Правна питања и одговори

Држава за високо образовање издваја све мање новца, упозоравају на универзиту. Из буџета се исплаћују плате, али, како истичу, остали трошкови, који нису мали, готово да се не финансирају.

Посланици Скупштине Србије сутра ће гласати за измене закона о високом образовању којима ће се високошколским установама омогућити да сопствене приходе не уплаћују у буџет.

Исти услови за буџетске студенте

Услов за упис наредне године студија на факултетима у Србији требало би да, као и претходне године, буде освојених најмање 48 бодова. То предвиђа предлог измена закона о високом образовању, који би сутра требало да буде пред посланицима.

Уколико измене не буду усвојене, право да упишу наредну годину студија о трошку буџета имаће само академци са максималних 60 поена, каквих је око 20 одсто.

На факултетима кажу да држава обезбеђује плате, али оно што се готово и не финансира су остали трошкови рада факултета и универзитета који нису мали.

Пре три године дуг државе према Универзитету у Београду био је око 600 милиона евра, од те суме Електротехничком факултету дугује око 10 одсто.

Декан ЕТФ-а професор Миодраг Поповић каже да тај факултет добија око милион динара месечно за функционисање целог факултета. „Само трошкови грејања, воде, струје су већи од тога. Да не говоримо о опреми лабораторија, неопходном материјалу“, истиче Поповић.

Декан Машинског факултета у Београду професор Милорад Милованчевић наводи да држава том факултету даје 18 одсто месечних потреба. „То довољно говори. Гледате човека који плаћа кирију за своје радно место“, каже Милованчевић.

Многи факултети сопственим средствима обезбеђују свој рад.

За високо образовање одваја се 0,9 одсто бруто домаћег производа, а за науку 0,3 одсто, и та издвајања стално падају, опомињу професори. Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, наводи да се и даље образовање третира као потрошња.

„И даље се рачуна да је ту најлакше уштинути паре и мислити да то неће да кошта. Не – то ће много да кошта. Ако имате лош квалитет образовања, нећете то видети у мандату ове владе, или можда хоћете за две – три године. Али то ћете видети за десет година“, истиче Ковачевић.

Законом о високом обрзовању усвојеним 2005. године, Влада и универзитети сваке године морали би да потписују уговор о финансирању. Међутим, та одредба се још не примењује.

„Кад у уговору нешто пише, ви планирате. Имате та средства, и можете нешто мало дугорочније да гледате. Ми живимо од данас до сутра“, наводи Бранко Ковачевић.

„Мислим да се то намерно ради, јер Влада није сигурна да ће та средства која напише у уговору моћи и да гарантује“, истиче ректор Београдског универзитета.

Министар Жарко Обрадовић каже да ће начин финансирања бити бољи 2014. године, када услов за упис студентата буде 60 бодова, када се буду тачно знале квоте и када очекује побољшање економске ситуације у земљи. Осим тога, подсећа, многа питања, биће регулисана стратегијом образовања.

РТС

Упркос томе што званично академска година почиње првог октобра, на појединим факултетима у Београду, настава је почела данас. Разлог – поштовање календара наставе и наставног програма.

Бруцоши су прво предавање имали током викенда, а од ове седмице тече редовна настава за све студенте, како би у сваком семестру био одржан потребан број часова

Бруцош ЕТФ-а Ивана Исаиловић каже да је тај факултет уписала зато што воли математику.

Још један бруцош ЕТФ-а Дејан Голубовић истиче да је Електротехнички факултет уписао због тога што је то у Србији најквалитетнији факултет.

„Имаћу највише могућности за одлазак негде, а можда и за неки бољи посао“, каже Голубовић.

Студент продекан ЕТФ-а Татјана Николић наводи да бруцоши могу да му се обрате за све оно што их мучи и што им је критично у почетним тренуцима док се не уходају на факултету.

„Факултет је отворен од осам ујутру до десет увече, колоквијуми се одржавају викендом“, додаје Николић.

Студенти од првог дана могу да користе рачунарску мрежу њима неопходну током студија.

Ипак, студенти и професори опомињу да недостаје простор, који је већ шест деценија исти.

Декан ЕТФ-а Универзитета у Београду Миодраг Поповић каже да је прво на реду завршавање читаонице, јер факултет има врло мало простора за боравак студената ван часова.

„Тако ћемо створити услове у бар једном малом делу да време између два часа наставе проведу у читаоници“, објашњава Поповић.

Професори кажу да је наша реалност да академци наредну годину студија уписују са 48 бодова.

„Материјална ситуација је тешка и за факултет и за студенте и мислим да је нереално у овом тренутку тражити од студената нешто што не могу да задовоље. У противном могло би да се деси да квалитет наставе и ниво који се тражи од студената толико падне да дипломе постану безвредне“, истиче Поповић.

Најтраженије струке у свету и код нас су најтраженије тако да дипломци не чекају дуго на посао. По завршетку основних студија око 25 одсто њих мастер наставља у иностранству или се запосли.

РТС

Veliki problem što svi realizuj putovanja u isto vreme, krajem septembra, u oktobru i maju

– Višednevne đačke ekskurzije mogle bi ubuduće da budu realizovane dva ili više puta tokom godine, najavio je načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Time bi program ekskurzije bio doslednije realizovan, rekao je Tmušić i naveo da je veliki problem što svi realizuju ekskurzije u isto vreme, krajem septembra, u oktobru i maju.

Dešava se, kako kaže, da je velika gužva na primer ispred nekog muzeja, čija je poseta u planu ekskurzije, pa iako je ceo program dobro osmišljen đaci ne mogu da priđu i da vide postavku.

„Sve se pretvori u vašarište“, rekao je Tmušić i najavio da bi izmenama Pravilnika, prošlogodišnje uputstvo o maturskim ekskurzijama moglo da bude obavezno. Uputstvo Ministarstva prosvete predviđa da se srednjoškolske ekskurzije realizuju u granicama Srbije, a da se maturske ekskurzije mogu izvoditi u inostranstvu.

Međutim, pošto je preporuka data kada su ekskurzije uveliko „krenule“ i već je sve bio organizovano, mnogi se prošle godine nisu pridržavali tog uputstva. Govoreći o pripremama za odlazak na ekskurziju, Tmušić je naveo da je mnogo manje pritužbi na turističke agencije, od kada je izbor na roditeljima.

Pravilo je da se ne može potpisati ugovor sa agencijom dok ne istekne rok za prigovor, naveo je on i istakao da međutim sve veći broj škola ne može da realizuje ekskurzije zbog skupoće. Iako su škole obavezne da ih planiraju u svojim programima ovaj vid obrazovno-vaspitnog rada sve manje se realizuju zbog ekonomske situacije i nemogućnosti roditelja da ih plate, rekao je Tmušić.

КURIR

Tvoj portal Novosti istražuju – Iako se vodi kao neobavezna uplata, škole na ime đačkog dinara godišnje naplate oko 900 miliona. Kupuju se lopte, krede, kompjuteri, kreče se učionice, plaća se obezbeđenje

AKO je prosečna visina đačkog dinara hiljadu dinara, škole u Srbiji od roditelja godišnje uzmu oko 900 miliona dinara. U nekim školama on iznosi 200 dinara, a ima i onih koje đački dinar naplaćuju 8.000 dinara na godišnjem nivou. Ove pare troše se za krečenje, nabavku opreme, popravku kompjutera, ponegde i za sapun i toalet-papir, ali i za obezbeđenje.

Od ministarstva školama stižu pare za plate nastavnika i za veće investicije.

– Ostale materijalne troškove trebalo bi da pokrivaju lokalne samouprave. One su zadužene za nabavku kreda, sunđera, lopti, hemikalija i sličnih stvari – kaže za “Novosti” Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sredstva koja uplaćuju opštine i gradovi, očigledno, nisu dovoljna, pa se od roditelja traži da pripomognu.

– Roditelji dobrovoljno uplaćuju po 2.000 dinara, a od toga plaćamo osiguranje za đake, odlične šaljemo na Kopaonik, nabavljamo materijal i ako nešto ostane kupujemo i opremu. Sami pregrađujemo učionice, pravimo stolove, jer kad bismo čekali da nam nadležni kupe, nikad ne bismo dobili – kaže Nenad Mladenović, direktor škole “Tehnoart”. – Neke delove škole nismo krečili čak 15 godina. Za to je teško dobiti pare, pa onda školama ostaje jedino da to finansiraju iz školskog dinara.

Roditelji potvrđuju da je đački dinar dobrovoljan, ali ga, po pravilu, većina uplaćuje.

– Kada vidimo da škola nema para da okreči učionice, da deca nemaju lopte i vijače, da nema sapuna i toalet papira naravno da ćemo da pomognemo zbog naše dece – kaže otac jednog osmaka. – Ali ipak, nije u redu da ti troškovi padnu na pleća roditelja, ako je već osnovno obrazovanje besplatno.

A uz đački dinar, u gotovo svim školama, plaća se i osiguranje, koje iznosi 200 do 500 dinara godišnje, pa obezbeđenje, koje je uglavnom 200 dinara mesečno, uplata za “Crveni krst” još 50 dinara…

Uobičajena je praksa da roditelji donose papir za fotokopiranje, kako bi nastavnici mogli da štampaju materijal za kontrolne zadatke. Kupuju i štampače, često i krede. U jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana tražili su od mama i tata da skupe novac za nabavku projektora, a u drugoj po 50 dinara za veliki šestar i lenjir.

Još su veća izdvajanja u srednjim stručnim i školama za talente. Tako u dizajnerskoj đački dinar košta od 2.000 do 5.000 dinara.

– Da nije roditelja deca ne bi imala ni materijal, ni opremu za rad – tvrdi jedan od članova saveta roditelja u dizajnerskoj školi. – Prošle godine 80 odsto sredstava od đačkog dinara potrošeno je na nabavku i održavanje kompjutera, a 20 odsto na krečenje.

Za trošak đačkog dinara ne podnose se finansijski izveštaji, a kako se pare daju “u kešu”, škola ne izdaje nikakvu priznanicu.

Izvor:novosti.rs

Предложеним изменама Правилника о полагању испита и оцењивању утврђују се узроци лоше пролазности на испитима. Професор, као и студенти, треба да одговара за незнање, кажу представници Студентског парламента.

Предлогом измена Закона о буџетском систему, али и допунама Закона о високом образовању, државне високошколске установе изузете су од обавезе да сопствене приходе уплаћују у буџет.

Приходи факултета углавном долазе од домаћих и међународних пројеката, рекао је ректор Ковачевић на седници Сената Београдског унверзитета. Тај новац наменски се троши – за опрему, и не иде за плате професора.

Усвајање предлога за измену Правилника о полагању испита и оцењивању одложено је за наредну седницу Сената. По њему, факултети су обавезни да воде статистику о полагању испита, и то по роковима и предметима и да податке достављају Универзитету.

„Професор, колико и студенти, одговара за своје незнање, па када покажу незнање они падају на испиту, па се надам да ће професори који нису добро урадили свој посао, одговарати“, истиче потпредседник Студентског парламента Универзитета у Београду, Милош Зељковић.

Факултет је дужан да утврди узроке лоше пролазности ако је мања од 30 одсто и да пропише механизме за отклањање „уског грла“.

„Постоје уска грла на свим факултетима, имате десет одсто предмета где је пролазност јако лоша, а не тридесет одсто. Управо ти проблеми лоше пролазности морају да се решавају, јер никада нећамо моћи да идемо годину за годином“, објашњава ректор Универзитета у Београду проф. Бранко Ковачевић.

„Скоро на сваком факултету, постоји бар по један проблематичан испит, а неки од факултета су заиста те проблеме успели да реше. Колико знам, озбиљно се разговарало о тим проблемима на Медицинском факултету, ФОН-у и ЕТФ-у“, тврди проректорка Универзитета у Београду проф. Неда Бокан.

Проректорка Бокан, није крила незадовољство што измене Правилника нису усвојене већ на овој седници и каже да ће и следећи проректор морати да се бави тим питањем.

РТС