ЗАЧАРАНИ КРУГ ШТРАЈКОВА У СРПСКОЈ ПРОСВЕТИ
Милош Перовић
Преузето са Билтена
Упркос честим радничким акцијама, положај просветних радника остаје међу најгорима у јавном сектору у Србији. Захтеви за побољшањем истог су супротни плановима актуелне владе, чија се “развојна” стратегија састоји од демонтаже јавних служби и рушења цене рада.
Почетак сваке школске године у Србији праћен је неизвесношћу хоће ли она почети штрајком просветних радника. Тако је ближа историја Србије, од распада Југославије, заправо историја штрајкова просветних радника који од 1996. воде са државом. У извесном смислу може се рећи да је сектор просвете упориште синдикалне борбе у Србији, што је и разумљиво с обзиром да су размере транзиционе пропасти српског друштва највидљивије управо у секторима просвете и здравства. Ове године повод за штрајк просветних радника дало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је објавило да близу 4500 просветних радника представља технолошки вишак. Ово, међутим, према најавама из Министарства, не значи да ће сви ови људи остати без посла. За око 1200 њих који су у потпуности остали без норме часова спремљене су отпремнине, други део оних који имају 65 и више година старости биће пензионисани, док се остатак може пријавити за неко од 26.838 слободних места у просвети.
“Слободна места у просвети” заправо представљају запослени на одређено време које је закачила уредба о забрани запошљавања у јавном сектору донесена пре четири године од стране Владе Србије у склопу мера штедње ММФ-а. Комбинаториком Министарства просвете, део запослених који не испуњава услове за пензије и отпремнину заузеће места оних који су запослени на одређено време, чиме ће ови други остати без посла. Наравно, запослени на одређено време по логици ствари припадају млађем наставном кадру и извесно је да ће део ове категорије бити отеран на улицу, а то често значи и у емиграцију. Остатак запослених на одређено време наставиће да обитавају у прекарном односу чекајући почетак следеће школске године када ће можда баш њихово место заузети неко од новонасталог технолошког вишка. Шансе за тако нешто су доста високе с обзиром да ће према наводима представника репрезентативних синдиката просвете само у овој школској години бити око 800 одељења мање него прошле, што верно одсликава константан пад овдашње стопе природног прираштаја која пресудно утиче да део наставног кадра губи норму часова сваке године и тако постаје технолошки вишак.
Неолиберално такмичење
Но, ово је само врх брега незадовољства просветара. Корени проблема у односима просветара са државом налазе се у дводеценијском систематском занемаривању, па и понижавању ове професије. Ово се најдрастичније манифестује у просечној надокнади за рад просветних радника која износи 44.000 динара, што је нешто испод просечне плате у Републици Србији која износи 47.000 динара (око 390 еура). Просвета представља и најмање плаћен део јавног сектора (на пример, просек плата у полицији је 56.000, социјали 55.000 итд.). Узмемо ли у обзир чињеницу да преко 70% запослених у просвети има Високу стручну спрему (у земљи у којој свега 7% становништва припада тој образовној категорији), њихова фрустрација потпуно је разумљива.
Овакво стање, појачано мерама штедње у јавном сектору, је и покренуло најдужи штрајк у просвети који је Србија икад видела. Тражећи да због свог ионако бедног положаја буду изузети од резања 10% са постојећих зарада, просветари су у штрајку провели пуних 6 месеци (од новембра 2014. до априла 2015.) одржавајући минимум процеса рада. Током штрајка су се суочили за тврдим ставовима тадашњег министра Срђана Вербића због чега је овај и физички нападнут када је током једног од протеста покушао ноншалантно да прошета кроз окупљену масу. Но, ни то није поколебало министра, напротив. Штрајкачи су били изложени незапамћеним притисцима кроз одбијање од плате свима који су учествовали у штрајку. Овим се полако крунила масовност штрајка до момента када су просветни синдикати били приморани да га прекину, јер су људи и буквално доведени до руба физичке егзистенције. Ово је, дакако, био први и последњи мандат министра Вербића који је био бич у рукама Владе, што му није помогло да не оде са положаја при првом следећем преслагивању Вучићеве власти. С друге стране, све што су просветари добили овим штрајком била су чврста обећања Владе да ће им се једног дана повећати зараде.
Чекајући испуњење обећања, просветари су дочекали и нову премијерку Ану Брнабић, али и новог министра Младена Шарчевића са новим идејама за побољшање положаја просветара. Осим што су детектовали горе поменуте вишкове и изложили планове за њихово скраћивање, министар и премијерка су изашли са идејом о платним разредима. Увођењем платних разреда у јавном сектору, зараде би се разрезивале по оствареном учинку запослених. По речима премијерке, управо би просветари требали да инсистирају на овоме јер је сада 80.000 запослених у овом сектору једна “аморфна маса” на коју се свако повећање или смањење зараде подједнако односи. Требало би, дакле, сасвим у складу са основним идеолошким начелом владе на чијем је челу, увести компетицију и такмичење међу просветарима. Разултати такмичења убудуће би им одређивали материјални положај. Међутим, у овом тренутку су пропозиције такмичења доста нејасне. Сходно томе, представници четири репрезентативна синдиката просвете подржавају увођење платних разреда, али и захтевају врло прецизан правилник којим би се одређивао учинак наставника.
Према новим штрајковима
Оно што је сасвим извесно јесте да је основна идеја Владе са увођењем платних разреда заправо прерасподела истоветне суме новца која се и до сада издвајала за јавни сектор, у овом конкретном случају за просвету. Дакако, платни разреди би имали и дугорочну сврху разбијања досадашњег релативног јединства просветних радника у наступу према држави, јер ће се њиховим увођењем створити неколико слојева запослених у структури просвете. То је она замка у коју просветари својевољно упадају, исцрпљени дугогодишњим бруталним односом државе према њима. Неизвесност положаја просветних радника ће, сасвим извесно, бити појачана и Нацртом закона о запосленима у јавним службама. Овим актом се припрема сет мера којима ће се још више смањити радна права запосленима и ојачати послодавац, али и учврстити такмичарски дух као основна идеолошки лајтмотив Вучићеве владавине. Један од захтева просветних синдиката у најављеним штрајковима који ће обележити почетак нове школске године биће и изузимање сектора просвете из најављеног акта.
Логика налаже да овај захтев просветних синдиката има шансу да буде усвојен од стране Владе, јер је овај акт усмерен првенствено на дисциплиновање других делова јавног сектора, пре свега здравства. Но, имајући у виду досадашњу бруталну праксу Владе према просветним радницима, али и доследност режима у спровођењу мера штедње, морамо бити скептични поводом уважавања овог њиховог захтева. Гледајући синдикалну борбу српских просветара на ширем плану, јасно је из досадашњег искуства да просвета сама за себе не може да се избори са понижавајућим односом државе према њој. Исто важи и за појединачне синдикалне борбе сваког другог дела јавног сектора, али и индустрије, била она у приватном или државном власништву. Јасно је да само координисана борба понижених делова српског друштва може довести до некаквих конкретних резултата, јер је досадашња пракса коју је карактерисало одсуство солидарности међу радницима у штрајку показала да не води нигде. Да места за тако нешто свакако има, показало је пролеће и лето за нама које су обележили масовни штрајкови у садашњим и некадашњим привредним гигантима. Оно што се, пак, показује основном препреком за јединствен наступ српског радништва према послодавцима јесте управо досадашњи начин синдикалног организовања.
СТОП НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА И МУШКАРЦИМА НА РАДНОМ МЕСТУ
Кампања међународне конфедерације синдиката- МКС-а да се оконча родно засновано насиље у свету рада према стандарду међународне организације рада МОР-а представљена је данас у Београду на семинару са темом “СТОП насиљу над женама и мушкарцима на радном месту”.
Циљ Кампање је да се изгради критична подршка за усвајање Конвенције МОР-а и пратеће Препоруке о “Насиљу и узнемиравању над женама и мушкарцима у свету рада” са јаким фокусом на родну димензију насиља, и мобилизација и јачање активности синдиката у искорењивању родно заснованог насиља из света рада.
Семинар се одржава од 8. до 9. септембра у организацији Секције жена УГС НЕЗАВИСНОСТ.
Првог дана семинара своја излагања су имали:Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, Јасмина Маричић Вукотић, Инспекторат за рад, Олга Николае, ITUC, Ениса Салимовић, ITUC/PERC СЕЕ канцеларија Сарајево и Јасминка Марић, председница Секције жена УГС НЕЗАВИСНОСТ.
ЈОШ ЈЕДАН САСТАНАК БЕЗ РЕЗУЛТАТА
Дана 06.09.2017. године одржан је састанак у Министарству државне управе и локалне самоуправе коме су присуствовали представници репрезентативних синдиката јавних служби на нивоу Републике Србије, а који су и чланови Социјално-економског савета РС (СССС и УГС НЕЗАВИСНОСТ) и представници Министарства државне управе и локалне самоуправе. Испред Министарства састанку су присуствовали Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе и Ивана Савићевић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе
Тема: Разматрање и усаглашавање текста радне верзије Нацрта закона о запосленима у јавним службама, након одржане јавне расправе
Састанак је одржан поводом разматрања и усаглашавања радне верзије Нацрта закона о запосленима у јавним службама са представницима синдиката испред Социјално-економског савета РС. На почетку састанка министар, Бранко Ружић, је поздравио све присутне и позвао представнике синдиката да изнесу своје дилеме и коментаре на текст Нацрта закона након јавне расправе у који је унешен део примедби са јавне расправе. Представници синдиката су изнели мање више исте или сличне примедбе и предлоге које су дали и током јавне расправе и тражили објашњења појединих одредби које су прихваћене током јавне расправе или промењене након последњег састанка у Министарству. Стављене су примедбе на многе чланове овог закона. Указано је да састанак није добро припремљен јер су репрезентативни синдикати требали да добију Нацрт закона са допунама из јавне расправе које су прихваћене и тек онда да се организује овакав састанак.
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је указала на чланове Закона који се односе на проблеме везане за премештање, вредновање рада запосленог „радни учинак“, као и на директне и индиректне облике дискриминације и тражили њихово брисање. Интервенцијом ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ у члану 123. унешене су измене везане за запослене у ученичком и студентском стандарду и измене везане за рад васпитача. Тако да ће убудуће васпитач који ради у групи која има деце са сметњама у развоју добијати 5% по детету, а ако ради у развојној групи добијати 10% од основице. Запослени у установама студентског и ученичког стандарда за рад недељом 20% од основице за сваки сат рада недељом. Такође новина је да ће педагошки саветник имати 5%, самостални педагошки саветник имати 7%, виши педагошки саветник 10% и високи педагошки саветник 12% од основне плате.
Договорено је да се синдикатима под хитно достави комплет предлог Нацрта закона, да се поново упуте примедбе и ако је потребно да се у току следеће недеље организује састанак.
У Београду, 07.09.2017. г. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
Томислав Живановић, председник
ЗАКОН ВАЖИ ЗА СВЕ
После летње паузе, одржана је данас 12. Седница Социјално економског савета града Београда. Сагласно Споразуму о оснивању, делокругу и начину рада СЕС-а града Београда сви социјални партнери су делегирали одређене теме. Испред УГС НЕЗАВИСНОСТ, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је предожио тему: „Упозорење на обавезу евиденције промета преко фискалне касе субјеката (предузетника) који пружају услугу продаје пекарских производа ученицима (и осталим потрошачима) у школским објектима“.
На седници је једногласно усвојен следећи Закључак:
„Обавезује се Секретаријат за образовање и дечију заштиту да упути свим школама са територије града Београда у којима се врши продаја пекарских и других прехрамбених производа, дописе у којима их упозорава на обавезу евидентирања промета преко фискалне касе.“
На овај начин се води рачуна о интересима како ученика тако и корисника буџетских средстава и истовремено шаље порука да Закон важи за све на које се односи.
У Београду, 06.09.2017.г. Ружица Тодић Брдарић
ЈАВНА РАСПРАВА У БЕОГРАДУ
Јавна расправа о Нацрту закона о запосленима у јавним службама данас је одржана у Београду, у Палати Србија. Испред Министарства државне управе и локалне самоуправе, у улози председавајућег, смењивали су се Зоран Касаловић, државни секретар, и Ивана Савићевић, помоћница министра, која је присутне ,,задивила” својом вештином интерпретације предложених законских решења на начин неутемељен у тексту или чак у супротности са њим.
Таквом покушају довођења учесника јавне расправе у заблуду, као и надменом односу према саговорницима оштро су се супротставиле представнице ГСПРС ,,Независност”, Ружица Тодић Брдарић и Весна Војводић Митровић. У својим излагањима оне су се посебно усредсредиле на погубне последице института премештаја и преузимања запослених из других јавних служби, као и на немогућност вредновања радног учинка, односно резултата рада запослених у предшколским, установама основног и средњег образовања и установама ученичког и студентског стандарда.
Остали смо ускраћени за одговор на питање упућено председавајућима – како би вредновали властити радни учинак на данашњој јавној расправи, обележеној невештим вођењем, незадовољством присутних и ниподаштавајућим односом према представницима просветних радника.
У Београду, за ГСПРС ,,Независност”
4 .9. 2017. Весна Војводић Митровић
ПРЕДЛОЗИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ТЕКСТА НАЦРТА ЗАКОНА О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА
1. Начелне примедбе на текст Нацрта закона о запосленима у јавним службама
Нацрт закона о запосленима у јавним службама суспендује бројна права која су запослени у установама образовања и васпитања у дугогодишњој борби остварили. Јавност подсећамо да смо још 25. маја званично тражили изузимање просвете из овог Закона, а три месеца касније такав захтев показао се као једино оправдано и могуће решење за опстанак наше професије. Очекујемо да се по овом питању јавно огласе и запослени у другим јавним службама на које се Закон односи, али смо чврсто на становишту да је за просвету немогуће било каквим козметичким интервенцијама учинити овакву регулативу прихватљивом и подстицајном за унапређење образовног система.
2. Примедбе у појединостима (наводе се примедбе на конкретне чланове Нацрта закона о запосленима у јавним службама, а измене и допуне се достављају у форми одредаба, нпр. „Члан … Закона мења се и гласи: „…“ или У члану …, после става… додаје се став … који гласи „…“ и сл)
Чланови од 37 – 49, који се односе на начин попуњавања радних места и поближе дефинишу преузимање и премештај, за нас су неприхватљиви. Неопходно је предвидети посебан члан или уденути у члан 49 следеће: ,,Изузетно од чл. 37-49 начин попуњавања радних места спроводи се у складу са законом којим се уређује рад те конкретне јавне службе.“
У члану 100 треба да стоји: ,,Изузетно од чл. 95-99 овог Закона, вредновање резултата рада запослених у научним звањима и образовно-васпитним установама остварује се у складу са прописима којима се уређује рад те конкретне јавне службе.“
У члану 123 треба додати под II ,,у области здравства и образовања за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом.“ Под III додати: 3) наставнику који изводи наставу са више од четири програма у току школске године – 4%.
Из члана 128 треба избрисати: ,,високообразовној и научној установи и установи културе, односно другој установи“, тако да гласи: ,,Запосленом у јавним службама које поред средстава за плате, које обезбеђује оснивач или које се обезбеђују из средстава доприноса за обавезно социјално осигурање, остварује и сопствене приходе у складу са законом, може да се увећава основна плата сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода.“
3. Образложење предлога за унапређење Нацрта закона о запосленима у јавним службама
Преузимање у образовно-васпитним установама разрадили смо детаљно у оквиру ЗОСОВ-а, с обзиром да годинама спроводимо рационализацију и имамо листе запослених за чијим радом је делчимично или у потпуности престала потреба. Апсолутно је неприхватљиво предвиђено решење попуњавања радних места у просвети трајним или привременим премештајем запослених из других јавних служби (са задржавањем постојећих, већих плата). Више је него очигледно да оваква регулатива ствара мноштво могућности за злоупотребу положаја и политизацију запослених.
Спроводи се дискриминација према запосленима у установама образовања у односу на друге којима се признаје увећана плата због посебних услова рада.
Игра синонима радни учинак и резултати рада неће објаснити како је могуће вредновати рад предане васпитачице, која се у препуној групи бори да од малишана обликује будуће добре људе. Која је мерна јединица посвећености учитеља који пркоси ријалити-стварности и успева да усади у своје ученике етичке вредности? Колико вреди ентузијазам професора чија предавања надахну младог човека да свој професионални живот посвети једној науци, уметности или струци? Хоће ли број слабих оцена постати значајан елемент вредновања нашег рада у околностима у којима се ученици понекад воде примерима из јавног живота: без знања до дипломе? Како измерити узалудан труд просветних радника да постигну жељене резултате код ученика који су донели одлуку да не уче? Зашто нам надлежни у министарствима јавно не објасне шта су очекивани, стандардни резулати рада у просвети?
ЗАХВАЛНОСТ
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ изражава дубоку захвалност свим члановима и запосленима у установама васпитања и образовања на изузетној сарадњи и одговорности које су исказали приликом организовања једносатног штрајка упозорења првог септембра. У преко 450 установа у којима постоји синдикат ,,Независност” (у вртићима, основним и средњим школама, као и у домовима ученика) данас је подигнут глас против маргиналне позиције просвете у друштву, какву нам је власт наменила. Желимо да истакнемо да се управо заједништвом и солидарношћу ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ још једном показао у светлу најбољег изданка Уједињених гранских синдиката „Независност“. Захваљујемо и синдикално неорганизованим колегама који су нас подржали и охрабрили у настојањима да истрајемо у борби за права запослених у образовању. Уверени смо да ће и овај облик нашег деловања допринети да се наш активизам и у медијском простору препозна као истинска преданост синдикалним циљевима.
