POLITIKA

Ukoliko socijalni sporazum za nedelju dana bude potpisan država će radnicima zakrpiti rupe u radnom stažu, firmarine će biti ograničene, a sindikati će se do kraja godine uzdržavati od protestaSindikate sporazum obavezuje da se uzdržavaju do kraja godine od protestaRadnicima, kojima nesavesni poslodavci od 1. januara 2004. do 31. decembra 2010. godine, nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, država će ponovo zakrpiti rupe u radnom stažu. Sredstva će biti obezbeđena iz budžeta za 2011. godinu. Ovo je rezultat socijalnog dogovora koji su juče usaglasili predstavnici države, sindikata i poslodavaca. Na ovaj dokument u roku od nedelju dana svoje potpise trebalo bi da stave premijer Mirko Cvetković, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca i Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.

Prema socijalno-ekonomskom sporazumu, u koji je „Politika” imala uvid, minimalna cena rada od juna do decembra ove godine biće povećana sa 95 na 102 dinara po satu. Ukoliko sporazum bude potpisan, vlada će se obavezati da će obezbediti snabdevanje tržišta osnovnim životnim namirnicama (brašno, mleko, ulje, meso, šećer) i energenata po stabilnim cenama. U ovom dokumentu se navodi i da će država intervenisati „u slučaju narušavanja odnosa između tržišnih cena i zarada zaposlenih”. Predstavnici države obećali su i da će doneti konkretne mere za podsticanje proizvodnje ulaganjem u prioritetne sektore u visini od 35,4 milijardi dinara. Biće odobreno i 17,7 milijardi dinara zajmova preko Fonda za razvoj, kao i 4,6 milijardi dinara za otvaranje novih radnih mesta. Vlast će u roku od sedam dana potpisati i do kraja maja usvojiti takozvani agrarni plan, koji podrazumeva da sistem subvencija bude usmeren na povećanje prinosa, ali i viši stepen obrade proizvoda. Do kraja godine biće osnovana i razvojna banka, navodi se u ovom dokumentu. Sporazum predviđa i da se najkasnije do juna odredi dinamika kojom će država izmiriti svoje obaveze prema poslodavcima, jer se sve vreme krize negodovalo kako su javna preduzeća generator nelikvidnosti. Do kraja juna će biti razmotreno i smanjenje poreza na zarade. Sporazumom je obećano i da će radnicima biti overene zdravstvene knjižice, ali i da žene preduzetnice koje koriste porodiljsko bolovanje, a istovremeno nastavljaju sa obavljanjem te delatnosti preko poslovođe, ne plaćaju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje po oba osnova. Među obavezama države je i određivanje maksimalnih iznosa firmarina u opštinama, kao i da više nijedan zakon iz oblasti radnog prava neće biti usvojen, a da ga prethodno ne razmatra Socijalno-ekonomski savet.

Poslodavci će se obavezati da će poštovati zaključene kolektivne ugovore, ali i da će redovno isplaćivati zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i da će do kraja oktobra biti osnovani socijalno-ekonomski saveti na nivou opština i gradova.

Sindikati će ovim sporazumom dobiti i novu ulogu, jer će učestvovati u odobrenju subvencija privrednicima. Obaveza sindikalnih lidera biće da eventualne probleme rešavaju dijalogom, a ne preuzimanjem bilo kog vida socijalnih akcija. Socijalni partneri su se obavezali da će u maju, nakon isteka opšteg kolektivnog ugovora, inicirati i potpisivanje novog.

Potpisnici sporazuma će na sebe preuzeti ukupno 31 obavezu. Od toga se na poslodavce i sindikate odnosi po sedam, a na predstavnike države čak 17 obaveza. Zajedničko za sve socijalne partnere, ako sporazum bude potpisan, biće da će se jednom mesečno sastajati kako bi analizirali efekte usvojenih mera uz mogućnost izmene i dopune sporazuma.

РТС

Минимална цена рада од јуна биће 102 динара, седам динара више него сада, договорили се представници Владе, синдиката и послодаваца. Ниједна страна није у потпуности задовољна. Коначна одлука требало би да буде донета следеће недеље, после чега ће Влада и званично саопштити нову цену рада.

Социјалним споразумом, који су данас усагласили представници синдиката, послодаваца и Владе Србије, предвиђено је да минимална цена рада износи 102 динара по радном сату, и то од јуна, рекао је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.

„Пронашли смо компромис. Будући да има више питања, природно је да су неки задовољни, а неки незадовољни“, рекао је Орбовић.

Према његовим речима, Социјални споразум ће створити бољи привредни амбијент, јер се држава обавезује да ће измиривати своје обавезе, што би био квалитативни помак у привреди и што ће бар мало повећати стандард.

Орбовић је објаснио да повећање минималне цене рада значи да ће око 1.200 динара више бити у џеповима запослених.

„То је далеко од задовољства, али неки помак је направљен. Задовољство ће бити кад за минималну зараду будете могли да купите минималну поторшачку корпу“, каже Орбовић.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже да ће се плате повећавати и за више од седам динара када се минимална цена помножи са коефицијентима за нека радна места која су више плаћена.

„Све заједно биће значајан ударац на привреду и послодавце“, рекао је Атанацковић и додао да је једина могућност да се до јуна то компензује повећањем неопорезивог дела плата.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже да је једна од одредби споразума предвиђа могућност да Министарство финансија направи јасне и прецизне калкулације које ће утврдити да ли постоји шанса за повећање неопорезивог дела зараде.

Послодавци упозоравају да би повећање минималне цене рада могло да изазове отпуштања и инфлацију, у Влади тврде да то неће угрозити економску стабилност земље.

За четвртак је заказана седница Социјално-економског савета, на којој ће бити донета коначна одлука о усаглашеном тексту, а да ће после тога уследити потписивање.

BLIC

Najskuplje studije plaćaće buduće arhitekte i zubari

– Dugo godina su studije arhitekture sa školarinom od 240.000 dinara bile najskuplje, a od ove godine ovom fakultetu pridružuje se i stomatologija. Naime, isto toliko novca budućim studentima stomatologije će biti potrebno za upis na prvu godinu ukoliko se budu školovali o svom trošku.Stomatološki fakultet tražio povećanje školarine za 33 odstoNa Univerzitetu u Novom Sadu najskuplje su studije Akademije umetnosti za koje treba izdvojiti 125.000 dinara, a na Univerzitetu u Kragujevcu primenjene umetnosti (170.000 dinara).

I ostali fakulteti u Srbiji predložili su školarine za školsku 2011/2012. godinu. O njima će se narednih dana raspravljati na sednici Vlade. Na jučerašnjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu doneta je preporuka da školarine ostanu na prošlogodišnjem nivou, a da ukoliko bude potrebe, one budu povećane samo za procenat trenutne inflacije.

Ovoj sednici prisustvovali su i predstavnici Studentskog parlamenta, koji su u ime studenata preneli dekanima beogradskih fakulteta negodovanje zbog povećanja školarina.

– Uzevši u obzir nepovoljnu situaciju u zemlji, ekonomsku krizu i loš materijalni status studenata, smatramo da je povećanje školarina ove godine neprimereno i neopravdano. Stomatološki fakultet tu prednjači, povećao je školarinu za čak 33,3 odsto – kaže Aleksandar Tolić, predsednik studentskog parlamenata.

Dekan stomatološkog fakulteta prof. Dragoslav Stamenković rekao je da fakulteti nisu socijalne ustanove i da onaj ko nema da plati mora da uči i da na taj način obezbedi školovanje na račun države.

Deo jučerašnje sednice Univerziteta u Beogradu bio je posvećen i usmenom predlogu Ministarstva nauke i prosvete da se za nekoliko dana pomeri održavanje prijemnih ispita. Tako je odlučeno da se prijemni ispiti održe 4, 5. i 6. jula, ali samo ako od Ministarstva stigne zvanični predlog za pomeranje prijemnih.

Na Senatu se još raspravljalo o kriterijumima za rangiranje studenata za upis naredne godine, a rektor univerziteta u Beogradu Branko Kovačević rekao je da svi fakulteti najkasnije do 31. maja moraju studentima da objave formule na osnovu kojih će biti rangirani.

BLIC

– Za dva meseca štrajka u osnovnim i srednjim školama u kojima su bili skraćeni časovi izgubljeno je samo nedelju i po dana. Međutim, u školama koje u početku štarajka nisu radile izgubile su gotovo tri radnje nedelje, tačnije 118 sati.

Ovo je slučaj sa onim školama koje su imale osam neradnih dana, a kasnije su nastavile da drže skraćene časove po 30 minuta. Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da se nisu bavili računicom koliko je štrajkom prosvetnih radnika izgubljeno dana skraćenim časovima.

Za naš list je samo dodao da je zasada štrajk zamrznut i da će sa Ministarstvom prosvete o aneksu ugovora o povećanju zarada razgovarati za nekoliko dana.

U Ministarstvu nauke i prosvete kažu da se propušteni časovi nadoknađuju individualno od škole do škole i to u zavisnosti od toga koliko je časova pojedina škola izgubila, a prema verifikovanim planovima koje je odobrio stručni tim Ministarstva prosvete i nauke.

ПРАВДА

Уко­ли­ко Ми­ни­стар­ство про­све­те не уки­не рад­не су­бо­те и де­се­то­днев­ни рас­пуст, и не од­ло­жи при­јем­не ис­пи­те за фа­кул­те­те до сеп­тем­бра, ро­ди­те­љи уче­ни­ка сред­њих шко­ла иза­ћи ће на ули­це и ор­га­ни­зо­ва­ће про­тест ис­пред ми­ни­стар­ства, твр­ди Ла­зар Бо­шко­вић, члан ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра Удру­же­ња уче­нич­ких ро­ди­те­ља.
Он сма­тра да је кап ко­ја је пре­ли­ла ча­шу од­лу­ка да се про­лећ­ни де­се­то­днев­ни рас­пуст ипак одр­жи.

– Два и по ме­се­ца су из­гу­бље­на, а ми­ни­стар и про­фе­со­ри сма­тра­ју да је са­свим нор­мал­но да се из­гу­би још де­сет да­на на­ста­ве, и да то по­сле на­док­на­ђу­ју рад­ним су­бо­та­ма, скра­ће­њем рас­пу­ста, као и још стро­жим при­јем­ним ис­пи­ти­ма – ка­же Бо­шко­вић.

Он ка­же да је до­ста би­ло „че­ка­ња и пра­зних при­ча“, и да „не мо­гу ви­ше да гле­да­ју да се по­и­гра­ва­ју с на­шом де­цом“.

– Уко­ли­ко до 1. ма­ја не са­оп­ште да се при­јем­ни за фа­кул­те­те од­ла­жу за сеп­тем­бар и да се не­ће ићи у шко­лу су­бо­том, ми ће­мо се оку­пи­ти ис­пред згра­де Ми­ни­стар­ства про­све­те и не­ће­мо се ра­зи­ла­зи­ти док се на­ши зах­те­ви не ис­пу­не – ка­же Бо­шко­вић.

Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Ро­ди­тељ“ Дра­га­на Со­ћа­нин ка­же да по­др­жа­ва зах­те­ве удру­же­ња ро­ди­те­ља и да је крај­ње вре­ме да се и њи­хов глас чу­је.

– Још у сеп­тем­бру смо упо­зо­ри­ли ми­ни­стар­ство да ће се сва­ки штрајк про­све­та­ра оби­ти о гла­ве и ле­ђа на­ше де­це, али ни­је имао ко да нас чу­је. Не­ма­мо ни­шта про­тив штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка, али овог пу­та су пре­ва­зи­шли све гра­ни­це и де­ца са­да мо­ра­ју да иду су­бо­том у шко­лу, или да не­ма­ју нор­мал­ну при­пре­му за при­јем­не ис­пи­те. Сме­шна је из­ја­ва син­ди­ка­ла­ца да де­ца ни­су ни­шта из­гу­би­ла штрај­ком, јер је упра­во бој­кот на­ста­ве био глав­ни адут син­ди­ка­та да им Ми­ни­стар­ство про­све­те ис­пу­ни зах­те­ве – ка­же она.

Со­ћа­ни­но­ва до­да­је да је сме­шна из­ја­ва ми­ни­стра да је школ­ска го­ди­на ре­гу­лар­на.

– Очи­глед­но је да и про­све­та­ри и ми­ни­стар­ство игра­ју јед­ну вр­сту пинг-пон­га с на­шом де­цом, а нај­ви­ше су оште­ће­ни ма­ли и ве­ли­ки ма­ту­ран­ти. Ми­ни­стар­ство и син­ди­ка­ти мо­ра­ју да схва­те да игра­ње са де­цом и штрај­ко­ви не­ће би­ти мо­гу­ћи сле­де­ће го­ди­не – ка­же Со­ћа­нин.

По ка­лен­да­ру

У Ми­ни­стар­ству про­све­те ка­жу да је ми­ни­стар Жар­ко Об­ра­до­вић це­лог да­на био на са­стан­ци­ма и да не мо­гу да ко­мен­та­ри­шу на­ја­ве про­те­ста ро­ди­те­ља, јер њи­хо­ве зах­те­ве ни­су до­би­ли.

– Про­лећ­ни рас­пуст је утвр­ђен ре­дов­ним школ­ским ка­лен­да­ром мно­го пре штрај­ка про­свет­них рад­ни­ка и ни­јед­ног тре­нут­ка ни­је би­ло ни по­ми­сли на ње­го­во уки­да­ње – ка­жу у ми­ни­стар­ству.

С. Ми­ло­ва­но­вић

ДАНАС

Договор о минималцу данас

– Konačan tekst sporazuma između države, sindikata i poslodavaca u kom će, između ostalog, biti utvrđena i nova, veća minimalna cena rada, trebalo bi da bude poznat danas, nakon četvrte runde pregovora socijalnih partnera. Sa više od tri meseca zakašnjenja učesnici socijalnog dijaloga će danas na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta, prema rečima predsedavajućeg Ljubisava Orbovića, najverovatnije usaglasiti stavove i oko minimalne cene rada.

– Imamo kolegijum SES-a danas u našem sindikatu, na kom će osim sindikata i poslodavaca biti i ministar rada Rasim Ljajić. Usaglašavaćemo tekst i verujem da ćemo imati konačnu verziju nakon toga – kaže Orbović za Danas. Sporazum bi trebalo da reguliše i rad SES-a do kraja ove godine, ali on, napominje Orbović, neće biti potpisan sve dok ne bude usvojen na organima svakog od predstavnika, a potom i na sednici SES-a.

Orbović naglašava da će sindikati čvrsto ostati pri tome da cena radnog sata ne sme da bude niža od 102 dinara. Na poslednjem sastanku prošle nedelje Vlada je, naime, imala predlog da se minimalac podigne sa 95 dinara na 98 do jula, a nakon toga na 100 dinara. Stav da ne treba prihvatiti ništa manje od 102 dinara podržavaju i u UGS Nezavisnost. Predsednik ovog sindikata Branislav Čanak rekao je za Betu da taj sindikat ne odustaje od predloga da minimalna cena radnog sata bude 102 dinara. Predlog Ministarstva rada da se utvrdi minimalna cena rada koja će se obračunavati samo do jula je, prema rečima Čanka, neprihvatljiva za sindikat, a Nezavisnost se zalaže da se taj rok produži do kraja ove godine.

S druge strane, poslodavci imaju svoje uslove, koje su najpre u dužoj, a potom i kraćoj verziji prosledili pre desetak dana Vladi, u kojima insistiraju na tome „da pojedina pravila važe jednako i za državu kao i za poslodavce“. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Danas da oni zahtevaju od Vlade na tome da „se zakoni ne donose bez konsultacija sa poslodavcima“.

– Zahtevali smo i obaveznu primenu regulativa Saveta Evrope i insistirali na efikasnijem radu privrednih sudova. Danas imamo još jedan sastanak, ali nisam siguran da ćemo dobiti odgovor Ministarstva finansija u vezi sa svim onim što smo tražili – ističe Atanacković, koji je još ranije napomenuo da poslodavci prihvataju minimalac od 97 dinara.

Poslednjih nekoliko puta sindikati i poslodavci nisu mogli da nađu zajednički jezik prilikom dogovora oko minimalne cene rada, pa je država bila ta koja je na kraju odlučivala. Tako će, po svemu sudeći, biti i ovog puta, a Atanacković je još pre nekoliko dana za naš list rekao da će Unija bez obzira na neslaganja sa nekim odlukama prihvatiti cenu koju država bude odredila.

На седници Универзитета у Београду одлучено је да се пријемни испити за факултет помере за недељу дана, уколико у наредним данима Министарство просвете пошаље званични захтев за то. Тада би се квалификациони испити одржали од 4. до 6. јула.На седници Сената разматрано је о предлогу школарина на факултетима у Београду о којима ће се наредних дана расправљати на Влади Србије.

Александар Толић, председник студентског парламента, обратио се члановима сената Универзитета у Београду и рекао да су поједини факултети неоправдано повисили школарине, а да у томе предњачи Стоматолошки факултет који је у односу на прошлу годину школарину повећао за чак 33,3 одсто.

Његовом излагању успротивио се проф. др Драгослав Стаменковић који је рекао да факултети нису социјалне установе.

Седници Сената присуствовао је и Слободан Јауковић, помоћник министра просвете за високо образовање, који је изнео податак да је у две последње генерације чак 28 одсто студентске популације остало без једног или оба родитеља. – Ова администрација министарства наследила је велики дуг према универзитетима и то чак 800.000 евра – рекао је Јауковић.

На сенату се још расправљало о критеријумима за рангирање студената за упис наредне године, а ректор универзитета у Београду Бранко Ковачевић рекао је да сви факултети најкасније до 31. маја морају студентима да објаве формуле на основу којих ће бити рангирани. Неке од тачака дневног реда на седници биле су усвајање уписних квота, бирање редовних професора, доделе звања професор емеритус.

Б.Гиговић

РТС

Априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, биће повећане за 5,5 одсто, рекао је премијер Мирко Цветковић.Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће априлске плате свих запослених у јавном сектору, као и пензије које се исплаћују у мају, бити повећане за 5,5 одсто.

Начин усклађивања прописан је Законом о буџетском систему, посебним фискалним правилом о кретању плата и пензија, подсећа се у изјави која је достављена медијима из Владине канцеларије за сарадњу с медијима.

Крајем прошле године, усвојене су измене Закона о буџетском систему којима је предвиђено да повишица априлских плата и пензија буде на нивоу шестомесечене инфлације.

До краја године, пензије и плате у јавном сектору требало би да буду повећане још једанпут, у октобру, и то за износ тромесечне инфлације, плус половина раста бруто домаћег производа.

BLIC

PREUZMI PREDLOG ZAKONA O ŠTRAJKU

Predlog novog Zakona o štrajku bi po planu trebalo da do kraja juna uđe u skupštinsku proceduru, najavila je danas pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović-Katić.Pomoćnica ministra je istakla da prema do sada definisanim zakonskim odredbama, u štrajk neće moći da stupe profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), vatrogasne službe, državni službenici na položaju, kontrola leta, zdravstvene službe zadužene za pružanje hitne pomoći.
Štrajk je dozvoljen, ali će biti potrebno obezbediti minimum procesa rada u proizvodnji, prenosu i distrubuciji električne energije, nafte, uglja i gasa, u snabdevanju vodom, u železnicama i poštanskom saobraćaju, telekomunikacijama, osnovnom obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, poslovima nephodnim za izvršenje međunarodnih obaveza Srbije.

Štrajk će biti moguć u poslovnom krugu fabrike, a za njegovo organizovanje biće potrebno donošenje konkretne odluke.

Novim zakonom biće pružen veći prostor Agenciji za mirno rešavanje sporova, kojoj je poslodavac 48 sati od najave štrajka obavezan da pošalje poziv za mirno rešavanje spora.

Ukoliko se to ne dogodi, pokušava se mirno rešavanje spora za sve vreme trajanja štrajka.

Bukumirović-Katić je navela da je predviđeno da odluku o štrajku mogu da donesu sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ili u delu gde se štrajk organizuje.

Još postoji dilema, koja bi trebalo da bude otklonjena u javnoj raspravi, ko se sve može smatrati štrajkačem, odnosno da li je štrajkač samo onaj koji dolazi i štrajkuje u preduzeću, ili se štrajkačem može smatrati i onaj ko ne dolazi na posao.

Pomoćnik ministra je i na primeru poslednjeg štrajka prosvetara objasnila koje su bitne razlike u odnosu na važeći Zakon o štrajku.

Naime, prema novom rešenju, osnovne škole koje su u štrajku, nemaju obavezu obezbeđenja određenog minimuma procesa rada do određenog perioda (koji još nije definisan).

Ukoliko, međutim, štrajk potraje biće potrebno uvesti minimum procesa rada.

Štrajkači će imati pravo na zaradu do tog trenutka, ali ne i posle tog perioda.

Bukumirović-Katić je ocenila i da prema sadašnjem zakonu, oni koji su potpuno obustavili rad u školama trebalo je da dobiju otkaz o radu, ali se to ipak nije dogodilo.

Oni za vreme štrajka nisu imali pravo na zarade, ali im je uplaćivan doprinos na zarade i socijalno osiguranje, iako je po zakonu trebalo da dobiju uplate samo na minimalnu osnovicu.