У Министарству државне управе и локалне самоуправе одржана су три састанка репрезентативних синдиката у образовању са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства финансија и Министарства просвете, науке и технолошког развоја поводом радне верзије Закона о запосленима у јавним службама.

На првом састанку представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ су предложили да се Закон повуче из процедуре и да се формира Радна група која би у наредних месец дана припремила предлог Закона уколико се процени да је то целисходно, имајући у виду да постоје други закони који регулишу ову материју на ваљан начин. Предлог ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ није подржан од представника других синдиката. Те смо били принуђени да учествујемо у раду и да нашим предлозима и примедбама дамо допринос да Закон буде што повољнији за запослене у јавним службама. Наиме, у Закону је јасна и очигледна тенденција умањења права запослених кроз континуирано настојање да се укине колективни уговор и колективно преговарање у корист правилника о раду који доноси директор без синдиката; плате запослених различитих јавних служби се одређују секторски, а не као плате запослених у јавним службама кроз јединствен систем, те се преговори воде секторски при чему није укључена полиција, правосуђе, локална управа и војска итд.

Поред напред наведених примедби и проблема јављају се и уводе нови нејасно дефинисани појмови: јавне службе на које се Закон односи, послодавца, радно ангажованих, премештања како за потребе истог послодавца тако и код другог послодавца како привремено тако и трајно без сагласности запосленог, отказ уговора о раду због лиценце без кривице запосленог, увођење уговора о раду за више послова, увођење привременог рада на пословима који нису у опису радног места, дужност обавештавања о корупцији, додатни, допунски и пробни рад, рад приправника, интерног тржишта рада, скраћење трајања годишњег одмора за пет радних дана.  Уводи се радни учинак као обавезан за оцену запослених у систему напредовања, ограничава се проценат напредовања на највише 20% без обзира на резултате рада, смањује се број отпремнина при одласку у пензију и при рационализацији и решавању проблема технолошких вишкова. Основица није јединствена за све буџетске кориснике (војску полицију, правосуђе). Приправник има коефицијент 80% све док не добије лиценцу, а најдуже шест месеци од истека приправичког стажа када му се прекида уговор о раду, итд. Постојање прелазних и завршних одредби које су оличене у члановима: 159., 160. и 162.,  без казнених одредби јасно говоре о намерама предлагача Закона, поготово ако се узме у обзир да број мандата директора није ограничен, као и да се његово радно место чува. Платне разреде и групе запослених одређује Влада својим актом, а сврставање радног места директора у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента за јавне службе утврђује се решењем надлежног органа.

Круна свега су чланови 159 Закона (Закони којима се уређује рад јавне службе ускладиће се са овим законом у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона.) и 160. који говори о тзв. привременом задржавању постојеће плате ( Запослени чија би основна плата применом овог закона била мања од затечене плате утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору коју је имао на дан почетка примене овог закона, задржава право на плату коју је имао до почетка примене овог закона док његова основна плата, применом одредаба овог закона не достигне плату коју је имао.)

Такође, одредба члана 162. став 1 Закона гласи: „Одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу овог закона а које нису у супротности са овим законом остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са овим законом и законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, односно до истека важења колективног уговора“. Чему онда сврха досадашњих преговора и закључених колективних уговора уколико ће одредбе које су у супротности са Законом бити стављене ван снаге? Апсурдна је и тврдња представника Министарства државне и локалне самоуправе да је ово само радна верзија Закона, није чак ни нацрт, те да ће све примедбе синдиката бити предочене радној групи, која ће усаглашавати текст Закона са одређеним примедбама. Поставља се питање зашто смо ово све радили.

Након анализе Закона, свих ових и сличних примедби, предлога и сугестија и покушаја да се поправи и побољша предлог Закона, у чему нисмо у потпуности успели, остајемо при ставу да Закон треба повући из процедуре и кренути у припрему новог који ће бити далеко прецизнији и неће умањити права запослених из рада и по основу рада као што је учињено овим предлогом.

Након 3 године указивања на незаконито обрачунавање и исплату накнаде за годишњи одмор запосленима у просвети, уприличен је састанак представника репрезентативних синдиката запослених у просвети и представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства финансија.

До састанка је дошло због опасности од масовног подизања тужби од стране оштећених просветних радника.

Представници министарстава су покушали да докажу да обрачун, који је у својој пресуди потврдио и суд, није законит и да просечан дуг није у висини 2000-3000 динара, него само 200-300 динара.

Преговарачи су остали на својим позицијама, синдикати тражећи одмах исплату или ће запослени прибећи утужењу, а представници министарстава су негирали дуг и предложили помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Представници репрезентативних синдиката су остали при захтеву да се до 15. јуна регулише исплата или ће у супротном кренути масовна утужења. У том случају би држава уместо 300-400 милиона динара морала да исплати бар неколико пута више.

Данашњи састанак је покушај исправке деценијског кршења закона и поткрадања просветних радника.

                                                                                                            ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

проф. др Томислав Живановић, председник