju biografije tokom cele godine. Drugi načini na koje zapošljavaju nove kadrove su sajmovi zapošljavanja, saradnja sa fakultetima i sajtom Infostud.

– Prošle godine uveli smo i program jednogodišnjih praksi za studente završnih godina ili tek diplomirane mlade ljude – pričaju u JTI.

3. „Vip mobajl“

U „Vipu“ se ponose podatkom da je prosečna starost njihovih stručnjaka 30 godina. Najčešći način na koji zapošljavaju nove radnike su oglasi na kompanijskoj internet stranici, u rubrici „Karijera u Vipu“.

– Tu su i oglasi u elektronskim medijima, poput sajta Infostud, kao i preporuke obrazovnih institucija. I zaposleni u „Vipu“ su ohrabreni da se prijave na konkurs ili da preporuče odgovarajuću osobu. Do kandidata dolazimo i preko konkursa u dnevnim novinama, kao i na sajmovima zapošljavanja – ističu u „Vipu“.

4. Unikredit banka

U Unikredit banci za početničke pozicije odabiraju kandidate na osnovu prispelih biografija, dok za više pozicije njihovi stručnjaci regrutuju i selektuju kadrove.

– Pre nego što se otvorena pozicija oglasi, nastojimo da pronađemo u našim redovima zaposlene koji imaju odgovarajući potencijal – ističu u ovoj banci.

Policija ne priznaje

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Nevenka Dimitrijević ne pamti kada je u zdravstvu raspisan konkurs za posao, a ljudi su zapošljavani.

– Za posao u našoj struci prva prečica je politika, druga novac, pa onda rodbinske veze – rekla je Dimitrijevićeva, u čijem sektoru, kako se priča, posao spremačice košta 3.000, medicinske sestre 5.000, a doktora 7.000 evra.

Predsednik Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov tvrdi da cena za radno mesto u policiji ne postoji.

– Čuo sam samo za primere da je nekome otac policajac, pa se i on zaposlio u policiji – kaže Barbulov.

Do pre nekoliko godina, javna je tajna bila da se mesto na pumpi plaćalo po 5.000 maraka, odnosno kasnije evra, i ta je tarifa važila godinama. Tek kada je uspostavljena bolja kontrola i kada je NIS privatizovan, to je iskorenjeno.

 

Sociolog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Stjepan Gredelj ističe da su naročito značajni zavičajni lobiji, ali i da je poznati crnogorski lobi oslabio u poslednje vreme:

Može li se bez veze do državne službe?

Rista Luković (45),službenik

– U ovoj državi sve ide preko veze, znam dosta primera jer sam radio u tim strukturama. Erozija je počela kada je umro Tito i sada smo dotakli dno.

Dobrivoje Aleksić (50),radnik

– Dominantnije su partijske veze, ne možete se zaposliti u opštini ako niste član partije. Pamtim da se 80-ih mesto u jačim firmama plaćalo 5.000 maraka.

Milanka Banković (63),penzionerka

– Samo preko veze može da se zaposli u javnom sektoru, evo odmah znam bar deset primera. Čula sam i da je neko plaćao, ali mislim da preovlađuju rodbinske i partijske veze.

Milica Lukić (55),službenica

– Ko nema vezu, nema šanse. Znam ljude koji su pokušali da se zaposle bez nje i nisu uspeli. Ne znam ko kune socijalizam, ali tada nije radio samo ko nije hteo.

– Južnjački je postao dosta jak, jer su tamo tradicionalni porodični odnosi snažni. Vojvođanski lobi je nešto više politizovan, a manje su zastupljene rodbinske veze.

 

Ana Vlahović, Ljubinka Račić

 

 

МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА -Основна школа „Добросав Радосављевић Народ“ у мачванској Митровици опасна је за боравак деце. Школа је направљена од азбестних плоча којима је одавно истекао рок, каже за Радио-телевизију Војводине директор школе Слађан Папић. Више пута су до сада покретали су питање изградње новог објекта, али безуспешно.

…Основна школа у мачванској Митровици саграђена је 1963. године као привремени монтажни објекат. Међутим, и данас се користи иако је боравак у њој опасан. Рок трајања школе је истекао а ђацима је неопходан нови објекат каже директор Слађан Папић.

Градњом нове школе ученици би добили и кабинете, пошто у постојећој постоји само један за информатику, наглашава директор.

Министарство просвете и науке прошле године добило је 50 милиона евра за унапређење образовања у Србији.

Према речима министра просвете Жарка Обрадовића за адаптирање и проширење школа до сада је употребљено 23 милиона евра, остало је још око 27 милиона који треба да се распореде по школама.

Сличан проблем попут школе у Митровици пре неколико година имала је и школа у Темерину, каже Петар Виђикант начелник школске управе Нови Сад, јер се приликом изградње користио материјал од азбестних влакана опасан по здравље. Он је додао да је за финансирање реконструкција школа одговорна локална самоуправа.

„У Новом Саду би следеће године требало да се почне са изградњом нове школе на Клиси од новца из ЕУ, сходно томе сигуран сам да ће бити грађена по највишим еколошким стандардима“, каже Виђикант.

Хоће ли и школа у Мачванској Митровици потписати неки уговор и добити део европских пара остаје да видимо. Шансу могу добити већ у септембру, јер ће према речима министра Обрадовића тада бити расподељен и преостали новац.

РТВ

Јуче је и званично завршен први рок за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија у 2011/12. на државним факултетима и високим школама струковних студија.Први круг уписа бруцоша био је врло успешан на једином државном универзитету у Војводини, Универзитету у Новом Саду, у чијем је саставу 14 факултета, девет у Новом Саду, три у Суботици и по један у Зрењанину и Сомбору.

Иако до јуче по подне надлежној служби Универзитета нису стигли уписни резултати, односно број слободних места са свих факултета, сасвим је извесно да су у првом кругу попуњена готово сва буџетска места планирана укупном уписном квотом на УНС-у, а на неколико факултета и много студијских програма сва су „планула” у првом кругу уписа. Ипак, извесно је да ће готово сви факултети, осим Медицинског, где су подељени сви планирани индекси за студије на српском језику, организовати други, септембарски уписни рок за попуну преосталих места. Медицински ће у септембру, што је већ традиционално, организовати једино упис на интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације на енглеском језику, где је укупно 60 места (по 20 на сваком програму) намењених превасходно страним студентима који плаћају школарину од 3.600 евра.

Десет факултета УНС-а до јуче по подне објавило је број уписаних студената у првом року, као и број слободних места за септембар. На Филозофском, Технолошком, Правном, Факултету техничких наука, Факултету спорта и физичког васпитања, Академији уметности у Новом Саду, Грађевинском и Учитељском на мађарском наставном језику у Суботици, Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину и Педагошком факултету у Сомбору уписано је укупно 4.040 студената у прву годину студија, од којих чак 2.549 на терет буџета, док је за другу поделу остало укупно 1.183 индекса, од чега 251 за бруцоше чије ће се студирање финансирати из буџета.

В. Чекић

Слободна места

Од поменутих десет факултета УНС-а највише слободних места за други уписни рок остало је на ТФ „Михајло Пупин” – 240 (од чега 63 буџетска); Правни факултет може да прими још 235 студената, и то искључиво у самофинансирајућем статусу (школарина је 79.000 динара); Факултет техничких наука за други рок има 179 места (од чега 62 буџетска места, и то сва на основним академским студијама машинства и два програма основних струковних студија); на Филозофском факултету слободно је 161 место (40 буџетских), али не на свим студијским програмима јер су у првом року подељени сви индекси за енглески, немачки, руски, педагогију, психологију, социологију; Технолошки факултет има само 24 места, и то на самофинансирању (школарина је 65.000 динара); Факултет спорта и физичког васпитања моћи ће да упише још 107 бруцоша искључиво на трогодишњим програмима (180 ЕСПБ) основних струковних и основних академских студија који ће сви сами плаћати школарину (88.000, доносно 93.500 динара).

Академија уметности у септембру ће моћи да упише укупно 40 студената, од којих чак 31 на буџет, а највише места је на Музичком департману 30 (23 буџет), на Драмском је осам буџетских места за глуму на мађарском језику, док је на Ликовном департману свега два самофинансирајућа места (школарина на АУ је 125.000 динара). На Педагошком факултету за септембар је остало 115 места, од чега само четири буџетска, а школарина за самофинансирајуће студенте овде је 50.000 динара; Грађевински факултет има 75 слободних места (чак 51 на буџету), а Учитељски на мађарском наставном језику свега седам места, сва на самофинансирању (школарина је 50.000 динара).

 

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Ne isplati se uvek biti štreber

Zbog povećanja minimalnog broja bodova potrebnih za upis u srednje škole, mnogi odlikaši primorani da se odluče za trogodišnje obrazovanje

BEOGRAD – Preseo im upis!

Deca plaču, roditelji na „bromazepamima“, opšti haos – ovako bi ukratko mogao da se opiše jučerašnji upis u srednje škole.

Zbog iznenadnog povećanja minimalnog broja bodova neophodnih za upis u pojedine škole (u nekima i preko 20), redakciju Kurira je pozvao ogroman broj ogorčenih roditelja čija deca su, verujući informatoru, ostala neupisana. Među njima je bilo i odlikaša, koji će morati da sačekaju drugi krug i upišu se u neku od preostalih, uglavnom trogodišnjih škola.

 

– Minimalni broj bodova koji je potreban za određeni profil u proseku je povećan za 10 poena! Bacili smo novac za informator jer su se deca rukovodila njime, a ispostavilo se da su na tablama škola osvanuli spiskovi sa potpuno drugačijim bodovima od onih koji su, prema informatoru, bili potrebni za upis – ogorčeno priča Slavica Dabetić, čije je dete, iako odličan đak, raspoređeno tek u desetu školu sa liste želja, koju je navelo samo da bi ispunilo spisak. Ono je još i imalo sreće…

 

– Pojedine razredne starešine su savetovale odlične đake da u listu ne upisuju nešto „slabije“ smerove uz obrazloženje da za to nema potrebe jer sigurno upadaju u neku od prvih pet željenih škola. Ispostavilo se da će lošiji đaci upisati bolje škole, a moja ćerka odlikaš ostala je neupisana jer se oslonila na bodove iz informatora, koji su za neke škole uvećani za čak 20 – uzrujano priča Ivana M. Ona dodaje da je cela porodica jučerašnji dan provela na lekovima za smirenje zbog stresa jer im ćerka preti da neće upisati ništa i da će pauzirati do sledeće godine.

 

Škole u kojima je ostalo mesta

Naziv škole                                                                   Smer                     Min. broj bodova

 

Ekonomsko-trgovinska škola Sopot                     trgovac                              36,88

Gimnazija Lazarevac                                             društveni                                45

Građevinska škola Beograd                                    tesar                                 36,24

Mašinska škola „Radoje Dakić“                mehaničar – oružar                       39,36

Poljoprivredna škola PKB „Beograd“            prerađivač mleka                      29,30

Škola za dizajn tekstila                                      tekstilni radnik                          32,84

Tehnička škola Mladenovac                   elektrotehničar energetike                35,16

Železnička tehnička škola Beograd                   vozovođa                                 41,34

 

 

 

Min. broj Min. broj bodovabodova u objavljen

Naziv škole-smer                                      min. br. u  informatoru                     min.br bod.na sajtu Ministarstva

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“

elektrotehničar procesnog upravljanja               40,76                                                               61,68

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“

elektrotehničar energetike                                       56,64                                                             70,94

Sportska gimnazija                                                      66,16                                                           83,48

Prva beogradska gimnazija -društveni                       81,16                                                       92,10

Medicinska škola- laboratorijski tehničar                 83,58                                                         93,88

Farmaceutsko-fizioterapeutska – maser                   46,92                                                         69,56

Saobraćajno-tehnička škola Zemun tehničar drumskog saobraćaja 41,68                         58,22

Arhitektonska tehnička škola građevinski tehničar za visokogradnju 64,58                            73

Škola za brodarstvo nautički tehničar – pomorski           36,52                                                    54,44

Geološka i hidrometeorološka škola

„Milutin Milanković“ geološki tehničar za geotehniku       51,88                                                       64,74

Škola za dizajn tekstila modelar odeće                                47,02                                                      62,86

Škola za dizajn tekstila tekstilni tehničar                            25,92                                                        48,24

 

Danas druga šansa!

Posle prvog upisnog kruga ostala su 13.292 slobodna mesta u srednjim školama i 5.621 učenik koji se nije upisao. Ministarstvo je saopštilo da svi neraspoređeni đaci danas mogu predati prijavu s novom listom želja, a konačan raspored po školama i obrazovnim profilima biće objavljen 16. jula, kada se završava drugi upisni krug.

Ministarstvo: Đaci bolje uradili ispit

Nadležni iz Ministarstva prosvete rekli su nam da su deca ove godine bolje uradila završni ispit i da je to razlog za promenu broja potrebnih bodova.

– Podatak o broju bodova razlikuje se od škole do škole. Povećanje broja bodova neophodnih za pojedine škole je posledica veće zainteresovanosti učenika za te škole i boljeg uspeha, pre svega na završnom ispitu – rekao je Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za sektor srednjeg obrazovanja.

Autor: Katarina Martić

 

 

BEOGRAD – Od nove školske godine i učenicima šestih razreda osnovne škole vladanje će biti ocenjivano brojčano i to će uticati na njhov opšti uspeh, jer je Skupština Srbije danas usvojila izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Ranije se to odnosilo samo na učenike poslednja dva razreda osnovne i sve razrede srednjih škola, a učenici mlađih razreda samo su dobijali opisne ocene iz vladanja.

Ubuduće će se vladanje učenika od prvog do petog razreda osnovne škole ocenjivati opisnom ocenom koja neće uticati na opšti uspeh učenika, a u poslednja tri razreda osnovne i u srednjoj školi vladanje tokom godine ocenjivaće se opisno, a na kraju prvog i drugog polugodišta brojčanom ocenom koja će uticati na uspeh učenika.

Prema usvojenim izmenama, škole će biti dužne da reaguju već posle 15 neopravdanih izostanaka učenika i da roditelje obaveste o tome, a učenik će biti sankcionisan kad naprave više od 25 izostanaka. Izmene tog zakona usvojene su po hitnom postupku pošto bi trebalo da se primenjuje od nove školske godine, odnosno 1. septembra, a njihov cilj je da se poboljša efikasnost sistema obrazovanja.

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o optičkim diskovima, čiji je cilj smanjenje stepena piraterije i “sive” ekonomije u proizvodnji i prometu diskova, koje je trenutno jedan od najvećih u Evropi. Usvojeni zakon uređuje proizvodnju, komercijalno umnožavanje, promet, uvoz i izvoz optičkih diskova i opreme za njihovu proizvodnju i reprodukovanje, a predlagač očekuje da će zakon omogućiti uspešniju I efikasniju borbu protiv piraterije. Tako će ubuduće samo pravno lice koje dobije licencu od Zavoda za intelektualnu svojinu moći da se bavi proizvodnjom optičkih diskova, a optički diskovi sa snimljenim sadrzajem obeležavaće se proizvođačkim kodovima koji daju informacije gde je disk proizveden i umnožen. Donošenje tog zakona bilo je predviđeno i godišnjim planom rada Vlade Srbije i Akcionim planom za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, a u cilju ubrzanja sticanja statusa kandidata za članstvo u EU.Usvajanjem zakona Srbija je ispunila i jedan od uslova Svetske trgovinske organizacije, kako bi postala njen punopravni član. Parlament je izglasao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje, između ostalog, regulišu osnovice doprinosa za sveštenike i verske službenike, u cilju smanjenja razlika u iznosima osnovica doprinosa.

U njihovom određivanju polaziće se od dužnosti na koju je osiguranik raspoređen, njegove školske spreme, godina radnog staža i drugih kriterijuma sadržanih u unutrašnjem zakonodavstvu crkve, odnosno verske zajednice.

Izmenama je preciziran i način obračunavanja, utvrđivanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za preduzetnika koji koristi odsustvo zbog porodiljskog bolovanja, radi nege deteta ili posebne nege deteta. Tako će osnovica doprinosa i za takve preduzetnike biti oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.

Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.

Kurir

Šta nam pravite od dece

Na završnom ispitu osnovaca đaci rešavali skandalozno lake zadatke, od kojih pojedini nisu ni za prvi osnovne. Nema mesta za sve koji bi da upišu neku prestižnu školu

BEOGRAD – Učinili im medveđu uslugu.

Laki zadaci na završnom ispitu osnovnih škola i dozvoljeno prepisivanja u pojedinim odeljenjima krivi su za pometnju koja je nastala posle objavljivanja rezultata! Kako je mnogo đaka osvojilo veliki broj bodova, trenutno nema dovoljno mesta za sve one koji bi da se upišu u neku od prestižnih srednjih škola.

 

– Neka od pitanja na testu bila su takva da sam se zapitala da li mi je dete u proteklih osam godina pohađalo specijalnu školu – rekla nam je majka Miloša P., koja je juče otišla da ga upiše u Elektrotehničku školu. Prema njenim rečima, u učionici u kojoj je polagao malu maturu, nastavnici nisu reagovali na prepisivanje.

Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra u sektoru za srednje obrazovanje, potvrdio je da je ove godine veći broj prosečnih đaka bolje uradio prijemni, ali je rekao da supervizori nisu uočili prepisivanje. Na naše pitanje o povećanju broja mesta u pojedinim školama, Lazarević kaže:

– Nakon završenog upisnog kruga sagledaćemo stanje i potrebe učenika, pa ćemo doneti konačnu odluku.

Milka Canić, lektor i diplomirani filolog, kaže za Kurir da su zadaci iz srpskog jezika bili laki i da đaci nisu pokazali pravo znanje.

– Ministarstvo će morati da pronađe način da reši problem. I sam ministar je priznao da su zadaci bili lakši jer je ovo prvi put da se đaci upisuju u srednje škole polaganjem male mature. Tek kad ne budu postojale zbirke iz kojih se uči za prijemni i kad deca ne budu unapred znala zadatke, moći ćemo da kažemo da deca koriste svoju glavu – tvrdi ona.

A da li su testovi bili zaista laki, procenite sami.

* Zadaci iz matematike

 

* Zadaci iz srpskog jezika

 

K. Martić – S. Živković

 

Direktor Matematičke gimnazije: Zaprepašćen sam!

Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, kaže da je zaprepašćen pojedinim zadacima na prijemnom iz matematike, pošto potcenjuju dečje znanje i mogućnosti.

– Zadaci su bili toliko prosti da bi svako mogao da ih reši. Ovako lak prijemni ide na štetu odličnim đacima, a pomaže onim lošijim i daje im šansu da se provuku. Da su zadaci teži, to ne bi bilo moguće. Mišljenje društva matematičara Srbije i moj stav je da bi završni ispiti morali da sadrže sve nepoznate zadatke – smatra Ognjenović.

Kurir

 

 

Пријемни испит из математике за упис на Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду у првом уписном року није положило знатно више кандидата него што је то био случај претходних година.

То, као и чињеница да минимални праг знања од 14 бодова (што је, рецимо, успешно решена два и по од укупно десет задатака где сваки доноси шест бодова) нису прешли ни неки средњошколски одликаши, забринуло је руководство ФТН-а, које није седело скрштених руку, а још мање се „помирило” с оваквим резултатима. Зато су декан проф. др Илија Ћосић и продекан за наставу проф. др Илија Ковачевић (који и предаје математику на ФТН-у) обавили разговор с кандидатима који у овом року нису положили пријемни.

– У разговору с њима покушали смо да откријемо због чега су показали лошији резултат у односу на оцене које су донели из средње школе, поготово што их је доста с врло добрим, па и одличним успехом – објашњава за „Дневник” декан Ћосић. – Питали смо их да ли су били тешки задаци, или су услови полагања пријемног испита били такви? Углавном, велики број деце је као разлог свог слабог резултата на пријемном из математике навео то што су имали веома велику трему. И тако су неки због треме, неки зато што се нису снашли, пали на пријемном те нису могли бити ни рангирани за упис.

С обзиром на то да многи од ових кандидата желе да студирају баш на ФТН-у, те да је овде на неким студијским програмима преостало слободних места за други уписни рок, који почиње 1. септембра, они који то желе могу поново полагати пријемни на ФТН-у.

– Договорили смо се и предложили овој деци да ће ФТН после 20. августа организовати припремну наставу из математике, која ће бити бесплатна за ове кандидате који у првом року нису положили пријемни, а чија су документа, у договору с њима, остала у студентској служби ФТН-а за септембарски рок.

Једино што ће они у том другом року моћи да се определе само за оне студијске програме на којима има слободних места – објашњава декан.

В. Чекић

За бруцоше у Инђији бесплатан превоз

Продекан Ковачевић указује на то да ће слободних места у другом уписном року, чак и буџетских, бити понајвише на машинству, али и на основним (трогодишњим) струковним студијама, где су два студијска програма Софтверске и информационе технологије у новом Одељењу ФТН-а у Инђији (овакве будуће стручњаке одмах чека и радно место), као и Електроенергетика – обновљиви извори енергије.

Декан Ћосић наглашава да ће будући бруцоши Одељења у Инђији који живе у Новом Саду свакодневно имати бесплатан превоз до Инђије и назад.

 

„Дневник“

 

Трогодишњи образовни профили у средњим стручним школама у Србији после првог уписног круга остали су празни, а запослени у овим школама се надају да ће се после другог уписног рока у суботу ситуација бар мало поправити.

Ученицима су једино била атрактивна трогодишња занимања у угоститељско-туристичким и медицинским школама, док су за грађевинске, машинске, техничке, дрвне, али и школе осталих „природних струка“ ђаци били слабо заинтересовани. Оваква ситуација могла би да доведе и до вишка професорског кадра, упозоравају у средњим школама.- Десило се оно чега смо се плашили и на шта је упозоравала Заједница грађевинских и геодетских школа. У скоро свим школама ове струке у Србији ни десет одсто места у трогодишњим профилима није попуњено, а у првом уписном кругу боље је прошла једино Грађевинска школа Београд. Нисам против мале матуре, али овакав начин уписа и изједначавање свих ученика није добар. Ту ће нешто морати да се мења – истиче Момир Андеслић, директор Заједнице грађевинских и геодетских школа.

Како додаје, ђаци који су желели да упишу четворогодишње профиле раније су полагали квалификациони испит, док су ученици који су хтели у трогодишње школе одмах бирали занимање. Ове године, међутим, сви ученици су били обавезни да изађу на завршни испит, али пошто није било доњег прага, четворогодишњу школу је могао да упише и ђак који на малој матури не освоји ниједан поен. Андеслић каже да ће се тек у новембру видети резултати ученика у средњим школама и колико успешно могу да прате наставу.

Иако у Грађевинској школи Београд истичу да су релативно задовољни бројем ученика после првог уписног рока, доста празних клупа остало је чак и у огледним профилима. Образовни профили стаклорезац, полагач облога и кровопокривач засад су без иједног ученика.

У одељењима које школују армираче и монтере суве градње распоређено је само по два ученика. Једини нови огледни профил који је уведен ове године – техничар за одржавање објеката, желело је да упише само 11 ученика, а места има за 24.

У Грађевинско-техничкој школи у Нишу ниједан ученик није распоређен на образовне профиле тапетар-декоратер и произвођач финалних производа од дрвета. Само један ђак је у одељењу које школује монтере суве градње, а по три ученика су хтела да упишу занимања керамичар, грађевински техничар за хидроградњу и грађевински техничар за лабораторијска испитивања.

– Од 252 ученика у Техничкој школи „Змај“ колико можемо да упишемо, у првом кругу је распоређено само 103 ђака, а чак ни сви они нису дошли да се упишу. Никад лошије нисмо прошли. Ми смо школа на крају Београда и на крају Земуна и због таквог положаја многи за нас и не знају, иако имамо одличне услове за рад. Имамо више од 100 компјутера, уговоре са Галеником, Београдским електранама и другим предузећима, у којима ученици имају праксу. Наши ученици имају проходност на готово све факултете. Многи и не знају да је образовни профил техничар мехатронике који школујемо занимање будућности – каже Драган Павловић, помоћник директор Техничке школе „Змај“ у Београду.

У овој школи за мехатроничара се, међутим, определило само шест ђака, само један ученик је навео у листу жеља занимање машинбравар, а три прецизни механичар. И атрактивни четворогодишњи профили нису боље прошли – занимање машински техничар за компјутерско конструисање могло је да упише 60 ученика, а распоређено је само 20, док је техничар за компјутерско управљање у листи жеља навело 54 ђака, а места има за 90.

Неће у производна занимања

Драган Павловић, помоћник директора Техничке школе „Змај“, подсећа да је пре десет година за упис у средње стручне школе ученик требало да освоји најмање осам поена на квалификационом испиту, а 12 за гимназије, што је било добро „решето“, а све школе су имале ученике. Данас, како каже, ђаци неће у производна занимања, већ се радије опредељују за медицинске, економске школе и гимназије.

 

АУТОР: ВЕСНА АНДРИЋ

 

„Danas“