Poklon „Po­li­ti­ke” AD i Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke najboljima – al­bum „Zna­me­ni­te lič­no­sti Sr­bi­je”

Blago Beograda oličeno u 281 đaku zavidno bogatom znanjem ispunilo je juče Stari dvor. Učenici generacije prestoničkih osnovnih i srednjih škola bili su gosti tradicionalnog prijema kojim se obeležava kraj školske godine i nagrađuju najuspešniji školarci. Najbolji srednjoškolci dobili su laptop računare. Osnovcima su podeljeni Pravopisni rečnik srpskog jezika i Veliki rečnik stranih reči i izraza. Posebno priznanje od „Politike” AD i Ministarstva prosvete i nauke koje će biti uručeno svim učenicima generacije u školama Srbije dobili su i beogradski đaci. Poklon čine album „Znamenite ličnosti Srbije” – zbirka od 25 kovanica sa likovima državnika, naučnika, svetitelja i umetnika koji su u srpskoj istoriji ostavili neizbrisiv trag, i knjiga sa biografijama srpskih velikana.

Nagrade učenicima koji su se među najboljima istakli talentom i uspesima na domaćim i međunarodnim takmičenjima podelili su Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda, i Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. U ime kompanije „Politika” mnogo entuzijazma i ljubavi u budućem školovanju i radu đacima je poželela Radmila Smiljanić, član upravnog odbora „Politike” AD.

Antić je zahvalio kompaniji „Politika” rekavši da ona daje dobar primer društveno odgovornog ponašanja i da upućuje poziv svima da više ulažu u obrazovanje, time i u budućnost, a onda uručio nagrade najuspešnijima među najboljima.

Među njima bila je Irena Plaović, učenica generacije Filološke gimnazije, proglašena za najboljeg mladog autora poetskog konkursa u Milanu, i prvakinja Beograda u besedništvu. Za njom nagradu su primili Nikola Vorkapić iz „Politehnike” kao najbolji u kompjuterskom modelovanju, i Ferdi Fazijević đak generacije Srednje zanatske škole okićen sportskim medaljama. Zlatnim i srebrnim odličjima u disciplinama 100 i 400 metara u invalidskim kolicima izdvojila se Isidora Josić, učenica generacije OŠ „Dr Dragan Hercog”, a u redu posebno uspešnih bilo je još osnovaca i srednjoškolaca.

– Učenici, nastavnici, profesori… hvala što sa nama, „Politikom” i Skupštinom grada promovišete najbolje što Srbija ima a to su đaci generacije – rekao je, ponosan na najbolje među najuspešnijima, Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.

M. S. M.

Sa prošlogodišnjeg upisa u srednju školu

Mnoge škole opet zahtevaju od učenika da plate ovu vrstu pomoći iako to ne sme biti uslov za upis. – Iznos ove „donacije” je od 2.000 do 8.000 dinarа

Usijali se telefoni školskih direktora, zovu ih roditelji učenika koji ovih dana upisuju drugi, treći ili četvrti razred srednjih škola. Negoduju što se kao dokument potreban za upis uz prijavu i svedočanstvo iz prethodnog razreda traži i uplatnica za prvu ratu „đačkog dinara”. Čak i na sajtovima pojedinih škola objavljeni su iznos i broj žiro-računa na koji roditelji treba da uplate od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara u školsku kasu. Da bi se izbegle greške, objašnjeno je da u stavci poziv na broj na uplatnici treba upisati budući razred i odeljenje učenika. Detaljnom objašnjenju, slučajno ili namerno, nedostaje jedna „sitnica” – nije naglašeno da je plaćanje „đačkog dinara” isključivo dobrovoljno i da ne sme biti uslov za upis u sledeći razred.

– Zovu roditelji, pitaju da li je plaćanje obavezno. Iza cele priče stoji odluka Saveta roditelja: „đački dinar” košta 2.000 dinara. Učenici pri upisu treba da dostave uplatnicu za prvu ratu, a drugu će platiti na kraju prvog polugodišta. Jedino prvaci nemaju tu obavezu. Ko ima dvoje dece kod nas plaća pedeset odsto manje, dakle za dva učenika po 1.000 dinara. Preporuka je i molba da se taj novac uplati, da bismo mogli da funkcionišemo. One koji ne budu hteli da uplate, naravno, niko neće primoravati – objasnio je Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije.

Sva dokumenta koja škola izdaje učenicima: svedočanstva, potvrde, uverenja, đačke knjižice… biće besplatna gimnazijalcima koji plate „đački dinar”, dodaje Bjelanović. Iz đačkog budžeta izdvajaju se sredstva za rad učeničkog parlamenta, bogaćenje bibliotečkog fonda, deo odlazi na osiguranje učenika.

– Ko ne uplati, neće biti osiguran i na kraju školske godine neće dobiti svedočanstvo, izuzev ako sam ne plati osiguranje, odnosno razrednom starešini dostavi obrasce potrebne za sva školska dokumenta. To nije moja preporuka, već odluka Saveta roditelja, koji je izračunao da se u 2.000 dinara mogu uklopiti predvidivi đački troškovi. Na primer 500 dinara košta osiguranje, 50 se izdvaja za aktivnosti đačkog parlamenta, 150 za popunjavanje knjižnog fonda… – kazao je direktor Zemunske gimnazije. Od ukupno 1200 učenika ove škole, on procenjuje da će 600 uplatiti „đački dinar”, što znači da će roditelji pokloniti školi 1.200.000 dinara.

Za najskuplji slovi „đački dinar” učenika baletskih i muzičkih škola – 8.000 dinara. U otvorenom pismu roditeljima za novčanu pomoć obratili su se Mila Lacković, direktor Muzičke škole „Kosta Manojlović”, i Petar Josifovski, predsednik školskog odbora. Pojasnili su da je u školi osnovan „Đački fond”, koji egzistira poslednjih 30 godina, otkada muzičke škole ne dobijaju nikakva sredstva za nabavku i održavanje instrumenata od nadležnog ministarstva. Isključivo roditeljskim donacijama kupljeni su novi duvački i gudački instrumenti, nabavljen je koncertni klavir – prvi posle četiri decenije, opremljen je studio za muzičku produkciju, a između ostalog ove godine je u planu nabavka novih harmonika. Napomenuto je da jedino roditelji donacijama mogu pružiti šansu deci da sviraju na instrumentu koji je naštimovan i ima sve neophodne delove. Ipak nisu rekli da su donacije obavezne.

Ministarstvo prosvete i nauke izričito naglašava da srednje škole ne smeju uslovljavati upis učenika bilo kakvom materijalnom nadoknadom. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, međutim, ne sprečava da roditelji učenika doniraju novac za unapređenje obrazovanja, ali takve donacije ne smeju biti iznuđene. Savet roditelja svake škole ima pravo da donese odluku o uplati određenog iznosa na račun škole, ali ona ne može biti obavezujuća i mora se jasno istaći da je na dobrovoljnoj osnovi!

M. Simić-Miladinović

Nacionalni prosvetni savet će od prosvetnih vlasti tražiti procenu oglednih profila. – Od jeseni ocenjivanje škol. Prijemni ispit: Neki đaci nisu mogli na polaganje jer su pali maturu

Više od 65 odsto dece u oglednim školama nije položilo stručnu maturu, zbog čega nisu mogli da polažu prijemne ispite, čulo se juče na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Reč je o đacima koji su srednju školu upisali sa visokim brojem bodova (90 i 100) i koji su imali odličan uspeh tokom školovanja, tako da će NPS tražiti od Ministarstva prosvete i nauke objašnjenje za ovo što se dogodilo.

Ponovno polaganje mature omogućeno je samo u onim školama čiji su direktori to tražili od ministra. Kao primer naveden je obrazovni profil „mehatroničar za transportne sisteme aerodroma” na beogradskoj Vazduhoplovnoj akademiji, gde u odeljenju od 17 đaka – njih 15 nije položilo maturu, pa zbog toga nisu mogli da polažu prijemni za upis na Saobraćajni fakultet. Komentar ove informacije nismo uspeli da dobijemo u školi, ali smo na sajtu pronašli spisak kompletnog odeljenja sa negativnim ocenama.

Predsednica NPS dr Desanka Radunović je rekla da je Savet već tražio da se uradi procena oglednih profila, a pošto nije bilo odgovora prosvetnih vlasti, to će biti zatraženo ponovo.

Na dnevnom redu Saveta bio je i predlog izmena programa gimnazija čija je reforma odložena. Međutim, kako se čulo, nova generacija gimnazijalaca od jeseni će ipak učiti po rasterećenim nastavnim planovima i programima, da bi se koliko-toliko održao kontinuitet posle izlaska iz reformisane osnovne škole.

Potpuno će biti novi programi stranih jezika i računarstva i informatike, budući da je nivo znanja dece koja dolaze iz osnovne škole mnogo veći nego što je bio početkom devedesetih godina.

– Ove izmene će uneti potpunu zbrku – umesto da se temeljno reformišemo, kakav je bio dogovor. Nije mi jasno zašto je hitno da se promene planovi baš u ovoj generaciji, i to sad u ovako kratkom vremenu treba da stigne do nastavnika koji su sad na moru – rekao je profesor Bora Kuzmanović.

Dr Radunović je objasnila da je ovo izlaz iz situacije u kojoj nastavnici neće po sopstvenom nahođenju redukovati sadržaje i dodala da može da se izostavi nepotrebno, ali ne i da se dodaju novi sadržaji, jer neće biti pokriveni udžbenicima.

– Za radikalne promene nemamo vremena, zato je važno da ovu generaciju koja izlazi iz reformisane osnovne škole ne dočeka potpuno stara gimnazija, već da ipak pretresemo programe koji su doneti pre 20 godina. Dakle, sledi racionalizacija, izbacivanje suvišnog, nepotrebnog, arhaičnog – objasnila je dr Radunović.

Pojedini članovi Saveta izneli su niz primedaba na predlog izmenjenih programa koji im je Zavod dostavio, jer posao nije urađen kako treba, pa su promakli čak i neki termini karakteristični za bivšu SFRJ. Tako se u matematici još može pročitati da „u državi postoje i druge republike”.

Radoje Stojković iz Zajednice gimnazija je ukazao na činjenicu da, na primer, u nastavi srpskog jezika nije urađeno samo izbacivanje, već i ubacivanje novih dela, što neće moći da bude pokriveno udžbenicima i postavio pitanje ko je i po kojim kriterijuma odlučio da su višak Kiš ili Dis.

Posle višečasovne rasprave o ovom predlogu ipak nije glasano, već je od Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja zatraženo da za narednu sednicu dostavi novi materijal, u kojem će tačno navesti šta je predloženo da se od jeseni promeni.

Usvojen je i Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, čije će ocenjivanje početi od jeseni, a ne od 2012. godine kako je prvobitno bilo planirano. Škole će biti vrednovane od jedinice do četvorke, odnosno po nivoima ostvarenosti. Na četvrtom nivou biće ostvareni svi standardi, a takva škola može da bude primer svim ostalima. Nivo jedan će označavati minimum kvaliteta, školu u kojoj preovlađuju slabe strane koje ugrožavaju napredovanje i razvoj učenika. Za otklanjanje nedostataka biće potrebna hitna akcija i stručna pomoć.

Iako je rečeno da se neće vrednovati pojedinci, već kvalitet nastave u školi, pomoćnik ministra prosvete Vesna Fila je ipak rekla da su nastavnici pomalo nervozni očekujući da se što pre krene s vrednovanjem, jer „zašto ne odati priznanje onima koji dobro rade, a onim drugima reći da razmisle da nisu zalutali i da potraže drugi posao”.

Sandra Gucijan

Autor: Agencija TANJUG

– Ministarstvo prosvete i nauke zamolilo je dekane i direktore visokoškolskih ustanova da, samofinansirajuće studente koji traže da budu oslobođeni od plaćanja školarine ne upućuju u Ministarstvo, jer su takve odluke u isključivoj nadležnosti fakulteta i visokih škola.

Dolazak brucoša u Ministarstvo sa takvim zahtevom, naročito je aktuelan po objavljivanju rang lista za upis, početkom jula, kod studenata koji nisu ušli u budžetsku kvotu, rečeno je Tanjugu u Sektoru za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete i nauke.

„Odluke o eventualnom oslobađanju ili umanjenju školarina su u isključivoj nadležnosti visokoškolske ustanove, stoga molimo dekane i direktore da kandidate sa takvim zahtevima ne upućuju u Ministarstvo“, navedeno je u uputstvu za sprovođenje konkursa za upis u prvu godinu studija.

Na fakultetima su u toku prijemni ispiti, a iz Ministarstva preporučuju da kandidati koji su u trećem ili četvrtom razredu srednje skole osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnom ili na državnom takmičenju čiji je organizator Ministarstvo, ne polažu prijemni iz odgovarajućeg nastavnog predmeta.

Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Srbije, uključujući i pravo da se finansiraju iz budžeta Srbije. Prilikom prijavljivanja, treba predati nostrifikovana školska dokumenta ili potvrdu o tome da je započeta nostrifikacija, a kandidati iz Republike Srpske i bivše Republike Srpske Krajine konkurišu bez nostrifikacije, navedeno je u uputstvu.

To znači da se pripadnici srpske nacionalne manjine iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, mogu školovati u Srbiji pod istim uslovima kao i njeni građani.

Takođe, državljani Srbije privremeno raseljeni sa teritorije Kosova i Metohije, ukoliko nisu u mogućnosti da podnesu sve javne isprave utvrđene konkursom, priložiće svoju pisanu izjavu za ispravu koja nedostaje. Ukoliko nedostaju svedočanstva iz srednje škole, aritmetička sredina srednjih ocena postojećih svedočanstava koristiće se kao srednja ocena nedostajućih isprava.

Lica sa posebnim potrebama i pripadnici manjinskih grupa upisuju se na visokoškolske ustanove na bazi afirmativne akcije i oni bi trebalo svoje zahteve za upis da dostave udruženjima studenata sa hendikepom, odnosno Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji će preporučiti njihov upis.

Pravo studiranja na našim visokoškolskm ustanovama imaju i strani državljani, ali oni sami finansiraju školovanje

Devet fakulteta konačno je odustalo od povećanja školarina za narednu godinu. Prijemni se na većini fakulteta u Srbiji završavaju danas, osim na pet u Novom Sadu.

Elektrotehnički fakultet juče je pristao da školarinu vrati na prošlogodišnji nivo i smanii je sa 90.000 na 81.000 dinara. Tako se upisao na listu poslednjeg fakulteta koji je pod pritiskom javnosti i Ministarstva nauke i prosvete odlučio da da ove godine ne poveća cenu studiranja samofinansirajućim studentima.

– Pod pritiskom Ministarstva nauke i prosvete odlučili smo da vratimo školarinu na prošlogodišnji nivo. Jednostavno taj pritisak više nismo mogli da izdržimo – kaže za “Blic” prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

U rektoratu Univerziteta u Beogradu kažu da još nisu dobili zvaničan dopis da je ovaj fakultet smanjio školarinu, ali da se nadaju da će ga uskoro dobiti. Kako kažu u rektoratu, za sada su dobili odgovor od devet fakulteta koji su odlučili da poslušaju predlog Žarka Obradovića, ministra nauke i prosvete, i zbog ekonomske situacije ne povećavaju školarinu.

Obradović je pre nekoliko dana izjavio da fakulteti nemaju realnu potrebu za ovim povećanjem, jer će ministarstvo odvojiti 350 miliona dinara više za materijalne troškove.

Na Stomatološkom fakultetu nismo uspeli da dobije odgovor zašto školarina sa predloženih 240.000 dinara nije smanjena na 180.000, koliko je bila pre tri godine. Umesto toga, na fakultetu su odlučili da ona bude 220.000 dinara.

Budući brucoši još danas će na fakultetima u Srbiji polagati prijemne ispite. Danas će se u Beogradu polagati na Ekonomskom, Fakultetu bezbednosti, Fizičkoj hemiji, FASPER-u, Mašinskom, Matematičkom, Medicinskom i Učiteljskom.

U Novom Sadu kandidati će polagati na Fakultetu za sport i fizičko vaspitenje, Tehničkom, Filozofskom, Građevinskom, Medicinskom, Poljoprivrednom, Tehnološkom i Pravnom. U ovom gradu na pet fakulteta prijemni će biti održani i sutra.

Dok će se u Nišu danas proveravati znanje samo na Pravnom fakultetu. Univerzitet u Kragujevcu održaće prijemne na Mašinskom, Pravnom i Tehničkom fakultetu. Preliminarne rang liste biće objavljene do kraja nedelje, a konačne najkasnije 5. juna. Upis će morati da bude završen 10 dana kasnije, tačnije do 15. jula.

Fakulteti koji su odustali od povećanja:

Fakultet                                             Predloženo povećanje                  Konačna školarina

ETF                                                                   90.000                                 81.000

Tehnološko-metalurški                                72.000                                 60.000

FON                                                     136.000 i 144.000                      129.000 i 142.000

Bogoslovski                                       107.100                                        105.600

Pravni                                                     91.000                                          85.000

Učiteljski                                               90.000                                           80.000

Stomatološki                                     240.000                                         220.000

Hemijski                                               90.000                                            78.000

Biološki                                                85.000                                             80.000

Geografski                                          77.000                                              70.000

Чланом 44. Устава Републике Србије право на штрајк се остварује на осснову Закона о раду и ПКУ, самим тим Закон о штрајку је непотребан, збуњујући и увредљив за демократски развој здравог социо-економског друштва.

Пре детаљне аналиѕе постојећих чланова у Радној верзији Закона о штрајку, напоменућемо, неколико нонсеса које једна здрава модерна држава не би требало да уопште разматра, а не да их сврстава у Закон. Ратификацијом и усклађивањем наших закона, увиђа се да потреба за оваквим Законом и не постоји.

Категорија «минимума процеса рада» у току штрајка није позната, конфликтна је за обе стране и својеврсна фарса којом држава купује време и врши уцену запослених који су штрајку.

У старту је уведен термин «локаут» који омогућава послодавцу поигравање са запосленима и уједно остваривање разноразних финансијских малврзација у своју корист. Тако да је члан 2.  штетан пре свега по државу, као и по запослене.

Члан 4. је споран због категорије «минимума процеса рада» која је једино оправдана као «технолошки минимум процеса рада» који је садржан у члану 17. Као такав овај члан завређује место у Закону о раду.

Члан 6. више личи на поетични приказ, јер ниједног тренутка јасно не дефинише «угрожава безбедност и здравље становништва».

Члан 12. треба брисати.

С обзиром на изостављање члана 4. и постојање члана 15., чланове 16., 18., 19. 20. и 21.треба брисати.

У члану 22. став 2. рок од 15 дана је недопустив и препоручује се рок од 3 дана, с обзиром да се држава у члану 41. став 3. позива на рок од 3 дана.

Члан 23. став 3. се поиграва здравом логиком запосленог и уцењује запосленог у штрајку да прекине са истим да би се тек онда договорили о исплати зараде. У пракси овај механизам уопште не функционише, нити га наше колеге из окружења практикују. Тако да овај члан можемо назвати ЧЛАНОМ УЦЕНЕ.

Чланови 27. и 28. представљају кршење основних људских права и слобода и стављање запослених у неповољан положај, те их треба брисати.

VIII одељак који се односи на НАДЗОР, је веома дискутабилан и поставља се питање у каквом то демократском систему запослени у Србији раде.

Чланови 40. и 41. су беспредметни јер расправљају о незаконитости штрајка, што је потпуна замена теза; Закон о штрајку није ни потребан па се о његовој законитости не расправља.

Чланови 42. и 43. су толико индискретни да врше неуставни притисак на запосленог и својеврсни мобинг који би на овај начин био и легализован.

Прелазне и завршне одредбе су потпуно сувишне, а односе се на чланове 46., 47. и 48., јер обухватају спорне чланове о којима смо већ говорили, па самим тим су и бесмислене.

Надамо се да ће вас овај кратак осврт на Радну верзију Закона о штрајку, мотивисати да га детаљно проучите и сваку корисну примедбу проследите у циљу брзог и квалитетног спровођења ове наше акције.

                                                                                                                                                                                                  Члан ГО ГСПРС «Независност»

                                                                                                                                                                                                             Миомирка Саичић

ugsprosv@eunet.rs