ДВА НОВА ПРАВИЛНИКА ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ
У складу са одредбама Закона о предшколском васпитању и образовању, министар просвете је донео два нова правилника – Правилник o критеријумима за утврђивање мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу и Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу:
ШКОЛСКИ СИСТЕМ КАО САОБРАЋАЈНИ ХАОС
Od 2001. do 2011. tri puta su se dogodile značajne promene u obrazovanju, uvek posle parlamentarnih izbora. –Četiri scenarija za budućnost
Ako se posmatra jedna tipična škola u Srbiji i uporedi nastavni proces pre jedne decenije i danas, većina posmatrača bi verovatno ocenila da nema veće razlike, izuzev nešto većih problema koji nastavnici imaju s disciplinom i radnim navikama učenika. Profesori, đaci, roditelji, predstavnici vlasti, stručnjaci… obrazovanje danas doživljavaju kao „saobraćajni haos”, a porede ga i sa slikama tornada.
U poslednjoj deceniji, značajne promene u obaveznom obrazovanju u Srbiji dogodile su se tri puta – 2001, 2004. i 2008. godine i uvek su direktno bile povezane s promenama u vrhu izvršne vlasti. Međutim, uprkos politici kreni-stani za ovih 10 godina, ostvarene promene ipak su približile srpski obrazovni sistem cilju koji je postavljen na početku dvehiljaditih – kvalitetnom obrazovanju za sve.
Ovo su neki od glavnih nalaza grupe stručnjaka Instituta za pedagoška istraživanja, čije je obimno jednogodišnje istraživanje upravo objavljeno u knjizi „Predstave o obrazovnim promenama u Srbiji”. Dr Milja Vujačić, magistri Jelena Pavlović, Dejan Stanković, Vladimir Džinović, Ivana Đerić i Rajka Đević, kao i Sonja Anđelković i Milica Marušić, bili su deo Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP).
– Rezultati našeg istraživanja pokazuju da postoji jaz između onoga što je planirano i ostvareno, a efikasnost promena narušena je prebrzim tempom reformskih inicijativa, haotičnošću i nestabilnošću – kaže dr Milja Vujačić.
Otuda ne čudi što su učesnici u istraživanju (nastavnici, direktori, đaci, roditelji, eksperti, donosioci odluka) kada im je ponuđen set od tridesetak fotografija, kao najbolju asocijaciju na obrazovne promene, birali slike saobraćajnog haosa i tornada. Mr Jelena Pavlović ukazuje i na činjenicu da su roditelji i nastavnici češće protivnici nego saradnici i da je njihov odnos često obojen optuživanjem, animozitetima i pozivanjem na odgovornost.
– Roditelji smatraju da nastavnici nisu motivisani za obavljanje svog posla, kao i da nikome ne polažu račune za svoj rad. Iz perspektivne nastavnika, roditelji su ti koji nisu zainteresovani za saradnju i pružaju otpor u slučaju različitih procena napredovanja učenika i nedovoljno poštuju nastavničku profesiju – navodi rezultate mr Pavlović.
Mr Dejan Stanković kaže da su obrazovne politike tokom dvehiljaditih bile u velikoj meri zavisne od aktuelnog političkog i društvenog konteksta. Prvi period su obeležili proklamovani opšti ciljevi predstojeće obrazovne reforme – pružanje doprinosa ekonomskom oporavku, razvoju demokratije i reintegracije zemlje u evropsku i međunarodnu zajednicu, u drugom su pitanja iz oblasti obrazovanja sklonjena sa dnevnog reda zbog osamostaljivanja Crne Gore, pregovora o statusu i proglašene nezavisnosti Kosova, a u aktuelnom periodu se beleži brži napredak u evropskim integracijama i velika svetska ekonomska kriza.
– Posle političkih promena 2000, aktuelne vlasti su ambiciozno počele kreiranje i implementaciju nove obrazovne politike u Srbiji. Period od 2004. do 2008. obeležio je tri promene na čelu Ministarstva prosvete i konzervativiniji pristup obrazovnim promenama. Osnovni pravac promena u prvom i trećem periodu je sličan, tako da se aktuelna obrazovna politika, uz sve razlike, može posmatrati ipak kao nastavak politike s početka ovog veka – kaže mr Stanković.
Istraživači konstatuju da je struktura osnovnog obrazovanja tokom protekle deceniji u Srbiji ostala manje – više nepromenjena. U studiji Unicefa 2001. godine je upravljanje obrazovnim sistemom u Srbiji okarakterisano kao ekstremno centralizovano. Bez dovoljno kapaciteta, interesa i sa finansijskim problemima, lokalne uprave nisu preuzele veću ulogu u upravljanju obrazovanjem, naročito pošto je pitanje decentralizacije marginalizovano tokom perioda 2004–2008. godina. Upravljanje školom je ostalo političko pitanje, jer novi format školskih odbora i način biranja direktora nimalo nije otklonio često korišćenu mogućnost uplitanja političkih stranaka u ova pitanja, navode istraživači.
U oblasti nastavnih planova i programa na početku veka inicirane su važne promene, ali ni one nisu uspele da zažive, jer su ih nove prosvetne vlasti u potpunosti ukinule izmenama zakona iz 2005. godine.
Generalni je zaključak da u protekloj deceniji nije postignuta politička ili šira društvena saglasnost oko osnovnih pitanja budućeg razvoja obrazovanja, koje i dalje trpi posledice političkih i ideoloških sukobljavanja (jedan od primera je i građansko vaspitanje i veronauka). Zato su stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja razvili četiri scenarija obrazovanja u budućnosti (škola po meri deteta, škola koja neguje izuzetnost, nastavnik kao ugledni profesionalac i odgovorno uvođenje promena).
– Nastavnici, direktori, eksperti, đaci i njihovi roditelji su sva četiri scenarija okarakterisali kao dopadljive, ali previše napredne, zahtevne i utopijske u kontekstu našeg obrazovnog sistema. Finansijski aspekt je označen kao glavni preduslov za uvođenje bilo koje promene – objašnjava dr Milja Vujačić i dodaje da se članovi istraživačkog tima ipak nadaju da će ova četiri scenarija, kao i cela knjiga, podstaći ključne aktere odluka na razmišljanje o budućnosti obrazovanja u našoj zemlji.
Sandra Gucijan
ТЕМА ДАНА: ЗАКОН О ШТРАЈКУ
Јавна расправа поводом радне верзије
Говоре:* Бранислав Чанак, УГС „Независност“* Зоран Стојиљковић, УГС „Независност“* Слађана Киковић, УГС „Независност“* Драгица Мишљеновић, УГС „Независност“* Чеданка Андрић, СЕС РС* Данијела Рајковић, Министарство рада и социјалне политике РС* Бојана Потежица, Министарство рада и социјалне политике РС* Јана Љубичић, СССС* Светлана Јовановић, СССС * Звездана Милосављевић, Инспекторат за рад
ЗАВРШЕНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ НА ФАКУЛТЕТЕ
Najpopularnije studije bezbednosti i psihologije
– Fakultet bezbednosti ove godine najinteresantniji je budućim brucošima jer se na jedno mesto prijavilo čak 2,5 kandidata, a neki od njih će diplomom dobiti zvanje menadžera bezbednosti. Tradicionalno veliko interesovanje vlada i za studije ekonomije, prava i elektrotehnike. Prijemni ispiti kandidate čekaju već u ponedeljak i trajaće do srede.
Na Fakultetu bezbednosti konkurisalo je 1.012 kandidata za jedno od 390 mesta. Ovo je prvi put u istoriji fakulteta da se prijavilo više od hiljadu kandidata. Željko Bralić, prodekan za nastavu, kaže da njihovi studenti stiču znanja o bezbednosti, civilnoj odbrani, zaštiti životne sredine…
Na Filozofskom fakultetu najveće interesovanje je za studije psihologije, gde se za 88 mesta prijavilo 321 kandidat, dok je na Fakultetu političkih nauka najveća gužva na novinarskom smeru i smeru za međunarodne odnose, a po interesovanju svršenih srednjoškolaca pri vrhu je i Ekonomski. Za studije na ovom fakultetu konkurisalo je čak 1.800 đaka.
КОНАЧНА ВЕРЗИЈА ЗАКОНА О ШТРАЈКУ 30. ЈУНА
Konačna radna verzija zakona o štrajku biće usvojena 30. juna na sastanku svih predstavnika Radne grupe. Radnici ubuduće neće moći da šrajkuju tako što će blokirati ulice i saobraćajnice, već će svoje nezadovoljstvo moći da iskazuju samo u prostoru gde rade.
Konačna radna verzija zakona o štrajku, koja ovih dana izaziva brojne polemike u javnosti, biće usvojena 30. juna na sastanku svih predstavnika Radne grupe koja je taj predlog sačinila.
Radnici će, prema izmenama zakona o štrajku, moći da štrajkuju isključivo na radnom mestu. Obustavu rada potrebno je najaviti pet dana ranije, a dok traje štrajk, radnici nemaju pravo na nadoknadu zarada, ali imaju penziono i zdravstveno osiguranje obračunato na minimalnu osnovicu.
Postoje delatnosti koje i za vreme štrajka moraju da obezbede minimum procesa rada kao što su zdravstvene službe, telekomunikacije, elektrodistribucija, PTT, odnosno sve one od vitalnog značaja. U ovu grupu spadaju i osnovne škole, jer je osnovno obrazovanje obavezno, ali u planu je da se na ovaj način obavežu i srednje škole i predškolske ustanove.
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Katić Bukumirić je rekla da je priprema ovog zakona počela još prošle godine, i da je Radna grupa, koju čine po dva predstavnika UGS “Nezavisnosti“, Saveza Samostalnih Sindikata Srbije, Unije poslodavaca do sada održala deset sastanaka na kojima je ta radna verzija usaglšane u potpunosti.
„Analiziran je član po član, oko koga je postignuta saglasnost, a nakon toga vlada je odobrila organizovanje javne rasprave“, navela je ona i dodala da će primedbe koje budu iznate tokom te rapsrave biti sublimirane 30. juna.
Ona zato smtra da su primedbe, koje se ovih dana pojavljuju u javnosti, preuranjene.
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je danas učestvovao na izbornoj sednici Skupštine Konfederacije slobodnih sindikata, smatra da odredbe najavljenog zakona o štrajku „nisu primenljive u praksi“.
„Demonstrira se tamo gde će najviše da vas vide“, rekao je Dačcih podsetivši da je i “ (bivši predsednik Srbije Slobodan) Milošević hteo da otera demonstrante na Ušće ali da u tome nije uspeo“.
Dačih smatra da treba ići na dogovore koji će biti u interesu radnika, „odnosno u cilju ostvarenja njihovih zakonskih prava“.
Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković je Tanjugu rekao da izmene Zakona o radu, koji sadrži odrebe o štrajku, ne mogu ići na štetu poslodavca, već se one moraju izbalansirati kako bi bile prihvatljive za sve tri strane.
“Ne dolazi u obzir da poslodavac plaća radnike tokom štrajka, i isključujemo mogućnost da štrajk može da se obavlja kod kuce, i to još sa platom“, naglasio je Atanacković.
Ako sindikati u zaštiti radnika imaju pravo na štrajk, na isti način i poslodavac, takođe treba da ima pravo na štrajk, takozvani lok-aut (lock-out), smatra Atanacković.
“Mislim da je vlada sebi uzela previše pravo da arbitrira ili da predlaže neke stvari, sa kojima nisu saglasni sindikati ili poslodavci“, kazao je Atanacković.
Kako je juče izjavio koordinator Vlade Srbije za saradnju sa medijima Slobodan Homen zakon o štrajku, koji je još u fazi radne verzije, sigurno neće biti usvojen ukoliko ne bude bio u skladu sa evropskim standardima.
Kao najveći kritičari radne verzije je Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ koji smatra da takav zakon ne treba ni donositi.
„Ako donošenje ovog zakona nije na evropskoj agendi i ne spada u obaveze na koje se Vlada Srbije obavezala Akcionim planom, on ne treba da ima karakter urgentnosti“, rekao je ranije potpredsednik tog sindikata, profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.[b]
(Tanjug)
НОВИ ЗАКОН О ШТРАЈКУ НА УШТРБ РАДНИКА
Радници убудуће неће моћи да шрајкују тако што ће блокирати улице и саобраћајнице, већ ће своје незадовољство моћи да исказују само у простору где раде.Ово је најрадикалнија промена предложена у радној верзији Нацрта закона о штрајку о ком се тренутно води јавна расправа.Казне у случају непоштовања Закона још нису разматране, а нови нацрт закона требало би да се појави пред Владом током јула.
„Право на штрајк радницима нико неће ограничити, али на хаос хоће. Обуставу рада потребно је најавити пет дана раније, а док траје штрајк, радници немају право на надокнаду зарада, али имају пензионо и здравствено осигурање обрачунато на минималну основицу“, објашњава Рада Катић, помоћница министра за рад и социјалну политику.Постоје делатности које и за време штрајка морају да обезбеде минимум процеса рада као што су здравствене службе, телекомуникације, електродистрибуција, ПТТ, односно све оне од виталног значаја. У ову групу спадају и основне школе, јер је основно образовање обавезно, али у плану је да се на овај начин обавежу и средње школе и предшколске установе.
Будући да се новим предлозима закона расправља, Катић наводи да су синдикални представници највише примедаба имали на предлоге о томе где се штрајк одржава и на то ко одлучује о минимуму процеса рада.
„Овај закон је агресиван и прост, јер ни радници ни послодавци га нису тражили и не виде свој у интерес у њему. И што баш Србији треба овакав закон, зашто власт жури да донесе нешто што је не тиче, она није послодавац? Ако власт предвиђа у будућности много штрајкова, па стога морају да буду и законски уређени, онда тешко нама“, каже Председник УГС Независност Бранислав Чанак.
При изради закона синдикати нису били ни консултовани, тврди Чанак, аније ни анализирано због чега су у прошлости штрајкови избијали, у 90 одсто случајева разлог су биле незаконите приватизације.
Како је рекао, држава тим законом „заврће руку“ и послодавцима, и радницима, а такав закон неће решити проблем запошљавања.
„Замислите колика је заједничка ‘мука’ када се и послодавци и запослени заједно боре против предлога закона“, истакао је Чанак.
Он је навео да се у већини других земаља позове послодавац који треба да учествује у доношењу закона и додао да мали број земаља регулише штрајк законом.
Потпредседник „Независности“ Зоран Стоиљковић додао је да се не види потреба ни синдиката, ни послодаваца, а „нема ни захтева Европске комисије“ за доношење закона о штрајку.
„Наставља се стара пракса где прво, преко радне групе, на закону раде и послодавци и запослени, а када се појави документ у јавној расправи, другачији је од онога што је видела та радна група“, казао је он.
Према речима Стоиљковића тај закон подразумева штрајк у оквиру радног места, али не уређује блокаде, а нема ни гаранција да ће бити поштовани захтеви послодавца.
„Уместо доношења новог закона, можда треба прецизирати Закон о раду“, навео је и додао да „ако се донесе закон о штрајку, онда треба да се формира радна група и да се уваже све њене примедбе“.
ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА ПРИЈАВЉИВАЊЕ
Пријављивање за упис бруцоша на државне факултете у Србији завршава се данас, а пријемни испити полагаће се од 27. до 29. јуна.Приликом пријављивања предају се фотокопије сведочанстава из сва четири разреда средње школе, дипломе о завршеном матурском испиту и доказ о уплати надокнаде за полагање пријемног испита. На увид се достављају оригинална документа.Резултати пријемних испита и прелиминарне ранг листе требало би да буду објављени 30. јуна.
Примедбе се подносе 1. и 2. јула, а коначне ранг листе треба да буду истакнуте на огласним таблама факултета 4. јула.
Упис кандидата почиње 6. јула и треба да буде завршен до 15. јула.
Ове године о трошку државе на факултете се може уписати нешто више од 35.000 академаца, као и 20.000 самофинансирајућих студената.
ДАНАС МАТЕМАТИКА
Свршени осмаци су у својим основним школама у оквиру завршног испита на крају основног школовања полагали тест из матерњег језика, а данас је на реду провера знања стеченог у досадашњем школовању из математике.
Ово је прва генерација малих матураната која полаже овај испит, с обзиром на то да су до сада на проверу знања ишли само они који желе да наставе школовање у четворогодишњим смеровима средњих стручних школа и у гимназијама, а ове године на тестирање морају сви
Нешто пре 10 сати министар просвете професор др Жарко Обрадовић јавно је, од три, извукао комбинацију број два од 20 питања, за чије решавање је око 80.000 свршених осмака у Србији, а од тога њих 20.000 у Војводини, имало на располагању два сата.
– С обзиром на добре резултате пре пет недеља одржаног пробног завршног испита, на којем су сви задаци били непознати, очекујем да ће и овај прави испит осмаци урадити добро јер на њему имају половину задатака из збирки, четвртину такође из збирки, али с измењеним редоследом понуђених одговора на матерњем језику или с другим нумеричким вредностима у задацима из математике, а само четвртина задатака им је потпуно непозната – рекао је министар просвете, и још једном поновио да у средњим школама има места за све свршене осмаке, али ће распоред по тим местима зависити од броја бодова које осмаци сакупе по основу успеха из основне школе и звршног испита.
И ове године дојучерашњи основци могли су да се изјасне о томе на којем језику желе да полажу завршни испит, а у оптицају су били сви наставни језици у Србији.
Први утисци петнаестогодишњака, који су с тестирања почели да излазе већ на половини предвиђеног времена, су да задаци нису били тешки, те се надају да ће тако бити и данас на математици.
– Све сам задатке урадила јер нису били тешки – каже мала матуранткиња новосадске Основне школе „Петефи Шандор” Лена Познановић, која је с тестирања изашла већ у 11 сати. – Било је мало граматике, а више правописа и књижевности и мислим да су ми сви одговори тачни.
Лена је заједно с другарицом Милицом Маричић, за коју је такође тест из српског био лак, већ положила пријемни у Карловачкој гимназији, у којој има више места него оних с положеним пријемним, па обе не брину за тест из математике јер су место у средњој школи већ осигурале.
Међутим, њиховим другарима Душану Владисављевићу, који жели да се упише на смер за економског техничара у Економској школи у Новом Саду, и Николи Лалатовићу, који ће на прво место на листи жеља ставити новосадску Гимназију „Лаза Костић„, осим бодова с, како кажу, лаког теста из српског, биће важан и сваки бод из математике јер ће им с врло добрим успехом у основној школи за овакве планове требати и сваки бод са завршног испита.
Да подсетимо, завршни испит данас се завршава тестирањем из математике, које је такође заказано за 10 сати и трајаће до 12. И на ово тестирање ученици би требало да стигну у своје дојучерашње школе бар пола сата раније, а осим ђачке књижице из основне школе с овереном фотографијом, која је и данас неопходна, дозвољени су и графитна, хемијска оловка, гумица, лењир, троугао и шестар. И на данашњем тестирању прво пажљиво треба прочитати упутство и сва питања, а затим кренути на одговарање, и то од лакших задатака ка тежим. За тест из математике важно је још напоменути да сваки одговор треба да буде комплетан, то јест да се види пут решавања сваког задатка.
Прелиминарни резултати 29. јуна
Када данас заврше с тестом из математике, мали матуранти ће до 29. јуна чекати на прелиминарне резултате завршног испита. Када резултати буду објављени, они који буду незадовољни бодовањем могу тражити свој тест на увид, а уколико сматрају да има основа, истог дана у да се жалити школској уписној комисији. Ако не буду задовољни њеним одговором, сутрадан се могу жалити окружној уписној комисији, чији је одговор коначан.
Коначне резултате завршног испита све основне школе за своје ученике објавиће на огласним таблама 3. јула.
СРПСКИ ЈЕЗИК БЕЗ МУКЕ
Ученици осмог разреда полагали су јуче завршни испит из српског, односно матерњег језика, а судећи према коментарима ученика неколико београдских школа са којима смо разговарали, задаци из испитне комбинације број два, коју је извукао министар просвете Жарко Обрадовић, нису им задали муке.
У ОШ „Владислав Рибникар“ први ученици почели су да излазе са испита већ после сат времена, а слично је било и у ОШ „Свети Сава“ на Врачару и у ОШ „Светозар Марковић.
Задаци са акцентима, које сваке године ђаци сматрају најтежим, овога пута нису били на завршном испиту. Ученици из „Рибникара“ наводе и да није било ни задатака у којима се тражило препознавање одређеног књижевног дела, као и да је било само неколико питања из граматике.
– Задаци нису били тешки, али сте на некима могли лако да погрешите, јер су, рецимо, међу понуђеним одговорима била два слична, а само један је требало заокружити као тачан. Што се тиче непознатих задатака, тражило се разумевање текста – каже Миа Канае Маслова, ученица ОШ „Владислав Рибникар“.
Миа, иначе врло добра ученица, конкурисаће за упис у Трећу, Четрнаесту или Пету гимназију на друштвено-језички смер. Каже да се за малу матуру припремала од октобра прошле године тако што је похађала припремну наставу. И њен вршњак Никола Предраговић сматра да су задаци били лаки и очекује да ће му укупно 90 поена, колико мисли да ће имати, бити довољно да упише Четрнаесту или Пету гимназију.
Марија Сарић, професорка српског језика, која је јуче прегледала тестове након завршеног испита, оцењује да питања нису била тешка, а то, како додаје, потврђују и коментари ученика. Она истиче да је на завршном испиту у највећем броју задатака проверавана вештина читања и разумевања прочитаног. Према њеним речима, сваки ученик који је редовно долазио на наставу могао је без већих тешкоћа да реши тест.
– Било је неколико питања из правописа, а у доста задатака се од ученика тражило да заокруже тачан одговор. Очекивала сам да ће бити много више задатака из области писаног изражавања, као што је то било на пробном испиту – каже Сарићева.
Школе су се придржавале препоруке да се у једном или две веће просторије организује завршни испит за све ученике. Тако је, рецимо, у ОШ „Свети Сава“ укупно 66 ученика осмог разреда полагало тест из српског у једној сали, а о регуларности испита су бринули седам дежурних наставника, један супервизор којег је одредило Министарство просвете и два родитеља. У „Рибникару“ се полагао испит у две сале за физичко, у којима је такође било распоређено по неколико дежурних наставника, по један супервизор и представници родитеља.
Ученици ће данас од 10 до 12 сати решавати задатке из математике. Они треба да дођу у матичне основне школе пола сата пре почетка тестирања и да са собом понесу ђачку књижицу са фотографијом и печатом школе. На испиту је забрањена употреба мобилних телефона и дигитрона, а од прибора смеју да користе графитну и хемијску оловку, гумицу, шестар, лењир и троугао. Коначна решења из математике морају бити написана хемијском оловком, док у току израде теста ученици могу користити графитну оловку.
У Министарству просвете је речено Данасу да није било неправилности током завршног испита из српског.
Задаци
Како се зову ликови у комедији „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, када је настала ћирилица и ко су њени творци, нека су од питања из теста српског језика. Од ђака се тражило да прочитају одређени одељак и одреде битне и небитне податке, да у тексту пронађу одређену стилску фигуру, да погоде шта значи реч подозриво у одређеном одломку, као и да реше неколико задатака из правописа.
АУТОР: В. А.
