У Гимназију проваљивано два пута

Крађа 22 дневника из лесковачке гимназија последња је у низу провала у школе у овом граду. Иако већина школа има видео надзор, али не и ноћне чуваре, лопови су из њих односили олуке, струјомере, рачунаре, делове ограде, па чак и камере које би требало да их обезбеђују.Да лопови не краду само оно што се може уновчити на неком бувљаку, доказ је Гимназија у Лесковцу. Овде су, наиме, на удару дневници и по томе је школа јединствена у јужној Србији.

У децембру прошле године нестала су два дневника из зборнице током ноћи. А у ноћи између недеље и понедељка са истог места нестало је 22 од укупно 32 дневника. Без основне евиденције о ученичком успеху и изостанцима, о примедбама, остала су сва одељење другог и трећег разреда и неколико одељења првог разреда.

Директорка Ивана Илић

– Наш колектив није у стању да види логику ове крађе. Тромесечје је управо завршено, сви имају оцене и сваки професор има сопствену евиденцију коју ће пренети у нове дневнике – објашњава директорка Гимназије Ивана Илић.

Једина лесковачка гимназија налази се у центру града, 150 метара од седишта полиције. Нема видео надзор, а јединствена је и по томе што је најруиниранија школа у граду. Зато лоповима није било тешко да развале стара врата на споредном улазу, обију наставничку учионицу и непримећени изађу са хрпом дневника у рукама или у џаковима.

– И ми ћемо морати уз помоћ донатора и спонзора да набавимо видео надзор. Размишљамо и о решеткама на прозорима и вратима, али како ће то изгледати? – у недоумици је директорка Илић.

Ово је само један у низу примера крађа из лесковачких школа. Пре десетак дана из ОШ “Никола Скобаљић” у Трњану, која има квалитетан видео надзор, однесено је неколико компјутера. Лопови су пронашли непокривени угао, па камере нису ни забележиле овај инцидент.

Нешто раније вандали су ушли у школу “Вожд Карађорђе” у Лесковцу, која такође има видео надзор и рефлекторе. Ништа нису однели, али су направили неред. Нешто касније из исте школе нестао је струјомер.

Градска школа “Васа Пелагић” похарана је више пута упркос видео надзору и рефлекторима, а на удару су најчешће били рачунари. Сличан је случај и са ОШ “Бора Станковић” и ОШ “Трајко Стаменковић” и са Средњом трговачком и школом „Раде Металац“, а у Медицинској школи украдене су спољне камере видео надзора.

Крадљивци остају неоткривени

Готово је занемарљив проценат откривених лопова и уништитеља школске имовине. Полиција никада није ушла у траг онима који су 2005. године, на пример, запалили стару зграду Медицинске школе. Не знају се ни лопови који су у децембра украли дневнике из Гимназије, а јуче нисмо могли да добијемо информацију о томе шта се ради на проналажењу 22 дневника из ове школе.

У последњих 10 година у Лесковцу је забележен само један напад на основце и средњошколце, што наводи на закључак да су ученици релативно безбедни у својим школама и школским двориштима, што није случај са школским зградама које су константно на удару вандала. Дневно присуство школских полицајаца не даје резултате, а ни једна школа нема ноћног чувара.

– Раније смо мислили да је спас у видео надзорима и рефлекторима, па су многе школе купиле опрему, тако што су прикупљале новац од спонзора, родитеља ученика и од локалне самоуправе, али крађа и вандализама и даље има. Ноћни чувар би било најидеалније решење, међутим, о томе се не може чак ни размишљати, јер ни локална самоуправа ни Министарство просвете немају предвиђена средства у буџетима за те намене – објашњава Сузана Станковић Илић, начелница друшвених делатности у Градској управи.

Милица Ивановић

Средњошколци у Србији сваке године имају 100.000 изостанака. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта. Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Сваке године, средњошколци, у просеку, имају око стотину хиљада изостанака. На крају првог полугодишта, сваки ученик у просеку није био на настави скоро три радне недеље, упозоравају из Форума средњих школа. Требало би да реформа средњошколског образовања умањи проблем изостајања са часова.

Изјаве анкетираних ученика, Катарине Срејић, Наташе Стојановић, Весне Јањевић Поповић и Богољуба Лазаревића

Отворено и без устручавања кажу да је школа досадна, претешка и да би волели другачију организацију наставе, па због тога беже са часова.

„Што је много, много је. Понекад имамо седам часова и понекад свих седам или пита или предаје нешто што ми тешко схватамо“, кажу анкетирани ученици и додају да у школи често уче нешто што им у животу неће требати.

У спретно разрађеном механизму оправдавања изостанака, разредни старешина често се бори са ветрењачама.

Катарина Срејић из Гимназије „Свети Сава“ каже да није лако бити разредни старешина и приволети децу да заволе школу, да заволе институцију, да буду ту присутни.

„Има и нас разних и родитеља има разних. Дешавају се велики проблеми када, на крају крајева, треба и родитеље убедити да њихово дете данас, на пример, није дошло у школу“, каже Срејићева.

Ако ученик није био на више од једне трећине часова одређеног предмета, мора да полаже разредни испит. Педагози упозоравају да је то ђацима често циљ.

Педагог Наташа Стојановић објашњава да се деца, просто, растерете у току школске године – обезбеде оцене из девет, десет предмета, а свесно оду на полагање два или три разредна испита.

„То нама отвара проблем дуплих аршина рада са децом у школи, а поготово са оним ученицима који су прави ђаци и поштују све обавезе у школи“, Стојановићева.

Ригорозне казне

Поједине земље прописују ригорозне казне за одсуство са наставе. У Франкфурту, на пример, мајка детета које је много изостајало из школе осуђена је на шест месеци затвора, уз образложење да је образовање обавезно.

Наш закон, који ученику дозвољава 35 неоправданих изостанака, акценат ставља на васпитни рад са дететом и родитељима. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта.

Психолог Весна Јањевић-Поповић каже да је то била строга мера и да би као психолог вероватно раније рекла да је то строго и да не погодује моделима васпитања.

„Али, са друге стране то је опомена да се заустави и дете и родитељ и схватимо да смо учинили нешто што није добро за будућност“, каже Весна Јањевић-Поповић.

Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Богољуб Лазаревић, заменик министра просвете и науке, каже да се изостајање из школе сигурно може решити новим наставним плановима и програмима који ће бити квалитетнији и неће бити оптерећени гомилом чињеница.

„Свакако, треба размислити и о смањењу броја дозвољених неоправданих изостанака“, каже Лазаревић.

Девиза „Важно је снаћи се“ често је присутна као одговор и међу децом и родитељима. Озбиљније схватите школу, поручују стручњаци, мислећи првенствено на родитеље.

Министарство просвете и науке

Поштовани

У прилогу Вам достављам текст ПКУ после састанка од 13. априла 2011. године.

Срдачан поздрав

Кабинет министра

ПРЕУЗМИ ТЕКСТ ПКУ

Сага о минималној цени рада се наставља. Послодавци су демантовали да су се сложили са предлогом синдиката да цена сата од јуна до краја ове године буде 102 динара. О томе да ли ће пристати на то одлучиће на седници Извршног одбора Уније послодаваца Србије. – Договор јесте био да цена буде 102 динара, али пре него што постане коначно, ту одлуку морају да усвоје сви социјални партнери на својим седницама. Ми ћемо о томе расправљати на ИО , али могу да вам кажем да су веома оштре реакције наших чланова – каже председник Уније Небојша Атанацковић.

Он је раније рекао да ће послодавци прихватити одлуку о минималцу коју буде донела држава, али да је цена од 102 динара била пре свега предлог синдиката, а да је држава у овом случају „остала недоречена“. „Ја сам то рекао, али не знам како ће остали чланови одлучити“, истиче Атанацковић. Основни проблем, према његовим речима, уствари и није само цифра од 102 динара.

– Можда бисмо и прихватили да цена рада буде 102 динара, ако би се и држава кроз подизање неопорезивог дела зараде одрекла свог дела прихода у буџету и тако компензовала овај трошак предузећима. – истиче Атанацковић. Подизање минималне зараде за осам одсто од јуна је, сматра он, контрапродуктивно за привреду у којој се још увек губе радна места јер ће минималац убудуће бити 60 одсто просечне зараде у привреди, што је највећи просек у Европи (максимални удео минималне плате у просечној заради у привреди је у Луксембургу и износи 52,74 одсто).

Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и власник компаније Модус Милан Кнежевић каже за Данас да његови радници примају више од минималца али да се они сигурно неће придржавати минималне цене рада јер „нису учествовали у договору“ и немају пара да то плате.

– Нико не пита да ли привреда то може да плати. У доношењу такве одлуке су учествовали нерепрезентативна Унија послодаваца и нерепрезентативан синдикат Независност и ми је нећемо примењивати – тврди Кнежевић. Постоји неколико истина, напомиње он, а једна од њих је да Влада годинама обезбеђује приходе за буџет подизањем цене рада за износ инфлације и да највећу корист од тога има управо буџет.

– То није брига за оне који примају минималаца већ за буџет. Навешћу само један пример, у Чешкој су плате у реалном сектору 20 одсто више него у јавном, у Србији су плате јавном сектору 40 одсто више него у реалном – истиче Кнежевић.

Иако Асоцијација слободних и независних синдиката није учествовала на седницама СЕС-а, председница Ранка Савић каже за Данас да је одлука о повећању цене радног сата за седам динара за њих прихватљива, али и да је поражавајућа чињеница да је земља коју наши политичари називају лидером у региону држава са најнижом минималном зарадом у окружењу.

– Словенци имају минималац већи од 700 евра, у Хрватској је он већи од 400 евра, а ми ћемо са овим повећањем имати око 170 евра – истиче Савићева. Проблем је и тај што, напомиње она, држава није одредила механизме заштите и што је у Србији више од пола оних који примају минималац – никада не виде тај новац.

– Ако у Србији има око 110.000 оних који примају минималну зараду, 30.000 њих ради у јавном сектору и они су једини који ће тај новац сигурно примити. Више од половине неће добити ни тај законом загарантовани минимум – истиче Савићева.

Она као пример наводи компанију Јумко из Врања у којој радници који раде у три смене примају око 9.000 динара месечно. Она каже да је свесна тога у каквој је ситуацији привреда у Србији и да је највећа кривица због неисплаћивања зарада пре свега на држави јер она низом намета оптерећује послодавце.

Љиљана Буквић

Министарство просвете и науке

Поштовани,

у прилогу Вам достављамо текст измена и допуна Посебног колективног уговора после састанка који је одржан 06. априла 2011. године.У текст су унете и сугестије Министарства рада и социјалне политике у делу зарада, накнада зарада и других примања као и предлог УСПРС на члан 33 ПКУ – бодовање деце запосленог.

Кабинет

ПРЕУЗМИ ТЕКСТ ПКУ

У школи за надарене ученике у четвртак је почео Фестивал физике, на коме ће ђаци моћи да погледају како ради микроталасна рерна, или оптички каблови, како се добија плазма…

Да физика није баук и само учење формула, показали су студенти и професори Физичког факултета, заједно са ученицима Математичке гимназије. У нашој најтрофејнијој школи почео је Фестивал физике, који ће трајати и у петак.

Према речима Срђана Огњановића, директора Математичке гимназије, циљ овог догађаја је популаризација физике, односно да се кроз интересантне огледе и експерименте младима приближи ова наука. Сви они који су заинтересовани могу да прате овај програм и преко нашег сајта.

– „Од физике до магије“ – могао би се назвати овај догађај, где ће бити приказан велики број експеримената, од оних кућних огледа којима се објашњавају неке ствари које су део свакодневног живота, па до оних најнапреднијих – каже Саша Ивковић са Физичког факултета. – Тако ће ђаци моћи да се упознају с тим како ради микроталасна рерна, како се подешава станица на радију, како грми и сева, како је могуће извадити чеп од плуте из боце, шта је то „плус“ и „минус“ диоптрија… Али, показаћемо и како се добија плазма, како раде оптички каблови…

Б. Б.

BLIC

LEPOSAVIĆ – Inspekcija Ministarstva prosvete obaviće kontrolu na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, kako bi se utvrdilo da li je dekan Dragan Popović prekršio zakon zapošljavajući na fakultetu svoju najbližu rodbinu i kupujući od državnih para čamac za 130.000 evra. Čamac je usidren u Grčkoj, a Popović je i dalje dekan u Leposaviću.

Moramo da znamo na šta se troše državne pare, kaže rektor Zdravko VitoševićBahatost dekana Popovića traje već godinama, a zanimljivo je da se tek sada pokreće istraga da li je na fakultetu u Leposaviću bilo zloupotreba.

Popović je godinama u ovoj ustanovi zapošljavao svoju najbližu familiju, a prašina se podigla tek nakon saznanja da je od studentskih školarina kupio čamac sa dva motora za 130.000 evra. Postoje i indicije da je za opremu za fakultetske sale izdvojena velika suma novca.

Slobodan Jauković, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, kaže da se trenutno čeka nalaz prosvetne inspekcije. – Postoje određeni problemi na ovom univerzitetu, a inspekcija Ministarstva prosvete to istražuje – kaže Jauković.

On, međutim, nije mogao da odgovori kakve bi posledice mogao da snosi dekan ukoliko se zaista utvrdi da je bilo kršenja zakona, kako ni na to da li je inspekcija reagovala po konkretnoj prijavi.

– To tek treba da se istraži, ali to će se brzo završiti. Inspekcija obavlja rutinske preglede ciklično i po prijavama, to je sve što sada mogu da kažem – naveo je Jauković.

Zdravko Vitošević, rektor Univerziteta u Prištini, kaže da su za rad fakulteta nadležni Savet i Nastavno-naučno veće.

– Nije moje da se mešam u poslove tih stručnih organa. Ipak, na neka dešavanja ne mogu da ostanem gluv. U sastavu našeg univerziteta radi 10 fakulteta. Uočene su nepravilnosti na fakultetu Tehničkih nauka i utvrđeno je da postoji kršenje zakona, pa smo predložili Ministarstvu prosvete da razreši dužnosti dekana ovog fakulteta. Tražio sam i podatke od Fakulteta za sport i fizičko obrazovanje o tome da me Savet izvesti na šta su trošene pare. Kada dobijemo izveštaj, videćemo da li postoje nepravilnosti, a onda će Ministarstvo prosvete u skladu s tim morati da reaguje. Ta oprema je nabavljena pre tri meseca. Moramo da znamo na šta se troše državne pare – navodi Vitošević.

Na pitanje na osnovu čega je zatražio izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Fakulteta za sport, on odgovara da je to urađeno na osnovu informacija o velikoj sumi novca koji je utrošen za nabavku opreme.

Ovo nije jedini slučaj da se na Univerzitetu u Prištini dešavaju nepravilnosti. Pre nekoliko godina podigla se prava bura u javnosti oko kupovine diploma. Na Filozofskom fakultetu je od 1999. do kraja 2004. izdato 1.000 falsifikovanih diploma.

Dragan Popović predaje na četiri fakulteta

Informacija da je Dragan Popović, dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, u Grčkoj kupio gliser vredan 130.000 evra, kao i da je na fakultetu na kojem je dekan zaposlio sina i ćerku, Kruševljane nije previše iznenadila jer im je poznat njegov životni put bez obzira što je svoju karijeru gradio u Nišu, Prištini a poslednjih 12 godina u Leposaviću.

Popović je rođen pre 63 godine u selu Laćisled kod Aleksandrovca, a po završetku Fakulteta za fizičku kulturu u Nišu, u Kruševcu je radio kao profesor fizičkog vaspitanja. Jedan je od osnivača Džudo kluba „Kruševac”, a zbog ljubavi prema ovom sportu više puta je boravio u Japanu. Godinama je pažnju Kruševljana privlačila njegova kuća u naselju Bagdala 3 izgrađena u karakterističnom japanskom stilu. Danas u toj kući stanuje njegova bivša supruga, dok Dragan Popović s drugom suprugom, Grkinjom, živi u ogromnom stanu na uglu Topličine i Ulice Ace Aleksića u Kruševcu. Više od 17 godina Popović je bio profesor na Niškom univerzitetu, a 1991. godine je otišao na Prištinski univerzitet.

Popović predaje na čak četiri fakulteta. Na fakultetu na kojem je dekan predaje psihologiju sa psihologijom sporta, borilačke sportove i metodologiju istraživanja, psihometriju na Filozofskom, metodologiju istraživanja na Učiteljskom, a statistiku na Medicinskom. Na dužnosti dekana Fakulteta za fizičku kulturu je neprekidno od 1998. godine. Upućeni kažu da je na to mesto došao uz pomoć JUL-a, a nekoliko godina kasnije se učlanio u Novu Srbiju Velimira Ilića.