Правна питања и одговори

Ne znam kako ću ćerku sad da pošaljem u školu. Ona neće ni da čuje da ide tamo jer se plaši, kaže Ivan Stevanović iz Vranja

Devojčica za koju otac tvrdi da je dobila šamar

VRANJE – Van pameti!

– Snežana Nikolić, učiteljica koja predaje u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Vranju, na času mi je šamarala ćerku. Moje dete sad ne sme da ode u školu, ima traume od nje. Noćima ne spava, budi se i bunca od stresa.

Ovako je počeo priču za Kurir Ivan Stevanović iz Vranja, otac šestogodišnje J. S., koju je, kako Ivan tvrdi, učiteljica išamarala na času. Prema njegovim rečima, u petak je tokom velikog odmora došao u školu da odnese ćerki da jede, a zatekao je užasan prizor.

– Ušao sam u školsko dvorište i video kako mi dete sedi i plače. Jedva sam je smirio, a ona mi je rekla da joj je učiteljica udarila šamar. Bio sam zgrožen, pitao sam je šta je uradila. Ona mi je kroz suze odgovorila da je zviždala i da je to mnogo iznerviralo učiteljicu. Zatim sam otišao kod učiteljice Snežane da vidim šta se zapravo desilo – priča Stevanović.

Prema njegovim rečima, učiteljica mu je rekla da je mahinalno udarila njegovu ćerku. Potom je objašnjavala kako su svi počeli da trče na veliki odmor, na vratima su se pogurali, a onda ju je ona ošamarila.

– Ne znam kako ću dete sad da pošaljem u školu. Ona neće ni da čuje da ide, jer se plaši. Dete je istraumirano. Ne znam šta ću da radim – kaže razočarani otac.

Pokušali smo da dobijemo direktora u školi, ali on se nije javljao na telefon. Pozvali smo ga na kućni broj, na koji se javila njegova supruga i rekla nam da nije kod kuće.

– Pretpostavljam da ga službeno tražite, pa ga pozovite na broj u školi – kazala je ona.

Učiteljica: To dete je bolesno!

Pozvali smo učiteljicu Snežanu Nikolić, a ona nije mogla da veruje zbog čega je zovemo.

– Ovo je strašno! Prvo proverite zdravstveno stanje deteta i njegovog oca, pa me onda zovite. Dete je, bre, bolesno, ima psihičkih problema. Ne mogu više da živim ni od male ni od njenog oca. Nisam je udarila, ja sam je zadržala da ne udari drugo dete. Ona stalno vuče decu, pljuje, zviždi, viče. Nemoguća je – kaže Snežana.

Otac: Tužio sam direktora

Ivan Stevanović je presavio tabak.

– Pošto sam ceo slučaj prijavio prosvetnoj inspekciji, kad su oni otišli u školu da naprave zapisnik, direktor i učiteljica su sve negirali. Iako je ona meni priznala da mi je udarila dete, nije htela da to kaže i pred inspekcijom. Zato sam podneo tužbu i protiv nje i protiv direktora – kaže Stevanović.

КURIR

Посланици Скупштине Србије завршили су  начелну расправу о изменама закона о високом образовању, а рад настављају  разматрањем неколико међународних споразума. Изменама Закона о високом образовању биће омогућено да и ове године студенти могу да упишу наредну академску годину о трошку буџета с освојених 48 бодова, а не максималних 60, како је то тренутно прописано.

Предвиђено је и да се постепено смањује број испитних рокова. Тако ће у школској 2012/13. години број испитних рокова бити шест, у 2013/14. биће пет испитних рокова, а 2014/15. четири.

Расправа о амандманима на овај закон предвиђена је у четвртак 27. септембра.

На дневном реду седнице, која се наставља сутра у 10 сати, јесте и потврђивање Споразума о међусобном признавању замене возачких дозвола између Владе Србије и Владе Италије и Споразума Србије и Словачке о социјалној сигурности.

Посланици треба да размотре и потврђивање Споразума Србије и Аустрије о социјалној сигурности и Споразума Србије и Босне и Херцеговине о узајамном заступању у пружању конзуларне заштите и услуга у трећим земљама.

РТВ

Родољуб Шабић забранио обраду података о адреси становања, бројевима телефона и и-мејл адреси ученика у оквиру програма Бус-плус. Наложено да се о мерама заштите података ученика обавесте све школе.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности забранио је Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ обраду одређених личних података ученика основних школа који се узимају у пословању Бус-плус програма.

Бус-плус предузео неопходно

Систем Бус-плус саопштио је данас да није било никакве злоупотребе личних података основних школа приликом издавања Бус-плус картица.

По захтеву Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности већ су предузете све неопходне мере, које ће бити испоштоване у потпуности, наводи се у саопштењу.

Повереник је донео те одлуке након што је, поводом обраћања више грађана у вези са проблемима у реализацији такозваног Бус-плус програма, извршио надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности од стране предузећа „Апекс солушн технолоџи“.

Повереник Родољуб Шабић изјавио је да је поступак надзора спроведен поводом представки у којима је указивано да су ђацима основних школа подељена два обрасца, које родитељи треба да попуне, један под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“, а други под називом „Захтев за приступање Плус бенефитпрограму“, при том без напомене да наведени други формулар није обавезно попунити и да исти служи искључиво у маркетиншке сврхе.

Шабић је саопштио да је забранио Друштву за маркетинг и услуге „Апекс солушн технолоџи“ даљу обраду података: адреса становања, број мобилног телефона, број фиксног телефона и и-мејл адреса који су садржани у подацима под називом „Захтев за издавање персонализоване бесконтактне смарт картице“.

Повереник је наложио да се у свим достављеним попуњеним обрасцима у папирном облику ти подаци избришу (о чему ће сачинити посебан записник), јер за обраду наведених података не постоји правни основ. То је потребно учинити три дана од дана пријема решења.

И у вези са Обавештењем о обради, које се налази у оквиру обрасца „Захтев за приступање Бус-плус бенефит програму“, предузећу „Апекс солушн технолоџи“ наложено је да, ради отклањања других повреда Закона о заштити података о личности, у обрасцу јасно, недвосмислено назначи ученицима, односно родитељима да нису у обавези да дају податке тражене тим обрасцем, односно да нису у обавези да га попуне.

Друштву је, такође, наложено да све основне школе са територије града Београда које прикупљају податке ученика упозна са одговарајућим мерама заштите података, истакао је Шабић.

РТС

Директори школа још без лиценци. Спорни стандарди о знању и вештини будућих школских менаџера. Почетак обуке очекује се до краја године. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Иако је прича о лиценцама коју сваки директор школе треба да има, како би могао да стоји на челу једне образовне установе годинама актуелна, ниједан директор је још није добио јер обука није ни почела.

Спорни су стандарди који прецизирају вештине и знања које директор треба да поседује, а који су неопходни за почетак обуке. Они су враћени Заводу за вредновање квалитета образовања на дораду, а почетак обуке очекује се до краја године.

И врло добар професор може понекад да буде не тако успешан директор, јер му недостају менаџерске вештине. Представници синдиката тврде да би руководство школа могло да буде боље.

Милорад Антић из Форума стручних средњих школа каже да су преко 50 одсто професори физичког васпитања и 20 одсто учитељи. Форум сматра да нису довољно стручни и способни за обављање таквих послова.

„У школама се све плаћа, од израде распореда часова до израда годишњег програма рада школа“, каже Антић.

Већина директора прихвата најаваљену обуку, али очекује прецизна правила.

Дејан Недић из Душтва директора Србије каже да има оних који праве отпор, али генерално су за додатно школовање, али уз дефинисане принципе и правила и без неког силног предавања.

„Мада, у неким земљама, на пример у Немачкој, директори су доживотни, лиценце су доживотне, али ми нисмо Немачка, ми се морамо прилагођавати нашој земљи“, каже Недић.

Садашња позиција директора није лака, већ веома оптерећујућа и трпи притиске, што се одражава на квалитет наставе, тврде представници Национално-просветног савета.

Десанка Радуновић из просветног савета каже да имају премало права, превише одговорности која се захтева од њих, а не дају им се услови да они раде онако како сматрају да треба.

„Имате колеге које су изнеле податак да имате скоро једну трећину школа са в.д. директорима, јер нико не жели то да ради“, каже Радуновићева.

У Министарству очекију да ће постојеће проблеме решити стандарди и увођење лиценце за директора.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке истиче да је то једна врста улазнице јер ће се доста тога показати да ли знају или не знају, поготову када је у питању организација рада, закони.

„Онај ко не буде положио он ће онда сам схватити да не треба да буде директор, па ће се вратити на своје радно место где ће дати већи допринос“, рекао је Костић.

Превасходна дужност директора је, подсећају надлежни, да обезбеди добар амбијент у школи, наставнички кадар и квалитетну наставу. Мерило његовог успеха биће, пре свега, знање и постигнути резултати деце и задовољство родитеља.

РТС

Na sudu nastavnica OŠ “Kralj Petar Prvi” priznala je da je na heroinu od 1996. godine i da ga je uzimala ušmrkavanjem, a da niko u školi u kojoj je radila nije znao.

Aleksandra Milivojević, priznala je danas pred Višim sudom u Nišu da se drogira petnaest godina. Milivojevićeva je uhapšena 27-og oktobra prošle godine u blizini škole u kojoj je predavala, prilikom kupovine heroina. Pred sudom se branila navodnim neznanjem da je posedovanje droge za sopstvenu upotrebu krivično delo.

“Priznajem da sam 27. oktobra 2011. godine kupila 0,15 grama heroina od Tamare Nikolić. Heroin koristim od 1996. godine, uzimala sam ga ušmrkavanjem. Smatrala sam da nisam zavisna i nikada se nisam lečila. Posle ovog događaja javila sam se Zavodu za mentalno zdravlje, oni su utvrdili da ne postoji zavisnost nego zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Drogu više ne uzimam”, iznela je u svojoj odbrani Milivojevićeva.

Tamara Nikolić, kojoj se sudi zbog dilovanja droge, priznala je da je nastavnici prodala heroin.

“Ona me je tog dana pozvala telefonom i pitala me da li sam preuzela heroin od čoveka od koga sam ga nabavljala i da li može da dobije jednu dozu, jer je i ranije od mene kupovala drogu. Dogovorile smo se da se nađemo i ja sam joj predala paketić herioina, a ona meni 10 evra i 500 dinara, koliko je imala kod sebe. Ta količina droge košta 20 evra, pa smo se dogovorile da mi ostatak doplati kad bude imala novca”, kazala je na glavnom pretresu Nikolićeva.

Istina o narkomanskoj zavisnosti nastavnice biologije otkrivena je slučajno. Policija je pratila Tamaru Nikolić, zbog sumnje da diluje drogu i zatekla je dok je heroin prodavala Aleksandri. Ona je odmah uhapšena, dok je nastavnica odvedena u policiju nakon završetka časa, jer se po kupovini heroina vratila u školu.

“Ona je dugo bila na bolovanju, a čim se vratila na posao na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka izrečen joj je otkaz”, rekao je Džunić

Ukoliko bude osuđena, Milivojevićevoj preti kazna zatvora do tri godine.

Izvor: telegraf.rs