Правна питања и одговори

У великом броју школа у земљи учионице су и даље руиниране, са старим инвентаром, док чак њих 150 нема канализацију и одговарајуће тоалете. Нове невоље донела пошлогодишња оштра зима, чије последице још нису саниране. Надлежни подсећају да је последњих година реновирано 350 школа.

Око 150 школа у земљи и даље нема канализацију и одговарајуће тоалете, а у великом броју њих учионице су и даље руиниране, са старим таблама, трошним столицама и клупама. Додатне проблеме донела је прошлогодишња дуга и оштра зима, чије последице још нису саниране.

Основна школа „Војвода Степа“ у Београду ове године слави 119 година рада. Запослени и ђаци поносни су на плејаду наставника који су у њој радили и бројне генерације које су ишколовали, али не и на зграду, јер је изграђена од азбеста. Пре две године ушли су у пројекат Европске инвестиционе банке, али због бројних проблема, реновирање још није почело.

„Забринути смо сви, и родитељи и наставници наравно и ученици. Чекамо сви када ће кренути реализација овог пројекта, јер једноставно азбест је нешто о чему не треба посебно говорити, сви знамо колико је штетан и колико страха уноси у све нас“, каже директор ОШ „Војвода Степа“ Небојша Животић.

У селу Крива Феја крај Врања зима је била оштра. Толико је оштетила школу, да у њој деца не могу да бораве, па се настава одвија у згради која припада оближњем руднику.

У београдској Бродарској школи тоалети и зидови учионица далеко су од амбијента који школа треба да пружи у 21 веку.

„Кад пада киша поједине учионице прокишњавају. Мислим да би улагања у саме школске зграде морала да буду већа. Ми се трудимо да одржавамо чисто, али кад је све руинирано, онда је и тешко да од тога направите веселу причу“, истиче Тања Ђокић из Бродарске школе.

Ученици траже помоћ

Старе клупе у кабинету београдске школе Уједињене нације у Београду, подстакле су једног ученика да на друштвеној мрежи Фејсбук постави фотографије школе и затражи помоћ.

У појединим сеоским школама има и горих примера. И даље су у употреби пољски тоалети. Ипак, у последње четири године изграђено је 26 нових школа, 14 фискултурних сала, пет ученичких домова. Опремање и поправка школа, пре свега је посао локалних самоуправа.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке напомиња да уколико школе немају довољно средстава, министарство има новац Европске инвестиционе банке. „Добили смо премере и предрачуне од многих школа шта треба урадити, а тренутно их разматрамо“, додаје Костић.

Након разматрања направиће се листа приоритета, а помоћ ће најпре добити они који су најугроженији.

РТС

Закон о ограничењу зарада у јавном сектору, који је у скупштинској процедури, има доста пропуста, каже за РТС председник Синдиката „Независност“ Бранислав Чанак. Тај предлог закона довео до апсурдне ситуације да велики број радника у јавном сектору има плату мању од минималне зараде, истиче Чанак.

Упитан о најави протеста појединих синдиката, уколико влада у року од 15 дана не ограничи цене основних животних намирница, Чанак је одговорио да не може то подржати, да је потребно системско решење у тој области и заједно са владом утврдити шта је узрок поскупљења.

Како је истакао Чанак, узроци тога често су поремећаји на тржишту што би могло лако да се регулише, додавши да се боји да постоје картелско- монополски узроци.

Према његовим речима, реч је о послу који траје годинама и захтева ангажовање Министарстава трговине и других министарстава, па и Министарства унутрашњих послова и да се то питање не би могло решити протестима.

Чанак је додао да цене погађају огроман број становника Србије и да није коректно уколико неко на томе жели да профитира.

РТС

БЕОГРАД- Студенти београдског Математичког факултета други дан блокирају наставу, јер не наилазе на разумевање управе да им одобри још један испитни рок, и најављују да ће тражити помоћ од Министарства просвете.

Како је рекла председница Студентског парламента (СП) Лада Маринковић, у обе факултетске зграде тренутно нема наставе.

Раније данас, делегација студената била је на разговору код проректорке за наставу Универзитета у Београду Наде Ковачевић, где им је, како је рекла Маринковић, указано да имају право на шести исптини рок.

Она је најавила да ће студенти сутра предати захтев Министарству просвете за правним тумачењем и прецизирањем броја рокова и истакла да је проблем у томе што је Статут факултета донет пре закона и предвиђа мањи број испитних рокова.

Седница наставно-научног већа факултета, на којој би могла бити донета одлука о захтевима студената, требало би да буде одржана у петак, рекла је председница СП.

Студенти траже и да им се омогући надокнада поена по основу предиспитних обавеза, кроз организовање додатних рокова за полагање колоквијума у испитним роковима, кроз додатне задатке на самом испиту.

Они захтевају да положен писмени део испита из јануара 1, јуна 1 или септембра 1, у случају неизласка на усмени део испита у том року, важи и у наредном испитном року (јануар 2, јун 2, односно септембар 2).

Између испитних рокова мора бити најмање десет дана паузе, оквирни распоред испита за све испитне рокове у школској години мора бити објављен на почетку школске године, захтеви су студената.

Академци траже да се за апсолвенте омогући полагање преосталих испита до краја студија сваког месеца, да се усклади обрађено градиво са часова предавања и часова вежби и да се за све предмете обезбеди одговарајућа литература на српском језику.

ИЗВОР: Танјуг

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић изјавио је данас да је право деце и омладине да одрастају у најбољим условима, јер су они будућност Србије, а да је задатак парламента да доноси квалитетне законе како би ти услови и били реализовани.

„На нама је да у овом дому доносимо квалитетне законе и да размишљамо о томе како да вам живот буде што квалитетнији. То је наш посао“, поручио је Стефановић, отварајући седницу ученичког парламента, која се одржава у оквиру манифестације „Дечја недеља“.

Стефановић је од деце и омладине затражио да се, заузврат, међусобно поштују, да поштују различитости, једни друге, да се друже и да покушају да искористе све моменте среће.

„Једини начин да имате пријатеље је да ви будете пријатељ“, истакао је председник српског парламента, додајући да је инклузија деце, поготово оне са сметњама у развоју, веома важна.

Стефановић је деци поручио и да је веома важно да буду толерантна и да је то вештина коју морају да граде и инсистирају на томе.

У раду ученичког парламента, чији је домаћин Скупштина Србије, учествује више од 40 ученика средњих школа из целе Србије.

Седници су присуствовати и чланови скупштинског Одбора за права детета, чији је Стефановић председник, као и представници Савета Владе Србије за права детета, Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, као и представници УНИЦЕФ-а и Уније средњошколаца.

Средњошколци на седници разматрају питања правних и моралних оквира који гарантују и обавезују на инклузивност у образовању, а даће препоруке и сугестије за стратегију ученичких парламената о улози ученика у стварању инклузивне школе.

Дечја недеља, отворена јуче, се ове године одржава као део шире националне кампање „Бољи смо заједно“.

РТВ

РТВ

Стратегија образовања Србије до 2020. требало би да се за десетак дана нађе на дневном реду Владе Србије. Документ, који је радило око четрдесет стручњака, има за циљ да образовање учини ефикасним, ефективнијим и праведнијим и по први пут доноси поглед на образовање од вртића до докторских студија.